posle....

posle ljubavi.... kada se ne ugasi.. vecj iz nekih vishih razloga prekine... nekih koji su van nashe mocji.... kada izgubite nekoga dok se josh uzhasno volite..... kako podneti? kada sve podsecja na ono shto je bilo..... u nekoj vrsti shoka sam... i... postoji neka smiona usamljenost sada... za koju verujem da cje me uvek pratiti....
kao... kao da se to nije trebalo desiti.....
situacija u kojoj nalazite neshto savrsheno.... neshto shto verujete da nikada necje umreti.... ne zaljubljenost.. obozhavanje.... sklad.... kao ona pricha o savrshenom uklapanju dve polovine jedne iste narandzhe.... a onda je jedna od njih naprasno odnesena nekom vishom silom... i vishe nema nade... sem mozhda ukoliko verujete u pronalazhenje u nekom narednom zhivotu..... u nekom buducjem vremenu.....
naime.... kako pobecji od bola koji sledi? od praznine.. koja cje vremenom rasti...?. kada znash da vishe nema nade.... da cje sve drugo biti samo bledi poqshaji onog necheg.. pravog... iskonskog.... da nishta necje biti priblizhno tome.... jer to su ipak samo slichne polovine nekih drugih narandzhi.....

Ko je tebe ostavio?

bem ti zivot......

Uh... u stvari sve sto moze iko da ti kaze je - Izvini.

Jedini savet koji ja mogu da dam jeste to sto volis, iako drage osobe vise nema, te cini boljom i plemenitijom nego da si puna praznine. Jeste boli, okreni se tome, procice bol, a secanje i ljubav ce ostati. Surovo zvuci, ali idi medju ljude, vole ce te i postovati... Bice ti prijatno, iako te mozda savest bude grizla. Voli i sebe, najvise na svetu.

Slobodno pisi, nacicemo nekakav izlaz.

Sretno.

jao, jel su svi afrikanci ovako puni razumevanja i topline??? i meni sada lakse odmah...

Ja cu ti reci jednu Andricevu recenicu, to mi prvo palo na pamet...mada mozda je necu bas doslovno citirati, al ovako nekako ide:

"Nista covek ne moze izgubiti sto mu jedno prolece ne bi moglo vratiti, niti covek moze biti trajno nesrecan, sve dok Bog daje da se dusa leci zaboravom, a zemlja obnavlja prolecem..."

što te ne ubije ojačaće te
bol ne postaje vremenom veći
ako smo imali nekog tzv savršenog već smo bili sretniji od većine
zašto tražiti zamenu, svako je lep, dobar i idealan na svoj način
hteli mi to ili ne život ide dalje

p.s. po meni postoji samo jedna više sila od ljubavi

livija, jel ti pomaze ako ti kazem da te razumem sasvim??? i ja prolazim kroz to..

to POSLE je mnoooooogo gadno, i zna da traje. to posle je proces..koliko ce ici brzo, zavisi samo od tebe

Ne znam.

Iivija:

naime.... kako pobecji od bola koji sledi? od praznine.. koja cje vremenom rasti...?. kada znash da vishe nema nade.... da cje sve drugo biti samo bledi poqshaji onog necheg.. pravog... iskonskog.... da nishta necje biti priblizhno tome.... jer to su ipak samo slichne polovine nekih drugih narandzhi.....

Kliknite za proširenje...

Budi konkretnija i ne predaj se (u medjuvremenu)

Okreni se sebi, radi na sebi, usavrshavaj se. Teshko je, i proci ce neko vreme, ali kad naidje neko za kim ce ti sledeci put zakucati srce (a naici ce sigurno), necesh uci u novi odnos kao oshtecena roba, vec sasvim nova, sveza, spremna da ponovo dash sebe.
Ja lichno smatram da uletanje iz veze u vezu uopshte nije dobro, jer onda potpuno smanjujemo onaj chisti, sirovi, jak osecaj koji se dobija kada udjemo u vezu posle odredjenog vremena samoce.
Glavu gore, budi jaka, proci ce...A novi ce naici kad se zaista budesh najmanje nadala...Necesh ni znati shta te snashlo :wink:

Boluj. Iz sve snage. Placi,tuguj. Vristi. Ja sam jednom otisla u sred noci kolima van Beograda na jednu njivu i vristala do ujutru...Ne smes to da potiskujes-stici ce te mnogo gore-stanje shoka je faza bolesti od tuge-organizam ti se brani jer misli da neces podneti. Ako taj bol ne iskazes pocece da te gushi i uvenuces. Daj sebi slobodno vreme da "dilujesh" s tim.Zapisuj emocije i misli-izjadaj se papiru-obracaj se njemu,reci sve sto nisi stigla... A onda pocni nesto da radish...sto vise to bolje.

A šta ako nema auto?

Livija potpuno te razumem.Svaki put kad vidim poznatu ulicu,cujem to ime...sve sto me podseti na njega...sve to je tako tesko podneti.Jedino sto to moze da izleci je vereme...mozda i dosta vremena,zavisi koliko to tesko podnosis.Ja sam shvatila da posljedne depresije i to teske u koju sam bila upala nakon jednog raskida,shvatila sam da nema svrhe toliko patiti jer to ti nece vratiti ni tog decka ni uspeh u vezu.Jednostavno probas da krenes napred skoro kao da niceg nije ni bilo...nemoguce zvuci znam,i verovatno tako i jeste...ali pokusaj

SiIent Bob:

A šta ako nema auto?

Kliknite za proširenje...

Nema izgovora! :razz: Ima noge

Bol,suze,tuga-to je priroda izmislila lek protiv teskih udara. Protiv toga se ne treba boriti,to treba doziveti do kraja jer na taj nacin se ponovo sastavljamo sami sa sobom kako bi mogli da nastavimo dalje...Posle toga dodje praznina i onda polako zivot pocinje da je popunjava svojim sitnim lepotama...bices dobro,videces.

E Pipi bash si me podsetila... Ne bi nikad znali da cenimo ono shto je dobro, ako ne osetimo loshe s vremena na vreme...A posle tame dolazi sjaj...

slazem se sa pipi!!!! IZZIVI TO DO KRAJA. tako se isceljujemo, tako ojacavamo i tek tada bivamo sposobni za novo i za dalje.

Ne mozes da pobjegnes od bola...
Mozes samo da naucis kako da zivis sa njim...

To 'posle'je nesto neizbezno.Nesto sto ne moze da se izbegne,da se jednostavno prespava to je nesto sto mora da se prezivi.Probaj da prebolis,da places da izbecis iz sebe svu tu tugu i gnev koja postoji zbog gubitka te osobe.Nemoj da potiskujes,nemoj da cutis i da se pravis da ti nije nista.Dopusti bolu da izadje iz tebe.Jedino tako mozes da prezivis to.A moras......ne mozes da ostanes zarobljena u proslosti,ne mozes da ostanes i stojis u istom mestu......jer vreme,zivot prolaze.Najgore je to kada proslost umre.....taj period koji moras da prezivis i da sacekas da se rodi neka nova buducnost.Trebace ti snage.Meni je isto tako bilo posle razvoda,sa tim sto sam imala jos gomuilu drugih problema koji su me mucili i pritiskali.Ali sve se da preziveti.I ta ljubav....shvatis da tu osobu volis,ma gde god bila,naucis da zivis sa tom ljubavlju i sa nekom malom dozom tuge koja te ne sputava,i potrudis se da u svoj zivot primis nekog drugog koji mozda nece biti kao ovaj prethodni,ali ce ti pruziti ono sto trazis.

Ne postoji jedinstven model!
Moj nacin je uranjanje u knjige!
Kad god sam dozivela emotivni krah, prosperirala sam intelektualno, kroz intenzivnije ucenje I citanje.

ja kroz trening i mnogo posla

sevilja:

Ne postoji jedinstven model!
Moj nacin je uranjanje u knjige!
Kad god sam dozivela emotivni krah, prosperirala sam intelektualno, kroz intenzivnije ucenje I citanje.

Kliknite za proširenje...

Bravo... ovo je jedan od mojih načina

livija, voli sebe i ugadjas sebi kao malom razmazenom detetu. daj sebi oduska, sta god to u tvom slucaju znacilo