Hammerhead
Primećen član
- Poruka
- 640
Možda je naslov malo preoštar ali kad pročitate ceo tekst možda će te se i vi zapitati? U čemu se to „ogleda“ moral, ljudsko i političko poštenje, patriotski duh bivšeg predsednika Jugoslavije, a sadašnjeg predsednika Vlade Srbije.
Oni tamo su krivi…
„ja jedini mogu da vas pogledam u oči“
Sve ovo može se sagledati kroz dilemu jednog visokog intelektualca, profesora beogradskog univerziteta. Kad ovim dilemama dodamo i deo razgovora sa Miloševićem - „Svedočenje“ Milene Arežine o Koštunici se stiče potpuno drugačija slika. U tom pravom odrazu ogledala najzad vidimo da je „poštenjačina“ u stvari prevejani prevarant, navodno zbunjen a u suštini veoma pribran. „Neobavešteni“ je vrlo dobro obavešten čak preinformisan ali je za ono neprijatno najbolje kao noj gurnuti glavu u pesak, i reći nisam znao. „Moralista“ koji je na đubrište bacio sve moralne vrednosti pa čak i one uobičajeno ljudske. „Legalista“ gde je lakše pobrojati ustave i zakone koje nije prekršio nego one koje kršio…
„Moralista“ se koristi jednom krajnje nemoralnom metodom obmanjivanja domaće javnosti, pa često u svojim izjavama biva po prilično oštar, naročito na nacionalnom planu, ali rezultati su sve katastrofalniji po Srbiju i srpski nartod.
Da bi zaključak doneli sami bez nepotrebnih sugestija, prepuštam vas tekstu profesora i njegovim razmišljanjima, uz jedno veliko pitanje??? Kako će se tek u ovakvom ambijentu podvala, afera i prevara, medijskih cenzura i manipulacija snaći jedan prosečan građanin??? Kako li će on odabrati svog kandidata i pokloniti mu poverenje na izborima, koje često na ovim prostorima i život znači???
_____________________________ _____________________________ __
Profesor:
Pre 10-15 godina i ja sam verovao da je Koštunica „pošten“, „nacionalista“... samo malo muljav. Čak sam na jedim lokalnim izborima ovde na Voždovcu glasao za DSS. Međutim...očigledno da nisam sve znao. Čovek uči dok je živ.
Pred izbore 2000-te još uvek sam verovao da je „pošten“ ali možda malo zaveden. Malo mi je teško da priznam da sam i ja naseo na zapadnu propagandu o Koštunici kao „umerenom nacionalisti“. Stvorena je takva atmosfera, ali nikako nisam mogao da predvidim da će on u stvari biti najubitačnije oruđe u tuđim (zapadnim) rukama za temeljno razbijanje Jugoslavije i Srpstva. Mada sam trebao.… odnosno, trebalo je već tada da shvatim neke stvari.… Neko ko uđe u koaliciju sa onakvim ološem, kakav su uglavnom činili DOS, sigurno ne može biti kvalitet.…
Ipak, nisam hteo previše da rizikujem. Glasao sam za Slobu (prvi i poslednji put). Jedno mi je bilo potpuno jasno, da ako pobede te bitange nazvane DOS, crno nam se piše. S druge strane, Toma nije imao šanse, to je bilo više nego jasno, pa je izbor bio skučen, Koštunica ili Milošević. Negde pred same izbore, jedan naš čovek iz Kanade, patriota, dobro informisan, ima i svoju mrežu... reče mi: „Pre par nedelja za Koštunicu bih stavio desnu ruku u vatru. Međutim, sada znam da svaki čovek ima svoju cenu, a njegova je VEĆ PLAĆENA. Nisam baš bio uveren da je u pravu ali... Možda je i to bio neki gram više na Slobinom tasu.
Onda su došli izbori, pa izborni rezultati…. I odluka ustavnog suda da se „izbori na Kosovu i Metohiji poništeni“ (potpuno nelegalna, bez jasnog obrazloženja) što je značilo da se ti izbori „moraju ponoviti jer utiču na konačni rezultat“ (bar tako piše u zakonu). Naime, čak i sa tim rezultatima Koštunica je imao nešto više od 48 procenata, a kada su poništeni ispalo je da ima nešto preko 49,2%, ali 50%+jedan glas nema. Dakle sve je jasno. Treba održati drugi krug izbora, ali i tu je bilo jedno veliko ALI:
DOS neće drugi krug.… znaju da je Milošević otkrio da je pokraden na mnogim izbornim mestima i da će sada kontrola biti mnogo čvršća. Osim toga Tomini glasovi bi otišli Slobi a Koštunica je dobio sve što je mogao i pokrao.
Za DOS i zapadne „instruktore“ ulično rušenje je bilo sigurnije nego neizvesni drugi krug i dolazi 05. Oktobar.
05. Oktobar i da ne razglabam…
06. oktobra uveče, Slobodan Milošević je priznao Koštunicinu pobedu!!! Kako i zašto???
_____________________________ _____________________________ __
Svedočenje - Milene Arežine
07. oktobr:
«Zovem u 11 časova ponovo. Mira mi hladno odgovara “Nemamo vremena, ne možemo da vas primimo”. Prekipe mi. Ustajte momci, idemo! Vozi me Joca, a i Slaviša je s nama. Izlazim u Užičkoj 11, a oni se vraćaju. NA ulazu kod kapije kažem: «Idem kod predsednika». Oni me već znaju. Vrlo brzo me puštaju.
Utrčavam u rezidenciju, a jedan uljudan mladić odvodi me desno od ulaza. Sloba je bio sam u kabinetu, ležerno obučen, polusportski. Vidno se iznenadio kad me je video. “Sta je bilo Milena? Otkud ti?”, reče mi on ležerno.
“Donela sam Vam, predsedniče, onu odluku Suda, za kojom tragate od 04. oktobra. Sinoć su Vam podmetnuli falsifikat.”
“Ne zanima me ni Sud, a ni njihova odluka, bez obzira kakva je. Više ništa povodom toga!” – odbrusi kratko, i s lica mu se izgubi onaj nasmejani izraz.
“Morate je pročitati, pa nek se desi što se desi. Celu noć lelujam između života i smrti da bih se dočepala ovog originala. Stvarno predsedniče, nije u redu. Vaša supruga me jutros zavlači, što sa frizerom, što sa gužvom, da bi me na kraju otkačila. A sad me i Vi ovako dočekujete. Ne dolazim radi sebe i nisam iracionalan čovek, pa da verujem da ću bas ja da Vas spasim! Ali je strašno da se od Vas krije odluka koja je sudbonosna za Vaš status.”
Primetih da se smračio. Ja nastavih.
“Morate znati izvorni sadržaj sudske odluke. To je sustina mog dolaska. Sinoć ste kapitulirali proglašavajući da je Koštunica pobedio sudskom odlukom Saveznog ustavnog suda, a to u odluci nigde ne piše, niti ona ima snagu izvrsnog naslova za izbor predsednika Jugoslavije.
Otkud Vam to? Ko Vas je tako surovo prevario? Gde ste Vi to pročitali da je Koštunica izabran za predsednika?”
“Sedi Milena, smiri se malo”, reče znatno pomirljivije.
“Što se tiče tvog pitanja, nisam pročitao nigde, niti ću tu odluku čitati. Ta stvar je završena”.
“Neću da se smirim, a i ne mogu. Satrah se hvatajući putanju istine, koja se razvlači i zavlači između podivljalih staraca SIK-a i SUS-a, verujući da Vam je vazna. A očigledno nije, čim se više ne borite. Bilo bi nevažno da je ova stvar završena, kako Vi to kažete, ali nije. Tek sada imate adut kojim, uprkos svemu, možete okrenuti sve u svoju korist. Samo tražite da se izborni postupak nastavi, tj. Ponove izbori na Kosmetu i ništa vise!”
*****
“Dajte mi sad da vidim tu Vašu odluku. Da li je moguće da postoje dve? Jedna za Vas a druga da sačeka vreme kad sve ovo više ne bude bitno.”
“Kakvu odluku želiš da vidiš?”, upita Sloba prilično zbunjen.
“Pa tu što ste sinoć dobili, jer sadržaj koji ste preneli u direktnom obraćanju naciji ne odgovara originalnoj odluci Saveznog ustavnog suda. A pozvali ste se na istu. Gde to piše da je Koštunica pobedio? Vi ste upravo to rekli.”
“Ja sinoć nisam dobio nikakvu odluku, pa i ne znam sta piše”, reče ustajući od svog stola i sede prekoputa mene.
“Kako niste kad ste je citirali? Vi ste rekli „dobio sam službenu informaciju da je odlukom Saveznog ustavnog suda pobedio Vojislav Koštunica“.
“Pa da, dobio sam upravo takvu informaciju, a ne odluku. I ja sam tu informaciju preneo, i to je sve”, reče mirno.
“Zašto pre obraćanja niste tražili zvanično od Suda odluku, da je uporedite sa tom dobijenom informacijom?”
“A od koga odluku da tražim kad Savezni ustavni sud već više dana neće da mi je dostavi? Pa zar je nisam u tvom prisustvu tražio i četvrtog uveče, pa ceo dan petog oktobra? I uvek isto obrazloženje, te nisu je napisali, te nije potpisana, te ovo te ono. To i sama znaš. A onda sam šestog digao ruke. Prihvatio sam sinoć informaciju. Sta bih drugo?
Nisam ja islednik pa da preispitujem kad je sud doneo odluku, kako glasi, kome je prvo dostavlja i kad se objavljuje u „Službenom listu“. Ja se zbilja tom procedurom ne mogu baviti. Ako je svima bilo važno da se odluka ne napiše i ne pošalje iz Suda dok ne izgori zgrada Skupštine, onda je sve potpuno jasno.
Zašto bih se ja otimao za odluku koju Sud ne da? Ako je to bio njihov plan, eto, ispunili su ga, pa neka im je srećno. Svima!”, reče odlučno i stavi do znanja da odluku koju sam donela nema nameru ni da pogleda.
Ja ipak nastavih “Ta „službeno dobijena informacija“ je gola laž kojom Vas srušiše a da se ni pomučili nisu.”
On oćuta, i ja dodadoh:
“Ko Vam je dostavio tu „službenu informaciju“?
“Vojislav Koštunica”, odgovori on mirno.
“Molim?” – zgranuh se do te mere da sam skočila. Kako Koštunica? Otkud on kod Vas sinoć? Pa zar niko drugi nego glavni protivkandidat? Koja je to caka? Kako je došao?”
“Doveo ga Pavković.”
*****
Oni tamo su krivi…
„ja jedini mogu da vas pogledam u oči“
Sve ovo može se sagledati kroz dilemu jednog visokog intelektualca, profesora beogradskog univerziteta. Kad ovim dilemama dodamo i deo razgovora sa Miloševićem - „Svedočenje“ Milene Arežine o Koštunici se stiče potpuno drugačija slika. U tom pravom odrazu ogledala najzad vidimo da je „poštenjačina“ u stvari prevejani prevarant, navodno zbunjen a u suštini veoma pribran. „Neobavešteni“ je vrlo dobro obavešten čak preinformisan ali je za ono neprijatno najbolje kao noj gurnuti glavu u pesak, i reći nisam znao. „Moralista“ koji je na đubrište bacio sve moralne vrednosti pa čak i one uobičajeno ljudske. „Legalista“ gde je lakše pobrojati ustave i zakone koje nije prekršio nego one koje kršio…
„Moralista“ se koristi jednom krajnje nemoralnom metodom obmanjivanja domaće javnosti, pa često u svojim izjavama biva po prilično oštar, naročito na nacionalnom planu, ali rezultati su sve katastrofalniji po Srbiju i srpski nartod.
Da bi zaključak doneli sami bez nepotrebnih sugestija, prepuštam vas tekstu profesora i njegovim razmišljanjima, uz jedno veliko pitanje??? Kako će se tek u ovakvom ambijentu podvala, afera i prevara, medijskih cenzura i manipulacija snaći jedan prosečan građanin??? Kako li će on odabrati svog kandidata i pokloniti mu poverenje na izborima, koje često na ovim prostorima i život znači???
_____________________________ _____________________________ __
Profesor:
Pre 10-15 godina i ja sam verovao da je Koštunica „pošten“, „nacionalista“... samo malo muljav. Čak sam na jedim lokalnim izborima ovde na Voždovcu glasao za DSS. Međutim...očigledno da nisam sve znao. Čovek uči dok je živ.
Pred izbore 2000-te još uvek sam verovao da je „pošten“ ali možda malo zaveden. Malo mi je teško da priznam da sam i ja naseo na zapadnu propagandu o Koštunici kao „umerenom nacionalisti“. Stvorena je takva atmosfera, ali nikako nisam mogao da predvidim da će on u stvari biti najubitačnije oruđe u tuđim (zapadnim) rukama za temeljno razbijanje Jugoslavije i Srpstva. Mada sam trebao.… odnosno, trebalo je već tada da shvatim neke stvari.… Neko ko uđe u koaliciju sa onakvim ološem, kakav su uglavnom činili DOS, sigurno ne može biti kvalitet.…
Ipak, nisam hteo previše da rizikujem. Glasao sam za Slobu (prvi i poslednji put). Jedno mi je bilo potpuno jasno, da ako pobede te bitange nazvane DOS, crno nam se piše. S druge strane, Toma nije imao šanse, to je bilo više nego jasno, pa je izbor bio skučen, Koštunica ili Milošević. Negde pred same izbore, jedan naš čovek iz Kanade, patriota, dobro informisan, ima i svoju mrežu... reče mi: „Pre par nedelja za Koštunicu bih stavio desnu ruku u vatru. Međutim, sada znam da svaki čovek ima svoju cenu, a njegova je VEĆ PLAĆENA. Nisam baš bio uveren da je u pravu ali... Možda je i to bio neki gram više na Slobinom tasu.
Onda su došli izbori, pa izborni rezultati…. I odluka ustavnog suda da se „izbori na Kosovu i Metohiji poništeni“ (potpuno nelegalna, bez jasnog obrazloženja) što je značilo da se ti izbori „moraju ponoviti jer utiču na konačni rezultat“ (bar tako piše u zakonu). Naime, čak i sa tim rezultatima Koštunica je imao nešto više od 48 procenata, a kada su poništeni ispalo je da ima nešto preko 49,2%, ali 50%+jedan glas nema. Dakle sve je jasno. Treba održati drugi krug izbora, ali i tu je bilo jedno veliko ALI:
DOS neće drugi krug.… znaju da je Milošević otkrio da je pokraden na mnogim izbornim mestima i da će sada kontrola biti mnogo čvršća. Osim toga Tomini glasovi bi otišli Slobi a Koštunica je dobio sve što je mogao i pokrao.
Za DOS i zapadne „instruktore“ ulično rušenje je bilo sigurnije nego neizvesni drugi krug i dolazi 05. Oktobar.
05. Oktobar i da ne razglabam…
06. oktobra uveče, Slobodan Milošević je priznao Koštunicinu pobedu!!! Kako i zašto???
_____________________________ _____________________________ __
Svedočenje - Milene Arežine
07. oktobr:
«Zovem u 11 časova ponovo. Mira mi hladno odgovara “Nemamo vremena, ne možemo da vas primimo”. Prekipe mi. Ustajte momci, idemo! Vozi me Joca, a i Slaviša je s nama. Izlazim u Užičkoj 11, a oni se vraćaju. NA ulazu kod kapije kažem: «Idem kod predsednika». Oni me već znaju. Vrlo brzo me puštaju.
Utrčavam u rezidenciju, a jedan uljudan mladić odvodi me desno od ulaza. Sloba je bio sam u kabinetu, ležerno obučen, polusportski. Vidno se iznenadio kad me je video. “Sta je bilo Milena? Otkud ti?”, reče mi on ležerno.
“Donela sam Vam, predsedniče, onu odluku Suda, za kojom tragate od 04. oktobra. Sinoć su Vam podmetnuli falsifikat.”
“Ne zanima me ni Sud, a ni njihova odluka, bez obzira kakva je. Više ništa povodom toga!” – odbrusi kratko, i s lica mu se izgubi onaj nasmejani izraz.
“Morate je pročitati, pa nek se desi što se desi. Celu noć lelujam između života i smrti da bih se dočepala ovog originala. Stvarno predsedniče, nije u redu. Vaša supruga me jutros zavlači, što sa frizerom, što sa gužvom, da bi me na kraju otkačila. A sad me i Vi ovako dočekujete. Ne dolazim radi sebe i nisam iracionalan čovek, pa da verujem da ću bas ja da Vas spasim! Ali je strašno da se od Vas krije odluka koja je sudbonosna za Vaš status.”
Primetih da se smračio. Ja nastavih.
“Morate znati izvorni sadržaj sudske odluke. To je sustina mog dolaska. Sinoć ste kapitulirali proglašavajući da je Koštunica pobedio sudskom odlukom Saveznog ustavnog suda, a to u odluci nigde ne piše, niti ona ima snagu izvrsnog naslova za izbor predsednika Jugoslavije.
Otkud Vam to? Ko Vas je tako surovo prevario? Gde ste Vi to pročitali da je Koštunica izabran za predsednika?”
“Sedi Milena, smiri se malo”, reče znatno pomirljivije.
“Što se tiče tvog pitanja, nisam pročitao nigde, niti ću tu odluku čitati. Ta stvar je završena”.
“Neću da se smirim, a i ne mogu. Satrah se hvatajući putanju istine, koja se razvlači i zavlači između podivljalih staraca SIK-a i SUS-a, verujući da Vam je vazna. A očigledno nije, čim se više ne borite. Bilo bi nevažno da je ova stvar završena, kako Vi to kažete, ali nije. Tek sada imate adut kojim, uprkos svemu, možete okrenuti sve u svoju korist. Samo tražite da se izborni postupak nastavi, tj. Ponove izbori na Kosmetu i ništa vise!”
*****
“Dajte mi sad da vidim tu Vašu odluku. Da li je moguće da postoje dve? Jedna za Vas a druga da sačeka vreme kad sve ovo više ne bude bitno.”
“Kakvu odluku želiš da vidiš?”, upita Sloba prilično zbunjen.
“Pa tu što ste sinoć dobili, jer sadržaj koji ste preneli u direktnom obraćanju naciji ne odgovara originalnoj odluci Saveznog ustavnog suda. A pozvali ste se na istu. Gde to piše da je Koštunica pobedio? Vi ste upravo to rekli.”
“Ja sinoć nisam dobio nikakvu odluku, pa i ne znam sta piše”, reče ustajući od svog stola i sede prekoputa mene.
“Kako niste kad ste je citirali? Vi ste rekli „dobio sam službenu informaciju da je odlukom Saveznog ustavnog suda pobedio Vojislav Koštunica“.
“Pa da, dobio sam upravo takvu informaciju, a ne odluku. I ja sam tu informaciju preneo, i to je sve”, reče mirno.
“Zašto pre obraćanja niste tražili zvanično od Suda odluku, da je uporedite sa tom dobijenom informacijom?”
“A od koga odluku da tražim kad Savezni ustavni sud već više dana neće da mi je dostavi? Pa zar je nisam u tvom prisustvu tražio i četvrtog uveče, pa ceo dan petog oktobra? I uvek isto obrazloženje, te nisu je napisali, te nije potpisana, te ovo te ono. To i sama znaš. A onda sam šestog digao ruke. Prihvatio sam sinoć informaciju. Sta bih drugo?
Nisam ja islednik pa da preispitujem kad je sud doneo odluku, kako glasi, kome je prvo dostavlja i kad se objavljuje u „Službenom listu“. Ja se zbilja tom procedurom ne mogu baviti. Ako je svima bilo važno da se odluka ne napiše i ne pošalje iz Suda dok ne izgori zgrada Skupštine, onda je sve potpuno jasno.
Zašto bih se ja otimao za odluku koju Sud ne da? Ako je to bio njihov plan, eto, ispunili su ga, pa neka im je srećno. Svima!”, reče odlučno i stavi do znanja da odluku koju sam donela nema nameru ni da pogleda.
Ja ipak nastavih “Ta „službeno dobijena informacija“ je gola laž kojom Vas srušiše a da se ni pomučili nisu.”
On oćuta, i ja dodadoh:
“Ko Vam je dostavio tu „službenu informaciju“?
“Vojislav Koštunica”, odgovori on mirno.
“Molim?” – zgranuh se do te mere da sam skočila. Kako Koštunica? Otkud on kod Vas sinoć? Pa zar niko drugi nego glavni protivkandidat? Koja je to caka? Kako je došao?”
“Doveo ga Pavković.”
*****
