Diskusiju koju sam vodio na drugoj temi naterala me je da iz naftalina iskopam jedan clanak iz politikinog zabavnika josh iz 2003(da,kupovao sam politikin zabavnik,i dalje volim ponekad da kupim) o tamnoj materiji i energiji.Tekst je pisao Zoran Zivkovic.
"Procenjeno je da u ovom casu tamna energija obuhvata oko 70 odsto ukupne energije koja postoji u vasioni.Ali,kako je ona svojstvo samog prostora,tamna energija neumitno ce se uvecavati kako se svemir bude sirio.Kada on bude dvostruko stariji nego sto je sada,obim tamne energije povecace se cak na 97 odsto sto ce celokupnu materiju uciniti beznacajnom.Kao da smo upravo spazili jedno dzinovsko cudoviste koje lagano tamani ssve ono sto nas okruzuje.Ako bi neko u tom buducem svetu,kroz petnaestak milijardi godina i dalje zeleo da se bavi astronomijom,sta bi mogao da posmatra.Da li bi se uopste nesto videlo?
Odgovor na ovo pitanje pokusali su da daju astrofizicari Kentaro Nagamine i Ejbraham Leb iz Harvard-Smitsonijan astrofizickog cetra.Prema njihovim kompjuterskim simulacijama,kada kosmos bude priblizno dvostruko stariji nasa galaksija Mlecni put spojice se sa galaksijom Andromeda i drugim zvezdanim sistemima u nasem lokalnom galaktickom jatu,ali gravitacija tada vise nece biti dovoljno snazna da ga jos dugo drzi na okupu.Jedna za drugom,rubne galaksije ce se odvajati postajuci sve tamnije da bi se konacno potpuno izgubile.
Neupucenom posmatracu tadasnje nocno nebo izgledalo bi slicno onome koje mi danas vidimo.Stavise,bilo bi dvostruko vise zvezda kao posledica spajanja Mlecnog Puta i Andromede,a i njihov razmestaj na nebu postao bi ravnomerniji kako nova galaksija postaje elipticnija.Ali,kroz jos samo nekoliko milijardi godina ostatak vasione doslovno bi iscezao.
Do ovoga ce doci stoga sto ce u vasioni cije se sirenje ubrzava brzina galaksija koje se udaljavaju jedna od druge konacno premasiti brzinu svelosti-fotoni vise nece moci da se nadmecu sa sve brzim sirenjem prostora kroz koji se krecu."Zamislite",kaze Leb, "Mrava koji hoda po balonu sto se naduvava.Ako bi se balon zauvek sirio brzinom vecom od one kojom se mrav krece onda bi ovaj stvor bio ogranicen samo na majusni deo povrsine."
Svaku galaksiju okruzuje horizont-udaljenost iza koje svetlost vise ne moze da stigne do nje bas kao sto crne rupe okruzuje takozvani horizont dogadjaja.Nemoguce je dosegnuti pogledom iza naseg galaktickog horizonta iz istog razloga iz koga je nemoguce pogledati u crnu rupu.Kao posledica ove okolnosti,nase znanje o svemiru kao celini postajace sve ogranicenije.Astronomima ce na raspolaganju stajati samo nas lokalni deo ukupne slagalice.
Galakticka jata postace svojevrsna "ostrva kosmosa".Astronomi u nasem novom galaktickom kopleksu bice ograniceni "razmerama horizonta".
Bice to sfera precnika 12.600 megaparaseka,odnosto oko 40 milijardi svetlosnih godina,ciji ce rubovi biti neprobojan zid.U tami koja nas optace moci cemo da vidimo jedino nasu galaksiju.
Tamna energija imace jos jedno nepovoljno svojstvo.Ona ce osujetiti nastajanje novih galaksija,galaktickih jata i superjata.Gravitacione nestabilnosti koje dovode do stvaranja ovih objekada nadjacace snaznija antigravitaciona sila.Uz to,necemo biti u prilici da posmatramo kako se galaksije razvijaju iznad odredjenog nivoa,zato sto ce nam,pre nego sto dostignu taj nivo,trajno nestati iz vidnog polja.Ubrzanje sirenja vasione dovesce i do osujecenja nasih pokusaja da uspostavimo veze sa razumnim stvorenjima-ukoliko postoje-iz onih galaksija koje nam se vec nalaze izvan dometa.
Kada svemir postane desetostruko stariji nego sto je danas,necemo moci da vidimo nista drugo osim nase vlastite megagalaksije tako da vangalakticka astronomija tada vise nece imati nikakvog smisla.Isto ce se tako okoncati posmatracka komsologija buduci da vise necemo biti u prilici da ,gledajuci u nebo,vidimo daleku proslost.Svetlost koja se otisnula na put ubrzo posle Velikog praska i koja do nas stize jos i danas u vidu pozadinskog mikrotalalsnog zracenja nece sasvim nestati,ali ce postati toliko razvucena sirenjem kosmosa da ce talasna duzina fotona premasiti duzinu vidljivog dela kosmosa tako da oni vise nece moci da se otkriju.
Ako kroz sto milijardi godina jos bude astronoma oni ce se dosadjivati.
Posto druge galaksije izidju iz naseg vidokruga astronomima ce ostati da proucavaju samo objekte na nasem malom delu neba.Postojace dakle,jos jedino galakticka astronomija.Nase Sunce sijace jos otprilike pet milijardi godina,ali zvezde s najmanjom masom imace zalihe vodonicnog goriva jos izmedju deset i dvadeset biliona godina.I dalje ce nastajati nove zvezde,ali uz sve manje raspolozivog gradivnog materijala-glavnina ce zgasnuti tokom narednih sto biliona godina.Tada ce se nove zvezde radjati jedino u sudarima smedjih patuljaka.Kako su medjutim takvi sudari retki,u svakoj galaksiji sijace samo po nekoliko zvezda.
Zvezde ponekad napustaju maticne galaksije,pa ako dovoljno dugo cekamo(10 na dvadeseti godina,recimo)i samo galaksije prestace da postoje.Nesputane galaktickom gravitacijom,mrtve zvezde rastrkace se na sve strane.Ta nebeska tela vodice samotan zivot sve dok se ne dezintegrisu usled prirognod raspadanja protona premda je vek protona toliko veliki da jos nije eksperimentalno odredjen.
Postali preostali astronomski objekti,crne rupe,konacno ce ispariti usled takozvanog Hokingovor zracenja.Kod najvecih crnih rupa taj proces bi trebalo da potraje 10 na stoti godina.Ako se izuzmu fotoni razvuceni do nepojamnih razmera i neke elementarne cestice(elektroni,protoni i neutroni) sve ostalo ce isceznuti.Nece postojati vise nista da se meri niti ce biti bilo koga ko bi obavljao merenja.
Mnogi vidovi prirode tamne energije jos su nepoznati.Iz sadasnjih proracuna proishodi da energija koja ispunjava vakuum ima stalnu vrednost-posredi je "kosmoloska konstanta" , kako ju je nazvao Ajnstajn.Ali,ako se vrednost tamne energije ipak menja s vremenom,onda se cela slika menja.Kosmoloska konstanta,iako jos nije u potrpunosti rastumacena,najjednostavnije je objasnjenje ubrzanog sirenja svemira.Izlozeni su,medjutim,i neki alternativni modeli.Jedan od njih zasniva se na kvintesenciji,hipotetickom obliku materija koja se konacno raspada.
No,ako se potvrdi da vasiona imaa nepromenjljiv obim vakuumske energije,onda ce se ona eksponencijalno siriti i to ni na koji nacin ne moze da se osujeti.Preostaje nam samo da iskoristimo priliku koja nam se ukazuje danas i da sto pre teleskopima sakupimo sto je moguce vise podataka.Zivimo u zlatnom dobu astronomije,kada celu vasionu jos imamo kao na dlanu,i ta prilika ne sme da se propusti.Vidici su bili znatno siromasniji kada je vek kosmosa iznosio samo delic sadasnjeg,a bice jos oskudniji kada u njemu preostanu samo medjusobno izdvojena ostrvca."
Nadam se da ce vam tekst biti zanimljiv,i da je vredelo vreme koje sam proveo prekucavajuci ga.
"Procenjeno je da u ovom casu tamna energija obuhvata oko 70 odsto ukupne energije koja postoji u vasioni.Ali,kako je ona svojstvo samog prostora,tamna energija neumitno ce se uvecavati kako se svemir bude sirio.Kada on bude dvostruko stariji nego sto je sada,obim tamne energije povecace se cak na 97 odsto sto ce celokupnu materiju uciniti beznacajnom.Kao da smo upravo spazili jedno dzinovsko cudoviste koje lagano tamani ssve ono sto nas okruzuje.Ako bi neko u tom buducem svetu,kroz petnaestak milijardi godina i dalje zeleo da se bavi astronomijom,sta bi mogao da posmatra.Da li bi se uopste nesto videlo?
Odgovor na ovo pitanje pokusali su da daju astrofizicari Kentaro Nagamine i Ejbraham Leb iz Harvard-Smitsonijan astrofizickog cetra.Prema njihovim kompjuterskim simulacijama,kada kosmos bude priblizno dvostruko stariji nasa galaksija Mlecni put spojice se sa galaksijom Andromeda i drugim zvezdanim sistemima u nasem lokalnom galaktickom jatu,ali gravitacija tada vise nece biti dovoljno snazna da ga jos dugo drzi na okupu.Jedna za drugom,rubne galaksije ce se odvajati postajuci sve tamnije da bi se konacno potpuno izgubile.
Neupucenom posmatracu tadasnje nocno nebo izgledalo bi slicno onome koje mi danas vidimo.Stavise,bilo bi dvostruko vise zvezda kao posledica spajanja Mlecnog Puta i Andromede,a i njihov razmestaj na nebu postao bi ravnomerniji kako nova galaksija postaje elipticnija.Ali,kroz jos samo nekoliko milijardi godina ostatak vasione doslovno bi iscezao.
Do ovoga ce doci stoga sto ce u vasioni cije se sirenje ubrzava brzina galaksija koje se udaljavaju jedna od druge konacno premasiti brzinu svelosti-fotoni vise nece moci da se nadmecu sa sve brzim sirenjem prostora kroz koji se krecu."Zamislite",kaze Leb, "Mrava koji hoda po balonu sto se naduvava.Ako bi se balon zauvek sirio brzinom vecom od one kojom se mrav krece onda bi ovaj stvor bio ogranicen samo na majusni deo povrsine."
Svaku galaksiju okruzuje horizont-udaljenost iza koje svetlost vise ne moze da stigne do nje bas kao sto crne rupe okruzuje takozvani horizont dogadjaja.Nemoguce je dosegnuti pogledom iza naseg galaktickog horizonta iz istog razloga iz koga je nemoguce pogledati u crnu rupu.Kao posledica ove okolnosti,nase znanje o svemiru kao celini postajace sve ogranicenije.Astronomima ce na raspolaganju stajati samo nas lokalni deo ukupne slagalice.
Galakticka jata postace svojevrsna "ostrva kosmosa".Astronomi u nasem novom galaktickom kopleksu bice ograniceni "razmerama horizonta".
Bice to sfera precnika 12.600 megaparaseka,odnosto oko 40 milijardi svetlosnih godina,ciji ce rubovi biti neprobojan zid.U tami koja nas optace moci cemo da vidimo jedino nasu galaksiju.
Tamna energija imace jos jedno nepovoljno svojstvo.Ona ce osujetiti nastajanje novih galaksija,galaktickih jata i superjata.Gravitacione nestabilnosti koje dovode do stvaranja ovih objekada nadjacace snaznija antigravitaciona sila.Uz to,necemo biti u prilici da posmatramo kako se galaksije razvijaju iznad odredjenog nivoa,zato sto ce nam,pre nego sto dostignu taj nivo,trajno nestati iz vidnog polja.Ubrzanje sirenja vasione dovesce i do osujecenja nasih pokusaja da uspostavimo veze sa razumnim stvorenjima-ukoliko postoje-iz onih galaksija koje nam se vec nalaze izvan dometa.
Kada svemir postane desetostruko stariji nego sto je danas,necemo moci da vidimo nista drugo osim nase vlastite megagalaksije tako da vangalakticka astronomija tada vise nece imati nikakvog smisla.Isto ce se tako okoncati posmatracka komsologija buduci da vise necemo biti u prilici da ,gledajuci u nebo,vidimo daleku proslost.Svetlost koja se otisnula na put ubrzo posle Velikog praska i koja do nas stize jos i danas u vidu pozadinskog mikrotalalsnog zracenja nece sasvim nestati,ali ce postati toliko razvucena sirenjem kosmosa da ce talasna duzina fotona premasiti duzinu vidljivog dela kosmosa tako da oni vise nece moci da se otkriju.
Ako kroz sto milijardi godina jos bude astronoma oni ce se dosadjivati.
Posto druge galaksije izidju iz naseg vidokruga astronomima ce ostati da proucavaju samo objekte na nasem malom delu neba.Postojace dakle,jos jedino galakticka astronomija.Nase Sunce sijace jos otprilike pet milijardi godina,ali zvezde s najmanjom masom imace zalihe vodonicnog goriva jos izmedju deset i dvadeset biliona godina.I dalje ce nastajati nove zvezde,ali uz sve manje raspolozivog gradivnog materijala-glavnina ce zgasnuti tokom narednih sto biliona godina.Tada ce se nove zvezde radjati jedino u sudarima smedjih patuljaka.Kako su medjutim takvi sudari retki,u svakoj galaksiji sijace samo po nekoliko zvezda.
Zvezde ponekad napustaju maticne galaksije,pa ako dovoljno dugo cekamo(10 na dvadeseti godina,recimo)i samo galaksije prestace da postoje.Nesputane galaktickom gravitacijom,mrtve zvezde rastrkace se na sve strane.Ta nebeska tela vodice samotan zivot sve dok se ne dezintegrisu usled prirognod raspadanja protona premda je vek protona toliko veliki da jos nije eksperimentalno odredjen.
Postali preostali astronomski objekti,crne rupe,konacno ce ispariti usled takozvanog Hokingovor zracenja.Kod najvecih crnih rupa taj proces bi trebalo da potraje 10 na stoti godina.Ako se izuzmu fotoni razvuceni do nepojamnih razmera i neke elementarne cestice(elektroni,protoni i neutroni) sve ostalo ce isceznuti.Nece postojati vise nista da se meri niti ce biti bilo koga ko bi obavljao merenja.
Mnogi vidovi prirode tamne energije jos su nepoznati.Iz sadasnjih proracuna proishodi da energija koja ispunjava vakuum ima stalnu vrednost-posredi je "kosmoloska konstanta" , kako ju je nazvao Ajnstajn.Ali,ako se vrednost tamne energije ipak menja s vremenom,onda se cela slika menja.Kosmoloska konstanta,iako jos nije u potrpunosti rastumacena,najjednostavnije je objasnjenje ubrzanog sirenja svemira.Izlozeni su,medjutim,i neki alternativni modeli.Jedan od njih zasniva se na kvintesenciji,hipotetickom obliku materija koja se konacno raspada.
No,ako se potvrdi da vasiona imaa nepromenjljiv obim vakuumske energije,onda ce se ona eksponencijalno siriti i to ni na koji nacin ne moze da se osujeti.Preostaje nam samo da iskoristimo priliku koja nam se ukazuje danas i da sto pre teleskopima sakupimo sto je moguce vise podataka.Zivimo u zlatnom dobu astronomije,kada celu vasionu jos imamo kao na dlanu,i ta prilika ne sme da se propusti.Vidici su bili znatno siromasniji kada je vek kosmosa iznosio samo delic sadasnjeg,a bice jos oskudniji kada u njemu preostanu samo medjusobno izdvojena ostrvca."
Nadam se da ce vam tekst biti zanimljiv,i da je vredelo vreme koje sam proveo prekucavajuci ga.
