slucajni susret...

jel se vama desilo nekad da idete iza neke osobe i da pomislite da je to osoba koju znate? i posle, kad proverite da li je to ta osoba, i kad vidite da nije, kazete sebi sa olaksanjem: kuuu, za malo da pricam sa ovom osobom zato sto sam mislila/o da je znam, a ja je u stvari ne znam?

He, ispalila sam se pre neki dan . Prisla nekoj devojci i kao : caoooooooooo, i ona meni e, cao. A ja: jao, izvini , to nisi ti Mis`im, to nisi ti. Koji sam ja debil...

redovno kod mene....mada se taki i za mene redovno lepe....i siti se ispričamo....pa pomalo zbunjeni odemo, svako na svoju stranu!

Izgleda da da..

kao sto i naslov kaze... mnogo teska pitanja postavljas... moram da izmislim...


btw zasto sve opcije akente su u zenskom rodu?

oh, otkud tako ozbiljne ankete? ...
a jel se nekom dešava da se sa nekim ispriča ovde na četu i da pomisli da možda tu osobu sreće i u stvarnom životu, možda u radnji, na ulici, već negde, samo što to ne konta? možda čeka red pored vas u prodavnici i razgleda žvake, a mogli biste da kažete: "hej,... to si ti!" da li biste rekli ili ipak ne?

kome ti to, mali? š'a oćeš?