Након обимног рада на преводу и труда око проналажења финансија Друштво српско-руског пријатељства и руске дијаспоре завршило је велики и значајан пројекат.
На 347 страна, књига Руски миротворци на Балкану (наслов оригинала Наши миротворцы на Балканах) у себи садржи сабрана сведочанстава руских посматрача из ратова на територији бивше СФР Југославије.
У књизи се налазе сведочанства из прве руке која је сакупила др Јелена Гускова (http://www.guskova.ru/), велики пријатељ српског народа, доктор историјских наука, руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института славистике РАН, од недавно и члан Српске академије наука и уметности (САНУ), а која је и сама 1994. године радила у штабу миротворних снага ОУН-а у бившој Југославији и сведок одбране Слободана Милошевића на процесу у Трибуналу у Хагу.
Књига ће бити промовисна:
- у Београду у понедељак 23. априла 2007. у 16,00 часова у Руском дому, у току Руске недеље, и
- у Новом Саду у четвртак 26. априла 2007. у 18,00 часова у амфитеатру СПЕНС-а
На промоцији у Београду, и Новом Саду говориће:
др Јелена Јурјевна Гускова - доктор историјских наука, руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института славистике РАН, члан Српске академије наука и уметности (САНУ)
Милорад Буха - председник Владе Републике Српске Крајине у изгнанству
Слободан Јарчевић - бивши министар за информисање Републике Српске Крајине
Радојка Ковач - председник Друштва српско-руског пријатељства и руске дијаспоре из Новог Сада
Укратко о књизи из уводне речи...
Улога Русије на Балкану увек је узнемиравала српског читаоца. У многим радовима говорили смо о званичној политици, дипломатији, вишеструкој сарадњи , али готово на маргини остала је активност руских миротвораца који су од 1992. године служили одржавању мира у Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији, Косову и Метохији. Миротворачка мисија под заставом УН састојала се од војних посматрача, цивилне полиције, администрације, информативне службе, снага подршке, и у свим тим структурама били су Руси- официри и цивили, дипломате и новинари.
Представљамо читаоцима први , и у нашој и у вашој земљи, зборник сведочанстава Руса и других - непосредних учесника миротворачке мисије на Балкану, тих који су у тешким условима војне неравнотеже остваривали или и даље остварују тежак задатак у једној од најузаврелијих тачака на свету. Криза на територији бивше Југославији дотакла је судбине многих људи, а међу њима и миротворце, који не могу да забораве дане проведене на Балкану. Међу ауторима су: војни посматрач, полицајци, шеф штаба сектора «Сарајево», сарадници хуманитарних организација, новинар, научник . Географија родних места одакле су дошли на Балкан различита је: Русија, Киргистан, Казахстан, али свима је заједнички емотиван однос према догађајима, жеља да се све што су видели запише, да поделе своја осећања и схватања свега што се тамо догодило. Они су писали о Босни, Хрватској, Косову и Метохији, о Хашком Трибуналу. Писали су различито: неко је свакодневно водио дневник, неко је записивао оно што би видео као литерарне белешке, у облику кратких прича, а неки су тек сада изложили то што им се деведесетих тамо догађало. Сви аутори имају различито образовање, васпитање, обичаје, можда и вероисповест, текстови им нису слични. Али, заједничка им је искреност са којом су писали, поглед им је далеко од политике, непристрасан, заједничко им је поштење мисли и поступака, храброст у тешким ситуацијама, упорност у савладавању тешкоћа. Сви радови, који су представљени у књизи су драгоцена сведочанства о нашој епохи која је пуна трагичних страница, о нашим савременицима, о људима и њиховим поступцима у тешким условима међунационалних конфликата.
Зборник је припремљен у Центру за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику руске Академије наука под руководством Јелене Јурјевне Гускове.
Наслови поглавља књиге
Андрејев В. А.: САРАЈЕВСКЕ СТРАСТИ
Демуренко А. В.: МУЧИЛЕ СУ МЕ СУМЊЕ
Ракитин Б.К.: УСПОМЕНЕ НА ТУЂИ РАТ
Воробјов В.: ДА ЛИ ЈЕ ЛАКО БИТИ МИРОТВОРАЦ?
Гускова Ј.Ј.: ЈАХОРИНА
Анђелић Р.А.: КОСОВО - АЛБАНИЗИРАН МОЗАИК
Бокс J.: О ИЗМЕТУ И ЛИЧНОМ ЗАДОВОЉСТВУ
Тарусин В.И.: М И Р О Т В О Р А Ц
Јахнов Д.В.: ИЗ АЛБАНИЈЕ НА КОСОВО
Гускова Ј.Ј.: ТРИБУНАЛ У ХАГУ. ЛИЧНИ УТИСЦИ
Качалин К.: КАРЛА ДЕЛ ПОНТЕ ШТИТИ МУСЛИМАНЕ И ХРВАТЕ
Зеличенко А.: КОСОВСКИ ДНЕВНИК
Рецензија: Др Гускова Ј.Ј., Р.Ковач, Д.Паскаљевић, Андрејев В.А
Превод: Р.Ковач, З.Малетин, С.Живковић, А.Лончар, Л.Вулета, Г.Бјелајац, М.Лукић-Маринковић, И.Голушин
Издавач: Друштво српско-руског пријатељства и руске дијаспоре
ЗА ИЗДAВАЊЕ КЊИГЕ ЗАХВАЉУЈЕМО СЕ СВИМ ЧЛАНОВИМА ДРУШТВА КОЈИ СУ УЗЕЛИ УЧЕШЋЕ У ПРЕВОЂЕЊУ, ВЛАДИ РЕПУБЛКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ У ПРОГОНСТВУ И СВИМ ПРИЈАТЕЉИМА ДРУШТВА
http://www.druzba.info
На 347 страна, књига Руски миротворци на Балкану (наслов оригинала Наши миротворцы на Балканах) у себи садржи сабрана сведочанстава руских посматрача из ратова на територији бивше СФР Југославије.
У књизи се налазе сведочанства из прве руке која је сакупила др Јелена Гускова (http://www.guskova.ru/), велики пријатељ српског народа, доктор историјских наука, руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института славистике РАН, од недавно и члан Српске академије наука и уметности (САНУ), а која је и сама 1994. године радила у штабу миротворних снага ОУН-а у бившој Југославији и сведок одбране Слободана Милошевића на процесу у Трибуналу у Хагу.
- у Београду у понедељак 23. априла 2007. у 16,00 часова у Руском дому, у току Руске недеље, и
- у Новом Саду у четвртак 26. априла 2007. у 18,00 часова у амфитеатру СПЕНС-а
На промоцији у Београду, и Новом Саду говориће:
др Јелена Јурјевна Гускова - доктор историјских наука, руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института славистике РАН, члан Српске академије наука и уметности (САНУ)
Милорад Буха - председник Владе Републике Српске Крајине у изгнанству
Слободан Јарчевић - бивши министар за информисање Републике Српске Крајине
Радојка Ковач - председник Друштва српско-руског пријатељства и руске дијаспоре из Новог Сада
Укратко о књизи из уводне речи...
Улога Русије на Балкану увек је узнемиравала српског читаоца. У многим радовима говорили смо о званичној политици, дипломатији, вишеструкој сарадњи , али готово на маргини остала је активност руских миротвораца који су од 1992. године служили одржавању мира у Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији, Косову и Метохији. Миротворачка мисија под заставом УН састојала се од војних посматрача, цивилне полиције, администрације, информативне службе, снага подршке, и у свим тим структурама били су Руси- официри и цивили, дипломате и новинари.
Представљамо читаоцима први , и у нашој и у вашој земљи, зборник сведочанстава Руса и других - непосредних учесника миротворачке мисије на Балкану, тих који су у тешким условима војне неравнотеже остваривали или и даље остварују тежак задатак у једној од најузаврелијих тачака на свету. Криза на територији бивше Југославији дотакла је судбине многих људи, а међу њима и миротворце, који не могу да забораве дане проведене на Балкану. Међу ауторима су: војни посматрач, полицајци, шеф штаба сектора «Сарајево», сарадници хуманитарних организација, новинар, научник . Географија родних места одакле су дошли на Балкан различита је: Русија, Киргистан, Казахстан, али свима је заједнички емотиван однос према догађајима, жеља да се све што су видели запише, да поделе своја осећања и схватања свега што се тамо догодило. Они су писали о Босни, Хрватској, Косову и Метохији, о Хашком Трибуналу. Писали су различито: неко је свакодневно водио дневник, неко је записивао оно што би видео као литерарне белешке, у облику кратких прича, а неки су тек сада изложили то што им се деведесетих тамо догађало. Сви аутори имају различито образовање, васпитање, обичаје, можда и вероисповест, текстови им нису слични. Али, заједничка им је искреност са којом су писали, поглед им је далеко од политике, непристрасан, заједничко им је поштење мисли и поступака, храброст у тешким ситуацијама, упорност у савладавању тешкоћа. Сви радови, који су представљени у књизи су драгоцена сведочанства о нашој епохи која је пуна трагичних страница, о нашим савременицима, о људима и њиховим поступцима у тешким условима међунационалних конфликата.
Зборник је припремљен у Центру за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику руске Академије наука под руководством Јелене Јурјевне Гускове.
Наслови поглавља књиге
Андрејев В. А.: САРАЈЕВСКЕ СТРАСТИ
Демуренко А. В.: МУЧИЛЕ СУ МЕ СУМЊЕ
Ракитин Б.К.: УСПОМЕНЕ НА ТУЂИ РАТ
Воробјов В.: ДА ЛИ ЈЕ ЛАКО БИТИ МИРОТВОРАЦ?
Гускова Ј.Ј.: ЈАХОРИНА
Анђелић Р.А.: КОСОВО - АЛБАНИЗИРАН МОЗАИК
Бокс J.: О ИЗМЕТУ И ЛИЧНОМ ЗАДОВОЉСТВУ
Тарусин В.И.: М И Р О Т В О Р А Ц
Јахнов Д.В.: ИЗ АЛБАНИЈЕ НА КОСОВО
Гускова Ј.Ј.: ТРИБУНАЛ У ХАГУ. ЛИЧНИ УТИСЦИ
Качалин К.: КАРЛА ДЕЛ ПОНТЕ ШТИТИ МУСЛИМАНЕ И ХРВАТЕ
Зеличенко А.: КОСОВСКИ ДНЕВНИК
Рецензија: Др Гускова Ј.Ј., Р.Ковач, Д.Паскаљевић, Андрејев В.А
Превод: Р.Ковач, З.Малетин, С.Живковић, А.Лончар, Л.Вулета, Г.Бјелајац, М.Лукић-Маринковић, И.Голушин
Издавач: Друштво српско-руског пријатељства и руске дијаспоре
ЗА ИЗДAВАЊЕ КЊИГЕ ЗАХВАЉУЈЕМО СЕ СВИМ ЧЛАНОВИМА ДРУШТВА КОЈИ СУ УЗЕЛИ УЧЕШЋЕ У ПРЕВОЂЕЊУ, ВЛАДИ РЕПУБЛКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ У ПРОГОНСТВУ И СВИМ ПРИЈАТЕЉИМА ДРУШТВА
http://www.druzba.info
