'MNOGI u svetu već se ponašaju tako kao da je američko-izraelski napad na Iran - samo pitanje dana. Prvo su ruski obaveštajni izvori saopštili: da će "vazdušna kampanja", slična napadima na Jugoslaviju i Irak, započeti "tokom prve polovine aprila". U nedelju je sajt "Debka", blizak Mosadu, objavio da će raketiranje i bombardovanje strateških vojnih i civilnih objekata Irana započeti 6. aprila u četiri ujutro i da će prvi naleti potrajati punih 12 sati.
Ruska "prva polovina aprila" i Mosadov 6. april se, u najmanju ruku, ne isključuju. Zbunjujuće, bar na prvi pogled, može biti to što je Amos Jadlin, šef izraelske vojne obaveštajne službe, u ponedeljak izjavio: "Iran i njegovi regionalni saveznici, Sirija i Hezbolah, uveliko se pripremaju za rat do kojeg može doći na leto. Teheran se sprema za rat odbrambenog karaktera, a do konflikta može doći i zbog nepravilne interpretacije namera druge strane. Kao što se već dogodilo u Šestodnevnom izraelsko-arapskom ratu 1967. godine. Konflikti u kojima učestvuje mnogo "igrača" uvek nose takav rizik".
Jadlinov nastup, međutim, postaje potpuno shvatljiv ako je njegov pravi cilj bio da dezorijentiše budućeg protivnika - da skrene pažlju sa "prve polovine aprila" i dana na koji je Hitlerova Nemačka bombardovala Beograd.
U svakom slučaju, prognoze koje operišu sa brzim napadom na Iran vezuju se za tri bitne okolnosti. Prva: da Amerikanci u Persijskom zalivu već imaju armadu sa kakvom su napali Irak: dve udarne grupe ratnih brodova na čelu sa nosačima aviona "Dvajt Ajzenhauer" i "Džon Stenis" čijih 10.000 oficira, vojnika i pilota su upravo završili manevre koji su bili simulacija istovremenog atakovanja Irana i odbrane od njegovih vojnih brodova i podmornica. Druga: da je iranska armija istovremeno uvežbavala odbijanje vazdušnih i raketnih napada na najvitalnije nacionalne objekte, a Teheran već ograničio saradnju sa MAGATE uz obrazloženje da to čini isključivo zbog "opasnosti od američko-izraelske agresije". Treća: da u Izraelu poslednjih dana traju dosad najmasovnije vežbe civilne odbrane, dok teheranske ambasade nekih zapadnih zemalja tajno obavljaju pripreme za moguću hitnu evakuaciju svog personala.
U prilog Jadlinovog "na leto" idirektno govori činjenica da su SAD u Persijski zaliv uputile i treći nosač aviona - čuveni "Nimic", koji je iz San Dijega isplovio u pratnji drugih ratnih brodova naoružanih krstarećim raketama, a obalama Irana treba da se približi tokom prve polovine maja. Na isti tas se, možda, mogu staviti i taktička uveravanja Dane Perino, pres-sekretara Bele kuće, da nema indicija koje bi svedočile da su se SAD približile oružanom konfliktu sa Iranom.
Neoficijelno, Amerikanci ne kriju: da žele da slome "vojnu kičmu šiitskog Irana" i da njegov atomski program bar odbace "nekoliko godina unazad". Zato su u spisak "obaveznih ciljeva" svojih aviona i raketa uvrstili: atomske objekte u Natanzu, Isfahanu i Araku, sve iranske vazdušne i pomorske baze, sve instalacije PVO, vojne fabrike (posebno raketne) i komandne punktove.
"Za nanošenje udara po Iranu - precizirao je Tomas Mekineri,penzionisani general ratne avijacije SAD - biće sasvim dovoljno ono što Amerika već ima u Persijskom zalivu i regionu: 250 F-15, F-16, B-52 i B-1, 75 "nevidljivih" B-2, F-117 i F-22 i udarna moć i vatrena moć ratnih brodova koji obavezno prate tri nosača aviona. Ovakva sila je potpuno u stanju da za 48 sati potpuno uništi dve i po hiljade ciljeva na teritoriji Irana. Sve od njegovih atomskih objekata do raketa "šehab-3". U Teheranu bi trebalo da se nad ovim zamisle.'
Realno ili ne???
iz danasnjih novosti
Ruska "prva polovina aprila" i Mosadov 6. april se, u najmanju ruku, ne isključuju. Zbunjujuće, bar na prvi pogled, može biti to što je Amos Jadlin, šef izraelske vojne obaveštajne službe, u ponedeljak izjavio: "Iran i njegovi regionalni saveznici, Sirija i Hezbolah, uveliko se pripremaju za rat do kojeg može doći na leto. Teheran se sprema za rat odbrambenog karaktera, a do konflikta može doći i zbog nepravilne interpretacije namera druge strane. Kao što se već dogodilo u Šestodnevnom izraelsko-arapskom ratu 1967. godine. Konflikti u kojima učestvuje mnogo "igrača" uvek nose takav rizik".
Jadlinov nastup, međutim, postaje potpuno shvatljiv ako je njegov pravi cilj bio da dezorijentiše budućeg protivnika - da skrene pažlju sa "prve polovine aprila" i dana na koji je Hitlerova Nemačka bombardovala Beograd.
U svakom slučaju, prognoze koje operišu sa brzim napadom na Iran vezuju se za tri bitne okolnosti. Prva: da Amerikanci u Persijskom zalivu već imaju armadu sa kakvom su napali Irak: dve udarne grupe ratnih brodova na čelu sa nosačima aviona "Dvajt Ajzenhauer" i "Džon Stenis" čijih 10.000 oficira, vojnika i pilota su upravo završili manevre koji su bili simulacija istovremenog atakovanja Irana i odbrane od njegovih vojnih brodova i podmornica. Druga: da je iranska armija istovremeno uvežbavala odbijanje vazdušnih i raketnih napada na najvitalnije nacionalne objekte, a Teheran već ograničio saradnju sa MAGATE uz obrazloženje da to čini isključivo zbog "opasnosti od američko-izraelske agresije". Treća: da u Izraelu poslednjih dana traju dosad najmasovnije vežbe civilne odbrane, dok teheranske ambasade nekih zapadnih zemalja tajno obavljaju pripreme za moguću hitnu evakuaciju svog personala.
U prilog Jadlinovog "na leto" idirektno govori činjenica da su SAD u Persijski zaliv uputile i treći nosač aviona - čuveni "Nimic", koji je iz San Dijega isplovio u pratnji drugih ratnih brodova naoružanih krstarećim raketama, a obalama Irana treba da se približi tokom prve polovine maja. Na isti tas se, možda, mogu staviti i taktička uveravanja Dane Perino, pres-sekretara Bele kuće, da nema indicija koje bi svedočile da su se SAD približile oružanom konfliktu sa Iranom.
Neoficijelno, Amerikanci ne kriju: da žele da slome "vojnu kičmu šiitskog Irana" i da njegov atomski program bar odbace "nekoliko godina unazad". Zato su u spisak "obaveznih ciljeva" svojih aviona i raketa uvrstili: atomske objekte u Natanzu, Isfahanu i Araku, sve iranske vazdušne i pomorske baze, sve instalacije PVO, vojne fabrike (posebno raketne) i komandne punktove.
"Za nanošenje udara po Iranu - precizirao je Tomas Mekineri,penzionisani general ratne avijacije SAD - biće sasvim dovoljno ono što Amerika već ima u Persijskom zalivu i regionu: 250 F-15, F-16, B-52 i B-1, 75 "nevidljivih" B-2, F-117 i F-22 i udarna moć i vatrena moć ratnih brodova koji obavezno prate tri nosača aviona. Ovakva sila je potpuno u stanju da za 48 sati potpuno uništi dve i po hiljade ciljeva na teritoriji Irana. Sve od njegovih atomskih objekata do raketa "šehab-3". U Teheranu bi trebalo da se nad ovim zamisle.'
Realno ili ne???
iz danasnjih novosti
