Skopljanac
Početnik
- Poruka
- 12
Vilaet Veleshki, selo Jabolchiste:
„Novak Burhanin,; Tome Belche, Bogche, Todor, sin na Belche; Hrchko, brat na Pecko; Pejo, sin an Danche, Vlkashin, Srbin; Gjurash, Srbin, Rade Stariot; Dojchin, negov sin; Gjorgjo, sin na Rade; Rale Momchil; Hrlo, sina na Dapko; Brajko, sin na Kovach; Ivan; Stale, sin na Stojan; Rale, sin na Stojan; Stepan, Srbin; Dabe; Pejchin, sin na Rade...”
(Turski dokumenti za istorijata na makedonskiot narod, Skopje, 1971, str 143)
Selo Dobrushevo, Prilepski vilaet:
„Bogdan Srbin; Marko negov sin, Dimitri sin na Gruban...Dimitri sin na Srbin; Todor sin na Srbin, Pejo sin na Rajcho...
(Turski dokumenti za istorijata na makedonskiot narod, Skopje, 1971, str 60)
Selo Sopotnica, jugozapadno od Krushevo (Bitolsko):
”Ivanish Stale; Stanisha Mano; Petko, Srbin; Petar, Srbin; Stajko Srbin...„
(Turski dokumenti za istorijata na makedonskiot narod, Skopje, 1971, str 540)
Selo Divjaci, severozapadno od Krushevo:
”Jandro, Srbin; Miho sin na Srbinot; Dimitri sin na Srbinot, Petko sin na popot...„
(Turski dokumenti za istorijata na makedonskiot narod, Skopje, 1971, str 541)
Selo Volkoselo, Prilepska Nahija;
”Bogavec, Srbin; Stanisha zet na Bogdan...Stanisha, Srbin; Pejo, sin na Tonchin...„
(Turski dokumenti za istorijata na makedonskiot narod, Skopje, 1971, str 95)
Selo Katranica, jugozapadno od Voden:
”Dimitri, pop, Srbin, Stajko, pop, Srbin...
Selo Gornichevo, zapadno od Lerin:
„Dimitri, Srbin; Spas Kovach; Belche Kalko; Gjorgo Visnic...”
(Turski dokumenti za istorijata na makedonskiot narod, Skopje, 1971, str 569)
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
Покојни БЈРМски антропогеограф Јован Ф. Трифуноски о личном имену "Србин" у БЈР Македонији
"Лично Име Србин у Крајевима Данашње БЈРМ" из:
Јован Ф. Трифуноски: " Македонизирање Јужне Србије",Београд 1995, стр.41-44
Мушко лично име Србин,током турске владавине до 1912 године,и касније до завршетка Другог светског рата,било је раширено у западним крајевима данашње Бивше југословенске републике Македоније.Ти крајеви су: околина Гостивара и Тетова (или област Полог), околина Кичева, Брода (или област Порече), околина Дебра, Струге, Охрида, Велеса (област Бабуне), Битољско-прилепска котлина, област Железник или Демир-хисар итд.
То су истовремено и крајеви раширености средњовековних словенских племена - Брсјака и Мијака.Можда је и тада постојало лично име Србин?
У бројним селима наведених крајева, по житељима са личним именом Србин, данас потичу: 1) родови звани Србиновци; 2) делови села званих Србиновска махала; 3) и бројна топографска имена, на пример: Србинова њива, Србинов камен, Српска река (код Струмице), Србинце и други.
Занимљиво је и то да је свака жена удата за мушкарца са именом Србин од венчања добијала име Србиница.
Ја сам у родном селу Врутоку на извору Вардара код Гостивара дечаштво (1914-1925) провео у кућној задрузи са око 20 чланова.Старији брат мога оца Филип имао је крштено име Србин и умро је око 1940. године.А његову жену, са девојачким именом Израелка (скраћено: Иза) ја са својом браћом и сестрама називао сам стрином Србиницом.Примера таквих имена мушкараца и жена било је много.
Само у ближој околини Гостивара мушкараца са именом Србин, и њихових жена у народу званих Србиница, у међуратном периоду (1918-1941 г.) познавао сам у овим селима: Печкову, Здуњу, Горњој Ђоновици, Сушици, Врутоку, Среткову, Церову, Тајмишту итд.
Уопште - био је добро раширен народни обичај да се мушкој деци, поред других имена, на крштењу давало и поменуто име Србин.Свет је био веома навикнут на то карактеристично име.Међутим, ову интересантну појаву из народног живота на југу земље, још нико од етнографа није запазио и посебно проучавао.
* * *
„Novak Burhanin,; Tome Belche, Bogche, Todor, sin na Belche; Hrchko, brat na Pecko; Pejo, sin an Danche, Vlkashin, Srbin; Gjurash, Srbin, Rade Stariot; Dojchin, negov sin; Gjorgjo, sin na Rade; Rale Momchil; Hrlo, sina na Dapko; Brajko, sin na Kovach; Ivan; Stale, sin na Stojan; Rale, sin na Stojan; Stepan, Srbin; Dabe; Pejchin, sin na Rade...”
(Turski dokumenti za istorijata na makedonskiot narod, Skopje, 1971, str 143)
Selo Dobrushevo, Prilepski vilaet:
„Bogdan Srbin; Marko negov sin, Dimitri sin na Gruban...Dimitri sin na Srbin; Todor sin na Srbin, Pejo sin na Rajcho...
(Turski dokumenti za istorijata na makedonskiot narod, Skopje, 1971, str 60)
Selo Sopotnica, jugozapadno od Krushevo (Bitolsko):
”Ivanish Stale; Stanisha Mano; Petko, Srbin; Petar, Srbin; Stajko Srbin...„
(Turski dokumenti za istorijata na makedonskiot narod, Skopje, 1971, str 540)
Selo Divjaci, severozapadno od Krushevo:
”Jandro, Srbin; Miho sin na Srbinot; Dimitri sin na Srbinot, Petko sin na popot...„
(Turski dokumenti za istorijata na makedonskiot narod, Skopje, 1971, str 541)
Selo Volkoselo, Prilepska Nahija;
”Bogavec, Srbin; Stanisha zet na Bogdan...Stanisha, Srbin; Pejo, sin na Tonchin...„
(Turski dokumenti za istorijata na makedonskiot narod, Skopje, 1971, str 95)
Selo Katranica, jugozapadno od Voden:
”Dimitri, pop, Srbin, Stajko, pop, Srbin...
Selo Gornichevo, zapadno od Lerin:
„Dimitri, Srbin; Spas Kovach; Belche Kalko; Gjorgo Visnic...”
(Turski dokumenti za istorijata na makedonskiot narod, Skopje, 1971, str 569)
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
Покојни БЈРМски антропогеограф Јован Ф. Трифуноски о личном имену "Србин" у БЈР Македонији
"Лично Име Србин у Крајевима Данашње БЈРМ" из:
Јован Ф. Трифуноски: " Македонизирање Јужне Србије",Београд 1995, стр.41-44
Мушко лично име Србин,током турске владавине до 1912 године,и касније до завршетка Другог светског рата,било је раширено у западним крајевима данашње Бивше југословенске републике Македоније.Ти крајеви су: околина Гостивара и Тетова (или област Полог), околина Кичева, Брода (или област Порече), околина Дебра, Струге, Охрида, Велеса (област Бабуне), Битољско-прилепска котлина, област Железник или Демир-хисар итд.
То су истовремено и крајеви раширености средњовековних словенских племена - Брсјака и Мијака.Можда је и тада постојало лично име Србин?
У бројним селима наведених крајева, по житељима са личним именом Србин, данас потичу: 1) родови звани Србиновци; 2) делови села званих Србиновска махала; 3) и бројна топографска имена, на пример: Србинова њива, Србинов камен, Српска река (код Струмице), Србинце и други.
Занимљиво је и то да је свака жена удата за мушкарца са именом Србин од венчања добијала име Србиница.
Ја сам у родном селу Врутоку на извору Вардара код Гостивара дечаштво (1914-1925) провео у кућној задрузи са око 20 чланова.Старији брат мога оца Филип имао је крштено име Србин и умро је око 1940. године.А његову жену, са девојачким именом Израелка (скраћено: Иза) ја са својом браћом и сестрама називао сам стрином Србиницом.Примера таквих имена мушкараца и жена било је много.
Само у ближој околини Гостивара мушкараца са именом Србин, и њихових жена у народу званих Србиница, у међуратном периоду (1918-1941 г.) познавао сам у овим селима: Печкову, Здуњу, Горњој Ђоновици, Сушици, Врутоку, Среткову, Церову, Тајмишту итд.
Уопште - био је добро раширен народни обичај да се мушкој деци, поред других имена, на крштењу давало и поменуто име Србин.Свет је био веома навикнут на то карактеристично име.Међутим, ову интересантну појаву из народног живота на југу земље, још нико од етнографа није запазио и посебно проучавао.
* * *