Da li nesto pričaju o svojoj mladosti vaše bake i deke, i kako to rade?

Kada dodje ovako lepa noć,uvuces mi se pod kozu...
Mladost pohrli sa svih strana, da propati predstavu iz prvih redova...
Skrasim se negde, u nekoj previsokoj travi, na još vlaznoj zemlji i pricam,a njihove velike, okrugle misli me prate, i crtaju secanja...
Isto sam tako i ja slusao, te godine, nekog leta Gospodnjeg...
Eh, stara, da mi je da se upustim u još jednu od onih naših avantura, onako, kada pohrlimo u sumu razuzdano kao jato ptica, ne birajuci drvo koje ćemo oprljiti...Jurcamo, secas se, kao muve bez glave, sve do u zoru... Svetle one male tackice, i pokazuju nam put. A onda, kada se svetlost ugasi, one se i dalje vide, pred zoru sve su vece. Jedna za drugom propadaju u sivilo jutra, a mi ih beremo i stavljamo u misli, hranimo naše poglede njima kao jabukama...
Izmore nas tako decurlijske zavrzlame pa pohrlimo u bastu iza onih trosnih garaza, koje su još uvek tu... A u njoj sve cvet do cveta. Tresnja vapi za malo svetlosti, a kruska se ceslja lahorom nekog cudnog vetra koji sav etar tog mesta utkiva u moja čula i opija me ludoscu zrenja...
Izgladneo, vratim se kuci, ali samo mislim o povratku...
Kada dodje popodne, svi se i okupimo tako. Uvek se smetim ispod tresnje. Ti sednes ispred mene i pevusis neku tako odgovarajucu melodiju. Povetarac ti lizne obraze, a ti se promeskoljis, i nastavis da sanjaris, tako smo skupa sve do leta...
I opet, kada ono dodje, ti sedis i dalje, preko puta, rumena i zrela, ljubis me nekim kratkim i uzbudljivim poljupcima, a u pauzama, dok krosnja oraha zaklanja moj vid, tresnje se same nude...Nezno, a opet razvratno mame moja čula...a ja, bez ruku,jednu po jednu stavljam u usta...

Jeco, objasni ti nama temu.

Pa, moja ideja je da podelimo neke price, koje smo culi od starijih.....Recimo, moja baka stalno prica o svom detinjstvu na jedan, bas , pa skoro prozni nacin.....
volela bih da cujem kako bake i deke drugih ljudi, pricaju, da li tu ima razlike.....
Ustvari da li su se razlikovala osecanja, vidjenje stvari medju njima, kao danas, medju nekima od nas.....Kako su oni videli ljubav, prijateljstvo.....Verovatno su vam pricali nesto o tome......a vi ih slusali sirom otvorenih ociju?

Dobro :-), a ovaj gornji tvoj post je prikaz kako tvoja baka prica price?

deka.................

TO SAM I ja mislila u pocetku.......
ali, znas, nekako im ipak cakle oci, kada pricaju o nekim lepim dozivaljajima iz detinjstva, prvim ljubavima npr...... ipak je sve to nekako neposrednije nego danas....
Recimo, moj deka ovako opisuje neke stare stvari, baka to radi malo ironicnije ali opet nekako tradicionalno lepo....
Mozda si ih ipak nekada slusao? I nesto ti je ostalo.....napisi ako to postoji, volela bih da procitam....

Heh, moji su (bili) zaebanti - kad čitam Nušića odmah ih se setim ...

Moja baka je imala obicaj da mi prica strasne price, pa pretpostavljam da je to u mojoj ranoj mladosti izazvalo ljubav prema horor fimovima i misteriji. Jos u obdanistu sam izmisljala horor price i plasila drugu decu. Sad mi vise ne prica price tog tipa, sad su to vise neke drame u pitanju.

o mladosti ne.. ali deda mi je pricao basne, tri glavna junaka - medved, lisica i petao uvek, u svakoj prici... nekad se i ponavljao, ali bilo je uzivanje slushati, gledati ga kako glumi.. umeo je stvarno da docara atmosferu

Siguran sam da bi rado prichali, da su zivi.

ja obozavam da ih slusam kad pricaju a oni kao iz inata nece to cesto da rade...

deda prica o dozivljajima iz II svetskog rata, o svojim druzenjima i putovanjima u Sloveniju, a baba ona jednostavno voli spanske serije i da sije...

Бака је волела много да прича, док је деда био наџак- деда, није причао много о животу .
У летњим вечерима би изашао напоље, сео би на клупу у дну дворишта, и дуго, дуго сетно гледао у месечину... Вероватно се сећао свега, али није то хтео никада да подели ни са ким .

Бака је обично причала о рату, о родитељима, путовањима, сељакањима по разним сеоским школама , својим бившим ђацима ( била је учитељица) ... комунистичким прогонима... Београду између два рата... гимназијском добу ... о мом швракопису. Иако је била учитељица, никада није успела да ме научи да поправим рукопис.