Osmeh...(kao odbrambeni mehanizam)

''In my life
why do I smile
at people who I'd much rather kick in the eye?'' (The Smiths)

Da li ste se nekada služili osmehom kao odbrambenim mehanizmom?

PuNkKiSs:

''In my life
why do I smile
at people who I'd much rather kick in the eye?'' (The Smiths)

Da li ste se nekada služili osmehom kao odbrambenim mehanizmom?

Kliknite za proširenje...

non-stop :razz:
eto opet se cerim..

Ne samo kao odbrambenim mehanizmom..osmeh cesto otvara i najteza vrata, ljudi vole nasmejana lica..osmeh je reshenje za mnoge stvari. Naravno, ako covek ume lepo da se smeshi

Treba probat a da ne osjetiš da to radiš na silu.

Jeste, smejem se kad me optuže za nešto što nisam učinio , a posledice su smešne situacije....
Naglasak je da se smejem mnogo, mnogo više nego što bih inače da nisam optužen......

Smile...and the world smiles with you

Па то сви радимо...осмех је често баријера којом се штитимо од других... само не знам какве везе има са филозофијом.......

To je nadoknada za zabranu pricanja o apsolutu. Pricajte o svemu, samo ne o Bogu, kakve on veze ima sa filozofijom.
Nego ko je bese uveo to pravilo? :-?

ima li koga ovde??
sta se desav asa ljudima nigde nikog???

hhhhhhhhhhhhheeeeeeeeeeeeeeeejjjjjjjjjj
pa kako da se smejem kada nemam cemu,odnosno kome,ovde nema nikad nikog ili ja ne znam kada dolazite..........................................

smejem se skoro uvek i skoro u svim situacijama...

ono sto je glasilo <lepa rec i gvozdena vrata otvara>, otprilike se preimenovalo sa osmeh otvara ta "gvozdena" vrata!

u sustini svi volimo da vidimo nekog ko je dobro raspolozen a ne depresivce... (nadam se da se slaze neko samnom, izvinjavam se sto genarizujem)

pa da...samo što kod konstantno iskeženih....i kod onih koji u trenutku kada sretnu nekog se pretvore u toliku srdačnost....ne da imam otpor....nego, bre......... ti ljudi.....nemaju uslovni refleks...već macilofacijalni grč.......njima je baš teško..........

moonja:

pa da...samo što kod konstantno iskeženih....i kod onih koji u trenutku kada sretnu nekog se pretvore u toliku srdačnost....ne da imam otpor....nego, bre......... ti ljudi.....nemaju uslovni refleks...već macilofacijalni grč.......njima je baš teško..........

Kliknite za proširenje...

ma ni ja ne volim one koji se isfolirano tj vestacki smeju to se vidi i bas se grozim ljudi koji se foliraju...

piskaralo:

ma ni ja ne volim one koji se isfolirano tj vestacki smeju to se vidi i bas se grozim ljudi koji se foliraju...

Kliknite za proširenje...

Često se smijem i volim zajebanciju. Da li mi to koristi kao odbrambena meanika, pojma nemam. Možda. Baš ću malo da razmišljam o ovome i samoposmatram se.
Mada mi ovo liči na ono otrcano "rad na sebi" ne vjerujem u tu vrstu rada, kao što sam skeptičan i prema svakom drugom radu. Znate ja sam vam iz Crne Gore :-D
Ne radiš ništa, stalno se :grin: :grin: :grin: rijetko planeš, ma divota :wink:

moj odbrambeni mehanizam je napad!tako da kad se smejem i smeskem to je od srca

Ja se time sluzim samo u odabranim situacijama, ako se budem stalno sluzila time,osobe mogu pomislite da sam neproracunata..

Kada mi se desi nesto sto me bas pogodi,trudim se da se smejem i da se nekako oraspolozim,ali samo 3 osobe znaju kako mi je "unutra" i dive se kako mogu to !

E da, da ne bude zabune, ne radim to cesto tj. ne desavaju mi se takve stvari cesto!

Kao odlican odbrambeni mehanizam! Meni i vestacki smile brzo predje u pravi... smesna sam sebi s njim S tim sto ponekad nece da se ukljuci... kad ga nesto isuvise blokira... neki drugi mehanizmi prorade... srecom oni se brzo pokvare.. a ovaj nasmejani brzo profunkcionise

PuNkKiSs:

''In my life
why do I smile
at people who I'd much rather kick in the eye?'' (The Smiths)

Da li ste se nekada služili osmehom kao odbrambenim mehanizmom?

Kliknite za proširenje...

Eh taj osmjeh... :-) ,sta sve nema iza njega..Ipak,osmjeh oka,taj nezamjenljivi
pokazatelj duse,ostaje najiskreniji od svih osmjeha...

osmeh je cudo, ali stvarno... zato ja uvek, kada "crne misli" zakorace u moj zuvot, pokusavam da osmehom povratim snagu i volju... i to se skoro uvek i ostvari

Meni je to već problem... osmeh bukvalno koristim kad god ne znam šta bih drugo (neugodne, nove situacije). Tek u online komunikaciji ukapiram da sam gotovo zaboravila da se služim rečima, da mi facijalna ekspresija zamenjuje mnogo toga (ok, to je negde i normalno, ali u kojoj meri?). Smajlići su glupost...
Ne znam.. baš se trudim da se iskorigujem. Ali to ne znači da više neću koristiti osmeh kao štit, ili štaku ili kako god.

И мене нервирају ови што имају "максилофацијални грч" на лицу.

Највише ме нервира што мисле да су ме купили тим осмехом. Зато -- што се они више смеше, то их ја оштрије гледам, као да кажем: "Еј, скини тај лажњак с лица, па да разговарамо као људи." Понекад то заиста и кажем.

Али, у последње време, мало сам попустила у томе. Схватила сам да људи не могу унапред (док ме не упознају) да знају да им код мене не треба одбрана, да ја немам намеру да их повредим. Треба времена да људи то схвате и поверују.

Lako je ljudima da sude i da ih sve nervira... zavisi gde radiš, taj "grč" o kome ti govoriš može da bude prof. deformacija.....

Можда, можда, али и ја се лоше осећам кад хоћу с неким да разговарам озбиљно а он ми баца у лице тај "осмех бр. 5". Као да сам дете с којим треба бити снисходљив а не озбиљан. То ме мало вређа.

ПС: Не нервира мене "све". Баш напротив, врло мало ствари ме нервира.