Prve suze

Emily_Bg

Emily_Bg

Aktivan član
Poruka
1.774
Da li se neka od vas seca kada ste prvi put plakale zbog neke muske osobe?Kada ste prvi put shvatile sta znaci kad ti neko nedostaje?
Ja se secam.U prvom razredu srednje skole zbog jednog decka u koga sam bila mnogo zaljubljena,a on se spandjao sa drugom.E tada sam prvi put skontala sta je to ljubomora,bes,suparnistvo,i sve sto ide sa tim.Kasnije je on mene jurio,lozio se bas dosta na mene,al dzaba mu bilo.Vratila sam mu ja sve milo za drago........posle me boleo cosak za njega.
 
Jao ne znam el bilo prvi put... Ali tako sam se uživela... u nedostatku boljeg izraza... nije nedostatak nego ga izbegavam. Pa tako nisam htela da plačem godinu dana, a onda sam rekla wthell.....
Bilo je to moje patetično priznanje samoj sebi da sam se zaljubila. I da ništa nisam uradila povodom toga. A on jeste. Ali dobro, nije iblo nekog jecanja, samo par suza :(
 
Emily_Bg:
Nemam pojma.Meni se tako desilo puno puta.Valjda je to neka zivotna ravnoteza,sta ti ja znam.Al glupo je,jel da?
Kliknite za proširenje...


extra glupo. al sta sad...
@tema - hmmmmmmmmmmmm... prvi put sam zbog muske osobe plakala kad mi je u 6 razredu umro drug. Al sto se zaljubljivanja tice - pre godinu dana. I jos ponekad.
 
ne brinu me prve suze.brinu me poslednje.one koje ce tek doci.
bilo bi zgodno kada bi nekako covek mogao da sedne da se lepo isplace, onako iz dubine duse, za nekoliko godina u napred, ako treba i za ceo zivot.da se odjednom zavrsi sa svim tim curenjima i zalostima.a kada bismo se smestile u buducnost shvatile bi da cemo svakako sve to preboleti ili cak zaboraviti.cemu onda taj momenat u proslosti?
hiljadu mori zasto, hiljadu mori zato! (ljubinka klaric u nekoj od epizoda crnog gruje, kad zapomaze za svojom sudbinom)
 
Ja stvarno nisam plakala zbog ljubavi,NADAM SE NI DA NECU,(ali to je tesko prognozirati)Imam vremena zivot je ispred mene.Moja prijateljica je plakala i to mnogo,bilo mi je zao,ali je nisam mogla utesiti,vreme je uradilo svoje,udala se za drugog ...A sada ovaj prvi pati JESSSS!!!
 
Ja sam jednom plakala nedelju dana u kontinuitetu, sa kracim pauzama. Oci ko krofne! Kakvo je to ciscenje bilo i vaskrs, genijalno. Ne plasite se suza. :-)
 
Prvi razred gimnazije!
Imala sam nekog decka ceo osmi osnovne i pola prve godine! Prosla me ljubav, ostavila ga par dana pred moj rodjenda!
A on, faca, laaadno iskulira i ne pozove me da mi cestita!
UH,joooJ , kako me je klepio po sujeti! :) :)
 
Mislim da je prvi muškarac zbog kog sam plakala bio Haklberi Fin - zato što je imao onako strašnog oca, načisto sam se bila prepala :)

A pravi muškarac... hm... ladno ne mogu da se setim... ja sam baš dosta plakala u životu, jer sam bila usamljena, ali izgleda nikad zbog nekog konkretnog muškarca. Više sam onako općenito, šmrc, žalila sebe :)
 
Posle prve svadje, jedva se suzdrzala da dodjem kuci i pre ulaznih vrata pocela da jecam. Bilo je to pre nekih osam godina, ne ranije jer mi pre njega niko nije znacio dovoljno da bih dozvolila sebi da me svadje i ostale gluposti pogode toliko da bih zaplakala
 
Meni su poslednje najteze pale... :cry:
Heh...kao otkrila sam sad toplu vodu...nema veze...'ajde da nastavim :smile:

Nesto se ni ne secam da sam ranije plakala zbog ljubavi...jesam bila i ljuta i osecala se bezze, a da sam plakala...zaista se ne secam :?

Al' sada...poslednji put...uhhh...otvorila se dizna i nikako da stanem...par dana u kontinuitetu, a posle...pa i sada se zaplacem po nekad...valjda su to sve zivotne suze sto su se negde skupljale, a brana popustila... :cry:

Kazu, da je posle lakse...meni nije...mozda se jos nisam skroz isplakala...a i tema me dirnula...bash...kisa napolju i suze...odoh po maramicu... :confused:
 
Potrese me cinjenica da cu od sada (to vec duze traje) pa na dalje do kraja zivota uvek biti zabrinuta zbog necega.I uvek osecati neku tugu i neki bol iako niceg konkretno tuznog i bolnog nema.
To se valjda u uvrezi u coveku neka semenka koja ti ne da mira;nit raste nit truli,samo je osecas da bubri negde.Kad mislis da ces je isplakati sa poslednjim suzama koje si ronila,a ona se opet osusi kao da ceka neke nove suze da navede na pomisao da ce proklijati.
 
secam se ali nerado.
mrzim da placem zbog drugih ljudi,i mrzim kada me neko toliko boli da moram da placem.samo sebi nanovo dokazem koliko sam slaba i nepopravljiva :roll:
 
Banshee...nije to slabost...bar ja suze koje su izraz moje boli i patnje ne dozivljavam kao slabost... :?

Ljudi smo i ljudski je i voleti i patiti i plakati... :cry:

Znam i da muskarci pate...neki priznaju i da placu...
Znam da bih ja cenila i jos vise postovala mog muskarca kada bi imao dovoljno poverenja u mene i kada bi bez kompleksa zaplakao preda mnom...to bih shvatila kao njegovu snagu...nikako kao slabost...
Tuzna tema, u svakom slucaju... :confused:
 
SANDRINAbg:
Banshee...nije to slabost...bar ja suze koje su izraz moje boli i patnje ne dozivljavam kao slabost... :?

Ljudi smo i ljudski je i voleti i patiti i plakati... :cry:

Znam i da muskarci pate...neki priznaju i da placu...
Znam da bih ja cenila i jos vise postovala mog muskarca kada bi imao dovoljno poverenja u mene i kada bi bez kompleksa zaplakao preda mnom...to bih shvatila kao njegovu snagu...nikako kao slabost...
Tuzna tema, u svakom slucaju... :confused:
Kliknite za proširenje...
e to je bolelo vise i jece nego i prve i sve one suze u medjuvremenu...kad smo plakali zajedno nad nama.. :cry:
i jbga..ja placem jos uvek..a on..pa verovatno,i on.. :cry:
tuzna tema..,bas... :|
 
Mislim da nisam plakala ni zbog jedne izgubljene ljubavi, u tim trenucima se osecam jadno i napusteno, ali nikad nemam potrebu da placem. Mada ne sumnjam da ce mi se jednom desiti. Kad se tako osetim izdanom uglavnom postajem agresivna, posto me prvo prodje taj osecaj napustenosti.
Inace ne volim da placem, jer se posle osecam jos jadnije. Placem samo kad neko meni bitan umre.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top