Gitarijada ponovo u LE!!!

Heh,… heh… Leskovačka gitarijada.

Otvoriti tu Pandorinu kutiju iz 80ih i nije tako jednostavno kao što bi se nekima moglo učiniti. Onda, pre nekih 30ak godina kada je ta manifestacija po prvi put održana malo ko je od prvobitnih protagonista tog projekta uopšte mogao pretpostaviti da će ona upravo obeležiti čitavu osmu i početak devete decenije XX veka grada na Veternici u ajde recimo kulturnom smislu. Nije preterivanje niti pretenciozno reći da je bilo baš tako jer istini za volju nije bilo manifestacije koja je okupljala toliko ljudi mladih u pomenutom gradu. OK, zbilo se Dešavanje narod,a Pronos moštiji Kneza Lazara i jedno gostovanje nacionalne fudbalske reprezentacije u Leskovcu u eri održavanja lokalne gitarijade, ali nazovimo to izuzecima.
Elem, neophodno je pre upuštanja u proces reinkarnacije to muzičkog festivala takmičarskog karaktera znati nekoliko elementarnih stvari o ondašnjoj Gitarijadi.

Kao prvo, osnovali su je lokalni omladinski funkcioneri Komunističke partije Jugoslavije pod sloganom - Muzika mladima. Dakle ti su funkcioneri izabrani još krajem 60ih na omladinske funkcije, već zašli u 40e, shvatili sa 20ak godina zakašnjenja da se neki omladinci zanimaju za modernu muziku i da bi pokretanje takve manifestacije moglo produbiti veze između Partije i mladih naraštaja. A kako je tada Grand parada bila gotovo nezamisliva ili je tek puštala svoje korenje u čadorima za svadbe i ispraćaje - ocvalim omladinskim funkcionerima nisu ostali drugačiji uzori do Zaječarske ili Subotičke gitarijade ili možda ne daj Bože Ljubljanskog Bum festivala. I tako, omladinski su funkcioneri odlučili da oforme Leskovačku gitarijadu a sve ne bi li osigurali čvršću vezu Partije i omladine. U tom cilju nametnuli su prijavljenim bendovima obavezu da kao prvu uvek sviraju kakvu god obradu nekakve revolucionarne pesme. Tako i bi. Funkcioneri su organizatorima Gitarijade stavili na raspolaganje Dom kulture mladih Žika Ilić Žuti te je već prva Gitarijada okupila ogroman broj mladih koji su dupke ispunili Letnju baštu navedenog Doma kulture. Mladi posetioci nisu bili svesni da prisustvuju istorijskom događaju ali i jedinstvenom ideološko-muzičkom fenomenu. Posetioci nisu znali sa kakvim su se mukama bendovi sreli pri pokušaju da izaberu revolucionarnu pesmu koju će svirati kao deo obaveznog programa. Jednostavno nije bilo dovoljno revolucionarnih pesama koje su se mogle lako preraditi u pop-rock okvire. A bendovima suočenim sa oskudnim izborom pop-revolucionarnog repertoara ostajalo je da se odluče između Ivo Lola sastava Korni grupa, Komandant Sava Nene Ivošević, Druže Tito mi ti se kunemo i Tri put sam video Tita maršala (legendu tu) Đorđa Balaševića. Tako se zbilo da je bar 10 bendova izabralo upravo Komandanta Savu kao revolucionarnu pesmu koju će izvesti pa je publika te večeri mogla da sluša najneverovatnije izvedbe te pesme što je za slušaoce sa istančanim smislom za ironiju i muzički humor svakako bila neverovatna poslastica. Ukratko, svi su morali da izvedu revolucionarnu pesmu ma koliko to zvučalo jezivo, raštimovano i gotovo kontrarevolucionarno.

Drugo što valja znati o staroj Gitarijadi bila je činjenica da je ona bila kao što rekoh takmičarskog karaktera podeljena na kvalifikacije (samo u prisustvu izvođača, žirija i tehničkog osoblja), polufinalne i finalne večeri. U prednosti su po pravilniku manifestacije čiji je najpoznatiji interpretator bio prvi Leskovački roudi, rock voditelj, light master i mix driver Oklagija bili bendovi spremni da založe deo opreme kako bi Gitarijada bila tehnički moguća. Struju je davala Opština.

Treće, ako ste bili na Gitarijadi kao član žirija, izvođač, posetilac ili tehničar nikako niste smeli da odete u toalet jer je iz istog u Domu kulture Žika Ilić Žuti uvek kuljala bujica fekalija koja je lako mogla da odnese svakog ko bi joj se našao na putu.

Četvrt, mora se naglasiti da je Gitarijada uvek bila nameštena odnsno, pobednici su se znali i pre finala.

Kao peto treba navesti da je bilo pokušaja da se Gitarijada održi i u drugim prostorima sem Letnje bašte Doma kulture mladih Žika Ilić Žuti kao na primer u hali 1 Leskovačkog sajmišta poznatijoj kao Mega šajkača ali se od toga odustalo jer bila hiperakustična mada to Rokerima s Moravu, Bjelom dugmetu, Generaciji 5 i Đoki Balaševiću uopšte nije smetalo da u njoj održe solističke koncerte. Čuo sam da je tamo svirao i Ivica Šerfezi. No, kako bilo u danima svog zalaska pritisnuta konkurencijom famoznog disko klubačiji je osnivač i rukovodioc bio izvesni Kiti održana je i u holu pominjanog doma mladih kada su održane i najpodnošljivije svirke ali tako to biva, sve dobro se desi pred fajront.

Ali ipak, ono što je Gitarijadu činilo onim što je ona bila jesu mladi muzičari. Priča o tim mladim muzičarima jeste nekava uvrnuta metafora vremena u kojem se Gitarijada dešavala. A početi priču o Leskovačim rokerima iz 80ih nemoguće je bez kratkog osvrta u rock povest Malog Mančestera.

Izuzmemo li nekolicinu volšebih pokušaja osnivanja pop bendova tokom 60ih i 70ih u Malom Mančesteru kao i nebrojeno nasilno ošišanih i nesuđenih lokalnih Gilana prvi veliki rock događaj se u Leskovcu zbio one večeri na terasi hotela Beograd kada su neki đilkoš razbili koncert sastava Crni biseri pobacavši instrumente i pojačala u obližnju reku Veternicu te razjurivši motkama publiku i izvođače. Nakon toga rock stvaralaštvo grada Leskovca dugo se odvijalo u ilegali vešernica par solitera koliko ih je već bilo, zapuštenih atomskih skloništa odnosno raznih vikendica i prostorija u barakama Mesnih zajednica.

Međutim, pojava grupe Kost krajem 70ih ili početkom 80ih bila je prava prekretnica.

Koske koje su činili Kitanac (poznatiji kao Leskovački Klepton ili bar Točak), Joca Pussy nežni basista i sin lokalnog direktora Kosmosa, Jovan Kriška u ulozi ritam podrške Njegovom Veličanstvu Kitancu i Palma za bubnjevima izazvali su svojom pojavom pravu pometnju među lokalnim ćerama crvenih buržuja te se glas brzo razneo po gradu i zabava je mogla da počne. Oko benda su se ispredali pravi mitovi poput orgija sa narkoticima na lokalnom groblju preko pripisivanja biseksualnih sklonosti članovima benda pa sve do estradnih ambicija u Engleskoj… A ti su ljudi zapravo bili baštinari Deep Purple klišea u postpank eri što je u kreativnom smislu za ostatak sveta bio korak od milju u rikverc ali ne i za Leskovac. Leskovac je tada otkrio rock’n’ roll i potvrdio hipotezu da ma kad se štogod desilo - prekasno je.
Tako je nekako Leskovac dobio svoje prve rok zvezde.

Nastaviće se…
 
No pustimo na trenutak prve rok zvezde Malog Mančestera i osvrnimo se na ono što je pored administrativne odluke omladinskog partijskog rukovodstva SKJ činilo genom i tkivo Leskovačke Gitarijade – dakle mlade rok muzičare. Kako bi smo ih bolje shvatili moramo znati nekoliko činjenica o kulturnoj klimi koja je u prvoj polovini 80ih vladala u Mančesteru na Veternici.

Leskovac je u to doba imao 4 bioskopske dvorane i to: Dom Sindikata, Dom JNA, Dom Mladih Žika Ilić Žuti i 11i Oktobar u kojima su se davali filmovi tipa Švedžanke, Brus Li, Emanuela, Noć živih mrtvaca, Petak 13i, Magla i Veliki transport dok su tuče pred blagajnom Doma Sindikata izbile kada su se davali Banović Strahinja, Supermen, Ratovi zvezda i ET vanzemaljac. Ajkula nije bila tako popularna.

Narodno pozorište je bilo prilično neobična institucija i uglavnom su se tamo igrali komadi sa kamiondžijama, pandurima, malim privrednicima i sponzorušama i mogu bez zadrške reći da je to pozorište bilo preteča aktuelne srpske kulturne doktrine. Mada je na tim daskama igran i HI FI talentovanog Stefanovskog koju je publika skamenjeno otpratila kao i Viktor ili deca na vlasti u izvedbi Niškog pozorišnog ansambla koji se tokom predstave opasno napio do poslednjeg glumca. Narodno pozorište u Leskovcu je u sastavu ansambla imalo i glumca koji je imao dublji glas od Ljube Tadića što nije bilo malo u to vreme.

Leskovac je sredinom 80ih imao i nešto što je davno nestalo u emancipovanijim krajevima a to je korzo. Od Mosta do Čitaonice i tako u krug od 8 do pola 11.

Koncertni repertoar je pak bio veoma bogat. Mogli ste da slušate sve: od guslarskih večeri u gradskoj Čitaonici, preko Orkestra gradske muzike koji je sjajno izvodio ruske koračnice i posmrtne marševe, do folklornih večeri u Mesnim zajednicama. Tih se godina u Leskovcu mogao sresti i Jovan Kolundžija, Kemal Gekić, Niški simfonijski orkestar, Lala Kovačev, Vlatko Stefanovski, Koja, Dino Dvornik, Radmila Karaklajić, Olivera Katarina, pitomci džez akademije iz Graca, Braća Vranešević, Kerber i Galija, Muharem Serbezovski i Šaban Šaulić, ukratko plejada izvođača veoma različitog muzičkog izraza.

Sve u svemu, tvrdo krilo rok orjentacije okupljalo se na samoj margini korzoa, dakle ispred Čitaonice kasnije poznate i kao Dragstor. Bili su to grupa najprljavijih, najkosmatijih, najmasnijih i džins ogrezlih ljudi koje je jug Srbije ikada video. Oni su bili obeleženi devijanti pa je Korzo okretao na bezbednih deset stopa od njih pokušavajući da što manje gleda u tom pravcu. Dakle ispred čitaonice sazrevali su gotovo svi značajniji muzičari Leskovačke rok ere. Pored pomenute grupe Kost tu ste mogli da sretnete i Vuždu, Vošku, Traktora, Narandžu, Antu, Proku Pankera (izuzetno disonantnog lika u odnosu na ostatak ekipe o kome će kasnije biti mnogo više reči), Ćoru (o kome će takođe kasnije biti mnogo više reči), Miku Pajsa takođe poznatog i kao Mika Degen, Mika Pajser i Mika bubnjar, Semku, Betovena, Peđu, Nikicu, a od devojaka tu su bile pankerka Mama, neka spodoba duge paperjaste kose, Levićka i njena drugarica Marićka kao i još neki karakteri kojih se kroz maglu sećam. Upravo mnogi od pomenutih formirali su svoje bendove krenuvši stopama grupe Kost . Nikica Kozomora je formirao Maglu, Peđa i Ćora grupu King, Voška grupu Poors, itd. Obrisi nekakve scene su se već dali nazreti.
No ta scena ne bi bila mnogo zanimljiva da nije bilo drugačijih pristupa pa ću iskoristiti priliku da ispričam sažete priče nekolicine bendova pomenute scene koji su nastali van gravitacionog pola društva sa ćoška Čitaonice.

FIST
Grupa formirana u naselju Solidarnosti, kvartu nadomak hipodroma koji je imao svoje staze na lokalnom sportskom aerodromu, dakle sa istog mesta na kome su se održavali nedeljni kasački derbiji poletali su i sportski avioni. Prilično jedinstveno mesto ako se uzme u obzir i to da su se hipotrom-aerodrom nalazili između kasarne JNA i Poloprivredne škole. To naselje Solidarnosti koje je činilo desetak užasno ružnih zgrada a u blizini neverovatnog vojno-obrazovno-spotskog kompleksa bilo je savršeno okruženje da iznederi bend inspirisan američkim sweet rock sastavom Van Halen i opusom glumca Silvestra Stalonea. Džaja, Miša Jare i još neki ludaci.
Šta o njima reći, imali su jednu pesmu i ona je glasila:
Plavo nebo, sve je OK
Vreme je na našoj strani
Na binu izlazi grupa Fist
Grupa Fist, mi smo dobri momci,
Grupa FIST jako dobri momci, o je…
Njihov se opus mogao opravdati i time da su oni praktično bili grupa ljudi koja se oduvek poznavala i bili su do te mere samodovoljni da nikada nisu želeli da upoznaju nikog drugog sem Dejvida Li Rota i Silvestera Staloneo koji su im kako rekoh bili ključi uzori.

ANTI STRES PRODUKT
O njima više pročitajte na:
http://www.leksikon-yu-mitologije.net/read.php?id=826

Nastaviće se…
 
Porodični bend braće Vasić, Ivan sa gitarom i Milan za bubnjevima. Naime, kao potomci renomiranog Leskovačkog slikara, vajara i oca im Đorđa sa jedne i unuci relativno poznatog splitskog kompozitora Ive Marinkovića sa majčine strane bili su u stalnoj estetskoj kontri sa okolinom. Sve u svemu, braća Vasić su odrastala u izrazito građanskom okruženju što je bila retkost u socijalističkoj eri što se istini za volju na njima nije mnogo primećivalo ali je svakako ostavilo velikog traga na njihov muzički ukus i izraz.

Za razliku od preovlađujućih teških rokera ili svit metalaca braća Vasić su gajili muzički stil koji bi se mogao opisati kao sublimat Zane, Dajer Strejtsa, Bjelog dugmeta, Ruža, Oktobra 1864, Zvonka Bogdana, Plavog orkestra, Parnog valjka i Klajdermana. Na samom početku okupljanja benda, posle kratke i neuspešne saradnje sa Peđom Mitrovićem o kome će biti reči, tokom osnovačkih dana u školi Josif Kostić braća Vasić su kao trećeg člana sastava uzeli veselog Sašu Stojanovića skakutavog basistu i relativno školovanog flautistu iz naseobine Solidarnost odakle je poticala i prvopominjana grupa FIST. Šta je inicijalno spojilo braću Vasić i Sašu Stojanovića poznatog i kao Bitche (taj je nadimak stekao zahvaljujući svojoj gotovo patološkoj potrebi da svira u više bendova istovremeno) teško je reći. Neki veliju da je Ivanu Vasiću zapao za oko jer je kao i on sam bio plave kose, svetlook i zato što je svirao bas prstima dok opet kažu i to da je njegov monumentalni profil jako uveseljavao Milana i da se ovaj zato uvek smeškao dok je udarao u bubnjeve.

Sve u svemu, kao trojka brzo su na sebe skrenuli pažnju svojim plavim kosama i nežnim pesmama. Mnogo devojčica je u gradu tih dana uzdisalo za Mikrobima kako su se prvobitno nazvali. Njihov prvi nastup na prvoj Leskovačkoj Gitarijadi doneo im je plasman u finale a prvo mesto im je promaklo jer je već bilo rezervisano za pominjani super bend Kost koji je za nastup na toj Gitarijadi odlučio da se osavremeni i promeni ime u Divlja ševa. Kako bilo, drugo mesto na Gitarijiadi bio je ogroman uspeh za tri osnovca što ih je u neku reku inaugurisalo u lokalne pop vunderkinde.

Ohrabreni početnim uspehom mladi Mikrobi se odlučuju za veliki stilski zaokret koji je za posledicu imao uvođenje ženskog vokala u bend ali i mnogo ozbiljnije aranžmane u njihovim kompozicijama. Pored grupe Divlja ševa bili su jedini bend koji se nije koristio direktnim plagijatima ili obradama u formiranju svog opusa već kompozitorskim pokušajima što je bila jako bitna kvalitativna novina na Leskovačkoj muzičkoj sceni. Sa novom pevačicom, ćerkom nekog lokalnog direktora Univerzuma koja nije bila ni previše muzikalna i ništa više skladno oblikovana ali zato krajnje samouverena braća Vasić, Bitche i pevačica Selena Petrović krenuli su u odlučujuć proboj na pop scenu ondašnje države SFRJ. U skladu sa tim promenili su ime u Impulsi jer sa imenom Mikrobi nisu mogli da očekuju Bog zna kakvu reakciju šire publike. U stalnoj potrazi za bogatijim zvukom uveli su u bend duvačku sekciju koju su činili izvesni histerični saksofnista čijeg se imena ne sećam i anemični trubač čijeg se imena takođe ne sećam. Kako ni to nije zadovoljavalo zahtevne Vasiće odlučili su da u bend uvedu i klavijaturistu. Posle kraćeg eksperimenta sa lokalnim harmonikašem Suhijem kome su zamerali na narodanjačkoj vokaciji i Edipovom kompleksu odlučili su da istog zamene izvesnom spodobom koja je nosila tesne farmerke sa mudima za razdeljak čije su nogavice uvek bile ugurane u duboke crne čizme i tri paperjaste vlasi na glavi čiji je nadimak bio Koce. E sad, paralelno sa tim muzičko’-personalnim previranjima u bendu odvijali su se i određeni emocionalni procesi pa se ubrzo ustanovilo da su muški članovi benda razvili snažnu naklonost prema jedinom ženskom članu i ubrzo su se njihove probe pretvorile u neku vrstu vašara taštine u kome je su dečaci na sve načine pokušavali da fasciniraju devojčicu što se na posletku izrodilo u veliku tenziju.

Kraj 80ih je bio obećavajuć za demo bendove pa su se tako iako redovno nastupajući na Leskovačkog gitarijadi činili velike napore da izgrade i festivalsku karijeru. U tom pravcu su uspeli da sebi izrade nastup na nekakvom festivalu u Makedoniji i da nastupe u jutarnjem programu televizije Beograd što su kako se ispostavilo bili i najveći dometi benda Impulsi. Negde u isto vreme ostali članovi benda su otkrili da vokalna solistkinja gaji recimo veću naklonost prema jednom od članova benda što je duvačku sekciju, braću Vasić i Bitche-a demoralisalo u daljem istrajavanju na postojanju benda nakon čega su se pomenuti i rastali ispisavši svojim postojanjem jednu zanimljivu epizodu u Leskovačkoj muzičkoj istoriji.

No paralelno sa usponom i padom benda Impusli ispisivala se i svakako najzanimljivija i najdinamičnija epizoda u toj istoj muzičkoj povesti Leskovca.

Nekad grupa Kost evoluirala je u takođe pominjanu Divlju ševu definitivno najzančajniju muzičku Leskovca 80ih.

Nastaviće se…
 
Pre no što nastavimo priču o bendovima koji su stasavali van senke rok doktrine društva čitaonice rekao bih i koju o čuvenoj Divljoj ševi, bendu slavne prošlosti čiji se umetnički epilog ne bi baš mogao nazvati slavnim.

Dakle kao što rekohDivlja ševa a u nastavku teksta Ševa nastala je iz za ondašnje prilike avangardne grupe Kost s tim što ju je napustio takođe pominjani Kitanović - Kitanac. Preostali Pussy, Krishka i La Palma odlučili su da hard zvuk zamene nešto prijemčivijim takođe hard zvukom koji se mogao opisati kao sinteza Kvina, Bijelog dugmeta, Kerbera, Riblje čorbe. Dakle pšrilično dosadan koncept ali kako su bili jako bučni i kako su bili lokalci muzička čaršija im se klanjala. Ubrzo su otkrili i mladog i perspektivnog čoveka veštog na rečima Željka Hubača koji se u dosadi kasabe olako upustio u avanturu pisanja tekstova na muziku ovog benda. Međutim ključna kadrovsko pojačanje bilo je dovođenje u bend pevača koga su zvali Proka i koji je bio prvi i verovatno jedini Leskovački panker uz nekolicinu frikova koji su ipak bili nekakav destilat ali nipošto autentični praktikanti ovog životnog stila i načina razmišljanja. Uostalom i sam je Proka bio panker više pojavom nalik na parodije razglednica iz Londona što ga je pre činilo nekakvim kvazi Višizom nego svesnim sledbenikom talasa subkulturne pobune protiv socijalnog ugnjetavanja.

Kao sin lokalnog zanatlije i sam Proka je trebao da nasledi očev zanat autolakirera i provede život u purpurnoj izmaglici i opojnim isparanjima no on je od rane mladosti pokazivao sklonost raznim ekstravagancijama pa je tako jednom zgodom ofarbao glavu pomenutim autolakom u radnji svog oca što je za posledicu imlo potpuno ćelavljenje.

Nastaviće se...
 
Kad će taj nastavak...
King, Stoper, Viking, Novi dan, Dimenzija 4, Faza 5, Mona Liza i Šiki, Necrophilis, Psihički neuračunljivi, Cepeni ćunci... To mi pada na pamet, onako, na prvu loptu.

Negde krajem 91/92 u "Našoj reči" je u nekoliko brojeva predstavljena lokalna rok-scena. Tu su se našli gotovo svi bendovi koji su u to vreme imali barem 2-3 nastupa...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Neno
Srbija u stihovima
Odgovora
8
Pregleda
223
rv12aval
rv12aval
Neno
Stranci hrle u Srbiju?
Odgovora
2
Pregleda
210
dlugomir
dlugomir
Neno
Formula 1 stiže u Srbiju!
Odgovora
23
Pregleda
406
dlugomir
dlugomir

Back
Top