Najpikantniji delovi>

Koštunica je moj Raskoljnikov (a ja njegov Porfirije Petrovič)

....

Nije baš umesno izvlačiti paralelu između Kertesa i Petrovića!

Više je nego umesno, jer je Draško Petrović na čelu najbogatijeg srpskog preduzeća od 5. oktobra i ponaša se kao da mu je to deda ostavio. Kao i Kertes, i on državnim parama korumpira javni život Srbije, plaćajući i sponzorišući sve: od sportskih reprezentacija,
fudbalskih klubova i njihove mafije, političkih stranaka i medija, do Republike Srpske ili Crne Gore i CESID-a. Finansira čak i neke nevladine organizacije, ali su mu na prvom mestu Koštuničine ulizice i promoteri: od Nove srpske političke misli, do pojedinaca koji od tih para skrivaju ratne begunce! Kako sve drži pod kontrolom u Srbiji, svi zatvaraju oči pred najvećom pljačkom koju organizuju on i ljudi oko njega.

Vi ste to uočili i podelićete sa nama, pretpostavljamo!?

Reč je o krađi međunarodnog telefonskog saobraćaja, takozvanim belim karticama! Draško Petrović i privilegovani oko njega, koriste „bele“ sim kartice, neevidentirane, koje se ubacuju u kompjuterske sisteme i preko njih i interneta pravi se paralelno telefoniranje, pre svega u međunarodnom saobraćaju. Onda se međunarodni telefonski
saobraćaj, umesto na državnu centralu, pa u budžet, usmerava na privatne firme koje su osnovali ljudi bliski Petroviću i vladajućim strukturama. Svi koji su pokušavali da zovu iz inostranstva ili ako primaju inostrane pozive, znaju o čemu pričam. Kad vam se na displeju pojave čudni brojevi 062, 064 ili neki fiksni brojevi, neevidentirani na 988, a veza je jako loša, skoro neupotrebljiva, to vam je pokazatelj da su Petrović i ekipa bogatiji za hiljade evra. Inače, radi se o milionima evra mesečno.

....

Definitivno ste, znači, fiksirali Mišković a kao jedinog vlasnika Srbije? Ili bar
većinskog!

Naravno da on nije jedini vlasnik Srbije. Tu je i Predrag Ranković Peconi, metalostrugar
po zanimanju, koji je osamdesetih počeo karijeru kao lopov i kradljivac automobila, da bi ubrzo započeo sa prodajom droge i tako zaradio prvobitni kapital. Devedesetih kupuje poker aparate, kao masku i pokriće za zelenašenja. Kamate kod Peconija u vreme dok se u Srbiji živelo u feninzima iznosile su i do 30 odsto. Ono što svaki iole obavešten građanin prestonice zna je da je moć Peconiju davala „mašina za ubijanje“ iz Zemuna i Surčina i da je zahvaljujući njima ušao i u državne poslove šverca goriva, kafe, cigareta. Kad je Kariću razrezan porez od 100 miliona, Peconi je prvi uskočio sa pozajmicom, ali i zelenaškom kamatom. I on i Zemunci iza njega. Tad je i počeo da radi „dopunu“ mobilnih kartica 063 i spojio se sa Ekremom Lukom, glavnim finansijerom UČK.

....

Vi ste Koštunicu upoznali pre Đinđića?

Upoznao sam ga 1991. godine, prilikom priprema prvog dolaska prestolonaslednika
Aleksandara u Srbiju, s obzirom na to da sam tada obavljao funkciju njegovog
portparola. U sklopu tih priprema imali smo sastanke sa predstavnicima političkih stranaka, a ispred DS je bio delegiran Koštunica.

...

Nekoliko godina kasnije postali ste blizak saradnik DSS!

Početkom 1994. godine, posle kampanje „Pošteno“, Spectra, agencija koju sam vodio, formirala je VOX, „Centar za politički marketing“, a to je koincidiralo sa izuzetno lošim rezultatima DSS na prethodnim izborima i njihovim nezadovoljstvom. Kako je u tom krilu DS koje je formiralo DSS bilo dosta naših poznanika, tražili su od nas da im pomognemo u organizaciji i modernizaciji stranke. Tada smo im napravili i znak stranke,
koji i dan-danas imaju i koji često koriste da bi ispod njega u javnost iznosili laži i klevete, između ostalog, i protiv mene. A moram da mu kažem da sam i ovaj drugi, koji
po cenu života ne da, znak Vlade Srbije, takođe ja uradio.

Kakav je Vojislav Koštunica bio kao klijent?

Kakav je i danas političar: muljav, nesiguran, dvoličan, mrzovoljan, zao...

Niste, izgleda, radili samo na imidžu te stranke. Postoji priča da ste i materijalno
pomagali DSS!

U meri u kojoj smo mogli, pomagali smo ih i materijalno. Tako smo im poklonili, skoro nov, crni VW pasat (BG 81-09) da se Koštunica ne bi vozio u jednom skoro potpuno
raspalom „kecu“. Pasat je bio registrovan na Spektru koja je i plaćala registraciju i osiguranje tokom svih tih godina.
....

Da li ste se „gledali“ sa Koštunicom posle inauguracije?

Jedan jedini put, krajem januara 2001.godine, kad smo Dušan Mihajlović i ja otišli do njega da se dogovorimo o čelnim funkcijama u MUP-u. Mislim da me je baš taj odlazak kod Koštunice, na koji me je Zoran posalao, i najviše koštao, jer su kako on tako i njegovi saradnici, već tada bili opsednuti policijom.

....

Faktički, taj vaš odlazak kod Koštunice se može smatrati i početkom tihog rata između njegovog kabineta i Biroa?!

Nešto kasnije, i to nije bio „tihi rat“ već frontalni podmukli napad „uplašenih“ zločinaca, kao posledica panike koja je nastala otkrivanjem izvršioca masakra na Ibarskoj i hapšenjem njihovog Radeta Markovića. Tada Koštuničino okruženje, od Nalića i Tomića, preko Mantije i Brane, do Jovice i Dobrice, započinje proces prevaspitavanja Voje i učenja šta su država i nacionalni interesi. A po njima to je značilo: zataškati zločine i
ubistva, posebno njihove izvršioce.

....
Ubistvo Gavrilovića je jedna od ključnih tačaka tog sukoba. Kako je moguće da se istraga do današnjeg dana nije pomerila s mesta?

Zato što su ljudi koji su umešani u ubistvo Gavrilovića sedeli u kabinetu Vojislava
Koštunice ili na visokim pozicijama vojne službe bezbednosti i zato što su u tome
učestvovali i penzionisani, ali i aktivni pripadnici DB-a. Skoro isti oni koji su kasnije učestvovali i u ubistvu Zorana Đinđića.

To su žestoke optužbe!

To su činjenice. Gavra je mnogo znao. Kad su posle 5. oktobra počeli čistke u DB-u i uklanjanje potencijalnih insajdera, a posebno posle ubistva Prike, desne ruke Frenkija
Simatovića, Gavra je postao uznemiren, pokušavao je da traži neku zaštitu od nas, ali je
znao da je Vlada bila slaba. Ovi su to primetili i rekli: „Gavra mora da nestane „, a to što
je sa Koštuničinom ženom, po nalogu Stanišića, spremao puč u policiji i DB-u, bio je samo dodatni razlog. Tako je i bilo. Momir Gavrilović je imao rezervisanu kartu za Beč
kad ga je pozvala Ljiljana Nedeljković i zahtevala od njega da otkaže let, jer ga predsednik zove na razgovor. Gavra odlazi kod Koštunice, ovaj ga ne prima, makar su tako oni rekli, ali sa njim obavljaju razgovor Ljiljana Nedeljković, Grada Nalić i Rade Bulatović. Posle tog sastanka, njega na stepeništu sreće kolega kome se nesretni Gavra hvali kako je bio kod Voje i još mu kaže: „Vraćam se nazad na najviše mesto“!

Otkud vama ti detalji? Kako znate sadržaj razgovora Ljiljane Nedeljković i
Gavrilovića?

Postoje izjave Gavrilovićeve supruge i još dva njegova prijatelja da je na insistiranje Ljilje Nedeljković odložio put u Beč i taj dan je ubijen. Kakav vam tu još dokaz treba?!

....

U jednom trenutku se činilo da je V.B.P. tačka na kojoj se prelama sudbina Srbije.
Dvojica potpredsednika Vlade Srbije su kritikovala američkog ambasadora zbog ataka na vas i on je ubrzo demisionirao. Slično su prošli i britanski i francuski ambasador.

Montgomeri je bio kolovođa te diplomatske trojke koju su pored njega činili britanski i francuski ambasador. Oni su imali strahovit uticaj na ostale diplomate kojima su poturali priču da je Zoranova vlada korupcionaška i da zbog toga treba podržavati Koštunicu. Britanski ambasador Kraford je pre isteka mandata sklonjen iz Beograda i poslat u Poljsku, a bio je kolovođa čuvene „duhanske afere“ koju su sprovodili mafijaši iz Hrvatske. Francuski ambasador Keler, pak, napisao je 12. marta izveštaj koji mu je njegova matična zemlja vratila a koji je bio identičan onome što će, po završetku „Sablje“, početi da šire ljudi oko Koštunice i ubica - da je Zoran poginuo u obračunu mafije! I on je smenjen.

Napali ste američkog ambasadora! Otkud to da udarite na osobe tog kalibra?

Ja samo govorim istinu, a kakav je Montgomeri bio kalibar vidi se i po tome što je smenjen godinu dana pre isteka mandata i oteran u penziju. On je valjda jedini ambasador Amerike koji se, po isteku mandata, nije vratio u Ameriku, u Vašington ili u Arkanzas, u njegovu preriju, odakle je, nego je ostao u zemlji u kojoj je bio ambasador.
I odatle pljuje po zemlji koja ga je plaćala godinama. Sami zaključite kakav je to kalibar. Kako je obavljao posao možda najbolje svedoči podatak da je taj bivši ambasador SAD jedini američki državljanin koji ne dobija pozive na proslavu 4. jula u američkoj ambasadi u Beogradu.
...... /ceo intervju moze se procitati na Forumu B92/