Mesto filozofije na Balkanu

Krinein - kriza iz koje nastaje mišljenje.

Kad Hegel kaže da je pocepana čarapa u filozofiji bolja od cele, hoće reći da je kriza ta koja u svakodnevici pravi naprsnuće, razbija inertnost, i poziva na mišljenje (filozofiju). U savremenom dobu, i posebno sa osvrtom na Balkan, na Ex-YU prostor, imamo krizu koja traje više od 15 godina, stradanja koja nisu zabeležena nigde više u Evropi, posrnuća svake vrste, eksploziju nacionalizma, vere i svega što čoveka vuče natrag u mračno doba. Na ovim je prostorima ono KRINEIN koje prethodi mišljenju na delu već 15 godina, i umesto da se iz toga rodi neko mišljenje, tvore se još dalji razdori između čoveka i mišljenja. Gde je filozofija danas, najbolje nam govore fakti takve vrste.

Obratite pažnju na to da ne govorim o svakodnevnom pojmu filozofiranja ili filozofije, već filozofiju uzimam kao kritiku.

Pa filozofija kao filozofija, a i filozofija kao kritika i nema baš neke konstruktivnosti i praktičnosti u svijetu gdje je evolucija ujedno i devolucija...mir pa rat...Šta se tiće balkanskog prostora...mišljenje je takvo kako je, a to je prije svega nekonstruktivno, obojano i nametnuto mišljenje. Ja bih reko da nema ni aktera koji bi pokrenuli jedno kvalitetno mišljenje, nema aktera koji imaju plašt koji može prekrit svu ovu bijedu i sramotu. Ima nekih dvorskih luda koji razdiru i cirkusiraju...te dvorske lude imaju očito golem utjecaj na ove uboge narode, a ti narodi očito vole pećinarsku dreku, više od prolazne realnosti koju sami vide al im oči brzo zaslijepe. Treba se riješit tih dvorskih luda, treba zasukat rukave i počet radit, treba prestat kukat i treba neke stvari ostavit iza sebe...zapad nam se smije dok mi plačemo, dosta smo plakali idemo radit.

Cim spomenes Hegela i stavis ga u neki drustveni kontekst meni na pamet pada Marks ( a pricas i o kritici drustva )
Bas me interesuje sta ti mislis o Marksu?
Rascep svakako nije dovoljno velik da bi doveo do promene. Upravo se desava sve veca integracija ( globalizacija) naravno na veliku korist ovih gore ali ni ovi dole nisu bez koristi.Cini mi se da se promene desavaju nezavisno od necije volje jednostavno tece vodjena gramzivocu i zeljom za profitom sto ponekad dovodi do losih posledica( ali na uvek).
Ljudska priroda je takva da su opcineni sarenom televizijom i novcanicama. A mozda se ljudska vrednost ne izrazava u novcanima jedinicama, u svakom slucaju prepusteni smo toku (globalnih) desavanja i ponekad smo zrtve nekog lokalnog politicara(nista strasno...samo stotine hiljada zrtava na ovom balkanskom nivou)

sto se tice razmisljanja- nema velikih resenja, najmanja su dovoljna

Uz, naravno, potpuno razumevanje prema onima koji će nazvati subjektivnim mišljenje... Jer jeste takvo.
Ne bih rekla da naše krize nisu iznedrile upravo i konkretno to kritičko mišljenje, samo je pitanje grebanja po površini.
I kako uz proširivanje slike (a qq onima koji možda vide celokupnu) obavezno ide i depresija, osećaj beznađa, besmisla... to se krije takav stav i prepuštamo se površnijim ocenama stvarnosti. Moja generacija +/- 5 godina... je tragična generacija. I ma koliko plitke bile devedesete, podjednako su bile i poučne.
Lično sam sita svega i mislim da me ništa više ne može oduševiti. Nijedan trend, nijedna pojava, možda vulkan da nikne na sred Terazija. Ali sumnjam i to... Tako sam često u stanju da provalim u ljudima taj momenat ali, kao što rekoh, to se krije. Uostalom, kada bismo tako otvoreno puštali svoje slabosti u promet ubrzo bismo postali hronični..... paćenici.
Postavlja se samo pitanje koliko brzo zaboravljamo. Da ne učimo na sopstvenim greškama to je već očigledno... Ali da li podsećanje na neku situaciju, priču, pojavu... da li nas može otrezniti bar kad bude upola kasno? Jer, i to je nešto... neka mudrost, zar ne?

Ono sto sam naucio iz devedesetih je da ovaj put ne vodi nigde. Ne mislim samo na nasu zemlju nego uopste. Na pitanje koje uporno izbegavamo
Where does that highway go?
Odgovor je nigde. Gradimo kulu od peska( koja je sama po sebi besmislena) pri tom je propadljiva. Njoj trebaju milijarde dusa bi funkcionisala.
Naucio sam da
Zivim od nekoliko dobrih trenuteka( sve ostalo je otaljavanje postojanja)

glavu gore i ne osvrci se...zaboravi proslost za bolju buducnost...

Nisam ja tuzan ( mozda sam ostavio takav utisak) i ne verujem u bolje sutra
Volim da se izgubim u trenutku, citajuci neku knjigu, ili gledajuci neki film, ili da pricam u kafani sa starim drustvom neobavezno i dugo.

Ali svi krecu, pre ili kasnije


TALKING HEADS
---------------
Road to Nowhere
----------------------

CHORUS

WELL WE KNOW WHERE WE'RE GOIN'
BUT WE DON'T KNOW WHERE WE'VE BEEN
AND WE KNOW WHAT WE'RE KNOWIN'
BUT WE CAN'T SAY WHAT WE'VE SEEN
AND WE'RE NOT LITTLE CHILDREN
AND WE KNOW WHAT WE WANT
AND THE FUTURE IS CERTAIN
GIVE US TIME TO WORK IT OUT

We're on a road to nowhere
Come on inside
Takin' that ride to nowhere
We'll take that ride

Tim putem moras ici ali putovanje ne mora da bude lose

Posto vidim da se krenulo u pravcu suprotnom od onoga sto je u uvodnoj poruci zadato, pokusacu da vratim diskusiju u neke filozofske okvire.

Pitanje koja nicu iz uvoda su:

- Da li se filozofija ima jos baviti politikom ili je za nju kriza u ovom podrucju sasvim autonomna stvar politike?
- Sta je na filozofu, nastanjenom na Balkanu, da cini?
- Moze li se taj (filozof) drznuti na to da kreira svet, znajuc da se sve krece u okvirima demokratskih mehanizama, sto znaci da je neophodno prosvecenje citavog drustva da bi se ideja sprovela u delo?

Pa da se vratimo u “ filozofske okvire”(?)

Naravno filozofija se moze baviti bilo cim... svako moze da se bavi politikom(ukoliko imas stomak za to) pa i filozofi, mada bi ti bolje bilo da si glumac ili pevac( ni sportisti ne prolaze lose)

Ne mora se celo drustvo prosvetliti, dovoljno 51% od izaslih( ali muke tu ne prestaju)

Drzni se i prosvetli nas bar sto se tice izbora (mozda si smislio neki bolji mehanizam)

Visoko si postavio ciljeve ( to obicno ne izadje na dobro)

Ja se slažem sa tim stavom u filozofiji.
Glad otvara oči čoveku.
Nevolja je što mu istovremeno stvori i strah od gladi.Ne shvatajte ovo bukvalno, a ni preneseno.
Shvatite to kao automatsko stvaranje ograničenja percepcije (ali je progledao pa tu ima mnogo više skidanja ograničenja percepcije kroz težnju za sagledavanjem 1)istine 2)drugačijih uglova 3)svojih sposobnosti 4)igranje-zanimacija.

Tako da smatram da je bolje da se otvaranje očiju desi usled igre, dok je sve ostalo malo verovatno ili previše ograničavajuće....recimo istina, odmah nameće ili formalizam ili težnju ka apsulutu.

------------------------------
U vezi teme koja je ovde zadata..
Problem je jako izražen u Srbiji , ali nije mnogo manji ni u svetu....
AUTORITET.
Ko je autoritet u Srbiji?
Ko u filozofiji?
Da li je dobro jedan čovek da bude autoritet?
Iz biranja autoriteta sledi tok budućeg razovoja te podkulture (namerno lokalizujem na podkulturu , dok je očigledno isti sistem i na celo društvo, ali se lakše primeti zakonitost kad je manji domen)
Ima li ljudi koji misle da njihov rad,trud nije jedan od najznačajnijih u ovome trenutku, a da istovremeno osećaju vrednost koju sredina daje njihovom radu?Kako prepoznati one koji su "prirodnjaci" tj. kojima je filozofija i svaki kreativni rad hobi, a ne poligon za unapredjenje mišljenja o sebi?

A kad bih bukvalizovao polaznu izjavu, da bih je objasnio najširem krugu ljudi, ona bi glasila:
Kad se dešavaju lomovi društvenih sistema , svaki pojedinac tog društva je sa jedne strane hendikepiran ekonomskim, egzistencijalnim, moralnim, pravnim katastrofama, a sa druge strane blagosiljan prisustvom mnogih pogleda na svet i iste stvari, najmanje dva (onaj iz starog ugla gledanja , starog sistema mišljenja mediokritetskog i onaj iz novoformiranog mediokritetskog mišljenja) a ako se udubi, ima na raspolaganju mnogo mudrijih pogleda ljudi koji su van tokova, ne po vrednosti već po rezultatu kampanje....
Recimo danas u Srbiji možda postoji nekoliko desetina ljudi koji imaju odgovarajuću percepciju i još bitnije nesebični stav i namere.Oni mogu da budu autoriteti pokretači, ali jasno je da je lakše organizovati sebične pojedince, sa sebičnim ciljevima, koji će očigledno udruženi kanalisati manipulaciju radi ispunjenja tih ciljeva, od onih koji imaju nesebična mišljenja , ponekad i sukobljena, ali u svakom slučaju nedovoljno pogonjena neshvatanjem da svaka neaktivnost prema društvu znači pobedu onoga što je aktivno u tom društvu.Moralne i stvarne vrednosti sa rezultatom nemaju nikakve veze.

Nepovezanost ovih mudrih ili prekopola mudrih ljudi je namerna.
Jer bi povezani postali ono što bi većina i prihvatila kao autoritet, samim tim bi i vodili društvo u onom smeru u kojem većina želi.
Većina, u demokratskom aranžmanu najmanipulativnija reč koju znam, gde se od većine traži moć da razlikuju i razlučuju i odlučuju, a ne da žele svoje potrebe. Kasnije njihove potrebe postaju samo posledica ograničenja i usmerenja sistema....a često daleko od instinktivnih potreba od kojih su pošli....(koliko ljudi se bavi onim što su želeli u detinjstvu ili što bi želeli da rade danas?)
Zato je za većinu jasnije reći "šta ne žele". Ne verujem da mnogi žele da rintaju od jutra do sutra, ma koliko im to donelo predtiža i malo više novca....Naravno da ima onih koji žele.....

Da se vratim na autoritet.
Medijima, javnim "mnjenjem" , frustracijama i ograničenjima u egzistencijalnoj ravni, manipulatori "lideri" uklanjaju mogućnost postojanja autoritetne celine "veća mudraca", intelektualaca,intelektualne elite, i na taj način dozvoljavaju eventualno postajanje pored glavne struje samo još jedne autoritetne celine-"većine", rulje.

U filozofiji je malo izmenjena situacija, ali se može u mnogome primeniti sistem koji je ovde opisan....

Misanthropos:

Posto vidim da se krenulo u pravcu suprotnom od onoga sto je u uvodnoj poruci zadato, pokusacu da vratim diskusiju u neke filozofske okvire.

Pitanje koja nicu iz uvoda su:

- Da li se filozofija ima jos baviti politikom ili je za nju kriza u ovom podrucju sasvim autonomna stvar politike?
- Sta je na filozofu, nastanjenom na Balkanu, da cini?
- Moze li se taj (filozof) drznuti na to da kreira svet, znajuc da se sve krece u okvirima demokratskih mehanizama, sto znaci da je neophodno prosvecenje citavog drustva da bi se ideja sprovela u delo?

Kliknite za proširenje...

Ovde mora da padne sledeće pitanje:
Da li te interesuje da radiš ono što neće biti "pojedeno" od strane većine kao "izolovan primer" ili te interesuje da radiš ono što će dovoditi do ispunjenja tebe kao ličnosti i filozofa , a da neće biti potpuno zapaljeno od strane okoline , bez obzira da li je ona "stručna" ili "nestručna".
Jasno je da u prvom slučaju ti moraš da se zakačiš na "tačku razumevanja" i da predeš predivo....
A u drugom slučaju radiš kao prezentator i aktivator samo dela subkulture, težeći da formiraš svoju subkulturu....

Lexa:

Uz, naravno, potpuno razumevanje prema onima koji će nazvati subjektivnim mišljenje... Jer jeste takvo.
Ne bih rekla da naše krize nisu iznedrile upravo i konkretno to kritičko mišljenje, samo je pitanje grebanja po površini.
I kako uz proširivanje slike (a qq onima koji možda vide celokupnu) obavezno ide i depresija, osećaj beznađa, besmisla... to se krije takav stav i prepuštamo se površnijim ocenama stvarnosti. Moja generacija +/- 5 godina... je tragična generacija. I ma koliko plitke bile devedesete, podjednako su bile i poučne.
Lično sam sita svega i mislim da me ništa više ne može oduševiti. Nijedan trend, nijedna pojava, možda vulkan da nikne na sred Terazija. Ali sumnjam i to... Tako sam često u stanju da provalim u ljudima taj momenat ali, kao što rekoh, to se krije. Uostalom, kada bismo tako otvoreno puštali svoje slabosti u promet ubrzo bismo postali hronični..... paćenici.
Postavlja se samo pitanje koliko brzo zaboravljamo. Da ne učimo na sopstvenim greškama to je već očigledno... Ali da li podsećanje na neku situaciju, priču, pojavu... da li nas može otrezniti bar kad bude upola kasno? Jer, i to je nešto... neka mudrost, zar ne?

Kliknite za proširenje...

Sve je lakše u grupi....2,3,4,5,6......sa 10 ljudi već ne bi mislila tako....

Не замерите ми што ћу мало да посолим ову дискусију. Ово сам покупила с једног другог форума:

Zivot je lep
Samo na Zapadu,
Jer Zapad ima
Zapadne vrednosti
Koje zivotu
Daju lepotu.

Samo na Zapadu
Ljudi su srećni,
Jer čim se rode
Mozak im isperu,
Srce ushtave,
A dusu izvade
Sto kasnijem zivotu
Daje lepotu.

Jedino na Zapadu
Ljudi umiru s osmehom
Nikad ne tuguju
Smrt je za njih
Normalna,
A ljubav dosadna
Zato rado ubijaju
I nikad se ne zaljubljuju

Pare se po instiktu
I svoju «srećnu» vrstu
Produzavaju
A to njihovom zivotu
Daje lepotu,
Jer oni žive na Zapadu.

gdje si ovo iskopala majke ti....hehehe

Ja se ne slazem da vera coveka vuce natrag u mracno doba, ono bar ne prosvecenog coveka kao pojedinca.
Filozofija kao disciplina mi se cini mrtva. Moze da egzistira jos u pojedincu, ali ako je izolovana od vere i poezije (citaj ljubavi), onda je opet sterilna.

divlja:

Ja se ne slazem da vera coveka vuce natrag u mracno doba, ono bar ne prosvecenog coveka kao pojedinca.
Filozofija kao disciplina mi se cini mrtva. Moze da egzistira jos u pojedincu, ali ako je izolovana od vere i poezije (citaj ljubavi), onda je opet sterilna.

Kliknite za proširenje...

Мислим да си мало преоштро реаговала. Филозофија није мртва, она је код нас скрајнута у ћошак и не само она већ и остале науке које ''нису потребне'' овом друштву (пост)социјализма, а ту пре свега мислим на социологију и психологију. С друге стране Запад, како га горе искритиковаше песмом , има филозофију али доступну и коришћену само у ужим круговима који обликују друштвени поредак, за обичан пук она је мртва. Код нас је мртва и ''горе'' и ''доле''. У томе је рупа постосоцијалистичких система, не могу да се консолидују а ако и успеју брзо и лако их гуше, где затим излази у први план ''супериорност'' Запада.

Шта да кажемо о друштву и држави када се на мом факсу у НС, социологија први пут самостално јавља тек 1992. године!!! Не смем ни да рачунам колико година раније су деловали Сен Симно, Конт, Диркем, Вебер, Спенсер...У БГ је нешто боља ситуација, тамо катедра за соц. постоји од '59. године. Филозофија је у мало бољој позицији. То је наша судбина.

Post socijalizma ili predseljačizma....

Nije samo u pitanju Balkan.
Ja nisam istina filozof, ali čini mi se da 20. v. nije dao ni jedan filozofski sistem.

(unaprijed se izvinjavam ako griješim)

Krauterbox, filozofija kakvu trazimo i kakva nam je potrebna (primenljiva) i ne moze biti sistem.



@Rujevit,

Ne citam cirilicu, pa ako hoces prevedi to.

Krauterbox, filozofija kakvu trazimo i kakva nam je potrebna (primenljiva) i ne moze biti sistem.

Hajde ti ovo objasni, pošto je istinitost ovoga jako sumnjiva.....

Slazem se sa Mizantropom...

“Tragedija današnjeg čoveka nije u njegovom socijalnom stanju, već u nedostatku volje da se promeni. Vrlo je lako napraviti kolektivne revolucije, ali suštinski se promeniti, prekinuti sa samosažaljenjem, izbrisati ego, odbaciti naše navike i ćudi... Ah, to je nešto sasvim drugo! Čarobnjaci kažu da je prava pobuna i jedini izlaz za čovečanstvo kao vrstu, ako podigne revoluciju protiv svoje sopstvene gluposti. Kao što možete da primetite, to je samostalan rad.”

Karlos Kastaneda

kako_hocu:

Čarobnjaci kažu da je prava pobuna i jedini izlaz za čovečanstvo kao vrstu, ako podigne revoluciju protiv svoje sopstvene gluposti. Kao što možete da primetite, to je samostalan rad.

Kliknite za proširenje...

Upravo to i samo to, samostalan rad. A ako bi covecanstvo podiglo revoluciju protiv sopstvene gluposti to bi se pretvoritlo samo u jos jednu porazavajucu ideologiju.

Tuzni_patak:

Hajde ti ovo objasni, pošto je istinitost ovoga jako sumnjiva.....

Kliknite za proširenje...

Pače moje drago,
Sumnjivo je ovde jedino tvoje poznavanje osnovnih filozofskih termina.

@Misanthropos

Kakva filozofija nam je potrebna?

Nije nam vala potrebna ni postmoderna negacija mišljenja koje pretenduje na opštost.

Misanthropos:

Pače moje drago,
Sumnjivo je ovde jedino tvoje poznavanje osnovnih filozofskih termina.

Kliknite za proširenje...

Mislim da mi je sada jasnije o kakvoj ti filozofiji pričaš....

Možda filozofija treba da ostane elitističko-misaona disciplina posvećena misaonim eksperimentima.
A da se izrodi nova nauka koja će sintetički povezivati uzroke,posledice, znanja, nekakva sinergijska multidisciplinarna nauka...