kojote
Elita
- Poruka
- 18.634
"ima razne krave
krava je jedna domaća životinja od mesa
rodi se na selu od teleta
na pašnjaku ona pase
pa onda žvaće
žvakaću travu
muze mleko
daje kajmak i sir
a posle opet pravi tele"
Savremenkova naklonost ka romantičnoj lirici se lako može isprobati u svakodnevnom životu, kao umetnost utemeljena na estetici građanske svakidašnjice i na njoj svojstvenom razlikovanju neromantičnog i romantičnog, egzistencijalne sive zone i povremenih obasjanja.
Eto, na primer, ako se sa njenim motivima na pameti prošetamo Krstarovom, sredinom u kojoj se Savremenko zatekao sa sve svojim estetskim receptivitetom, kulturnim i etičkim nazorima, moći ćemo "kajmak i sir" ili "rođenje na selu od teleta" doživeti live, možda će nam, kao u stihu "na pašnjaku ona pase pa onda žvaće žvakaću travu", nepoznati prolaznik skrenuti misli na dragu osobu, a možda će i "posle opet pravi tele" i sto za dvoje u kafani ili bistrou probuditi uspomene. Svakako, u sastavu tih ugodnih događaja mora biti i ona smesa brige, frustracije, dosade i potisnutih strahova koju antropologija i socijalna psihologija dvadesetprvog veka otkriva u savesti ili podsvesti Savremenka, bilo kao inokosnu senzaciju ili kao kontrapunkt kravama, pašnjacima i romantičnim zgodama.
I jedan i drugi pol razmatrane antiteze, po svojoj su supstanciji urbani fenomeni: urbanoj sredini podjednako pripadaju i sveprisutno egzistencijalno sivilo i spasonosni estetski stimulansi koji se pojave kadgod i kakogod. Naprotiv, Savremenko je višeznačnost urbanosti u vlastitoj romantičnosti potvrdio i sam. U pesmi o životnoj sredini i njoj pripadajućim živuljkama, koje je stavio u isti red sa sirom i doručkom, nalazimo sledeće redove:
"ima razne krave
krava je mnogo lepa stvar
zato što ima lepo telence
iz nje se sipa mleko
za sir i doručak
to je jedna
što stalno viče MUU
a ti je ništa ne razumeš
krava je najveća stoka
u naše selo"
Ako se doda da je estetika građanske svakidašnjice ograničila Savremenka i odgovarajućim osećajem za poetski uobičajeno i razumljivo, te mu nametnula konzervativna izražajna sredstva, proizilazi da je njegova lirika kao malo koja u dvadesetprvom veku, odrediva atributima nekonfliktnosti, normalnosti i običnosti. S toga je, ne mali paradoks, što pri opisu njenog položaja u krstarovskoj romantičnosti valja govoriti o netipičnosti i odstupanju. Nostalgije i utopije, koje Savremenka suprotstavljaju modernom gradu a njegov pogled usmeravaju iza, ispred ili izvan vremensko-prostornog kontinuuma urbane civilizacije, u krstarovskoj kulturi su vrlo snažne, otporne, a poseduju i više (moderatorskih) uporišta u opštem (ne)obrazovanju.
Na kraju... Ideali popravljanja stvarnosti - gde su? Savremenko ničim ne pokazuje (da veruje) da mu predstoji prelaz u neko novo, drukčije, po mogućstvu bolje stanje? Je li romantika senzacija između čoveka i prirode, dvoje ljudi, ili trenutno stanje (surovosti) spoljnog sveta?
krava je jedna domaća životinja od mesa
rodi se na selu od teleta
na pašnjaku ona pase
pa onda žvaće
žvakaću travu
muze mleko
daje kajmak i sir
a posle opet pravi tele"
Savremenkova naklonost ka romantičnoj lirici se lako može isprobati u svakodnevnom životu, kao umetnost utemeljena na estetici građanske svakidašnjice i na njoj svojstvenom razlikovanju neromantičnog i romantičnog, egzistencijalne sive zone i povremenih obasjanja.
Eto, na primer, ako se sa njenim motivima na pameti prošetamo Krstarovom, sredinom u kojoj se Savremenko zatekao sa sve svojim estetskim receptivitetom, kulturnim i etičkim nazorima, moći ćemo "kajmak i sir" ili "rođenje na selu od teleta" doživeti live, možda će nam, kao u stihu "na pašnjaku ona pase pa onda žvaće žvakaću travu", nepoznati prolaznik skrenuti misli na dragu osobu, a možda će i "posle opet pravi tele" i sto za dvoje u kafani ili bistrou probuditi uspomene. Svakako, u sastavu tih ugodnih događaja mora biti i ona smesa brige, frustracije, dosade i potisnutih strahova koju antropologija i socijalna psihologija dvadesetprvog veka otkriva u savesti ili podsvesti Savremenka, bilo kao inokosnu senzaciju ili kao kontrapunkt kravama, pašnjacima i romantičnim zgodama.
I jedan i drugi pol razmatrane antiteze, po svojoj su supstanciji urbani fenomeni: urbanoj sredini podjednako pripadaju i sveprisutno egzistencijalno sivilo i spasonosni estetski stimulansi koji se pojave kadgod i kakogod. Naprotiv, Savremenko je višeznačnost urbanosti u vlastitoj romantičnosti potvrdio i sam. U pesmi o životnoj sredini i njoj pripadajućim živuljkama, koje je stavio u isti red sa sirom i doručkom, nalazimo sledeće redove:
"ima razne krave
krava je mnogo lepa stvar
zato što ima lepo telence
iz nje se sipa mleko
za sir i doručak
to je jedna
što stalno viče MUU
a ti je ništa ne razumeš
krava je najveća stoka
u naše selo"
Ako se doda da je estetika građanske svakidašnjice ograničila Savremenka i odgovarajućim osećajem za poetski uobičajeno i razumljivo, te mu nametnula konzervativna izražajna sredstva, proizilazi da je njegova lirika kao malo koja u dvadesetprvom veku, odrediva atributima nekonfliktnosti, normalnosti i običnosti. S toga je, ne mali paradoks, što pri opisu njenog položaja u krstarovskoj romantičnosti valja govoriti o netipičnosti i odstupanju. Nostalgije i utopije, koje Savremenka suprotstavljaju modernom gradu a njegov pogled usmeravaju iza, ispred ili izvan vremensko-prostornog kontinuuma urbane civilizacije, u krstarovskoj kulturi su vrlo snažne, otporne, a poseduju i više (moderatorskih) uporišta u opštem (ne)obrazovanju.
Na kraju... Ideali popravljanja stvarnosti - gde su? Savremenko ničim ne pokazuje (da veruje) da mu predstoji prelaz u neko novo, drukčije, po mogućstvu bolje stanje? Je li romantika senzacija između čoveka i prirode, dvoje ljudi, ili trenutno stanje (surovosti) spoljnog sveta?
I Lesandra Velikog (Srbina) prozivaš! 
