- Poruka
- 9.215
Beograd -- Slaviša Lekić optužio kompanije "Delta" i "Večernje novosti" da sprečavaju distribuciju najnovijeg broja Statusa.
Naslovna strana novog broja 'Statusa'
Naslovna strana novog broja 'Statusa'
Glavni urednik magazina je za to optužio vlasnika "Delta holdinga" Miroslava Miškovića i glavnog urednika "Večernjih novosti" Manojla Vukotića i kao mogući motiv naveo objavljivanje drugog dela intervjua sa bivšim šefom vladinog biroa za komunikacije Vladimirom Popovićem. Prema njegovim rečima, Mišković je opstruirao distribuciju magazina, a Vukotić je zaustavio objavljivanje plaćene reklame za novi broj.
"Tandem koji čine umišljeni vlasnik Srbije i samoproklamovani anđeo čuvar medijskog neba ove zemlje, svako na svoj način, učinio je sve što je u njihovoj moći da potencijalne čitaoce Statusa poštedi jakih uzbuđenja izazvanih čitanjem intervjua sa Vladimirom Popovićem", navodi Lekić.
"Status i ja nemoćni smo da se suprotstavimo otimanju vlasništva nad magazinom. Jedino nam preostaje da uputimo apel novinarskim udruženjima, nevladinim organizacijama i ljudima koji imaju hrabrosti da dignu glas protiv još jednog ubijanja javne reči i novina. Od ubijanja novina do ubijanja novinara, mali je korak!", naveo je Lekić.
Evo i nekih izvoda iz spornog intervjua :
Ovu vladu, zbog čega Srbiju zovu najvećom nevladinom organizacijom na svetu, formirali su oni koji i upravljaju Srbijom a pre svih Miroslav Mišković, gigant iz Bošnjana, apsolutni gospodar i vlasnik Srbije. Svi znaju šta Mišković radi po Srbiji ali ćute. Ili se plaše, ili ih plaća. Na sreću njegovih protivnika, za sada ne ubija. Ali, i Milošević je počeo tako što je prvo hapsio.
***
Ovakvo jednoumlje i “kontrola istine” nisu bili ni pod Brozom, ni pod Miloševićem. Čavez i Kastro daju građanima više medijskih sloboda od Tadića i Koštunice. Da je Milošević imao ovakve medije, Marko bi još “nosio gajbice”.
***
Koštunica je kao metan, bez boje, mirisa i ukusa, kakav je i sam – širi se, ulazi u svaku poru, čak je nezapaljiv, sve dok jednog dana ne eksplodira. I tad, obično, nema preživelih.
***
DSS je stranka lečenih ovisnika, stranka mrzovoljnih, neuspešnih, frustriranih, jalovih, zlih i netalentovanih ljudi, stranka na čije je formiranje ogroman uticaj izvršila Služba državne bezbednosti.
***
Skoro sam na gledao snimak Koštuničine inauguracije: on ulazi u salu ali se u pozadini vidi i grupa ljudi koja stoji pored vrata, njih desetak, a među njima - Dušan Spasojević i Mile Luković Kum.
***
Ja nikad nisam rekao da je Momira Gavrilovića ubio Koštunica ili da je u njega pucala Ljilja Nedeljković. Ali je jasno k’o dan da je najmanje jedan čovek iz Koštuničinog kabineta znao da će se Gavriloviću desiti to što mu se desilo. I da je naterao ili ubedio Ljiljanu Nedeljković da Gavru pozove baš taj dan i nagovori ga da odustane od puta za Beč. Ti isti su kasnije učestvovali i u ubistvu Zorana Đinđića
***
Sve njihove afere su proizvod sakrivanja zla koje su napravili Koštunica i članovi njegovog kabineta. Koštunica se pojavio na televiziji i, udvarajući se Miloševićevoj zloj, ratničkoj, vulgarnoj, narodnjačkoj Srbiji, rekao da je izručenje Miloševića bio pokušaj vojnog puča ili udara, iako je šest sati pre toga u telefonskom razgovoru sa Zoranom Đinđićem nedvosmisleno rekao: „Neka ide!“ Kad je u novinama osvanuo taj razgovor, on je odmah izmislio prisluškivanje.
***
Aleksandar Tijanić je bio na mom platnom spisku. Verujući da mu je stvarno teško i da mora da izdržava porodicu, dao sam mu kancelariju, telefon, omogućio mu da ne ostaje kod kuće, kao domaćica ujutru, kad svi očevi idu na posao, i konačno, plaćao ga.
E sada iako se moze dosta toga raspravljati o liku i delu Popovica ipak je on covek koji je situiran sigurno u Becu i nema razloga da se uzdrzava od spominjanja imena Miskovica kao nasi politicari i novinari koji su mu na platnom spisku. Ali tema je sto se doslo dotle da vlasnik Srbije Miskovic uz pomoc ljigavog crnogorskog udbasa Manja Vukotica koji je u njemu nasao novog ko zna kog po redu gazdu je poceo da ugrozava jedno od osnovnih i ustavom garantovanih prava gradjana Srbije na slobodu stampe i javnog informisanja i to sve cini iz svoje kompanije iako nikakvu zvanicnu vlast u zemlji ne vrsi .
Naslovna strana novog broja 'Statusa'
Naslovna strana novog broja 'Statusa'
Glavni urednik magazina je za to optužio vlasnika "Delta holdinga" Miroslava Miškovića i glavnog urednika "Večernjih novosti" Manojla Vukotića i kao mogući motiv naveo objavljivanje drugog dela intervjua sa bivšim šefom vladinog biroa za komunikacije Vladimirom Popovićem. Prema njegovim rečima, Mišković je opstruirao distribuciju magazina, a Vukotić je zaustavio objavljivanje plaćene reklame za novi broj.
"Tandem koji čine umišljeni vlasnik Srbije i samoproklamovani anđeo čuvar medijskog neba ove zemlje, svako na svoj način, učinio je sve što je u njihovoj moći da potencijalne čitaoce Statusa poštedi jakih uzbuđenja izazvanih čitanjem intervjua sa Vladimirom Popovićem", navodi Lekić.
"Status i ja nemoćni smo da se suprotstavimo otimanju vlasništva nad magazinom. Jedino nam preostaje da uputimo apel novinarskim udruženjima, nevladinim organizacijama i ljudima koji imaju hrabrosti da dignu glas protiv još jednog ubijanja javne reči i novina. Od ubijanja novina do ubijanja novinara, mali je korak!", naveo je Lekić.
Evo i nekih izvoda iz spornog intervjua :
Ovu vladu, zbog čega Srbiju zovu najvećom nevladinom organizacijom na svetu, formirali su oni koji i upravljaju Srbijom a pre svih Miroslav Mišković, gigant iz Bošnjana, apsolutni gospodar i vlasnik Srbije. Svi znaju šta Mišković radi po Srbiji ali ćute. Ili se plaše, ili ih plaća. Na sreću njegovih protivnika, za sada ne ubija. Ali, i Milošević je počeo tako što je prvo hapsio.
***
Ovakvo jednoumlje i “kontrola istine” nisu bili ni pod Brozom, ni pod Miloševićem. Čavez i Kastro daju građanima više medijskih sloboda od Tadića i Koštunice. Da je Milošević imao ovakve medije, Marko bi još “nosio gajbice”.
***
Koštunica je kao metan, bez boje, mirisa i ukusa, kakav je i sam – širi se, ulazi u svaku poru, čak je nezapaljiv, sve dok jednog dana ne eksplodira. I tad, obično, nema preživelih.
***
DSS je stranka lečenih ovisnika, stranka mrzovoljnih, neuspešnih, frustriranih, jalovih, zlih i netalentovanih ljudi, stranka na čije je formiranje ogroman uticaj izvršila Služba državne bezbednosti.
***
Skoro sam na gledao snimak Koštuničine inauguracije: on ulazi u salu ali se u pozadini vidi i grupa ljudi koja stoji pored vrata, njih desetak, a među njima - Dušan Spasojević i Mile Luković Kum.
***
Ja nikad nisam rekao da je Momira Gavrilovića ubio Koštunica ili da je u njega pucala Ljilja Nedeljković. Ali je jasno k’o dan da je najmanje jedan čovek iz Koštuničinog kabineta znao da će se Gavriloviću desiti to što mu se desilo. I da je naterao ili ubedio Ljiljanu Nedeljković da Gavru pozove baš taj dan i nagovori ga da odustane od puta za Beč. Ti isti su kasnije učestvovali i u ubistvu Zorana Đinđića
***
Sve njihove afere su proizvod sakrivanja zla koje su napravili Koštunica i članovi njegovog kabineta. Koštunica se pojavio na televiziji i, udvarajući se Miloševićevoj zloj, ratničkoj, vulgarnoj, narodnjačkoj Srbiji, rekao da je izručenje Miloševića bio pokušaj vojnog puča ili udara, iako je šest sati pre toga u telefonskom razgovoru sa Zoranom Đinđićem nedvosmisleno rekao: „Neka ide!“ Kad je u novinama osvanuo taj razgovor, on je odmah izmislio prisluškivanje.
***
Aleksandar Tijanić je bio na mom platnom spisku. Verujući da mu je stvarno teško i da mora da izdržava porodicu, dao sam mu kancelariju, telefon, omogućio mu da ne ostaje kod kuće, kao domaćica ujutru, kad svi očevi idu na posao, i konačno, plaćao ga.
E sada iako se moze dosta toga raspravljati o liku i delu Popovica ipak je on covek koji je situiran sigurno u Becu i nema razloga da se uzdrzava od spominjanja imena Miskovica kao nasi politicari i novinari koji su mu na platnom spisku. Ali tema je sto se doslo dotle da vlasnik Srbije Miskovic uz pomoc ljigavog crnogorskog udbasa Manja Vukotica koji je u njemu nasao novog ko zna kog po redu gazdu je poceo da ugrozava jedno od osnovnih i ustavom garantovanih prava gradjana Srbije na slobodu stampe i javnog informisanja i to sve cini iz svoje kompanije iako nikakvu zvanicnu vlast u zemlji ne vrsi .
