Ivan V. Lalić, poezija
Prikazujem rezultate 1 do 10 od 10

Tema: Ivan V. Lalić, poezija

  1. #1
    Obećava
    Učlanjen
    16.01.2004.
    Lokacija
    NOVI SAD
    Poruke
    53
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Ivan V. Lalić, poezija

    ... ovde, dakle, samo mali, virtuelni kutak za Ivana V. Lalicai Nas, iz duboke odanosti, ostalo je ... poezija.




    MESTA KOJA VOLIMO


    Mesta koja volimo postoje samo po nama,
    Razoren prostor samo je privid u stalnom vremenu,
    Mesta koja volimo ne mozemo napustiti,
    Mesta koja volimo zajedno, zajedno, zajedno.

    Pa zar je ova soba soba ili je zagrljaj,
    I shta je pod prozorom: ulica ili godine?
    A prozor, to je samo otisak prve kishe
    Koju smo razumeli, koja se stalno ponavlja,

    I ovaj zid ne medji sobu, nego mozda noc
    U kojoj sin se pokrenu u krvi tvojoj zaspaloj,
    Sin kao leptir od plamena u sobi tvojih ogledala,
    Noc kad si bila uplashena od svoje svetlosti,

    I ova vrata vode u bilo koje popodne
    Koje ih nadzivljuje, zauvek naseljeno
    Obichnim tvojim kretnjama, kada si ulazila,
    Kao vatra u bakar, u moje jedino pamcenje;

    Kad odesh, prostor za tobom sklapa se kao voda,
    Nemoj se osvrtati: nicheg van tebe nema,
    Prostor je samo vreme na drugi nachin vidljivo,
    Mesta koja volimo ne mozemo napustiti.



  2. #2
    Početnik
    Učlanjen
    29.10.2003.
    Poruke
    9
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Ivan V. Lalic

    Divno je.

  3. #3
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    31.07.2003.
    Poruke
    492
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano

    Procitala.
    Osecam neznost u tugi.
    Justina, prava si.

  4. #4
    Obećava
    Učlanjen
    16.01.2004.
    Lokacija
    NOVI SAD
    Poruke
    53
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano za Milenu i Pahuljicu

    ... drago mi je da vam se dopada pesma, evo josh jedne ... Pozdrav!







    ZAVICHAJ LABUDOVA



    Znam da tamo u zavichaju slepe neznosti,
    U izgubljenom raju neizgovorenog, razumesh,
    Zive labudovi, rascvetani na zelenom
    Ogledalu, lepi od svetlosti koju smo zaboravili
    Kada smo postali opasno jachi, kada smo
    Postali strele shto su brze od sebe.
    Kazi mi kako da nadjem zavichaj labudova
    Shto se katkada javlja u korenju tvog osmeha
    Kao san o obali bezbolno stopljenoj
    A plavom svetloshcu u kojoj dishu labudovi.
    Mozda treba da se polako razoruzam
    Kao vojnik shto ce da udje u reku, u letnje
    Popodne, pa odlaze oklop u prashnjavu travu,
    Pijan od sunca. I onda da padam kao krik
    U kamenoj ljusci, dok ne razbijem okno jave.
    Mozda bih video kako uzlecu labudovi,
    Naoruzani lepotom jachom od nasheg trajanja.
    Mozda bih umeo da se vratim, da te iznenadim
    Slikom labuda, prokrijumcharenom u ochima
    Koje bi prepoznala. Ili bih mozda ostao
    Tamo u zavichaju nashe neznosti
    Mrtav, zauvek zgrchen od divnog uzasa,
    Umrljan krvlju labudova.

    Ivan V.L.

  5. #5
    Obećava
    Učlanjen
    16.01.2004.
    Lokacija
    NOVI SAD
    Poruke
    53
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano ... kishna


    KISHA POSLE NAS



    Kisha posle nas, povorke okeana nebeskog
    U zubornom hodochashcu na nashu zemlju, ljubavi,
    Kisha u godinama, velika sazvezdja kapljica
    Na lakoj grani senke izrasloj posle nas,

    Kisha koja puni otisak tvog pokreta
    U vazduhu josh toplom od mojih rechi, ljubavi,
    Svuda gde sam te voleo, na svakom polozaju
    Napushtenom pod borbom, svetlucavi moj shtite,

    Kisha posle nas, taj drhtaj mokrog zumbula
    Na mestu gde je bila rech, a mi smo dalje,
    Kisha u vrtovima izraslim posle nas,
    Na praznom koloseku, na dva plamena macha, -

    Ali ogledala tamne od nashih teshkih slika
    Zauvek zaljubljenih na mestu posle nas,
    U zuborenju kishe koju ne chujesh vishe,
    Jer slushash moj glas.





    ............................................

  6. #6
    Nov član
    Učlanjen
    11.09.2009.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Ivan V. Lalić, poezija

    Da li neko zna koje pesme Ivan V. Lalić nije uneo u svoja sabrana dela? Gledala sam predgovore Sabranim delima, ali se to nigde ne pominje.
    Hvala unapred

  7. #7
    Početnik Suncokret(: (avatar)
    Učlanjen
    12.12.2009.
    Pol
    ženski
    Poruke
    16
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Ivan V. Lalić, poezija

    On i Miljkovic...

  8. #8
    Aktivan član Hladna_kao_Sunce (avatar)
    Učlanjen
    09.01.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    kisa
    Poruke
    1.437
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Ivan V. Lalić, poezija

    Dokazi

    Dokazi , ako mozes , da te nema -
    To nece biti dokaz da ja jesam.
    Dokazi opet , jer dokaze sve sam
    Zaboravio . Zato trajem , zeman.

    Kadkad nocu u tisini slusam ;
    Treperi prostor , radja se oluja.
    Pulsira oganj u zvezdama zgrusan
    Po volji boga slavuja i guja...

    Dokazi svoju odsutnost na nacin
    Da um se smrzne , a da srce shvati -
    Zasto od tebe istem nemoguce?

    Promaja noci , jedan krov bez kuce,
    Pehar kukute , napev kao zacin-
    Posalji tvoju senku , da me prati.
    Filozof - to je onaj koji sanja o manjem broju stvari nego sto ih ima na nebu i zemlji.

  9. #9
    Aktivan član Hladna_kao_Sunce (avatar)
    Učlanjen
    09.01.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    kisa
    Poruke
    1.437
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Ivan V. Lalić, poezija

    Pohvala nesanici

    Besane oci koje vide vise
    No mrlju jutra , saru na tapetu,
    Procitace u rukopisu kise
    Citavu povest o buducem letu:
    Za usud svakog lista jedna crta
    Svedoci oblik:semantika kapi
    Sadrzi oblik buduceg vrta
    il praznog neba sto blista i vapi.

    U strasnom blagoslovu nocnog bdenja
    Strepnja iznutra razmrezava oci
    I koren vida siri se i menja
    Da novim putem nova slika kroci-
    Na nekoj zvezdi more se rascveta,
    U casi vode zaiskri tisina,
    Svaka je proslost stalno zapoceta,
    A more,to je najlepsa gorcina.
    U nesanici drugog sna je koren:
    Sposobnost da si drugacije budan-
    I novi dan ,po slici proslog stvoren,
    Dobija senku,nije uzaludan;
    Oblacis kaput,palis motor: tacnost
    Pokreta tvojih inorodna biva;
    Na semaforu peva viseznacnost,
    Trobojna sara nekog novog tkiva...

    Onaj sto nocu posumnja u vreme
    Drugacije dan ce, cas po cas ,da spoji-
    I postujici prosti zakon seme
    Pitace sebe:da l sema postoji?
    U nesanici drugog sna je koren :
    Sna koji puni,ko pustinju voda,
    Javu u kojoj iznova si stvoren:
    U nesanici svetluca sloboda-
    D r u g e su noci onih koji bdiju-
    Na nekoj zvezdi more se rascveta,
    Pradavne sume zagrcnuto piju
    Vazduh i vodu buduceg leta;
    Poslednja slika: kao retrovizor
    Pun druma sto se odmata u nista
    Besane oci rajski nazru prizor
    Potonje nesanice , utocista.
    Filozof - to je onaj koji sanja o manjem broju stvari nego sto ih ima na nebu i zemlji.

  10. #10
    Moderator *moonlight* (avatar)
    Učlanjen
    24.06.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Novi Sad
    Poruke
    3.745
    Tekstova u blogu
    4
    Reputaciona moć
    268

    Podrazumevano Re: Ivan V. Lalić, poezija

    Volim poeziju Ivana V. Lalića.Dopada mi sklad njegove poetike, i to što mada jeste pripadnik moderne književnosti, tačnije pesništva, ne drži do težnje ka teškom razumevanju, ka potpuno skrivenim smislovima stihova koje stvara.
    Razumljiv, a tako potpun, tako nežan čak i kada mu stih mahom deluje ili se priviđa kao hladan.

    Uvek se naježim kada čitam njegovu poeziju. Zbirka "Pismo" mi je uvek spremna na polici.
    Ja sam jedini primerak mene koji će ikada postojati. Kakva je to prilika!

Slične teme

  1. Mihailo Lalić
    Autor kalis u forumu Književnost
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 07.12.2008., 20:10

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •