Gustav Mahler(1860-1911)
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 38

Tema: Gustav Mahler(1860-1911)

  1. #1
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Gustav Mahler(1860-1911)

    Pozivam postovaoce ovog velikog kompozitora i dirigenta da iznesu svoja zapazanja o njegovom stvaralastvu i dirigentskoj umetnosti.Pre Toskaninija,Maler je bio najveci svetski majstor dirigentske palice.Tek potom,stekao je puno priznanje i kao kompozitor.

    Dakle,citajmo se.



  2. #2
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano PESME DECAKA LUTALICE,kantata za mecosopran i orkestar

    Ovo je prvo Malerovo remek-delo.Nastalo je 1883. a premijerno izvedeno 1884.godine,kada je Maler radio kao dirigent u Kaselu.Pisana je na vlastite stihove,po uzoru na zbirku pesama "Decakov Carobni Rog" koju je Maler,sto ponesto zbunjuje,upoznao tek 1888.godine.U ovom ciklusu od cetiri pesme,Maler odaje tipicnu sentimentalnost kada peva o nesrecnoj ljubavi i cistotu kada velica kult prirode.
    Ono prvo,najvise se uocava u prvoj pesmi "Kada se moja draga udaje,tuzan (mi) je dan" i trecoj,pateticnoj "Imam bolan noz u mojim grudima".U drugoj pesmi,majstorske jednostavnosti,"Kada sam jutros isao preko polja" i cetvrtoj "Dva plava oka moga blaga",najvise se uocava druga odlika.
    Sve u svemu,Maler ovim delom,polazi od dostignuca Subertovog "Lieda" i dalje ih razvija i obogacuje na sebi svojstven nacin.

  3. #3
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano PET RIKERTOVIH PESAMA,kantata za mecosopran i orkestar

    Manje je poznato da je Maler,pored znamenitih "Pesama umrloj deci",na stihove pesnika Fridriha Rikerta(1788-1866)napisao i ovaj ciklus.To je ciklus od pet zasebnih pesama,koje pevaju o zivotu,veri,prirodi,ljubavi i smrti.Raspored pesama moze se slobodno kreirati,vec prema zelji izvodjaca,a svojom lepotom i rafinisanom instrumentacijom posebno pleni ,"Ich bin der Welt abhanden gekommen"("Ja sam na svet od Svevisnje ruke dosao").
    Za Malerove kantate,na jednom mestu je receno:"Tako su u srednjem veku po ulicama i trgovima pevali trubaduri i minezengeri".

  4. #4
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano SIMFONIJA broj 1.D-Dur,TITAN

    Ovo je prvo Malerovo simfonijsko delo.Simfonija je cisto instrumentalna,bogate i prozracne orkestracije.Sadrzi cetiri stava i trajanja je 55 minuta.Rad na njoj trajao je od 1883.do 1888.godine,a premijerno je izvedena u Budimpesti 20.novembra 1889.godine.Za izvodjenje u Hamburgu godine 1892.Maler je dao programsko tumacenje,koje nikada nije objavljeno:"I.Iz mladalackih dana,decji strah trnje,1.Prolece bez kraja,2.Glava Cveta-Andante(docnije izbrisana),3.Punim jedrima-Skerco.II.Comedia Umana,4.Nasukan-Posmrtni mars u Kaloovom stilu,5.Zvuk ranjenog srca-Allegro Furioso."
    Prvi deo obuhvata prvi i drugi stav,drugi deo-treci i cetvrti.
    I stav:"Kao Zvuk Prirode:Lagano,veoma mirno":U tisini ranog jutarnjeg casa,cuju se jedva pokretni flazoleti gudaca.Flaute i drveni duvaci daju svoje "zvuke prirode",a trube ispustaju svoje fanfare.U violoncelima se cuje reminiscencija na drugu pesmu ciklusa "Pesme Decaka Lutalice",a stav,u kome doinira atmosfera iscekivanja,kulminira u jednom snaznom prolomu.
    II.stav:"Silovito,uzbudjeno,ali ne brzo":Ovaj stav je skerco,u narodnom duhu,sa sladunjavim srednjim trijom.
    III.stav:"Svecano i odmereno,bez razvucenosti":Najpre se cuje kanon na decju pesmu "Frer Zak",a potom folklorni elementi,gde drveni bubanj i cineli posmesljivo odgovaraju na sentimentalnu temu truba i drvenih duvaca.Potom sledi reminiscencija na cetvrtu pesmu ciklusa "Pesme Decaka Lutalice",sa kojim je ova simfonija tesno srodna.Stav okoncava slobodno ponavljanje pocetnog kanona.
    IV.stav:"Iz pakla u raj":Burno,uzbudjeno i veoma divlje":Buran tok ovoga stava,u dva navrata smenjuje mirna kantilena koju vode violine.Motivi iz prvog stava,koji se povremeno daju ovom finalu karakter korala i pripremaju briljantnu zavrsnicu,kojom se simfonija i okoncava.

  5. #5
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano SIMFONIJA broj 2.c-moll,VASKRSENJE

    Ovo simfonijsko delo,apoteoza je smrti i vaskrsnuca.Rad na njemu,trajao je od 1888.do 1894.godine.Simfonija je premijerno izvedena 1895.godine,iste godine kada je Maler presao u katolicku veru,sto je verovatno moralo naci odraza na karakter dela.Simfonija sadrzi pet stavova i trajanja je 1 sat i 21 minut.Prva tri stava su instrumentalni,a u cetvrtom i petom,pojavljuju se solisti-sopran i alt i veliki mesoviti hor.
    I stav:"Ritual smrti"-Allegro moderato":U burnom i zivahnom pokretu,u tajanstvu smrti,glavnu rec vodi veliki posmrtni mars u sonatnom obliku.Njega neizmenicno prekidaju mirnija mesta,poput putokaza da se mrak postojanja moze svetloscu vere razgrnuti.
    II stav:Andante moderato,con moto:Ovaj stav je jedan mistican lendler.
    III stav:Skerco:Ovajstav je jedna groteska.Nakon eksplozivnog uvoda,Maler u njemu razradjuje svoju pesmu "Propoved ribama Antonija od Padove".Stav je inspirisan Bruknerovim skercom.
    IV stav:"Prasvetlost"-vrlo svecano,ali skromno":Nastupa solo alt,koju potcrtavaju fanfare truba i peva dve pesme iz "Decakovog carobnog roga":"Crvena ruza" i "Od Boga sam i Bogu cu se vratiti"nakon koje dolazi do instrumentalne erupcije.Stav je u misticnoj atmosferi.
    V stav:"U tempu skerca-Velika posmrtna oda".Nakon opsezne instrumentalne medjuigre,koju je Maler nazvao "Veliki poziv",sopran,alt i veliki mesoviti hor sa orkestrom pevaju posmrtnu odu koju je sam Maler napisao polazeci od Klopstokove ode sa sahrane cuvenog pijaniste i dirigenta Hansa Fon Bilova.Instrumentacija ovde medjutim,nije sasvim originalna,jer citira teme Vagnerove poeme "Zigfridova idila".Na kraju,kod reci "Umrecu da bih ziveo",religiozna ekstaza dostize svoju kulminaciju.

  6. #6
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano SIMFONIJA broj 3.d-moll

    Ova je simfonija najheterogenija po sadržaju,najrazuđenija po broju stavova i najduža po trajanju.Koncipirana je u šest stavova i trajanja je 1 sat i 39 minuta.Rad na njoj trajao je tokom 1895. i 1896.godine i prvobitna verzija sadržala je sedam stavova.Godine 1900.delo je prerađeno i dobilo konačnu verziju od šest stavova.Simfonija je premijerno izvedena u Beču 1902.godine.U koncepcijskom pogledu,Maler se u ovom delu vraća dvodelnoj shemi Prve,pri čemu prvi stav obuhvata prvi deo,a ostalih pet-drugi.Prva tri i šesti stav su instrumentalni,dok se u četvrtom pojavljuje solo alt,a u petom hor dečaka i ženski hor.
    I stav:"Pan se budi,proleće dolazi:Silovito i odlučno":Na početku,osam rogova donose glavnu misao,koja se zatim pretvara u jedan silovit marš.Marševska tema zatim i dominira ovim stavom,koji zauzima više od jedne trećine ukupnog trajanja simfonije i koji je velika mešavina uzvišenog i prosečnog.
    II stav:"Šta mi priča cveće na livadi:Tempo di minuetto":Ovaj stav je jedan cvetni komad,u kome glavnu reč vodi oboa.
    III stav:"Šta mi pričaju životinje u šumi:Commodo,Skercando,bez žurbe":Ovaj stav je veliki skerco,u kome Maler obrađuje svoju pesmu "Kukavica je pala i ubila se".U centralnom triju,horna donosi signal poštanskog roga,a zatim sledi,u mirnom pokretu,svojevrsna izjava ljubavi.
    IV stav:"Šta mi priča čovek:Vrlo lagano i misteriozno":Nastupa solo alt i peva "Ponoćnu pesmu" iz Ničeovog speva "Tako je govorio Zaratustra".
    V stav:"Šta mi Anđeli pričaju:U radosnom tempu i smelom izrazu":Najpre hor dečaka peva "Bim-bam",a zatim ženski hor peva pesmu iz "Dečakovog Čarobnog roga" o Petru pokajniku koga čeka nebeska radost.
    VI stav:"Šta mi ljubav priča-Adagio:Lagano,mirno i osećajno":Oval,najlepši stav simfonije je jedna dirljiva izjava ljubavi,po svom obliku srodan prvom stavu i koji u završnici dostiže veličanstvenu ekstazu potcrtanu udarima timpana.

  7. #7
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano SIMFONIJA broj 4.G-dur

    U Malerovom simfonijskom opusu,ova simfonija zauzima sasvim osobeno mesto.Najpre zbog toga sto trazi najmanji orkestarski sastav i manje blistavih efekata.U njenom orkestarskom sastavu nema trombona,nema ni bas-tuba,a dobro je razvijena jedino postava udaraljki.A zatim i zbog svog opšteg položaja:Ona među Malerovim simfonijama stoji kao svojevrsni intermeco između rane,kolosalne tri simfonije i potonje tri zrele instrumentalne simfonije(Peta,Šesta i Sedma Simfonija).Nastala je godine 1900. i premijerno izvedena sledeće,1901.godine u Beču,dakle,godinu dana pre Treće..Sadrži četiri stava i trajanja je 57 minuta.Prva tri stava su instrumentalni,u četvrtom se pojavljuje ženski solo-sopran.
    I stav:"Obazrivo,bez žurbe":Stav počinje jednim veoma originalnim timbrom zvona,a dalje se razvija u Mocartovski jednostavne marševske,lendlerske i valcerske teme.Kao da nam Maler u ovom stavu peva o svemu onome što ga je u životu i stvaralaštvu dražilo,mučilo i gušilo.Početna tema zvona ipak,ostaje dominantna.
    II stav:"U umerenom pokretu,bez ubrzanja":Ovaj stav je skerco,u kome dominira lendler.Njega vodi violina,podešena za sekundu više od uobičajenog:zaista prodorna i nemilo napregnuta violina.Zapravo,to je jedan mrtvački ples,a violina u njemu igra ulogu poput one,kada na srednjovekovnim mitološko-alegorijskim slikama,smrt svira na vijeli ili fidlu i predvodi mrtvačko kolo.Ovaj ujednačeni,neuzrujani i beskrvno ledeni lendler deluje nam kao da dolazi sa one strane stvarnosti,iz sveta sna.
    III stav:"Mirno-Poco Adagio":Kolosalni lagani stav se zasniva na dvema temama iz Bahovih "Goldberg-Varijacija",pri čemu ih je Maler naizmenično varirao,poveravajući noseću ulogu violončelima i oboi.Tiha pijanisima,u ovom stavu su posebno istančana,a u njemu čujemo i nagoveštaj "Pesama umrloj deci",koje će se uskoro pojaviti.
    IV stav:"Veoma bezbrižno-"Uživajmo u nebeskim radostima":Finale ove simfonije,koju možemo nazvati i "Pesma o nebu",je simfonijska pesma za sopran i orkestar.Prvobitno je bio zamišljen kao finale Treće simfonije,ali je konačna verzija ipak,impresivnija.Sopran peva gorepomenutu staru bavarsku narodnu pesmu,koja se na momente prekida refrenom iz Treće simfonije,"Pogazio sam Deset Zapovesti".Idući prema kraju,gradacija postaje zamiruća,očinski nam govoreći da je u pitanju jedan naivno dirljiv dečji san.

    Ovom simfonijskom delu,možemo dodati i manje poznati simfonijski stav "Zvončica",kratak stav prisnog raspoloženja i rafinisane instrumentacije,po svom obliku veoma blizak laganom stavu Četvrte Simfonije,predstavljajući u odnosu na njega svojevrsnu skraćenu repliku.

  8. #8
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano SIMFONIJA broj 5.cis-moll

    Ovim simfonijskim delom,Maler je stigao do središta svog muzičkog stvaranja.To je svojevrsna Malerova "Simfonija Sudbine",buntovna po karakteru.Rad na njoj trajao je tokom 1901. i 1902.godine,a premijerno je izvedena u Beču 1903.godine.Čisto je instrumentalna,sadrži pet stavova,razvrstanih po novoj,trodelnoj shemirvi i drugi stav obrazuju prvi deo,treći stav drugi deo,dok četvrti i peti stav obrazuju treći deo.Simfonija je trajanja 1 sat i 10 minuta.
    I stav:"Posmrtni marš:u odmerenom koraku":Na početku,motiv sudbine,koji donose fanfare truba,a zatim,posmrtni marš,buntovan i ozlojeđen.To je svojevrsni odgovor na mrak postojanja.
    II stav:"Burno,uzbuđeno,sa najvećom žestinom":u žustrom,marševskom pokretu,ovaj stav dalje razrađuje raspoloženje prvog stava.
    III stav:"Skerco:uzbuđeno,ali ne brzo"vo je najduži stav simfonije,u formalnoj shemi A-B-A-B-A,dakle,skerco proširenog oblika.
    IV stav:"Adagietto-veoma lagano"vaj stav je pisan za harfu i gudački ansambl.O njegovoj veličanstvenosti svedoči podatak da se često izvodi i kao samostalan koncertni komad.To je kratak i prisan stav,pun magličaste melodijske lepote,još jedna malerovska izjava ljubavi.Verovatno je nastao pod uticajem Malerovog venčanja sa Almom Marijom Šindler.
    V stav:"Rondo,finale":u ponešto razuzdanom,ali igračkom pokretu,ovaj stav u stilu klasičnog ronda,okončava ovo simfonijsko delo.

  9. #9
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano PESME UMRLOJ DECI,kantata za mecosopran i orkestar

    Ovo je jedno od najpotresnijih dela u svetskoj muzičkoj literaturi.Maler je iz istoimene zbirke pesama Fridriha Rikerta,u kojoj pesnik oplakuje smrt svoje dvoje dece,odabrao pet najboljih i njihovu lepotu istakao umešnim rasporedom.Rad na ovom ciklusu tuge i uspomena,trajao je tokom 1901. i 1902.godine,a delo je preijerno izvedeno u Beču 1904.godine.Vrlo je moguće da se Maler u radu rukovodio nesvesnim predosećajem da će i sam iskusiti ovaj bol:tri godine nakon premijere,umire mu najstarije dete.Kantata je svojevrsni,ali i dostojanstveni "perpetuum mobile".Nakon pete pesme,ponovo se može početi sa prvom.Ujedno predstavlja vrhunac svega što je Maler napisao na polju vokalne lirike.
    Prva pesma,"Pa ipak sjajno sunce sja" je sžeta filozofija prirode.U atmosferi bola,kojoj osnovni ton daje prodoran ton oboe i mistični timbr zvončića,srdišnji bolni intermeco u orkestru i završni udar gonga,peva se o suncu koje i dalje svima radosno sja iako se prethodne noći ugasio život jednog deteta.Druga pesma,"Sada vidim zašto mračni plamenovi",evokacija je nekadašnjeg sjaja dečjih očiju,koji se sada nastavlja kao zvezde na nebu.Treća pesma,"Kad tvoja majčica",je setna uspavanka,potcrtana deonicama violončela.Četvrta pesma,"Često mislim",u jednom anđeoskom maršu koji vode violine,priziva povratak dece,ali i dostojanstveno shvata da su deca u Božjoj kući,gde ćemo i mi pre ili kasnije biti.Peta pesma,"Po ovom vremenu",uz burni i bolni prikaz oluje ponovo doziva umrlu decu,ali uz majstorski obrt,pretvara oluju u anđeosku uspavanku,kojoj osnovni ton daju harfa i čelesta.Jer,deca su zaista u Božjoj kući,pod žaštitom Božje Ruke.
    Ovo delo je i simboličan prikaz rastanka jednog stvaraoca sa lepotom jedne zlatne,romantičarske epohe XIX veka.

  10. #10
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano SIMFONIJA broj 6.a-moll,TRAGIČNA

    Sa ovim simfonijskim delom,Maler se vraća klasičnoj formalnoj shemi od četiri stava,ali je ona ovde značajno proširena i harmonski obogaćena.Rad na njemu,trajao je tokom 1903. i 1904.godine,a ove potonje,simfonija je premijerno izvedena u Beču.Savremenici su je nazvali "Tragična",i taj naziv se do danas ustalio,iako se sam Maler sa njim nije složio.Simfonija je čisto instrumentalna i posle Treće druga po dužini trajanja:traje 1 sat i 28 minuta.
    I stav:"Allegro energico,ma non troppo":Odmah na početku nastupa odlučna marševska tema,koja i celom prvom stavu daje osnovni ton.Stav je pisan u sonatnom obliku i tek tu i tamo,susreću se i mirnija mesta.
    II stav:"Skerco-odlučno":Ovaj stav je,kako mu i ime kaže,skerco,sa uobičajenom trodelnom shemom i svojom melodikom i ritmikom je svojevrstan prelaz od prvog ka laganom stavu.
    III stav:"Andante moderato":I upravo je ovaj stav razlog zašto je simfonija nazvana "Tragičnom".Stav obiluje reminiscencijama na kantatu "Pesme umrloj deci",budući da su oba dela izvedena iste godine.
    IV stav:"Finale-Allegro moderato"onovo se susrećemo sa odlučnom marševskom temom iz prvog stava,koja i finalu daje osnovni ton,vodeći ka ponešto patetičnoj završnici.

  11. #11
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano SIMFONIJA broj 7.e-moll,PESMA NOĆI

    Ovo je simfonijsko delo oda usamljenoj duši i njenim maštanjima,poznoromantičarskim setnim vizijama.To je jedan monumentalni simfonijski nokturno.Rad na ovom delu,trajao je tokom 1904. i 1905.godine,a ono je premijerno izvedeno u Beču 1906.godine.U ovoj simfoniji Maler radi sa formalnom strukturom od pet stavova.Simfonija je trajanja 1 sat i 26 minuta.
    I stav:"Lagano(Adagio)-Allegro":I u Sedmoj,prvi stav je pisan u sonatnom obliku,samo se sada jasno ističe lagani uvod u kome zvučni materijal postupno nabujava i prerasta u Allegro,bujne melodijske invencije.
    II stav:"Prva Noćna Muzika:Allegro moderato":Najpre je ovaj stav bio razlog zašto je simfonija dobila naziv "Pesma noći".Po svom melodijskom raspoloženju,ovaj nokturno nam predstavlja nemir duše u tišini noći.
    III stav:"Skerco":Mada nosi ovakav naziv,stav ima malo zajedničkog sa klasičnim skercom.U specifičnom igračkom pokretu,stav se približava upravo skercu karakterističnom za Bramsove simfonije.
    IV stav:"Druga Noćna Muzika-Kao igra senki-Andante amoroso":Slično četvrtom stavu Pete i ovo je jedan prisan stav,mada nešto proširen i pisan za harfu,mandolinu i gudački ansambl.Stav je drugi nokturno simfonije i predstavlja nam idiličnu noćnu atmosferu,pripremajući nas za konačni finale.
    V stav:"Rondo,finale"onovo sličnost sa finalom Pete.U formalnoj shemi ronda,u igračkom pokretu i raskošnih harmonija,stav nas dovodi do burne završnice.
    Može se reći:u zrelom Malerovom simfonijskom periodu,Peta i Sedma Simfonija predstavljaju početnu odnosno završnu tačku,dok je Šesta središnja i razvojni deo ove trilogije.

  12. #12
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano SIMFONIJA broj 8.Es-Dur,SIMFONIJA HILJADE

    Ovim simfonijskim delom,Maler je do temelja uzdrmao simfonijski oblik.Kao prvo,trazi se ogroman izvodjacki aparatsam solista(tri soprana,dva alta i po jedan tenor,bariton i bas),orgulje,jedan hor decaka,jedan veliki decji hor,dva velika mesovita hora,jedan veliki simfonijski orkestar na podijumu i jedan manji,izvan podijuma.Tako je simfonija i dobila naziv "Simfonija Hiljade".Kao drugo,traze se ogromni,do maksimuma perfektni zvucni efekti od instrumenata i glasova."To vise nisu tonovi,vec sunca i planete koji kruze",zapisao je Maler u pismu dirigentu Jozefu Mengelbergu.
    Ova je simfonija vrhunac svega sto je Maler napisao na polju simfonije.Koncipirana je u dva opsezna vokalno-instrumentalna dela,gde se u prvom ipak nazire prvi stav,dok se lagani,skerco i finale stapaju u jednu celinu u drugom delu.Rad na simfoniji trajao je tokom 1906. i 1907.godine,a premijerno je izvedena u Minhenu septembra 1910.godine.Trajanja je 1 sat i 19 minuta.
    I deo:Himna "Veni,Creator Spiritus":Na pocetni zov orgulja,nastupa ekstaticna izvedba celog ansambla,stare hriscanske himne iz IX veka,"Dodji,Stvaraoce Duha".Najimpresivniji deo je molitva "Infirma nostri corporis",koja uokviruje instrumentalnu medjuigru,nakon cega nastupa vrhunac u "Accende lumen sensibus"("Uzezi culima svetlo").Nakon ponavljanja pocetnog "Veni,Creator Spiritus",u "Gloria sit Pater Domino" nastupa zavrsna kulminacija.
    II deo:"Zavrsna scena iz Geteovog "Fausta"":Nakon misticnog orkestarskog uvoda(Poco adagio-piu mosso),u kome iz picikata violoncela izrasta preteca reminiscencija na "Accende lumen",naizmenicno se donose filozofsko-alegorijski stihovi iz pomenute drame.Najpre hor i eho,zatim nastup baritona(Pater Ecstaticus),pa basa(Pater Profundus),potom decjih horova(vrhunac ovde je pesma "One ruze"),potom tenora(Doctor Marianus),zatim ponovo mesovitih horova,pa prvog soprana(Magna Peccatrix),da bi drugi sopran(Una Poenitentium-pesma "Prikloni se,Neuporediva")donela nov vrhunac pesmom o "Vecno zenskom".Prema zavrsnici,nastupaju decji horovi,a treci sopran(Mater Gloriosa)pesmom "Dodji i uzdigni se ka visim sferama",priprema zavrsnu kulminaciju.Ona nastupa u pesmi horova "Sve prolazno je tek jedna slika".U orkesru,harmonije se postupno prosvetljavaju i u velicanstvenoj zavrsnici celog instrumentalnog ansambla kojoj osnovni ton daju tromboni, orgulje,udaraljke i zvona,dostize se najveca,prava Malerovska,velicanstvena ekstaza.

  13. #13
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano PESMA O ZEMLJI,simfonijska kantata

    Ovo znamenito delo je u suštini rekapitulacija Malerovog muzičkog stvaralaštva.Nastalo je i premijerno izvedeno godine 1908.prema prevodu zbirke pesama "Kineska Frula",od Hansa Betgea.Maler je ovde izbegao da prikazuje egzotični kolorit,na kome se originalna zbirka inače i zasniva,već je delo ispunio evropskim poznoromantičarskim harmonijama,sežući čak do obrisa kosmičkog "prazvuka".Kantata je koncipirana u šest pesama.Kažemo da je delo "rekapitulacija",jer se prvih pet pesama približavaju po svom obliku ranijim Malerovim kantatama,dok je šesta i finalna jedan veliki,malerovski simfonijski stav u trajanju od 29 minuta.Pored orkestra,naizmenično sudeluju dvoje solista-tenor i mecosopran(može i bariton).Sam Maler je ovo delo nazvao "Simfonija za tenor i mecosopran(ili bariton) i orkestar".
    Prva pesma je "Napitnica o bedi zemaljskoj" i peva je tenor.On se jada,nad orkestrom u kome mahnitaju violine,zbog ništavila života na zemlji.Druga pesma je "Usamljen kroz jesen" i peva je mecosopran.To je tužbaljka nad prirodom u jesen,lišenom sunca ljubavi.Osnovnu temu u orkestru,donosi oboa.Treća pesma je "O mladosti",peva je tenor i ona slavi mladost.Četvrta pesma je "O lepoti",peva je mecosopran i ona veliča lepotu i ljubav.Peta pesma je "Pijan u proleće",za tenor i ona je ironična napitnica jednog pijanca o odnosu vina i proleća.
    Posebno je potresna i veličanstvena šesta i poslednja pesma-simfonijski stav.To je "Rastanak" i peva je mecosopran.Uvod donose harfe i oboa i to je osnovna misao koja se u orkestru dalje razrađuje,potcrtana temom klizanja meseca na nebu,koju donose violončela.Mecosopran peva "pesmu rastanka",potcrtanu kod reči "Idem,putujem u planine" sa nekoliko potresnih akorada.U sredini,jedan veliki instrumentalni intermeco,koji za osnovu ima uvodnu temu stava i kome nezaboravno obeležje daju ponešto svečani udari gonga.Nakon toga,završnica kojoj,u jednoj potresno zamirućoj gradaciji koja predstavlja "oproštaj od života",uz zvuke harfe i čeleste osnovni ton daje stih koji je sam Maler razvio i koji tumači mecosopran:"Svuda u proleće priroda ozeleni.Svuda i večno,plave se daleki vidici,večno,večno".

  14. #14
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano SIMFONIJA broj 9.D-Dur

    Sa ovom simfonijom,Maler nam muzičkim jezikom iskazuje ono najpotresnije,neizrecivo.To je njegova instrumentalna "Labudova Pesma".Tokom 1909.godine,uradio je skice za ovo delo,1910.je orkestrirao prva tri stava,dok je poslednjih meseci svoga života,1911.godine,radio na finalnom stavu i nije imao snage da ga dovrši:teška bolest i prerana smrt su ga u tome pretekli.Delo je u potpunosti dovršio Malerov blizak prijatelj i kasnije veliki dirigent Bruno Valter,koji ga je pod svojom upravom i premijerno izveo u Beču,26.jula 1912.godine.Simfonija je trajanja 1 sat i 22 minuta.
    I stav:"Andante commodo":Monumentalni prvi stav,koji zauzima skoro trećinu ukupnog trajanja simfonije je jedan jezgrovit i potresan posmrtni marš(koliko je samo marševskih tema bilo u prvim stavovima ostalih simfonija).Na momente,muzika dobija karakter "zvučnog svemira".To je instrumentalni rekvijem umrloj deci.
    II stav:"U tempu mirnog lendlera.Pomalo trapavo i veoma krepko":I kao što uputstvo za ovaj stav kaže,to je jedan lendler,sačinjen u tri dela,od koji su bočni setno igrački,dok opsežan središnji deo odaje patetične obrise.
    III stav:"Rondo,burleska-Allegro assai,veoma prkosno":Ovaj stav je zapravo skerco,u klasičnoj trodelnoj shemi,veselog pokreta,sa ironičnom posvetom:"Mojoj Apolonskoj braći posvećeno".
    IV stav:"Adagio-veoma lagano i još zadržano":Ovaj je stav,u plemenitim tonskim bojama,potresni rastanak,iako se oseća uticaj adađa Malerovog učitelja,znamenitog simfoničara Antona Bruknera.Na kraju,muzika iskazuje jedan dostojanstveni "Amin".

  15. #15
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    19.09.2003.
    Lokacija
    Zemun
    Poruke
    424
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano

    Slazem se....

  16. #16
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano SIMFONIJA broj 10.Fis-Dur ( Nedovršena )

    Poslednja Malerova simfonija,ostala je pretežnim delom u skicama,nedovršena.Tokom 1910.godine,Maler je delo skicirao,a poslednjih meseci života i rada,orkestrirao samo dva stava,od ukupno pet koliko ih je bilo predviđeno.Posle njegove smrti,ovu su simfoniju dorađivali razni kompozitori XX veka,a najpoznatija je verzija koju je posle drugog svetskog rata sačinio engleski kompozitor i muzički teoretičar Derik Kuk,striktno se držeći Malerovih zamisli.
    Ta dva stava,koja su autentično Malerova,jesu:jedan kratak Skercando i jedan opsežan Adagio,poslednja i najuzvišenija Malerova reč,kojom je u harmonskom pogledu ukazano na najnovija dostignuća dodekafonije i atonalnosti Arnolda Šenberga.Tako na kraju ovog skraćenog pregleda Malerovog stvaralaštva dolazimo do još jedne ne manje značajne karakteristike:u svom stvaralaštvu u celini,Maler je bio i svojevrstan most između Vagnera i Šenberga.

  17. #17
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Odgovor Bojani od Bojana

    Hvala Ti Bojana.I to nešto znači.

  18. #18
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Gustav Maler kao dirigent

    Kao umetnik-izvođač,Maler je bio beskompromisni borac za pravilno tumačenje standardnog muzičkog repertoara.Sebe i izvođače nije štedeo na probama.Nemilice je brusio i glačao nastojeći da od izvođača i instrumenata izvuče maksimum perfekcije.Preporodio je mnoge ugledne evropske ansamble i operske kuće.Radio je u nizu gradova:Hale,Ljubljana,Olmic,Kasel,Lajpcig(odakle je otišao jer se usprotivio izvođenju jedne parodije na Vagnerovu operu "Tanhojzer"),Budimpešta,Hamburg.U Beču je,tokom desetogodišnjeg rukovođenja Državnom Operom(1897-1907),ostvario najviši umetnički domet.Bio je i na čelu Bečke Filharmonije(1898-1901).Na zalasku karijere,usledili su još i Pariz,Minhen i Njujork,kao poslednja velika mesta uspeha.
    Mnoga najznačajnija dotignuća današnje dirigentske tehnike,njegova su dela.O tome mogu posvedočiti razna tekstualna uputstva izvođačima koja je dopisivao u partiturama svojih simfonija("dirigovati ritam" u Trećoj,"nežno izvlačeći" u Četvrtoj,na primer).Prokrčio je put,kojim su zatim išli mnogi veliki svetski dirigenti u XX,a tim putem se zasigurno može ići i u XXI veku.Ostavio je u amanet dirigentima:"Na svakoj novoj izvedbi,delo se mora ponovo roditi",a kompozitorima"Simfonija treba biti kao priča.Ona treba da sadrži sve".
    Sa Malerom,ova muzička načela se u potpunosti ispunjuju.Kao i jedna velika epoha,koja se sa njim privela kraju.

  19. #19
    Guest

    Podrazumevano

    RESPECT!!!

  20. #20
    ljubitelj muzike
    Guest

    Podrazumevano jos malo o Maleru

    Gustav Maler je pored IX simfonija i Desete koju je, prema skicama, dovršio Derik Kuk, ostavio i veliki broj solo pesama koje su objedinjene u ciklusima. Malerove solo pesme često se izvode uz pratnju klavira. Međutim, pesme koje su pisane na tekstove iz anonimne zbirke narodnog porekla, pod nazivom »Dečakov čudesni rog«, kao i ciklusi »Pesme mrtvoj deci« i »Pesme zemlji«, pisani su za glas i orkestar.
    Posebno mesto među ovim delima, svakako zauzima ciklus pod nazivom »Pesme zemlji«, koji, zajedno sa IX i X simfonijom, pripada poslednjoj trijadi Malerovih radova. Nastao je 1908. godine, na stihove iz starokineske poezije, za jedan glas – tenor i alt, naizmenično – i orkestar. Pomenute kineske tekstove preveo je na nemački jezik Hans Betge, 1907. godine i naslovio ih : Kineska flauta.
    Malerov uspeh i spokojstvo bili su skhrani upravo te iste, 1907. godine, raskidom sa Bečkom Dvorskom Operom, smrću njegove voljene ćerke Marije i dijaganozom srčane bolesti koja je, potom, ubrzo usledila. Sve je to direktno uticalo na Malerovo konačno suočenje sa strašnim saznanjem o izvesnosti sopstvene smrti. Nakon pomenutih događaja, Maler je napisao ciklus pod nazivom Pesme zemlji, svojevrsnu Simfoniju od 6 pesama, kako je sam govorio. Pažljivo je odabrao pesme iz zbirke, brižljivo ih prepravio, a povremeno i proširivao Betgeovu verziju. Tako je nastalo ovo, duboko lično, autobiografsko delo, u kome je umetnik opevao svoju ljubav prema zemlji i životu, ali i delo koje pleni gorčinom, čežnjom za samoćom i sumornom rezignacijom, posebno u poslednjoj, naopsežnijoj i najpotresnijoj pesmi pod nazivom Oproštaj.

  21. #21
    Početnik
    Učlanjen
    30.10.2003.
    Poruke
    27
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: jos malo o Maleru

    Citat Original postavio ljubitelj muzike
    Gustav Maler je pored IX simfonija i Desete koju je, prema skicama, dovršio Derik Kuk, ostavio i veliki broj solo pesama koje su objedinjene u ciklusima. Malerove solo pesme često se izvode uz pratnju klavira. Međutim, pesme koje su pisane na tekstove iz anonimne zbirke narodnog porekla, pod nazivom »Dečakov čudesni rog«, kao i ciklusi »Pesme mrtvoj deci« i »Pesme zemlji«, pisani su za glas i orkestar.
    Posebno mesto među ovim delima, svakako zauzima ciklus pod nazivom »Pesme zemlji«, koji, zajedno sa IX i X simfonijom, pripada poslednjoj trijadi Malerovih radova. Nastao je 1908. godine, na stihove iz starokineske poezije, za jedan glas – tenor i alt, naizmenično – i orkestar. Pomenute kineske tekstove preveo je na nemački jezik Hans Betge, 1907. godine i naslovio ih : Kineska flauta.
    Malerov uspeh i spokojstvo bili su skhrani upravo te iste, 1907. godine, raskidom sa Bečkom Dvorskom Operom, smrću njegove voljene ćerke Marije i dijaganozom srčane bolesti koja je, potom, ubrzo usledila. Sve je to direktno uticalo na Malerovo konačno suočenje sa strašnim saznanjem o izvesnosti sopstvene smrti. Nakon pomenutih događaja, Maler je napisao ciklus pod nazivom Pesme zemlji, svojevrsnu Simfoniju od 6 pesama, kako je sam govorio. Pažljivo je odabrao pesme iz zbirke, brižljivo ih prepravio, a povremeno i proširivao Betgeovu verziju. Tako je nastalo ovo, duboko lično, autobiografsko delo, u kome je umetnik opevao svoju ljubav prema zemlji i životu, ali i delo koje pleni gorčinom, čežnjom za samoćom i sumornom rezignacijom, posebno u poslednjoj, naopsežnijoj i najpotresnijoj pesmi pod nazivom Oproštaj.

    Poštovani ljubitelju muzike,

    O Malerovoj simfonijskoj kantati "Pesma o Zemlji",mogli ste pročitati i u mom komentaru sa prve strane ove teme,tako da Vi samo dopunjavate ono što je o tome već rečeno.Da li ste u celini pročitali ovu temu?Verujem da je i Vi dobro poznajete.Takođe,Malerova kantata od dvanaest pesama "Dečakov Čarobni Rog",nastala je između 1892. i 1896.godine i u svojoj konačnopj verziji,pisana je za glas i orkestar.Pored nje,tu su i tri zbirke sa ukupno dvanaest pesama za glas i klavir "Pesme iz mladosti",nastale između 1880. i 1892.godine.

    Hvala Vam,uz moje srdačne pozdrave.

  22. #22
    Aktivan član Loengrin (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pomoravlje
    Poruke
    1.126
    Tekstova u blogu
    16
    Reputaciona moć
    62

    Podrazumevano Istorijat izvođenja Malera u Beogradu

    Dela Gustava Malera,u Beogradu su izvođena nešto ređe nego u drugim Evropskim metropolama,pa su zato imala karakter mondenskih događaja.Izvođena su većinom sa stranim dirigentima.Evo sada istorijata(koji se može dopuniti i novim podacima,ukoliko su autoru ovih poruka nepoznati):
    - Tridesete godine XX veka:mecosopran Jelka Stamatović,tumačila je kantatu ''Pesme umrloj deci''.
    - april 1951:mecosopran Milica Miladinović,izvela je kantatu ''Pesme umrloj deci''(ona je bila učenica Jelke Stamatović).U isto vreme,dirigent Oskar Danon sa Simfonijskim Orkestrom NR Srbije,efektno tumači Četvrtu Simfoniju(sudelovala je sopran Anita Mizetova).Koncert je održan 6.aprila.
    - oktobar 1976:Beogradska Filharmonija po prvi put izvodi,sa solistima i horovima,Osmu Simfoniju,''Simfoniju Hiljade''.
    - oktobar 1986:Orkestar Slovenske Filharmonije,sa dirigentom Antonom Nanutom,tumači na XVIII BEMUS-u,Prvu Simfoniju,''Titan''.
    - 8.oktobar 1988rvu Simfoniju tumači,drugog dana XX BEMUS-a,Simfonijski Orkestar Moskovske Filharmonije.Dirigovao je Dimitrij Kitaenko.
    - avgust 1989irigent Pavle Dešpalj,sa Beogradskom Filharmonijom,tumači Četvrtu Simfoniju.
    - 6.oktobar 1989o prvi put je,na otvaranju XXI BEMUS-a,izvedena Treća Simfonija.Beogradskom Filharmonijom,dirigovao je Gustav Kun.Sudelovali su Radmila Bakočević-alt i ženski hor ''Kolegijum Muzikum''.

    - nastaviće se -

  23. #23
    Aktivan član Loengrin (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pomoravlje
    Poruke
    1.126
    Tekstova u blogu
    16
    Reputaciona moć
    62

    Podrazumevano Nastavak istorijata

    - 23.decembar 1992:Udruženi orkestri Akademije Umetnosti iz Novog Sada i FMU iz Beograda,tumače Petu Simfoniju.Dirigovao je Mladen Jagušt.
    - 27.februar 1993o prvi put u Beogradu,izvodi se Sedma Simfonija.Orkestrom Beogradske Filharmonije,dirigovao je Ig Rener.U toku ove godine,delo je sa istim ansamblom dirigovao i Vlastimir Trajković.
    - 7.oktobar 1993:Na otvaranju XXV BEMUS-a,Simfoniju ''Titan'',izvela je Beogradska Filharmonija,pod upravom Konstantina Krimeca.
    - 25.februar 1994:Orkestar Beogradske Filharmonije,na čelu sa dirigentom Čarlsom Zahari Bornštajnom,tumači Devetu Simfoniju.
    - 18.novembar 1995:na zatvaranju XXVII BEMUS-a,Beogradska i Sofijska Filharmonija,Horovi ''Krsmanović-Obilić'' i RTS,sa solistima Višnjom Pavlović-Drakulić-sopran i Svetlanom Serdar-mecosopran,tumače Drugu Simfoniju,''Vaskrsenje''.Dirigovao je(napamet,bez partiture i pulta) Emil Tabakov.

    - nastaviće se -

  24. #24
    Aktivan član Loengrin (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pomoravlje
    Poruke
    1.126
    Tekstova u blogu
    16
    Reputaciona moć
    62

    Podrazumevano Završetak istorijata

    - 8.novembar 1996:Beogradska Filharmonija,sa dirigentom Bojanom Suđićem,tumači Četvrtu Simfoniju.Sudelovala je Ljudmila Gros-Marić -sopran.
    - april 1997:Beogradska Filharmonija i dirigent Emil Tabakov,tumače Petu Simfoniju.U toku iste godine,ovaj ansambl,sa Tamarom Marković-mecosopran i dirigentom Jovanom Šajnovićem,tumači kantatu ''Pesme dečaka lutalice''.
    - 11.jun 1998:u čast 75 godina postojanja i rada Beogradske Filharmonije,ovaj ansambl je pod upravom Emila Tabakova,tumačio Treću Simfoniju.Organizator koncerta je bila ambasada Austrije u Beogradu.
    - 2001.godinairigent Uroš Lajovic i Beogradska Filharmonija,tumače Četvrtu Simfoniju.26 jula,na 89 godišnjicu Bečke praizvedbe,Orkestar Svetske Muzičke Omladine izvodi Devetu Simfoniju.6 okotobra te godine,na otvaranju XXXIII BEMUS-a,Beogradska Filharmonija i dirigent Uroš Lajovic izvode Prvu Simfoniju,''Titan''.U toku BEMUS-a,izvedena je simfonijska kantata ''Pesma o Zemlji''.
    - sredina januara 2002:Beogradska Filharmonija i dirigent Uroš Lajovic,tumače četvrti stav,''Adagietto'' iz Pete Simfonije i kantatu ''Pesme umrloj deci''.Sudelovala je Svetlana Serdar-mecosopran.Nakon izvođenja kantate,u publici je vladao emotivni muk.
    - decembar 2002o treći put je u Beogradu,od strane Beogradske Filharmonije,sada sa dirigentom Urošem Lajovicom,izvedena Treća Simfonija.Istog meseca,balet Narodnog Pozorišta priređuje baletsku predstavu na muziku iz kantata ''Pesme dečaka lutalice'',''Pet Rikertovih pesama'' i ''Pesme umrloj deci''.
    - februar 2003:Na muziku Gustava Malera,balet Narodnog Pozorišta izvodi predstavu''Kavez''.

    Zaključak:Šesta Simfonija u a-molu,''Tragična'' i Deseta Simfonija u Fis-Duru,''Nedovršena'',do sada nisu izvođene u Beogradu.Pozivam organizatore muzičkog života Srpskog prestonog grada,da se zauzmu za organizovanje njihovog prvog izvođenja.

    - kraj -

  25. #25
    Ističe se VictorySun (avatar)
    Učlanjen
    03.11.2003.
    Lokacija
    Somewhere over the Rainbow
    Poruke
    2.687
    Reputaciona moć
    90

    Podrazumevano

    volim malera

Slične teme

  1. Gustav Klimt - čarobnjak
    Autor Goscica u forumu Likovna umetnost
    Odgovora: 26
    Poslednja poruka: 21.03.2012., 20:37
  2. Hedwig Courths-Mahler
    Autor SUN-BG u forumu Književnost
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 24.02.2012., 19:30
  3. AUSTRIJA 1860-1916
    Autor Franc ios u forumu Numizmatika i filatelija
    Odgovora: 10
    Poslednja poruka: 27.02.2009., 15:02
  4. Odgovora: 11
    Poslednja poruka: 22.09.2007., 20:59

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •