Kada ste poslednji put plakale od srece?

Nocas sam usnila da me je moj dragi ostavio. To je bio najgori kosmar u mom zivotu. Shvatila sam da nisam svesna koliko sam srecna koliko mi je savrseno sa njim, koliko je divno sto on postoji i sto voli bas mene, shvatila sam ga volim sve vise i vise... i plakala sam od srece!!! moj divni mozak mi je priredio predstavu kakav bi mi zivot bio bez njega i hvala mu jer me je podsetio na to koliko u stvari uzivam, koliko sam ispunjena. Jesam srecna i znala sam to, ali kao da mi je trebalo nesto da me lupi po glavi i da mi kaze koliko je to posebno i vazno i nesto sto bi trebalo vise da cenim i da nikada bas nikada ne uzimam zdravo za gotovo! I da nikada ne zaboravim.
I pitam se da li nam je neophodno prisecanje, da li je neophodno da se promena desi pre nego sto shvatimo gde smo i sta imamo da izgubimo?
Koliko ste svesne svog zivota i onoga sto vam se pruza? Koliko cenite sve ono pozitivno u njemu? Kada ste poslednji put plakale od srece i zasto?

Jednom sam sanjala da imam još dan da živim... Bilo mi drago kad sam provalila da je samo san.
To je bilo u periodu kad mi se nije baš živelo.
Izgleda da nam stvarno treba podsećanje povremeno.....
A što se tiče naslova, mislim da nikada nisam plakala od sreće.
Ne znam, ustvari, šta to podrazumeva.

Poslednji put..od srece..pamtim samo 4 puta..u poslednjih deset godina:
- kad sam se udala i kad su dolazili po mene, moj suprug je narucio pesmu koja me je dirnula bas..
- kad sam rodila cerku carskim rezom - tj, kad sam je videla da je sve ok..
- kad sam rodila sina, opet carskim rezom - kad sam ga videla da je sve u redu..
- na vencanju moje najbolje drugarice kad je njen tata zaplakao i ja sam..

Pa nisam bas osoba koja bi plakala od srece....kad sam srecna, srecna sam i to se vidi jer mi se osmeh razvuce od uveta do uveta ( i onda se vide moji lepi, beli zubi.. )....placem kad sam tuzna, depresivna..itd...tesko zaplacem...i nevolim da neko vidi kako ronim suze, sem moji najblizi ( par osoba )...

Volela bi da zaplacem od srece....mora, da je lep osecaj.....

Nemam pojma da sam ikada plakala od srece. Obicno, skacem ili se derem kada se nesto extra desi. Ali, prosle godine se desilo nesto zaista unikatno; dana kada sam saznala da sam dobila neku stipendiju koja bi me odvojila na duze od mog dragog, bila sam srecna kao niko, ali sam ceo taj dan plakala kao kisa, jer nisam mogla da zamislim da budem bez njega toliko dugo. To je bilo neverovatno osecati.
A sto se osvescivanja tice, pa meni, vala, treba toga dosta i cesto. Znam ja da sam srecna i da imam lep zivot, ali potrebno mi je da me neko drmne u glavu s vremena na vreme. Cini mi se da ne cenim dovoljno to sto imam i da sam pomalo autodestruktivna.

Cica maco imas PRELEP AVATAR,...jel to tvoja maca???????
Ne secam se kad sam plakala od srece a da nije u pitanju film ili knjiga

Samantha Jouns:

Cica maco imas PRELEP AVATAR,...jel to tvoja maca???????

Kliknite za proširenje...

Merci Samantha. Na zalost, nije moja maca (smrc), ali jedan od ciljeva mi je da imam takvu neku macu (jos da je angora i sreca, sreca, radost).

Nisam skoro....Trenuntno placem od tuge i besa!!!!

Ne volim da plačem.
Volim lepe cure da cmačem.
Cmok! Cmok! Cmok!...
Sori Džo!

a jel plachete kad se yebete?

nisam nikada plakala od srece.
ali sam sanjala nocas da mi je stari maslovni ubica,i da ga ja skrivam,i sve neka krv,lesevi,ruke,noge na sve strane,moj strah i tako...i onda sam cele noci plakala,i probudila sam se i bila sam skroz uplakana i umorna :?
inace cesto placem u snu - od nemoci,besa ili straha :?

ajoj ja sam mila majka u odnosu na vas normalne meni uvijek dobro nikad nista ne sanjam ili veoma rijetko a i kad sanjam bude nesto fino. reko sam vam fino da morate uvrstiti u svakodnevni zivot malo drogice i to za svakog posebna terapijica koju Ja prepishem

e, doco, ajd' prepiši

Banshee:

nisam nikada plakala od srece.
ali sam sanjala nocas da mi je stari maslovni ubica,i da ga ja skrivam,i sve neka krv,lesevi,ruke,noge na sve strane,moj strah i tako...i onda sam cele noci plakala,i probudila sam se i bila sam skroz uplakana i umorna :?
inace cesto placem u snu - od nemoci,besa ili straha :?

Kliknite za proširenje...

Mora da si nesrecna u stvarnom zivotu, dok sanjas tako nesto.... mozda gresim..Mora da se necega plasis u stvarnom zivotu, osecas nemoc i bes....pokusavas to da potisnes i op...sanjas....i osecanja ista kao i ona stvarna...

Resi to sto te muci...i neces nikad vise nesto slicno sanjati...

P.S. Izvini, danas se igram psihologa.....pa bubam...sorry...

chika_doktor:

ajoj ja sam mila majka u odnosu na vas normalne meni uvijek dobro nikad nista ne sanjam ili veoma rijetko a i kad sanjam bude nesto fino. reko sam vam fino da morate uvrstiti u svakodnevni zivot malo drogice i to za svakog posebna terapijica koju Ja prepishem

Kliknite za proširenje...

Dobro je sanjati i zdravo....snovi ukazuju na nas, nas probleme i kako ih dozivljavamo...Prazan covek je onaj koji ne sanja...

poslednji put sam plako kad su ubili zenu od pobesnelog maksa u fulmu pobesneli maks
a od srece sam plako kad je slavica cukteras usla u finale za pobednika zvezdi granda

Poslednji put.....za Novu Godinu....

banegad:

a od srece sam plako kad je slavica cukteras usla u finale za pobednika zvezdi granda

Kliknite za proširenje...

Evo sada, ali od smeha

alya:

Dobro je sanjati i zdravo....snovi ukazuju na nas, nas probleme i kako ih dozivljavamo...Prazan covek je onaj koji ne sanja...

Kliknite za proširenje...

ipak mislim da je bolje da se covjek sa vremena na vrijeme restetuje

alya:

Dobro je sanjati i zdravo....snovi ukazuju na nas, nas probleme i kako ih dozivljavamo...Prazan covek je onaj koji ne sanja...

Kliknite za proširenje...

Prema nekim svojim saznanjima (molim da me isprave oni strucniji), svi ljudi sanjaju, ali je problem sto se neki ne secaju toga sto sanjaju. Tako da, doco, ne moz' od sna pobeci.
A sto se snova o masakru i ostalom tice, ne slazem se da osoba mora da je nesrecna kada tako nesto sanja. Evo mene; cesto sanjam tako nekakve stvari (vise puta kako me neko juri da me ubije, ali nikada ne odsanjah sopstvenu smrt), ali se smatram vrlo srecnom osobom, However, slazem se da tu ima neceg i da se to ne treba odbaciti. Odgovori su u nama samima.

Hebote...kad vidim kolko ste svi patetichni odma mi lakshe...nisam jedini.

Dobra je patetika s'vremena na vreme...
to banshee i meni se cini da je taj san pokazatelj da nesto ipak nije ok. nesto te bas muci.

E da nisam odgovorio na temu
!
Nikad od srece u zivot nisam plakao..ne verujem da tako neshto u stvarnom zivot postoji....to je samo filmska propaganda.
A "klaschno"plakanje ..ono bash histerija ne pamtim od kad....mozda i 5-6 godina....a pomalo vishe da ti se navlaze ochi pre par dana..konstanto u kontinuitetu kad me uvati depresija....ali naravnu uvek i samo kad sam sam...ljudi su djubrad i ne treba im pokazivati znake slabosti jer kad to namirishu ujedaju-ko tebe kamenom ti njega bagerom!
A pre par 2 dana sam sanjao da mi sipao zub....brrr.....veeoma utripovan san.

ja sam plakala jednom od srece kad sam se videla sa caletom posle duzeg vremena. tada smo se bas retko vidjali jer su se moji razisli.
i mislim da je to to. jednom zbog caleta i jednom zbog decka. lep je to osecaj, toliko snazan da te skroz obuzme, moze samo ljubav da ga pokrene rekla bih.
inace nisam osoba koja cesto place, ali dodje mi s vremena na vreme.

Ја често заплачем....и од среће....то јест, не баш од среће, али од лепоте, понесу ме емоције....а није туга....
Оно, није баш да родним сузе, али стане ми кнедла у грлу и наиђу ми сузе на очи....рецимо кад читам поезију коју волим (последњи пут сам јако плакала пре пар месеци када сам читала Попину песму '''Пролазник и топола'', иако је знам одавно, ал увек ме такне, и сад кад помсилим на то, опет ми се плаче :-( ), или кад гледам своју децу како спавају, или тако...неки леп призор може да ме понесе...
Плакала сам баш од среће оба пута када су ми одмах после порођаја ставили бебицу на груди, љигаву и крваву...

И плачем увек после (или за време) доброг секса....