Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

Pogledaj rezultate ankete: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

Glasova
4. Ne možete glasati na ovu anketu
  • Rilke

    1 25,00%
  • Kavafis

    3 75,00%
Prikazujem rezultate 1 do 21 od 21

Tema: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

  1. #1
    Zainteresovan član 021123456789 (avatar)
    Učlanjen
    17.04.2007.
    Poruke
    378
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    Rainer Maria Rilke (Prag, 1875 - Valmont, Schweiz, 1926)
    Konstantin P. Kavafis (
    Alexandria, 1863 - Alexandria 1933)

    Rilke sebe naziva "beskucnikom", odbija Austro-Ugarsku kulturu, od Nemackog jezika mu se okrece stomak (njegove reci). Pise na Francuskom, tvrdi da je Evropljanin (za njega samo izgovor, jer nece da se deklarise kao beskucnik - heimatlos). Pripada pokretu Francuskih Naturalista, poznaje Cezana i dugo je pod njegovim uticajem. Zavodi zene, da bi ih pre bilo kakvog seksualnog akta odbacio, sunca se go, vegetarijanac je. Nije filozofski pesnik, kako se to ranije smatralo. Najuticajniji pesnik Nemackog govornog podrucja.

    Kavafis je rodjen u Egiptu, roditelji su Grci. Homoseksualac, pesnik zudnje i telesnog zadovoljstva, pesnik strasti, i istorioloske fantazije. Smatra da je biti Grk sudbina. Raskrinkava pogresnu sliku Antike koju je Zapad u doba renesanse idealizovao. Stoik, koristi se quasi civilnim jezikom, drzi se Istoka.

    Koju kulturnu odrednicu bi ste pripisali Srpskoj poeziji i kulturi. Da li je bitniji Kavafis, buduci da se koristimo pismom koje je doslo od Helena, ili je bitniji Rilke, "Nemacki"metafizicar?

    Ko je relevantniji za Srpsku modernu umetnost?

    Hvala na ucescu.
    Poslednji put ažurirao/la 021123456789 : 06.05.2007. u 21:16



  2. #2
    Aktivan član Modruna (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.613
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    Ја се не бих усудила да децидирано одговорим на ово питање; могу само да кажем да је мени Рилке много значајнији.

    Можемо да пробамо да најпре прикупимо неке чињенице о тој двојици песника, па да онда на основу тих чињеница донесемо неки закључак о њиховом утицају.

    За почетак, ја имам један добар чланак о Рилкеу, из пера нашег угледног германисте Зорана Константиновића. Ево неких одломака из тог чланка (опросите на разбијености текста, али не могу да преписујем цео чланак):


    Зоран Константиновић
    Најновије критичке интерпретације Рилкеовог песничког дела


    Већ је много пута речено ... да после Хајнеа није било песника на немачком језику који је наишао на толики одјек у свету и доживео толики успех колико Рајнер Марија Рилке. Међутим, ваља одмах додати да није било ни песника који је најпре толико слављен, а затим у својим песничким вредностима до те мере довођен у питање и оспораван колико Рилке.
    (...)
    ... три Риклеова дела која се уједно дају и лако разумети – «Песма о љубави и смрти кормета Кристофа Рилкеа», «Приче о драгом богу» и «Часословац» - стекла су велику популарност. Међутим, управо ова три дела нису успела да опстану пред судом критике следеће генерације читалаца.
    (...)
    Отуда закључак који би се могао извести с обзиром на овакво стање: свуда тамо где је лако разумети Рилкеа, овај у уметничком погледу није успео, а тамо где је успео, тешко га је разумети.
    (...)

  3. #3
    Aktivan član Modruna (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.613
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    ... гласови против Рилкеове поезије. То су били гласови оних који су овој поезији оспоравали искрену хуманост, за које је овај песник – као, на пример, за Томаса Мана – био само феминизирани естета или мекушни декадент, туђ народу, и први пут се тада у критици упућеној Рилкеу чује и реч – кич.
    (... потом...)
    Као вихор Немачку је шездесетих година захватио силовит талас пркоса и бунта, а предводили су га и носили студенти задојени учењем Франкфуртске школе. Још и данас се питамо шта је ово било. Да ли реакција на прошлост, за коју су Немци осећали да је још нису савладали, или пре реакција на постојећу ситуацију благостања за коју су многи осећали да је проблематична и да у себи крије тешке противречности. Но, у сваком случају, тада је дошло до незадрживог јуриша на старе идоле. А међу овим идолима налазио се и песник Рилке. Не би он ни могао бити изузетак, јер је овај налет младе генерације на постојеће вредности захватио и ону целокупну такозвану «лепу» књижевност, за коју је главна карактеристика да је херметичка, затворена у себе и зато тешко разумљива. Поготову што је оваква књижевност рођена из недара оног грађанства које је за себе полагало право на монопол образовања, требало је рушити и срушити књњижевност заједно са таквим грађанством.
    (...па и то време је прошло, а данас су «буре шесте деценије далеко за нама»...)
    Изненађује да је у протекле две године изашло необично много литературе у вези са Рилкеом и да су многа његова дела доживела ново издање.
    (...)

  4. #4
    Aktivan član Modruna (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.613
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    Неки познаваоци Рилкеовог дела говоре и данас да је он био прави хришћански песник, други кажу – не! био је паганин, епикурејац, у најбољем случају пантеист; за неке је Рилке светац, за друге нарцис; неки у њему виде утемељивача нове религије, самотника и испосника, други прихопату, Дон Жуана.
    (...)
    Па заиста, откуда да човеку наших дана поново постане близак песник који у свом делу и својим животом отеловљује све оно што сматрамо да је превазиђено: онај и онакав естетицизам који се иживљава у вазама, ружама, парковима и девојкама одевеним у дуге беле хаљине? (...) Откуда потреба да расправљамо с њим и да његов крајњи индивидуализам некако сместимо у оквире нашег времена, откуд нам жеља да се помиримо с оним потпуним недостатком осећаја за дрзштвене проблеме? Па код овог песника увек је реч искључиво о јединки, о индивидуи. Ни љубав не води даље од песникове личности, од његовог «ја», па оваква љубав једноставно прелази преко вољене особе, не задржавајући се на њој нити у њој, већ се губи негде у пространствима. (...) Откуд поново овакво интересовање за овог љубимца плавокрвних кнегиња, који се није издржавао својим радом већ су га оне издржавале, а он је славио неактивност као какав апостол мировања, сна, игре? Сан и ноћ су речи које се највише помињу у његовој поезији.
    (...)

  5. #5
    Aktivan član Modruna (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.613
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    ... тумачење Елзе Бутенберг ... Оно што је Хајдегер у филозофији, то је за њу, отприлике, Рилке у поезији. (А Хајдегер је поново веома актуелан, примедба Модрунина)
    А Кете Хамбургер, ова изузетно паметна жена, поистоветила је Рилкеову поезију са Хусерловом феноменологијом.
    (...)
    По Лајзију (Ernst Leisi), Рилке је својим елегијама и сонетима створио мит који је пословном Западу био туђ, но управо зато и потребан. Отеловљење овог мита били би Орфеј, анђео и нарцис;
    (...)
    Лајзијево испитивање концентрише се на Рилкеовог Орфеја. По митологији, Орфеј је својом песмом кротио звери и покретао дрвеће, но менаде су га растргле на комаде. Рилке верује да су делови оваквог Орфеја још присутни у неким животињама и у неким стварима. У њима Орфеј још пева, из их одзвања његов глас. За људе, међутим, Орфеј је изгубљен или им је тешко да га нађу, једино можда несвесно, у сну, а свесно изузетно и у ретким тренуцима, на пример пред огледалом, или дете кад се затекне у безазленој игри. У свакодневном животу људи више не налазе Орфеја. Све што говоримо и што осећамо, све бежи од нас. ... Наше доба, закључује Лајзи, не само што је раскомадало Орфеја, оно се спрема да обрише и његове последње трагове. Наше доба се одликује непријатељством према Орфеју, оно је против бити (Sein) као такве ..., па отуда долази до типичног вокабулара нашег времена и наше цивилизације: служимо се речима као «орган», «функција», «ангажовање», «планирање», «учинак». Ове речи нам заправо уливају језу, јер нас присиљавају да видимо суштину предмета и суштину људску једино још везану за неку сврху или намеру.

  6. #6
    Aktivan član Modruna (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.613
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    Уз то, ми допуштамо да нам се, можда више него ма којој другој генерацији, одузима садашњост и, уместо што бисмо се посветили тренутку садашњости, ми, у авиону на пример, док летимо гледамо филмове, у природи носимо транзистор и слушамо музику или, обратно, уз музику обављамо друге послове. Наша свест се на овај начин деконцентрише и деструктуира.
    (...)
    Говори се да књижевност иде у сусрет новој интровертности. Изгледа да је прогресиван данас онај који упозорава на опасност од техничког прогреса ...
    (...)
    Значи, сваком добу потребан је и његов Орфеј, па можда ни принцип «уметности ради уметности», у свом времену посматран, и није био искључиво реакционаран програм, већ покушај да се уметност извуче испод свеобухватног плитког оптимизма оних година. Што је грађанска идеологија ипак интегрисала Рилкеово дело у свој културни и политички програм – није Рилкеова кривица. То га уосталом није ни обрадовало.
    (...)
    Свако доба интерпретира песника на свој начин и извлачи из њега оно што одговара том времену. Зато треба имати на уму да поново откривајући Рилкеа откривамо и одређујемо заправо себе, наше тежње и потајне жеље.

  7. #7
    Zainteresovan član 021123456789 (avatar)
    Učlanjen
    17.04.2007.
    Poruke
    378
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    Sve je tacno, da. Svaki pesnik u sustini i jeste panteista, od antike do Audena. Rilke dotakne, a to je i najbitnije za poeziju, to joj je krajnji cilj. Hvala za to sto si ostavila, tema je obogacena.

  8. #8
    Aktivan član Modruna (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.613
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    Ох, могу ја о Рилкеу да причам данима и данима. Никад нисам наишла на човека (ни у животу ни међу корицама књиге) који би ми био толико суштински сличан као Рилке. Чак и оно његово одбијање да ради и безбрижно прихватање да га други издржавају целог живота -- и ја бих (признајем!) мртва хладна тако живела само да ми се пружила прилика .

    Али предлажем да неко каже нешто мало више о Кавафису (ја га не познајем толико добро), па да можда из свега тога извучемо овде неку дискусију о смислу и утицају поезије уопште у овом данашњем свету "функционалности и учинка" и техничког прогреса.

    Мени оно Лајзијево тумачење проблематике Орфеја звучи прилично уверљиво. Стално понављам (и овде на форуму) оно Јеротићево питање од кључне важности: "Може ли птица са само једним крилом да полети?". Другим речима, да ли је то паметно што ми данас развијемо само један аспект свог бића -- онај интелектуални, функционални и технички. Да није можда опасно осиромашење бића и живота то што смо из живота избацили Орфеја -- чежњу и слутњу, романтику и магију?

  9. #9
    Zainteresovan član 021123456789 (avatar)
    Učlanjen
    17.04.2007.
    Poruke
    378
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    Za Kavafija (mislim da se ovde on zove Kavafi, a ne Kavafis) se danas kaze da je najuticajniji moderni Grcki pesnik. Za Zapad je interesantan zato sto je pokazao svetu strane Helenizma, koje je Renesansa ignorisala, i izbacila iz svog ucenja o antickoj kulturi. Za Zapadnu kulturu, antika je beo zid. Kavafi prikazuje ljude, a ne bogove, sa ironijom i u istoriji koju on izmislja, ti ljudi zive kao u ogovaranjima, kao da su medju nama. Nacicu jos o njemu, sada mi nije knjiga pri ruci.

    Sta si citala od Kavafija?

  10. #10
    Primećen član kako_hocu (avatar)
    Učlanjen
    16.10.2006.
    Poruke
    667
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    GRAD

    Kazes:”Poci cu u neku drugu zemlju,poci cu do drugog
    Mora.
    Naci ce se drugi grad bolji od ovog.
    Svaki moj napor je ovde proklet,osudjen;
    I srce mi je-kao les-pokopano.
    Dokle ce mi um ostati u ovoj tmini.
    Kud god da skrenem pogled,kud god da pogledam,
    Crne rusevine svog zivota spazim,ovde,
    Gde sam proveo tolike godine,procerdao ih I upropastio.”

    Nove zemlje neces naci,neces pronaci druga mora.
    Ovaj grad ce te pratiti.Ulicama ces se kretati
    Istim.U istom ces susedstvu ostariti:
    U istim ces kucama osedeti.
    Uvek ces u ovaj grad stizati.Da nekud drugde odes
    -Ne nadaj se-
    nema za tebe broda,nema puta.
    Kao sto si svoj zivot ovde procerdao,u ovom tako malom
    Kutu,
    Stracio si ga I na celoj kugli zemaljskoj.


    DUSE STARACA

    U njihovim starim istrosenim telima
    Borave duse staraca.
    Kako su tuzne one,sirote,
    I site jadnog zivota koji vode.
    Kako drhte da ga ne izgube I kako ga vole
    Te uznemirene I protivrecne
    Duse-groteskne I tragicne-
    U svojoj staroj iznosenoj kozi.

    VRLO RETKO

    On je starac.Iscrpen I poguren,
    osakacen godinama I zloupotrebama,
    koraca polako I prelazi ulicicu.
    A ipak kad dodje svojoj kuci da sakrije
    Svoju bedu I svoju starost,razmatra
    Svoj udeo koji jos ima kod omladine.

    Mladici sada govore njegove stihove.
    Pred ocima su im njegove vizije.
    Njihov zdrav culni mozak,
    Njihova skladna I cvrsta tela
    Trepere njegovim shvatanjem lepote


    Kavafi

  11. #11
    Zainteresovan član 021123456789 (avatar)
    Učlanjen
    17.04.2007.
    Poruke
    378
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    Rose, oh reiner Widerspruch, Lust,
    Niemandes Schlaf zu sein unter soviel
    Lidern.

    Rilke, epitaf.

  12. #12
    Zainteresovan član 021123456789 (avatar)
    Učlanjen
    17.04.2007.
    Poruke
    378
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    kako_hocu, hvala za stihove.

  13. #13
    Primećen član kako_hocu (avatar)
    Učlanjen
    16.10.2006.
    Poruke
    667
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    np , evo jos neke njegove koje volim

    DOSADA

    Jedan dosadan dan prati drugi
    Podjednako dosadan.Dogodice se
    Iste stvari,dogadjace se stalno –
    Isti su trenuci koji stizu I koji odlaze.

    Prodje mesec dana I donese drugi mesec.
    Ono sto dolazi, lako je pogoditi:
    To je ono od juce,tegobno,mucno.
    I sutra prestaje da lici na sutra.


    A MUDRACI ONO STO CE SE
    UPRAVO DOGODITI

    Bogovi vide buducnost,ljudi sadasnjost,
    A mudraci ono sto ce se upravo dogoditi.

    FILOSTRAT,O Apoloniju iz Tijane,8,7

    Ljudi znaju sta se sada dogadja,
    Buducnost znaju bogovi,
    Jer jedino njima pripada sva svetlost.
    Od buducnosti mudraci shvataju
    Ono sto ce se upravo dogoditi.
    Sluh im se katkad,

    Dok su duboko zamisljeni,
    Uznemiri.Tajni zvuk
    Dogadjaja sto nailaze dopire do njih.
    Oni ga slusaju s obozavanjem,dok napolju
    Na ulici narod nista ne cuje.


    ONO STO MOZES





    Ako baš ne možeš od svog života da učiniš ono

    što hoćeš,

    pokušaj da postigneš

    ono što možeš:

    ne unižavaj ga

    prečestim druženjem sa svetom,

    silnim izlascima i razgovorima.

    Ne unižavaj ga razbacivanjem,

    čestim razvlačenjem i izlaganjem

    svakodnevnoj gluposti

    veza i susreta

    da ne postane

    dosadan

    kao da je tudj.

  14. #14
    Aktivan član Modruna (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.613
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    Citat Original postavio 021123456789
    Rose, oh reiner Widerspruch, Lust,
    Niemandes Schlaf zu sein unter soviel
    Lidern.

    Rilke, epitaf.
    Ево једног могућег превода (пошто је текст двосмислен):

    Ружо, ох чисто противречје, сласти,
    ничији сан да не будеш испод толиких
    капака очних.
    (прев. Б. Живојиновић)

  15. #15
    Aktivan član Modruna (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.613
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    Рекла бих да и један и други пишу тзв. мисаону поезију (избегавам да употребим реч "филозофску", да ме Димитрије не би појео за доручак ).

    Тачно је да волим да размишљам и не смета ми чак ни кад су песме мисаоне (то јест, производ неког дубоког увида у ствари живота), мада некоме синтагма "мисаона поезија" може да зазвучи као contradictio in adjecto. Једном кад ме не буде мрзело, преписаћу вам Рилкеову песму "Преображај" (дугачка је) која је одличан пример за ово горе.

  16. #16
    Zainteresovan član 021123456789 (avatar)
    Učlanjen
    17.04.2007.
    Poruke
    378
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    Svidja mi se tvoja sintagma- ne mogu da zamislim bolju. Brodski o Kavafiju:

    Every poet loses in translation, and Cavafy is not an exception. What is exceptional is that he also gains. He gains not only because he is a fairly didactic poet, but also because, starting as early as 1900-1910, he began to strip his poems of all poetic paraphernalia – rich imagery, similes, metric flamboyance, and, as already mentioned, rhymes. This is the economy of maturity, and Cavafy resorts to deliberately “poor” means, to using words in their primary meanings as a further move toward economy. Thus he calls emeralds “green” and describes bodies as being “young and beautiful.” This technique comes out of Cavafy’s realization that language is not a tool of cognition but one of assimilation, that the human being is a natural bourgeois and uses language for the same ends as he uses housing or clothing. Poetry seems to be the only weapon able to beat language, using language’s own means.

    Cavafy’s use of “poor” adjectives creates the unexpected effect of establishing a certain mental tautology, which loosens the reader´s imagination, whereas more elaborate images or similes would capture that imagination or confine it to their accomplishments. For these reasons a translation of Cavafy is almost the next logical step in the direction the poet was moving – a step which Cavafy himself could have wished to take.

    Perhaps he didn’t need to take it: his handling of metaphor alone was sufficient for him to have stopped where he did or even earlier. Cavafy did a very simple thing. There are two elements which usually constitute a metaphor: the object of description (the “tenor”, as I.A. Richards called it), and the object to which the first is imagistically, or simply, grammatically, allied (the “vehicle”). The implication which the second part usually contains provides the writer with the possibility of virtually endless development. This is the way a poem works. What Cavafy did, almost from the very beginning of his career as a poet, was to jump straight to the second part: for the rest of that career the developed and elaborated upon its implicit notions without bothering to return to the first part, assumed as self-evident. The “vehicle” was Alexandria; the “tenor” was life.

    The only instrument that a human being has at his disposal for coping with time is memory, and it is his unique, sensual historical memory that makes Cavafy so distinctive. The mechanics of love imply some sort of bridge between the sensual and the spiritual, sometimes to the point of deification; the notion of an afterlife is implicit not only in our couplings but also in our separations. Paradoxically enough, Cavafy’s poems, in dealing with that Hellenic “special love”, and touching en passant upon conventional broodings and longings, are attempts –or rather recognized failures- to resurrect once-loved shadows. Or: photographs.

    Criticism of Cavafy tends to domesticate his perspective, taking his hopelessness for detachment, his absurdity for irony. Cavafy’s love poetry is not “tragic” but terrifying, for while tragedy deals with the fait accompli, terror is the product of the imagination (no matter where it is directed, toward the future or toward the past). His sense of loss is much more acute than his sense of gain simply because separation is a more lasting experience than being together. It almost looks as though Cavafy was more sensual on paper than in reality, where guilt and inhibitions alone provide strong restraints. Poems like “Before Time Altered Them” or “Hidden Things” represent a complete reversal of Susan Sontag’s formula “Life is a movie; death is a photograph.” To put it another way, Cavafy’s hedonistic bias, if such it is, is biased itself by his historical sense, since history, among other things, implies irreversibility, Alternatively, if Cavafy´s historical poems had not been hedonistically slanted, they would have turned into mere anecdotes.

    One of the best examples of the way this dual technique works is the poem about Kaisarion, Cleopatra’s fifteen-year-old son, nominally the last king of the Ptolemaic line, who was executed by the Romans in “conquered Alexandria” by the order of the Emperor Octavian. After finding Kaisarion’s name in some history book one evening, the narrator plunges into fantasies of this young boy and “fashions him freely” in his mind, “so completely” that, by the end of the poem, when Kaisarion is put to death, we perceive his execution almost as a rape. And then the words “conquered Alexandria” acquire an extra dimension: the torturing recognition of personal loss.

    Not so much by combining as by equating sensuality and history, Cavafy tells his readers (and himself) the classic Greek story of Eros, ruler of the world. In Cavafy’s mouth it sounds convincing, all the more so because his historical poems are preoccupied with the decline of the Hellenic world, the situation which he, as an individual, reflects in miniature, or in mirrors. As if unable to be precise in his handling of the miniature, Cavafy builds us a large-scale model of Alexandria and the adjacent Hellenic world. It is a fresco, and if it seems fragmentary, this is partly because it reflects its creator, but largely because the Hellenic world at its nadir was fragmented both politically and culturally. With the death of Alexander the Great it began to crumble, and wars, skirmishes, and the like kept tearing it apart for centuries after, the way contradictions tear one´s mind. The only force which held these motley, cosmopolitan pieces together was magna lingua Grecae; Cavafy could say the same about his own life. Perhaps the most uninhibited voice we hear in Cavafy´s poetry is when in a tone of heightened, intense fascination he lists the beauties of the Hellenic way of life – Hedonism, Art, Sophistic philosophy, and “especially our great Greek language.”

  17. #17
    Aktivan član Modruna (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.613
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    Док се не наканим да препишем „Преображај“, ево једне краће песме која је добар пример за Рилкеов песнички поступак. Песма ЈЕСЕН почиње безазлено, као лирски опис природе, али то је само увод, јер одмах потом Рилке прави заокрет ка мисаоности (поенти). Ствар је, међутим, у томе што Рилке никад није агресиван и наметљив. Он не присиљава читаоца ни на шта, он га само благо подстиче да погледа мало дубље, да види ствари које је досад превиђао јер му је поглед био сувише површан. Баш због те благости и ненаметљивости критиковали су га да је мекушац и декадент. Ја не видим зашто бисмо сви морали да будемо наоружани топовима, зашто не би постојао песник чије су песме отеловљење онога „лепа реч гвоздена врата отвара“.

    Ево, сами просудите:


    ЈЕСЕН

    Опада лишће, к'о да из даљина
    пада, уз опор и одречан лет,
    као да вену сред небеских тмина
    далеке баште.

    И тешка земља ноћу
    пада из роја звезда у самоћу.

    Сви ми падамо. Пада рука. Пад
    у сваком од нас живи неизбежно.

    Па ипак Неко бесконачно нежно
    падању овом даје смер и склад.

  18. #18
    Zainteresovan član 021123456789 (avatar)
    Učlanjen
    17.04.2007.
    Poruke
    378
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    Ne znam da li postoji pesnik koji moze tako dobro i organski da naslika recima kao Rilke. Kada sam prvi put procitao ovu pesmu, oduzeo mi se dah. Ovakva slika dolazi iz takve dubine, da se ni recima vise ne moze naslikati, ali on uspeva. Kako?Früher Apollo

    [font=arial,sans-serif]Wie manches Mal durch das noch unbelaubte
    Gezweig ein Morgen durchsieht, der schon ganz
    im Frühling ist: so ist in seinem Haupte
    nichts, was verhindern könnte, das der Glanz

    aller Gedichte uns fast tödlich träfe;
    denn noch kein Schatten ist in seinem Schaun,
    zu kühl für Lorbeer sind noch seine Schläfe,
    und später erst wird aus den Augenbraun

    hochstämmig sich der Rosengarten heben,
    aus welchem Blätter, einzeln, ausgelöst
    hintreiben werden auf des Mundes Beben,

    der jetzt noch still ist, niegebraucht und blinkend
    und nur mit seinem Lächeln etwas trinkend,
    als würde ihm sein Singen eingeflößt.

    [/font]


    [font=arial,sans-serif]
    Rainer Maria Rilke, 11.7.1906, Paris [/font]

    [font=arial,sans-serif] [/font]
    [font=arial,sans-serif][font=Arial Black]P.S.: Ne usudjujem se da prevodim, ali ko zna Nemacki, uzivace.[/font][/font]

  19. #19
    Aktivan član Modruna (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.613
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    Ево још једне сликовите песме:

    Сад већ црвене дивље руже зре,
    у леји једва дише позно цвеће.
    Ко није богат сад кад лето мре,
    тај никад себе сачекати неће.

    Ко сада сав не дрхти као прут
    од преобиља слика, које буја
    и прониче у сваки душин кут,
    чекајућ ноћ да тмином залелуја: –
    тај је, к'о старац, прешао свој пут.

    Тога ниједан сад не греје пламен,
    лаже га све на јави и у сну;
    па и ти, боже. Ти што га, к'о камен,
    из дана у дан вучеш према дну.


    Иначе, најчешће коришћена реч којом се описивао Рилкеов песнички језик била је реч – раскошан. На пример: „Раскошно богат био је језик овог химничког молитвеника, језик који је звучао у свим акордима.“ (Фриц Мартини)

  20. #20
    Aktivan član Modruna (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.613
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    Тако је говорио …... Рилке (у „Записима Малтеа Лауридса Бригеа“)

    „Јер стихови нису осећања, како то људи мисле (осећања имамо довољно рано) – него су искуства (...) Јер саме успомене још не чине оно што ми желимо. Тек кад постану крв у нама, поглед и покрет, безимене, тако да се више не могу разликовати од нас самих, тек онда се може десити да у једном веома ретком часу прва реч једног стиха искрсне међу њима и потече из њих.“

  21. #21
    Aktivan član Modruna (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.613
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Rilke ili Kavafis? Ko je relevantniji za nas?

    Рајнер Марија Рилке
    ПРЕОКРЕТ

    Пут од интимности ка величини води кроз жртву.
    (Каснер)



    Дуго је он све то
    мучно присвајао гледањем.
    Звезде на колена падаху
    обрване његовим погледом.
    Или би гледао клечећи,
    а мирис би његове усрдности
    као благи умор падао
    на какво божанско биће, које би му се онда
    осмехнуло, у сну.

    Куле је тако гледао
    да су трнуле од страха:
    опет их увис зидајући, наједном!
    Али често би предео,
    отежао од дана, покојем
    струјао у његово тихо опажање, увече.

    Животиње су смирено ступале
    у отворени поглед, пасући,
    а засужњени су лавови
    зурили унутра као у непојамну слободу;
    птице су пролетале кроз његову
    душевност. Цвеће се
    огледало у њему,
    крупно, као у деци.

    А кад се рашчу да има један што гледа,
    то дирну и бића која су мање
    и непоузданије видљива,
    дирну жене.

    Откад гледа?
    Откад већ, лишавајући се у души,
    преклињући са дна погледа?

    Када би он, који вечито чека, седео у туђини;
    а расејано окренута соба у преноћишту
    мргодно била око њега,
    и у избегаваном огледалу
    поново соба,
    и касније, са постеље-мучитељке,
    поново:
    тад би се у ваздуху већало,
    несхватљиво већало
    о његовом срцу што се осећа,
    о његовом срцу што се кроз болно засуто тело
    ипак осећа,
    већало би се и пресудило:
    да оно љубави нема.

    (И било би му ускраћено
    ма које друго посвећење.)

    Јер видиш ли, гледању има граница,
    и све сагледанији свет
    иште да расте у љубави.

    Завршено је дело очију,
    врши сад дело срца
    на сликама у себи, заробљеним. Јер ти си их
    савладао; али сада их не знаш.
    Погледај, унутарњи човече, своју унутарњу девојку,
    њу, извојштену
    из хиљаду природа, ово
    тек извојштено, а досад
    још невољено створење.

Slične teme

  1. Rajner Marija Rilke
    Autor ofelija u forumu Književnost
    Odgovora: 21
    Poslednja poruka: 23.09.2011., 01:20

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •