Monday morning massacre by Cho Seung-Hui.

Njegove reci Virginia gunman's message

Do you know what it feels to be spit on your face and to have trash shoved down your throat? Do you know what it feels like to dig your own grave? Do you know what it feels like to have throat slashed from ear to ear? Do you know what it feels like to be torched alive? Do you know what it feels like to be humiliated and be impaled on a cross and left to bleed to death for your amusement?

You have never felt a single ounce of pain your whole life. Did you want to inject as much misery in our lives as you can just because you can?


I didn't have to do this. I could have left. I could have fled. But no, I will no longer run. It's not for me. For my children, for my brothers and sisters that you (expletive). I did it for them.


When the time came I did it. I had to.
 
decko je ekstrem ali nam otkriva delove nas samih.
Stotine hiljada njegovih vrsnjaka ubija( poslednjih nekoliko godina) ljude u Iraku ( razionalizacija ovog je nebitna).
Ko je onda lud?
Lakse je misliti o njemu lako ludaku nego kao zrtvi drustva gde se nasilje najvise ceni.
Npr. svuda u svetu najvece pare se vrte oko vojne industruje...
To salje jasnu poruku.
Napominjem da ovo nije karakteristicno samo za Ameriku nego i kod nas i svuda u svetu.
Moje misljenje je da je nasa kultura poplocala put tom ludilu...
 
kod nas para nema (jer ih je neko mako) a nema ni oruzija posto nam ga ameri uzyebase (da prostis), detaljnije o ovome ima s na avijacija i vojska.
da je zrtva svog okruzenja - jeste, ovo ne mogu da osporim, istina je. Imaju deformisano drustvo i pogleda na svet al opet ne mogu da poredima jednog nemca, spanca, balkanca, kineza, rusa, ne daj boze latinoamerikanca il kanadjanina, sa nekim amerikancem
 
Ako se ne varam, objavljeno je da je lečen od depresije (mada je vrlo čudno da depresivac krene u ubilački pohod). Ako je on neka žrtva, pre da je žrtva okolnosti u kojima je rastao i koje su ga napravile bolesnim (ne mislim na šire društvene okolnosti, već na okolnosti tipa porodica, genetska predisponiranost i slično). Nešto ne verujem da je on posebno najebao zbog politike Amerike prema drugim zemljama, uostalom, ne može svako da priušti studiranje u Americi. Mislim, i mene nerviraju ta američka uterivanja demokratije, ali neću da odem da ubijem nekog zbog toga. Dakle, mislim da se ta priča o krivici društva može svesti na to da mu je politika naoružavanja samo dala šlagvort, način da izrazi svoju patologiju, ništa više od toga.
 
Racinalizacija ubijanja se vrsi stalno pa bilo da nekog okarakterisemo kao ludog ili kao oslobodjenje(?) Iraka(ili sirenje demokratije?).
Ovo su samo dva ekstrema koja pokazuju pravce u kojima se drustvo krece
Meni je zanimljivo sto on (Cho Seung-Hui) kaze :

“I didn't have to do this. I could have left. I could have fled. But no, I will no longer run. It's not for me. For my children, for my brothers and sisters that you (expletive). I did it for them.


When the time came I did it. I had to.”

On je kao sateran i primoran da uradi ovo, slicno kao sto je Bus tvrdio pred invaziju Iraka.( kao nemaju izbora)
I uopste ljudi kada idu u rat govore nesto u tom smislu....
racionalizacija (razlozi, objasnjenja itd.)
Da napomenem Cho Seung-Hui je bio amerikanac i on je svoj bunt okrenuo protiv svok blizeg okruzenja.( ne protiv amerike)

Siri drustveni kontekst dajem ja.
Kod nas je primer kada su istukli nekog cigana na smrt, neki klinci...
Secam se i kada su u ekonomskoj skoli bacili kasikaru (neki klinci...)

Meni se cini da se tvrdnjama da su oni ludi samo zataskavaju koreni koji su u opsteprihvacenim drustvenim vrednostima.

Pogledajmo drugi svetski rat -vrhunac apsurda- i racionalizacija svake strane ( velike istoriske pobede , hiljadugodisnje carstvo itd.)
Pa primer bacanje atomske bombe ( i racionalizovanje tog cina)
Najvise krvi na svojim rukama imaju upravo racionalni, drustvena elita koja donosi mudre odluke , a posledice su poznate...

A za naoruzanje, ubiti je lako i sa primitivnim oruzjem...
Kvalitet naoruzanja znaci samo veci broj zrtava....

I da ponovim:
Moje misljenje je da je nasa kultura poplocala put tom ludilu...
Pa blo to oslobodjenje, invazija, odbrana sve je to kultura nasilja....
 
Ko oseća društvo kao svoje....?
Ko nije depresivan u ovakvim sistemima "vrednosti"....ili na granici iste....
Pitanje je samo , da li možete trpeti poništavanje nečega što vam stalno serviraju da su ljudske vrednosti?

Ako možete onda ste normalni, ako ne možete onda ste nenormalni , manje ili više duševni bolesnik.....

P.S.
Ili se potpuno odvojiti da ono što je/"se servira da je" bude daleko od vas ,tj. da budete pajser, odvojeni od "normalnog" sistema vrednosti i imati sistem vrednosti koji je blizak onome što možete ostvariti.
Ili biti sposobni da dobro "primate" poništenja, poniženja, osujećenja, licemerje, ucene i sve što vam može pomoći ....
 
Samo malo Patak, kako mozes da branis coveka koji je ubio 32 ljudi, koji je unesrecio trideset i dve familije i ko zna koliko prijatelja, devojaka, momaka ( njihovih ). Svako drustvo ima 2-3 posto psihopata i sociopata koji kad tad pokazu svoje pravo lice, neko u ratu, a neko ovako u miru. I kakve veze serviranje vrednosti ima sa ovim? Decko je prosto lujka, da je ranije strpan u ludaru ovo se ne bi desilo. Kakav kvalitet on to poseduje i zasto vrsis zamenu teza? Taj momak nije normalan ni po jednom kriterijumu normalnosti i ne bi bio ni da zivi na Marsu zajedno sa Marsovcima. On je mozda zrtva svojih gena, lose sudbe ( ko u to veruje ), ali sigurno nije zrtva sistema.
 
Odlicno

Mozemo sad da poredimo ovog psihopatu( kako ti kazes) koji je pobio 32 iz neki razloga...

U isto vreme imamo njegovog vrsnjaka koji je u Iraku Pobio XY ljudi ( da li je ovaj drugi normalan, i zasto, zato sto je to drusveno prihvaceno, da li su njegovi razlozi bolji)

Samo ovo nije opravdavanje nekog zlocina ,
nago je taj zlocin upravo povod za analizu drustva.
 
OOOJ Dimitrije:
Racinalizacija ubijanja se vrsi stalno pa bilo da nekog okarakterisemo kao ludog ili kao oslobodjenje(?) Iraka(ili sirenje demokratije?).
Ovo su samo dva ekstrema koja pokazuju pravce u kojima se drustvo krece
Meni je zanimljivo sto on (Cho Seung-Hui) kaze :

“I didn't have to do this. I could have left. I could have fled. But no, I will no longer run. It's not for me. For my children, for my brothers and sisters that you (expletive). I did it for them.


When the time came I did it. I had to.”

On je kao sateran i primoran da uradi ovo, slicno kao sto je Bus tvrdio pred invaziju Iraka.( kao nemaju izbora)
I uopste ljudi kada idu u rat govore nesto u tom smislu....
racionalizacija (razlozi, objasnjenja itd.)
Da napomenem Cho Seung-Hui je bio amerikanac i on je svoj bunt okrenuo protiv svok blizeg okruzenja.( ne protiv amerike)

Siri drustveni kontekst dajem ja.
Kod nas je primer kada su istukli nekog cigana na smrt, neki klinci...
Secam se i kada su u ekonomskoj skoli bacili kasikaru (neki klinci...)

Meni se cini da se tvrdnjama da su oni ludi samo zataskavaju koreni koji su u opsteprihvacenim drustvenim vrednostima.

Pogledajmo drugi svetski rat -vrhunac apsurda- i racionalizacija svake strane ( velike istoriske pobede , hiljadugodisnje carstvo itd.)
Pa primer bacanje atomske bombe ( i racionalizovanje tog cina)
Najvise krvi na svojim rukama imaju upravo racionalni, drustvena elita koja donosi mudre odluke , a posledice su poznate...

A za naoruzanje, ubiti je lako i sa primitivnim oruzjem...
Kvalitet naoruzanja znaci samo veci broj zrtava....

I da ponovim:
Moje misljenje je da je nasa kultura poplocala put tom ludilu...
Pa blo to oslobodjenje, invazija, odbrana sve je to kultura nasilja....
Kliknite za proširenje...

Na ovo nemam sto da dodam...
 
Tuzni_patak:
Ko oseća društvo kao svoje....?
Ko nije depresivan u ovakvim sistemima "vrednosti"....ili na granici iste....
Pitanje je samo , da li možete trpeti poništavanje nečega što vam stalno serviraju da su ljudske vrednosti?

Ako možete onda ste normalni, ako ne možete onda ste nenormalni , manje ili više duševni bolesnik.....

P.S.
Ili se potpuno odvojiti da ono što je/"se servira da je" bude daleko od vas ,tj. da budete pajser, odvojeni od "normalnog" sistema vrednosti i imati sistem vrednosti koji je blizak onome što možete ostvariti.
Ili biti sposobni da dobro "primate" poništenja, poniženja, osujećenja, licemerje, ucene i sve što vam može pomoći ....
Kliknite za proširenje...


Mozda je potrebno biti shizofren i u jednom trenutku se zgrozavati nad sudbinom odredjenih ljudi( zato sto su "nasui"), da bi malo zatim likovali nad sudbinom ovih drugih ( neprijatelja)
 
Da, dobro, slažem se da ta priča o tome da nije morao da uradi to što je uradio, da su ga naterali, bla, bla, najobičnija racionalizacija.

Ali ovo: '' Do you know what it feels like to dig your own grave? Do you know what it feels like to have throat slashed from ear to ear? Do you know what it feels like to be torched alive?''. E, meni to nikako ne zvuči kao racionalizacija, jer dečko, prosto, nikad nije doživeo to o čemu priča. Verovatno se osećao kao da mu neko to radi, tako da stvarno imam utisak da je u pitanju psihopatologija, vrlo moguće neka psihoza. Nagađam, ne tvrdim. Uglavnom, ne mislim da ovaj lik dobar pokazatelj tog šireg društvenog konteksta o kojem govoriš.

Ah, Dimitrije, što započe sa II sv ratom? Što se ne osvrnu na Aleksandra Makedonskog, Rimljane? I oni su, u suštini, obični nasilnici. Dobro, za Hitlera neki tvrde da je bio lud, ali kliničari tvrde da nije. Hajde, pretpostavimo da jeste bio lud, malo neverovatno zvuči da okupi oko sebe još 100 000 isto tako ludih. Ali, imam utisak da je običnom čoveku (na stranu društvo) lakše da zlo, nasilje pripiše patologiji, ludilu, jer ga je tako lakše razumeti, eventualno i iskontrolisati (daš mu lekić, smestiš ga u instituciju, samo je nevolja u tome što oni najopasniji budu otkriveni tek kad počine neko zlo), a i distancirati se - ako nisam luda, ne mogu da budem zla, moja loša dela su opravdana višim ciljem koji pokušavam da ostvarim.

Inače, ne mislim da živimo u neko ekskluzivno vreme kada je u pitanju kultura nasilja, prosto je ljudi danas više nego ikada, pa je i nasilje učestalije, a i vesti brzo putuju, u situaciji smo da znamo šta se u svakom trenutku dešava u skoro svakom kutku Zemlje. Milslim da su ljudi oduvek bili nasilni, destruktivni, samo ne znam čemu bih to pripisala. Potencijalno smo savršeni, a tako često jezivi. I kao takvi stvaramo društva takva kakva su, a ona opet utiču na čoveka... Začaran krug. U svakom pogledu.

E, mogla bih ovako do sutra. :lol:
 
Tuzni_patak:
Ko oseća društvo kao svoje....?
Ko nije depresivan u ovakvim sistemima "vrednosti"....ili na granici iste....
Pitanje je samo , da li možete trpeti poništavanje nečega što vam stalno serviraju da su ljudske vrednosti?

Ako možete onda ste normalni, ako ne možete onda ste nenormalni , manje ili više duševni bolesnik.....

P.S.
Ili se potpuno odvojiti da ono što je/"se servira da je" bude daleko od vas ,tj. da budete pajser, odvojeni od "normalnog" sistema vrednosti i imati sistem vrednosti koji je blizak onome što možete ostvariti.
Ili biti sposobni da dobro "primate" poništenja, poniženja, osujećenja, licemerje, ucene i sve što vam može pomoći ....
Kliknite za proširenje...

Jedna stvar je ne doživljavati aktuelne društvene vrednosti kao svoje, biti deprimiran zbog nesnalaženja u dominantnoj društvenoj priči, jer onda čovek može da stvori alternativan sistem vrednosti i da teži njegovom ostvarenju. Upravo zahvaljujući postojanju ljudi sa alternativom više ne sedimo u pećinama, izađosmo iz kamenog doba, itd.

Sasvim druga stvar je kad neko negira društvene vrednosti tako što uzme pušku i pobije gomilu ljudi čija se jedina krivica sastoji u tome što su se našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme ili što su nisi hteli da se druže sa dotičnim ''revolucionarom''. Opet, ne mislim da je ovaj Korejanac adekvatan primer otpora društvenim vrednostima. Bolji primer su bombaši samoubice.

Naravno, postoji i treća mogućnost - negiraš aktuelne vrednosti, ne nudiš alternativu, ali bar niko neće poginuti zbog tvoje situacije.
 
“Ali, imam utisak da je običnom čoveku (na stranu društvo) lakše da zlo, nasilje pripiše patologiji, ludilu, jer ga je tako lakše razumeti, eventualno i iskontrolisati (daš mu lekić, smestiš ga u instituciju, samo je nevolja u tome što oni najopasniji budu otkriveni tek kad počine neko zlo), a i distancirati se - ako nisam luda, ne mogu da budem zla, moja loša dela su opravdana višim ciljem koji pokušavam da ostvarim.”
Upravo tako to je najcesca racionalizacija on je lud ili zao i tako se distanciras od toga. ( na stranu ako je on stvarno lud)Tako su objsnjavali i Hitlera kao sto si primetila)
Moj stav je da svako od nas snosi deo odgovornosti za ono sto se desava ljudima oko nas (saosecanje sa drugima, integracija) nausprot otudjivanja i distaciranja.
imas celiu istoriju ratova i “velikih pobeda” ( cela istorija koju pomiljes)
To je istorija nasilja koja ima svoje posledice duhovne( osim toga postoji mnogo zanimljivijih stvari u istoriji osim ratova)

Ironija je ono sto zelim da pokazem
kultura koja velica nasilje (ceni) je sokirana nasiljem u VT( zato sto je navodno besmisleno)
A nasuprot toga nasilje u Iraku ( Koje je navodno smisleno)

Zakjucak tipa takva je ljudska priroda mi se nesvidja.( jer neznaci nista)

Mislim da je uzrok kultura nasilja i da ako nju mozemo da okarakterisermo kakva ona zaista jeste otvaramo sebi prostora za onaj deo svoje ( zapadne ) kulture koji nije nasilan .
Ovaj poslednji deo je idealistican ali mislim da je to jedino resenje.

Relativiziranje ide na ruku onima koji imaju korist od nasilja
 
“ Sasvim druga stvar je kad neko negira društvene vrednosti tako što uzme pušku i pobije gomilu ljudi čija se jedina krivica sastoji u tome što su se našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme ili što su nisi hteli da se druže sa dotičnim ''revolucionarom''. Opet, ne mislim da je ovaj Korejanac adekvatan primer otpora društvenim vrednostima. Bolji primer su bombaši samoubice.”


On nije revolucionaran, on upravo prati vrednosti kulture nasilja( i ubija 32 studenata)
Upravo je to zanimljivo sto je Cho Seung-Hui antiheroj a opet protagonista vrednosti kulture nasilja.

On na neki nacin u lice baca svi racionalnost ( logiku kojom se vode ratovi)
Americkom drustvu ili drustvu uopste.

I odgovor je kao sok ali nista se nece promeniti.
 
...taj lik je imao problema a ljudi na razlicite nacine reaguju na stres, patnju, depresiju...neki sebe emocionalno anesteziraju da bi mogli da funkcionisu u situacijama koje bi ih inace slomile ali im se pri tom desava da postanu neosetljivi ne samo prema svojoj nego i prema tudjoj patnji ...drugi na patnju i stres ne reaguju regresom i neosetljivoscu vec je podnose i ostaju netaknuti
... kod ljudi ubijanje je stvar izbora - svako od nas je slobodan da odabere kako ce se ponasati i da li ce tu slobodu zloupotrebiti
...je li medju zrtvama bilo Azijata?
http://www.cbsnews.com/stories/2007/04/17/48hours/main2697170.shtml
...bilo je a ovde su i slike zrtava...pitala sam zato sto je onima koji ubijaju teze ubiti nekoga ko lici na njih

"Randazzo says all of the 41 shooters they studied had suicidal thoughts before carrying out their attacks. "As we see it, there’s really just a fine line between suicide and homicide. They actually feel 'Okay, I’m desperate. But who’s to blame for this? Why am I feeling such despair?'" Randazzo explains. "And they may realize, 'Okay it’s because of that teacher, that student, because I was bullied, and I’m going to take some people out before I kill myself.
 
Zar stvarno ne primećujete koliko su kod "šnajdera" projektovane vesti i trenutna situacija u iraku....
Meni on baš po porukama izgleda kao neko ko ima hipersenzitivne tačke i stavove, (baš kao neka psihotična stanja) i svako povredjivanje tih tačaka i stavova shvata kao atak na svoj život.....

Razlika izmedju toga i neslaganja postoji u našim glavama , ali ne i kada je ta razlika , ne bez razloga podignuta na nivo preživljavanja....
Jer iskreno gledajući , te razlike i nude ili uskraćuju preživljavanje.

Direktno poništavanje nekog našeg stava znači da smo osakaćeni, pa ili moramo da razvijamo sporiji, neprilagodjeniji put ili smo potpuno onemogućeni....
Ako drugi nisu , iz toga sledi direktna prirodna selekcija....u kojoj hendikep stoji na našoj strani .....i normalno je da se javi , bar u nekom nivou , ideja o težnji za uravnoteženje šansi....

To neki zovu pravda(pravda po potrebi, tačnije), neki fer, neko to naziva sebičnim "meni odgovara" bez etičkih analiza i paraliza....

--------------------------------------------------------
Znam da povećavanjem broja onih koji osećaju ne nemoć, nego poništenje i poniženje, a to se dešava danas više nego u prošlosti kad se dešavala nemoć i nemanje, pogoduje stvaranju situacije gde je više ljudi "pobudjeno" recimo kao elektroni ....u nestabilnom stanju su, sa manjom ili većom kontrolom....

Ja i dalje tvrdim da će biti sve gore i gore , dok god se teži unifikaciji, jer hteli ne hteli, ljudi su različite inteligencije, talenata, i nemoguće je barabu i profesora svesti na iste potrebe i iste frustracije......Osim naravno nabijanjem toliko straha i ograničenja da strah postaje glavna tačka u životu oba.......kao u kritičnim vremenima....

Ja ipak smatram da kritična vremena mogu da traju izvesni period , 10 i više godina, ali da nikako ne treba da traju preko pola života, jer onda se i ugradjuju u arhitip mnogo dublje, a i patologija jednog naroda postaje dublja....
Recimo katastrofalnije je upravo kod nas što je slobina sloboda trajala upravo 12 godina , a to predstavlja jedan ciklus razvoja društva....potpuno oblikovanje, ali to je već sasvim druga teorija, i mislim da nije nigde tako smelo i objavljena, jer bi direktno pokazala laku manipulaciju koju sistemi i oni koji su elita u trenutnim vrše nad zamorčićima - glasačima i narodom........

I ovu temu shvatam kao primer kuda idu oni iz kukavičijeg gnezda danas?
Tj prostije rečeno, kad čovek izgubi moć da kontroliše svoje strahove i osećanja i stavove , kuda ga misli vode ovog trenutka u USA, kuda ako je u Srbiji, kuda ako je u švedskoj.....
To dosta kazuje o društvu , i mislim da je u suštini upravo to TEMA ovog topic-a.
 
“Meni on baš po porukama izgleda kao neko ko ima hipersenzitivne tačke i stavove, (baš kao neka psihotična stanja) i svako povredjivanje tih tačaka i stavova shvata kao atak na svoj život.....’

Upravo ovo moze da se tako protumaci
“Do you know what it feels to be spit on your face and to have trash shoved down your throat? Do you know what it feels like to dig your own grave? Do you know what it feels like to have throat slashed from ear to ear? Do you know what it feels like to be torched alive? Do you know what it feels like to be humiliated and be impaled on a cross and left to bleed to death for your amusement?”
Mada njegove prave razloge ne mozemo znati.

Mozda naivno verujem da je pravi odgovor na nasilje- ne nasilje.

Gore ce biti nesumnjivo dok se nacin razmisljanja ne promeni, dok ne shvatimo da smo napravili kavez( nase drustvo) koji gusi(ubija) ljude za “vise” ciljeve.
Izlaz vec postoji u nasoj kulturi samo sto se namerno ignorise jer nema interesa.

npr. toliko naoruzanje se mora opravdati postojanjem neprijatelja, ratova, strateskih interesa.... opet racionalizacija bezumlja
( navodna neophodnost, ili pravdanje ljudskom prirodom)

( recimo opet se krenulo u trku razvijanja savremenijeg nuklearnog naoruzanja...)
 
jednom davno razgovarah s jednom kolegicom na ovu temu...i ona ce meni onako ogorceno...eh lako je njima danas da vode ratove...protivnika ni ne vide..pritisnu samo dugme i pobiju na hiljade ljudi a onda se pusu silom i hrabroscu,,,hrabrost je to mozda bila prije stotine godina kada su se borili prsa u prsa...svima bi ja njima ukinula oruzje i cackalice dala pa neka onda pokazuju svoju hrabrost.....

nasmijala sam se tome....u neku ruku ima pravo...modernizacijom oruzja je mnogima mnogo lakse upustiti se u borbu..dok ne vidis protivnika u oci...pretpostavljam da je lakse...ali mi ljudi smo toliko iskvareni da bi bili u stanju i cackalicama da se povrijedimo i vodimo ratove...nije problem u naoruzanju..problem je u nama...
 
Nije to problem.....
To su problemi....mali , dva mala, deset malih......i svi misle da je nebitno to njihovo prekoračenje etike, doslednosti sebi, čovečnog radi poslovnog, čuveno "nije ništa lično , ovo je posao" iz koga možeš da generišeš svaku vrstu ponašanja , opravdanu novcem.....

Naravno , da ne može da se očekuje da se ljudi opamete i pažljivije posmatraju šta su posledice njihovog delovanja , poigravanja ili nedelovanja....

Znači to nije rešenje.
Rešenje u modifikovanju sistema iz ugla pritisaka i obaveza običnog čoveka je najlakše rešenje , ali nemoguće u potpunosti.
Rešenje u modifikovanju sistema iz ugla pokretača sistema, je neprikladno jer zahteva menjanje trenutnog pokretača , a to je novac, a zbog najjačeg autoriteta, ta karika najmanje želi da se menja u ovom smislu, dok u smislu povećanja profita je vrlo lako ubediti sistem da se promeni....
 
upravo tako novac danas sve opravdava...

Moram da stavim i ovo


Nekada sam mislio da biti covek znaci najveci cilj koji se moze imati, ali sada shvatam da je to bilo usmereno k mojoj propasti. Danas se ponosim sto mogu reci da sam necovecan, da ne pripadam ljudima i vladama, da nemam nikakva veze s uverenjima i nacelima. Nemam nikakve veze sa skriputavom masinerijom ljudskosti- ja pripadam zemlji! Govorim ovo lezeci na jastuku i osecam kako mi rogovi klijaju iz slepoocnica. Vidim svuda oko sebe moje sashave pretke kako plesu oko postelje, teseci me, podsticuci me, sibajuci me svojim zmijskim jezicima, cereci se i rugajuci svojim praznim lobanjama. Ja sam necovecan!....

Rame uz rame s ljudskom rasom pridruzuje se i jedna druga rasa bica, neljudskih, rasa umetnika koji, podbadani nepoznatim instinktima, uzimaju bezivotnu masu ljudstva i groznicom i vrenjem, koje mu usadjuju, pretvaraju to gnjecavo testo u hleb, a hleb u vino, i vino u pesmu.

Miler, Henri “ Rakova obratnica’
 
Slavonka me podseti na jedan eksperiment iz '60 - ih koji je prilično uznemirio naučnu javnost. Uglavnom, eksperiment je rađen sa muškim ispitanicima , koji su se dobrovoljno javljali za učešće u eksperimentu. Po dolasku u laboratoriju,eksperimentator bi upoznao subjekta sa sa osobom koju bi im predstavio kao drugog ispitanika, takođe učesnika u eksperimentu, ali koja je zapravo bila obučena da igra ulogu žrtve. Prva osoba bi preuzela ulogu učitelja, drugi učesnik ulogu učenika u eksperimentu za koji je rečeno da želi da istraži dejstvo kazne na proces učenja.

Učitelj i učenik sede u odvojenim prostorijama, imaju samo auditivni kontakt; od ''učenika'' se očekuje da nauči listu sa parovima reči koje će ga učitelj ispitivati, a ako ''učenik'' pogreši, ''učitelj'' treba da pritisne prekidač i da mu da elektro - šok (''učeniku'' su samo pre početka eksperimenta stavljene elektrode, dok je učitelj još mogao da ga vidi). Svaki sledeći elektro - šok povećava se za 15 V, na skali koja počinje sa 15, a završava sa 450 V, s tim što su prekidači i verbalno označeni od “lak strujni udar” do “veoma težak strujni udar”. Već od 75 V “učenik” počinje da negoduje, sa sve jačim strujnim udarima viče od bola, da bi u jednom trenutku ućutao…

Kad god bi se, tokom eksperimenta, učitelj obratio eksperimentatoru, ovaj bi insistirao na tome da je veoma važno da se eksperiment nastavi. Oko dve trećine svih ispitanika je išlo do samog kraja, do elektro - šoka jačine 450 V.

Situacije su kasnije varirane tako da je, osim auditivnog, postojao i vizuelni kontakt, tako da je ''učitelj'' mogao da vidi agoniju ''učenika'' (ovde je skoro polovina išla do kraja sa elektro - šokovima), a trećoj verziji je ''učitelj'' čak fizički primoravao ''učenika'' da stavi ruku na mesto preko kojeg je primao elektro - šok (trećina ispitanika je išla do samog kraja).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top