Сремски фронт

Hellen

Hellen

Buduća legenda
Poruka
29.970
Ево, ближи се годишњица пробоја Сремског фронта. Имам утисак да се у народу врло мало зна о томе, нарочито млађе генерације...а та битка данас изазива полемике и супротстављена мишљења.
Колико знамо о Сремском фронту?
 
Тужно. Требало би.

Знате ли да је за тих пар месеци погинуло више од 30 000 српских младића?
Били су насилно мобилисани, углавном средњошколци, малолетници, и послати су тамо без иједног дана војне обуке, не да се боре, него да погину!
 
Hellen:
Тужно. Требало би.

Знате ли да је за тих пар месеци више од 30 000 српских младића, средњошколаца, малолетника, без иједног дана војне обуке послато тамо, не да се боре, него да изгину?
Kliknite za proširenje...

Znam za to...Hteo ne hteo, moram to uskoro da učim...Zakačiću danas-sutra neki tekstić o Sremskom frontu..bar malo da doprinesem temi...
 
Hellen:
Тужно. Требало би.

Знате ли да је за тих пар месеци погинуло више од 30 000 српских младића?
Били су насилно мобилисани, углавном средњошколци, малолетници, и послати су тамо без иједног дана војне обуке, не да се боре, него да погину!
Kliknite za proširenje...

jednom da se slozim i s tobom...
dobro... nije jednom

u pravu si
najveci zlochin komuinistichkog rezima u srbiji!

bar prvi veliki :(

i zaboravila si da kazesh "uglavnom iz monarhistichkih i burzujskih porodica"
 
crow:
i zaboravila si da kazesh "uglavnom iz monarhistichkih i burzujskih porodica"
Kliknite za proširenje...

И из "кулачких". За мање упућене, то је у Војводини био израз за оне који су се генерацијама злопатили и фанатично радили не би ли стекли нешто земље и имања, па онда дошли другови, све им то отели и још бију и шаљу на робију ако се буниш.

Један огранак моје породице се угасио због Сремског фронта. Сина и ћерку (еј, замисли, ћерку!) једног мог прадеде (тачније, био је дедин стриц) народна власт је мобилисала и послала у Срем и обоје су погинули. Прадеда се обесио, а прабаба пресвисла нешто касније. Иначе, у Банату многи преживели говоре да се лакше и достојније живело под нацистима него под комунистима.
 
Bogart:
И из "кулачких". За мање упућене, то је у Војводини био израз за оне који су се генерацијама злопатили и фанатично радили не би ли стекли нешто земље и имања, па онда дошли другови, све им то отели и још бију и шаљу на робију ако се буниш.

Један огранак моје породице се угасио због Сремског фронта. Сина и ћерку (еј, замисли, ћерку!) једног мог прадеде (тачније, био је дедин стриц) народна власт је мобилисала и послала у Срем и обоје су погинули. Прадеда се обесио, а прабаба пресвисла нешто касније. Иначе, у Банату многи преживели говоре да се лакше и достојније живело под нацистима него под комунистима.
Kliknite za proširenje...
pa iz svih koji su smetali sutrashnjem poretku :(

izvinjavam se na previdu...
 
Završio sam tek sedmi razred gimnazije i nisam imao 18 godina, kao ni većina 'ratnika'! U Prvoj gimnaziji u Beogradu podelili su nam puške i peške sproveli na Sremski front u rovove na ivici Matore šume na položaj prema Erdeviku. Bez sekunda obuke postali smo proleteri - borci Prve proleterske brigade. I, naravno, izginuli. U Kragujevac sam se vratio kao ratni vojni invalid sa tek navršenih osamnaest godina. U okviru čitave predstave stiglo je i odlikovanje 'Zasluge za narod'.
Da sam bio samo potrošni materijal u igri "velikog vođe" shvatio sam onda kada su mi na VMA rekli: "Kakve vi veze imate sa nama što ste ratni vojni invalid, vi ste građanski osiguranik", a znali su da nisam ranjen na nekoj svadbi i nego na frontu.

Ljubinko Počeković, ratni vojni invalid.


Moj otac je sa nepunih 18 godina odveden iz šabačke srednje škole na front i tamo je bio teško ranjen. Mnogi njegovi vršnjaci se nisu vratili sa tog fronta i za to niko nije odgovarao.

Dušan Kovačević, dramski pisac.


to vreme ja sam već bio na Sremskom frontu. Imao sam 17 godina. Mobilisali su me partizani. Mobilisali su i oba moja brata. Vojislava [18] i Slavoljuba [23]. Prvi je poslat na Sremski front i tamo je ranjen, a drugi u Bosnu.

U prvo vreme, kada sam stigao, jurišao sam bez oružja. Polovina nas ga dugo nije dobila.

Mislim da me je spasilo to što sam na putu do fronta u vozu prelazio iz vagona u vagon i kraj puta zatekao me je sa mladićima iz drugih mesta. Rasporedili su me u četvrtu diviziju, a moji iz Niša i Niške banje brzo su izginuli.

Dušan Čavdarević


Mog oca mobilisali su pred kraj rata i rasporedili u kaznenu jedinicu, gde su bila deca iz uglednih građanskih porodica.
Imali su zadatak da demontiraju neispaljene mine, a da nisu prethodno prošli nikakvu obuku.

Dragana Milovanović
 
Puna 172 dana, od 21. oktobra 1944. do 13. aprila 1945. godine u sremskoj ravnici vođena je bitka u kojoj je s obe strane učestvovalo oko 250.000 vojnika. Uz jedinice Jugoslovenske armije, učestvovale su i trupe Crvene i Bugarske armije, kao i Brigada “Italija”.

Posle višemesečnih rovovskih borbi, počela je ofanziva Jugoslovenske armije u Drugom svetskom ratu na Sremskom frontu, okončana probijanjem nemačke odbrane, što je omogućilo završne operacije za oslobodjenje Jugoslavije. Cena proboja bila je užasna: poginulo je najmanje 30.000 mobilisanih srpskih mladića, poslatih na 'sremsku klanicu' praktično bez obuke.

U teškim borbama, na snegu i vetru, poginulo je oko, 1.100 pripadnika Crvene armije, 630 pripadnika Bugarske narodne armije i 163 Italijana. Njima u čast, 8. maja 1988. podignut je memorijalni kompleks uz autoput Beograd-Zagreb i reku Bosut.

Na strani neprijatelja poginulo je oko 30.000 vojnika.

Posle krvavih borbi, front je probijen 12. aprila 1945, čime su počele završne operacije za oslobođenje Jugoslavije.

Poznato da su za Sremski front mobilisani bivali i nepunoletni srpski mladići, bez jednog jedinog dana vojne obuke. Često su iz školskih klupa slati na front.

.
 
front%20aleja.jpg


Ma, bogovski je izgledala Srbija, lepa i fina. Neki dan sam gledala jednu fotografiju iz tog vremena, u maršu. Svi delujemo tako tmurno. Sećam se, kad smo išli preko Avale, sve pešice.
Na Autokomandi je bilo mnogo mrtvih, ali ono što mi uvek teško pada, jesu slike: kad narod iz Srbije, konjskim zapregama dolazi po svoje mrtve sa Sremskog fronta. Dolaze majke u crnini, po svoje sinove – jao, pa, to je bilo strašno! Užasno bolno!
Sremska ravnica bila je pogubna, ne samo za srpske mladiće već i za mnoge naše drugove koji su preživeli Sutjesku i Neretvu.
(Ispovest udovice najbližeg Titovog saradnika Aleksandra Rankovića, 24 mart 2007, sorabia)

Krajem 1944. oko 5.000 Albanaca bilo je mobilisano, naoružano i raspoređeno po vojnim jedinicama radi odlaska na sever Jugoslavije, tačnije na Sremski front. Tom operacijom rukovodio je Fadil Hodža.
Umesto da se uključe u borbu za oslobođenje zemlje, ova velika grupacija Albanaca, pod punom ratnom opremom, vratila se na Kosovo i Metohiju. Na povratku su napadali partizanske jedinice, koje su se zatekle kao vojne posade u pojedinim naseljima, straže i miliciju.
Ta velika vojna grupacija preko Lapskog i Vučitrnskog regiona (Bajgore) došla je na Drenički plato. Toj jedinici pristupio je veliki broj Albanaca. Početkom januara 1945. na Dreničkom platou bilo je više od 10.000 naoružanih i organizovanih balista koji su ugrožavali miran život građana i ometali rad organa vlasti.
Posle višemesečnih borbi sa snagama Narodno-oslobodilačke vojske ustanak balista je ugušen. Prilikom ovih borbi naše snage imale su oko 1.700 poginulih boraca.
(Glas javnosti, 9. 3. 2007)
 
Moj deda (ocev otac) je poginuo na Sremskom frontu, bas kod reke Bosut..bio je mitraljezac...
Dosli su partizani u selo i hteli da mobilisu dedinog rodjenog brata koji je imao 17 godina...a moj deda je imao 26..Tako da je zamolio da ipak njega kao starijeg mobilisu i to su i uradili..poginuo je pred sam proboj pocetkom aprila...preziveo je u prvom trenutku strasno ranjavanje ali je podlegao povredama u bolnici..postoji njegovo ime na onom velikom crvenom zidu..

Toliko o tome!...inace kad poredite njegove slike iz mladosti i moje, fizicki sam ISTI DEDA!...
 
Hmmmmm...veoma interesantna tema........Svi dobro znamo ko je bio na "Sremskom frontu" sa naše strane.Šta bi smo moglu da dobijemo sa suprotne strane, u tom okršaju.Koje su to nemačke trupe odnosno jedinice učestvovale na sremskom frontu.Veliki broj poginulih vojnika sa naše strane nam govori o tome da sa druge strane nisu bili amateri.Ko su bili?????
Prekaljeni borci iz Rusije???Moguće......E sad, i ako jesu bile nemačke jedinice prekaljene u borbi, kako to naši nisu znali, pošto vrlo dobro znamo organizaciju jedinica i da svaka divizija ima obeveštajce koji izlažu komadantu sa kim se bore na drugoj strani.Predpostavljam da su naši to vrlo dobro znali......Na osnovu toga se onda radi plan za borbu i probijanje fronta.Npr. Okruženje 6. Armije kod Staljingrada: Rusi probili front na severu gde su bili Italijani i na jugu gde su bili Rumuni.Tražili najslabiju tačku.
Evo ja sam uspeo nekako da isčeprkam kod kuće neke podatke o nemačkim jedinicama (uzimati sa rezervom) : 30 SS peš. divizija, 14 SS konjički korpus (1 SS i 2 SS konjička divizija), 114 laka peš. divizija, 1. brdska divizija (delovi), divizija "Bottcher" i još neke jedinice manje važnosti kao i ustaše.

Pozzzzz......
 
Rece mi skoro jedan drugar da je cuo zanimljivu i lepu izjavu od jednog, pazite sada, konobara u kafani! Naime, kad se pogleda istorija, od prvog srpskog ustanka pa nadalje mi nismo propustali ni jedan jedini rat. I dobro, hajde to, sve zemlje su ratovali, medjutim, ko god bi okupirao Srbiju, bilo domaci ili strani okupator, stremio je tome da istebi i zatre elitu i intelektualce. (ovo podebljano su u sustini reci tog konobara)

I kada pogledamo, jeste tako! I ne treba da nas cudi sto smo danas jedan nevaspitan, nekulturan i prilicno zatupljen narod! Poslednje istrebljenje elite desilo se za vreme komunizma i naravno da je potrebno neko vreme dok se to, po prirodnim zakonima, obnovi!

Dok su svi ostali narodi sklanjali svoje, mi smo se prsili i dobijali po ... Zato smo danas ovde gde smo, i po svoj prilici, bicemo na ovom nivou jos minimum 20-tak godina ... ali MINIMUM!
 
Hellen:
Ево, ближи се годишњица пробоја Сремског фронта. Имам утисак да се у народу врло мало зна о томе, нарочито млађе генерације...а та битка данас изазива полемике и супротстављена мишљења.
Колико знамо о Сремском фронту?
Kliknite za proširenje...
Obeležena 62. godišnjica proboja Sremskog fronta

Kod spomenika Sremski front u Adaševcima, nadomak Šida, danas je polaganjem venaca obeležena 62. godišnjica proboja Sremskog fronta. Vence su na spomen obeležje položili predstavnici republičkih ministarstava rada i odbrane, SUBNOR-a Srbije i Republike Srpske, predstavnici Vojske Srbije i savezničkih vojski, kao i lokalnih vlasti. Probojem Sremskog fronta zvanično je označen kraj Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. U borbama je ucestvovalo oko 250.000 vojnika Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije, od kojih je 14.000 poginulo. Poginulo je i 30.000 nemačkih vojnika.
Radio Srbija, 12. april 2007. 19:21
 
Ne razumem osobe koje otvore osetljivu temu kao što je ova, optužujući sve druge osim sebe za nedovoljnu količinu sećanja, čak za zaborav, ostavljajući poruku poput ove:

''Neće ovo vreme ostati u sećanju po zlim delima zlih ljudi, već po ćutanju onih drugih.''

... a onda se, jednostavno izgube i nema ih 12 dana... da bi se bavile pričama o pranju belog veša, bacanju otpada i ...
 
Hellen:
Ево, ближи се годишњица пробоја Сремског фронта. Имам утисак да се у народу врло мало зна о томе, нарочито млађе генерације...а та битка данас изазива полемике и супротстављена мишљења.
Колико знамо о Сремском фронту?
Kliknite za proširenje...
Mnogo...
...danas hmm...sad vec juce, bilo je svecano obelezavanje proboja Sremskog fronta...
...bilo je mnogo posetilaca...
...prisustvovao je i mali broj boraca, interesantan mi je podatak da je jedan od njih s Yugom dosao iz Brckog, sam, a ima preko 80 godina...nisu me zadivili predjeni km vec njegova zivahnost i volja da po svaku cenu prisustvuje svecanosti i oda pocast palim saborcima...
...ko nije bio...trebalo bi da dodje...i obidje...
 
lj_950:
front%20aleja.jpg


Na Autokomandi je bilo mnogo mrtvih, ali ono što mi uvek teško pada, jesu slike: kad narod iz Srbije, konjskim zapregama dolazi po svoje mrtve sa Sremskog fronta. Dolaze majke u crnini, po svoje sinove – jao, pa, to je bilo strašno! Užasno bolno!
Sremska ravnica bila je pogubna, ne samo za srpske mladiće već i za mnoge naše drugove koji su preživeli Sutjesku i Neretvu.(Ispovest udovice najbližeg Titovog saradnika Aleksandra Rankovića, 24 mart 2007, sorabia)
Kliknite za proširenje...

... tacno tako...
...teca mi je preziveo sve velike bitke....jedino je ranjen na proboju Sremskog fronta...mada nije voleo da govori o ratu i partizanima (bio je i u Prvoj Proleterskoj, posle rata sedam godina bio Titov pratilac na putovanjima), ali na sva pitanja o ratu, samo je govorio da je na proboju Sremskog fronta bilo najgore, najteze i najkrvavije... :-(
 
lj_950:
front%20aleja.jpg


...za one koji nisu bili...malo objasnjenje slike...

...ovo je mesto gde se polazu venci (kao sto je prikazano na slici) odgore (vidi se malo reljefa) je prikaz proboja i kretanje nasih snaga, kao i pokusaji neprijatelja da iste odbije..
...na polukruznoj "aleji" (iza drveca, na zidovima od crvene fasadne cigle koja oznacava prolivenu krv) su table sa nazivima nasih jedinica i saveznika koji su ucestvovali u proboju...
...u daljini (sa strane) se nalaze "mali" zidovi na cijem pocetku stoji naziv jedinice, a na svakoj cigli se nalazi ime borca... dok gledam sva ta imena, a ima ih veoma mnogo, podilazi me jeza...
...skroz dole u dnu slike je...pa hajd da kazem mali muzej...kruznog je oblika sa otvorom (vidi se nebo) na sredini, gde je smestena teska artiljerija...a sa strane...od gipsa...uradjeni prikazi borbe, ranjeni borci, njihova patnja i bol...tek u toj prostoriji pokrivenoj delimicno (na sredini je pomenuti otvor) zemljom i sa jezivim prizorom ispred sebe osetite strahotu koju su prezivljavali i duboko postovanje prema svima koji su bili ucesnici rata...

...od samog ulaza na spomen obelezje, pa do postavljene slike nalazi se predivno uredjeno, dugo setaliste...
Kliknite za proširenje...
 
Hellen:
Ево, ближи се годишњица пробоја Сремског фронта. Имам утисак да се у народу врло мало зна о томе, нарочито млађе генерације...а та битка данас изазива полемике и супротстављена мишљења.
Колико знамо о Сремском фронту?
Kliknite za proširenje...

Комунисти су сматрали да је србија дужна да изнесе рат до краја на својим леђима (ово је једном приликом и Тито рекао али мораћу да проверим када). Војску младих, неискусних Срба предводили су необразовани официри који се до тада нису борили у фронтовским окршајима. Немци су заправо хтели да се повлаче. Искусне и добро наоружани Немци су на крају побеђени али уз огромне и непотребне жртве на српској страни. Иначе верује се (а савремена истраживања ће то вероватно и показати) да је ова мобилизација била заправо део ширег плана са циљем да се осакати српско грађанско друштво и његов млади и у потенцијално најобразованији део.
 
Још један доказ Титовог планираног уништења српске државе. Већина младости која је изгинула на Сремском фронту је била уз Краља и Дражу и чекала само погодан тренутак да се отараси црвене але која се била наднела над Србијом. Тиле је то знао и наредио мобилизацију српске младости и самоубилачки похгод на сремском фронту. Немци су се само повлачили и нису тражили кавгу али кад је већ Тито наваљивао са онда су морали да се бране.
Е а ми ту црвену усташу још држимо на Дедињу... Србијо Србијо...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top