Istorija sveta warcrafta

1 Poglavlje: Mit
Titani i oblikovanje vasione

Niko ne zna kako je vasiona nastala. Neki misle da je neka pogubna kosmička eksplozija poslala bezbroj svetova da se protežu kroz ogromno prostranstvo Velike tame – svetove koji će jednoga dana nositi na sebi oblike života od čudesne i zastrašujuće raznolikosti.
Drugi, pak, veruju da je vasiona cela stvorena od strane jednog svemogućeg bića. Iako pravi koreni haotičnog svemira ostaju nesigurni, jasno je da se podigla rasa moćnih bića da bi donela sigurnost raznim svetovima i da bi obezbedila sigurnu budućnost za stvorove koji bi krenuli njihovim stopama.
Titani, ogromni bogovi metalne kože iz dalekih prostranstava vasione, istraživali su novorođeni svemir i pokretali svetove na koje bi naišli. Svetove su oblikovali tako što bi podizali moćne planine i iskopavali široka mora. Nebeskim svodovima i pomamnim atmosferama udahnuli su postojanje. Sve to beše deo njihovog nedokučivog, dalekovidog plana da izvedu red od haosa. Čak su osposobili prvobitne rase da se staraju za njihova dela i da održavaju celovitost pojedinih svetova.
Titani, vođeni od strane elitne grupe znane kao Panteon, doneli su red u stotine miliona svetova rasutih kroz Veliku tamu iza, tokom prvih doba stvaranja. Blagonakloni Panteon, koji je tragao za tim da osigura ove ustrojene svetove, oduvek beše budan zbog pretnje mogućeg napada od strane podlih ekstra-dimenzionalnih bića iz Vrtložnog podprostora. Podprostor, duhovna ravan haotičnih magija koje su povezivale mirijade svetova vasione, bio je dom beskonačnom broju opakih, demonskih bića koja su tragala samo za tim da unište život i da progutaju moći žive vasione. Nesposobni da pojme zlo i izopačenost u bilo kom obliku, Titani su se borili da pronađu načina da stanu na kraj stalnoj pretnji od demona.

Sargeras i njegov pad


Tokom vremena, demonska bića su pronašla svoj izlaz iz Vrtložnog podprostora ka svetovima Titana i Panteon je izabrao svog najvećeg ratnika, Sargerasa, da dela kao prva linija odbrane. Plemeniti div od livene bronze je izvršavao svoje dužnosti za nebrojeni broj godina, tragajući i uništavajući te demone gde god bi na njih naišao. Tokom eona, natrapao je na dve moće demonske rase, od kojih su obe težile ka tome da potčine svojoj volji vasionu i steknu moć nad njenim opipljivim delovima.
Podmukla rasa đavolskih čarobnjaka, Eredari, koristili su svoje mračne magijske veštine da bi napali i porobili mnoštvo svetova. Urođenici tih svetova behu promenjeni zlim moćima Eredara i pretvoreni u demone. Iako su Sargerasove moći bile više nego dovoljne da bi porazio opake Eredare, mučili su ga duboko kvarenje stvorova i sveproždiruće zlo. U nemogućnosti da dokuči takvu izopačenost, veliki Titan poče da tone u duboku potištenost. Uprkos svojoj sve većoj nelagodi, Sargeras je oslobodio vasionu od vorloka, tako što ih je zatočio unutar kutaka Vrtložnog podprostora.

Dok su se njegovi zbunjenost i jad produbljivali, beše primoran da se sukobi sa drugom grupom namernom da osujeti red Titana – sa Natrezimima. Ova mračna rasa vampirskih demona (takođe znana pod imenom „Gospodari užasa“), pokorila je jedan broj naseljenih svetova, zaposevši njihove stanovnike i time ih privukavši senki. Bezočni, puni spletki, Gospodari užasa, okretali su čitave narode jedne protiv drugih, dovodeći ih do nerazumne mržnje i nepoverenja. Sargeras ih je bez po muke porazio, no, njihova počinjena opačina je duboko uticala na njega.
Pošto su sumnja i očaj preplavili Sargerasova čula, izgubio je svu veru ne samo u svoje poslanje, već i u titansku viziju uređene vasione. Na kraju je počeo da veruje da je čitava zamisao o redu bila sama po sebi obmana i da su haos i opačina jedina istinska merila unutar mračne, usamljene vasione. Njegovi prijatelji Titani pokušali su da ga ubede u to da greši i da umiri svoja osećanja, ali on je samo još više odgurnuo njihova verovanja puna nade kao samoobmanjujuća. Zauvek ih napustivši, Sargeras se otisnuo da pronađe sopstveno mesto u vasioni. Iako je Panteon žalio zbog njegovog odlaska, Titani nisu mogli ni zamisliti koliko će zapravo daleko njihov zabludeli sabrat otići.

U vreme kada je ludilo uništilo poslednje tragove njegovog odvažnog duha, verovao je da su sami Titani bili odgovorni zbog neuspelog stvaranja. Napokon odlučivši da poništi njihovo delo u vasioni, rešio je da sačini nezaustavljivu vojsku koja bi zapalila sve što se moglo u svemiru dotaći.
Čak je i njegovo titansko telo postalo izobličeno opačinom koja je pokosila njegovo nekada plemenito srce. Njegove oči, kosa i brda buknuše u vatri, a njegova metalno-bronzana koža je popucala da bi otkrila beskrajno grotlo žestoke mržnje.
U svom gnevu, Sargeras je razorio zatvore u kojima behu Eredari i Natrezimi i oslobodio gnusobne demone. Ovi lukavi stvorovi poklonili su se pred ogromnim gnevom mračnog Titana i ponudili se da mu služe na kakvegod opake načine. Sargeras je iz redova Eredara izabrao dva prvaka da zapovedaju njegovom demosnskom vojskom uništenja. Kil’džejdin Varalica beše izabran da traga za najmračnijim rasama u vasioni i da ih privuče u Sargerosove redove. Drugi prvak, Arhimond Oskrnavitelj, beše odabran da vodi Sargerosove mnogobrojne vojske u bitku protiv svakog ko bi se mogao odupreti volji Titana.

Kil’džejdinov prvi potez beše da stavi pod svoju strahotnu moć vampirske Gospodare užasa. Oni su mu služili kao lični pomoćnici diljem vasione i beše im zadovoljstvo da pronalaze nerazvijene rase koje će njihov gospodar izopačiti i pripojiti. Prvi među njima je bio Tajkondrius Zamračitelj. Kil’džejdina je služio kao savršen vojnik i beše voljan da dovede Sargerasovu ognjenu volju u sve tamne kutke vasione.
Takođe je i moćni Arhimond opunomoćio sopstvene pomoćnike. Zazivanjem zlih Gospodara jama i njihovog svirepog vođe, Manorota Razoritelja, on se nadao da ustanovi borbenu elitu koja bi odnela stvaranje celokupnog života.
Onog trena kada je Sargeras video da su mu vojske okupljene i spremne da izvrše svaku njegovu zapovest, otposlao je svoje pomahnitale snage u prostranstva Velike tame. Svoju rastuću vojsku je oslovljavao imenom Ognjena legija. Do dana današnjeg je ostalo nepoznato koliko su svetova progutali i spalili na svom nesvetom ognjenom pohodu kroz vasionu.

Stari bogovi i sredjivanje Azerota
Neсвјесни Саргерисове мисије да поништи њихове небројене радове, Титани су наставили да се крећу са свјета на свјет, обликујући и уређујући сваку планету како су сматрали да треба. Током њиховог путовања налетјели су на један мали свјет чији ће становници га касније назвати Азеротом. Док су Титани ишли тим праисконским прејелом, сусрели су бројна непријатељска елементална бића. Ти елементали, који су обожавали расу несхватљиво злих бића знаних као Стари богови, су се зарекли да ће отјерати Титане и да ће одржати свјет недодирнутим од нападачког металног додира.

Пантенон узнемирен злобом Старих богова, водио је рат против елементала и њихових мрачних господара. Армије старих богова су биле вођене од стране најачих елементарних вођа: Рагнарос Господар ватре, Теразејна Каменмајка, Ал'Акир Господар вјетра, Нептулон Ловац плиме. Њихове хаотичне снаге су бјесњеле свјетом и сукобљавале се са моћним Титанима. Један по један елементални господари су падали, и њихове армије су биле рaзбијене.

Pантенон је разбио тврђаве Старих богова и оковао четри зла божанства дубоко под површином свијета. Без моћи Старих богова која је држала њихове бјеснеће духове везане за физички свијет, елементали су били прогнани у амбисну раван, гдје ће се борити једни против других читави вјечност. Са одласком елементала, природа се смирила и светје постао миран и хармоничан. Титани су примјетили да је пријетња изолована и бацили се на посао.

Титани су омогућили бројне расе да им помогну у обликовању свјета. Да им помогну да се издубе неизмјерне пећине под свјетом Титани су створили патуљчасте земљане од магичног живог камена. Да им помогну да издубе мора и подигну тло са морског дна Титани су створили огромне али љубазне морске дивове. Много доба су Титани помјерали и обликовали земљу све док на крају није простао један савршени континент. У центру тог континента Титани су израдили језеро светлуцаве енергије. Језеро, које су назвали Бунаром вјечности, је требао да буде фонтана живота за свијет. Његове снажне енергије би храниле кости света и омогућавала животу да се укорјени у богатом тлу земље. Током времена, биљке, дрвеће, чудовишта и створови свих врста почели су да напредују на праисконском континенту. Док је сумрак падао на задњи дан њиховог рада, Титани су назвали континент Калимдор: ''земља вјечне звјездане свјетлости''

_________________

Zaduženje jata Zmajeva


Zadovoljni što je majušni svet uređen i što je gotov njihov posao, Titani su se pripremili da napuste Azerot. Međutim, pre no što su otišli, dali su u zaduženje najvećim vrstama sveta da paze na Kalimdor, da ne bi neka sila narušila njegov spokoj. U tom dobu beše mnogo jata Zmajeva. Ipak, pet jata je držalo prevlast nad svojim rodom. Beše da su ovih pet Titani izabrali da budu pastiri svetu koji je tek počinjao. Svakog od njihovih vođa su ponaosob najveći članovi Panteona proželi delom svoje moći. Ovi veličanstveni Zmajevi (kako su ispod navedeni), postali su znani kao Veliki vidovi ili kao Zmajski vidovi.

Aman’tul, Velikootac Panteona, podario je deo svojih kosmičkih moći ogromnom bronzanom zmaju Nozdromu. Velikootac mu je dao moć da čuva vreme samo i da upravlja večitim kruženjem puteva usuda i sudbine. Postojani i časni Nozdromu postao je znan kao Bezvremeni.

Titanka Eonar, zaštitinica sveg života, dala je deo svoje moći velikom crvenom levijatanu, Alekstraži. Zauvek posle toga, Alekstraža će biti znana kao Zaštitnik života i ona će delati u smeru očuvanja svih živih stvorenja unutar sveta. Tokom njene najveće mudrosti i beskrajne samilosti za sva živa bića, ona beše proglašena zmajskom kraljicom i data joj je uprava nad sopstvenim rodom.
Eonar je takođe blagoslovila Alekstražinu mlađu sestru, vitku zelenu zmajicu Iseru, delom prirodnih uticaja. Ona je pala u večiti trans, vezana za buđenje Sna stvaranja. Znana kao Snevač, on će paziti na razvijanje divljine sveta iz njenog zelenog carstva, Smaragdnog sna.
Titan Norganon, čuvar znanja i majstor-volšebnik, dao je plavom zmaju, Maligosu, deo svojih ogromnih moći. Od tada pa na dalje, Maligos će biti znan kao Činotkalac, čuvar magije i tajnih znanja.

Kaz’gorot, titanski uobličilac i kovač sveta, podario je deo svojih nesagledivih moći moćnom crnom zmaju, Neltarionu. Širokogrudom Neltarionu, kasnije znanom kao Zemljočuvar, data je uprava nad zemljom i dubokim mestima sveta. On beše oličenje snage sveta i bio je Alekstražin najveći saveznik.
Tako opunomoćeni, Pet vidova behu zaduženi da štite svet u odsustvu Titana. Titani su zauvek napustili Azerot, ostavivši pripremljene Zmajeve da čuvaju njihovu tvorevinu. Nažalost, bilo je samo pitanje vremena, kada će Sargeras saznati za postojanje novorođenog sveta...

(Napomena prevodioca: levijatan je najćešće morska zmijolika neman, ovde nema biblijsku konotaciju, već se zbog izgleda stavlja u takvu vrstu zmaja. Takođe, u originalu se za Neltariona kaže da je „mighty black wyrm“, što bi bilo najbliže našem „velika crna ala“ (odnosno, izgled mu je poput izgleda evropskog zmaja), no, prevodilac se opredelio za rešenje zmaj, zbog problematične situacije sa rodom imenice ala ili aždaja.)

Probuđeni svet i Zdenac večnosti
Deset hiljada godina pre no što su se orci i ljudi sukobili u Prvom ratu, svet Azerota je na sebi imao samo jedan veliki kontinent okružen morem. Ta kopnena masa, znana kao Kalimdor, bila je dom izvesnom broju različitih rasa i stvorova, koji su se svi borili za opstanak usred divljih stihija probuđenog sveta. U središtu tamnog kontinenta nalazilo se tajanstveno jezero usplamtelih sila. Jezero, koje će kasnije biti zvano Zdenac večnosti, beše istinsko srce magije i prirodnih sila ovog sveta. Crpeći svoju snagu iz Velike tame, Zdenac je delao kao magična fontana, šaljući svoje moćne sile diljem sveta, da bi negovao život u svim njegovim čudesnim oblicima.
Vremenom, prvobitno pleme noćnih čovekolikih bića lagano je pronašlo svoj put do ivica opčinjavajućeg začaranog jezera. Divlji čovekoliki nomadi, povučeni čudnim silama Zdenca, sagradili su proste domove na njegovim tihim obalama. Kako je vreme prolazilo, njegove kosmičke moći su uticale na njih, čineći ih snažnim, mudrim i u biti, besmrtnim. Pleme je prihvatilo ime Kaldorei, što je na njihovom maternjem jeziku značilo „deca zvezda“. Da bi proslavili svoje novostvoreno društvo, izgradili su ogromne građevine i hramove u okolini jezera.

Kaldorei ili noćni vilovnjaci, kako će kasnije biti poznati, obožavali su boginju meseca Elunu i verovali da ona spava unutar titravih dubina Zdenca tokom dnevnih časova. Njihovi rani sveštenici i vidovnjaci proučavali su Zdenac sa neutoljivom ljubopitljivošću, povučeni da proniknu u njegove neizrecive tajne i moći. Kako se njihovo društvo razvijalo, noćni vilovnjaci su istražili prostranstvo Kalimdora i upoznali njegove ostale stanovnike. Jedina bića koja su ih naterala da zastanu, behu drevni i moćni Zmajevi. Ogromne zmijolike zveri behu često usamljene, ali su to činile da bi čuvale poznate zemlje od mogućih pretnji. Noćni vilovnjaci su otkrili da Zmajevi sebe smatraju zaštitinicima sveta – i bili su saglasni u tome da je najbolje da oni i njihove tajne budu ostavljeni na miru.
Vremenom, ljubopitljivost ih je odvela i sprijateljila sa nekim od moćnih bića, i to ni sa kim drugim, do li sa samim Senarijusom, moćnim polubogom prvobitnih šuma. Širokogrudi Senarijus zavoleo je radoznale noćne vilovnjake i proveo je mnogo vremena podučavajući ih o prirodi. Miroljubivi Kaldorei razvili su veliko razumevanje za žive šume Kalimdora i uživali su u skladnoj ravnoteži prirode.

Kako su naizgled beskonačno prolazile godine, društvo noćnih vilovnjaka se širilo i prostorno i kulturno. Njihovi hramovi i naseobine su se protezali preko prostranstva tamnog kontinenta. Ažara, njihova prelepa i nadarena kraljica, sagradila je ogromnu, čudesnu palatu na obali Zdenca, koja beše dom njenim omiljenim slugama unutar draguljima optočenih dvorana. Sluge, koje je nazvala Kel’dorei ili „Visokorodni“, skakali su na njenu svaku zapovest i držali su za sebe da su bolji od ostalih njihovog roda. Iako je kraljica Ažara bila podjednako voljena od celog naroda, Visokorodnima se u tajnosti zavidelo i ne behu omiljeni kod ostatka noćnih vilovnjaka.
Deleći interesovanje prema Zdencu večnosti sa sveštenicima, Ažara je naredila Visokorodnima da iskopaju njegove tajne i da otkriju njegovu pravu svrhu u svetu. Visokorodni su se zatrpali svojim radom i izučavali su Zdenac bez predaha. Vremenom su razvili sposobnost da upravljaju i vladaju njegovim kosmičkim silama. Kako su ogledi napredovali, otkrili su da mogu koristiti njegove novootkrivene moći, po svojoj volji da stvore ili da unište. Neobazrivi Visokorodni natrapali su na iskonsku magiju i behu odlučni u tome da njome zavladaju. Iako su se složili sa tim da je magija u biti opasna, ako se njome neodgovorno služi, Ažara i njeni Visokorodni su počeli da se bave svojim činima sa lakoumnim ushićenjem. Senarijus i mnogi mudri učenjaci noćnih vilovnjaka upozorili su ih da će samo jad proisteći iz igre sa očigledno prevrtljivim magijskim veštinama. I pored toga, Ažara i njeni pratioci su tvrdoglavo nastavili da šire svoje rastuće moći.

Kako su njihove moći rasle, jasna promena se dogodila na Ažari i Visokorodnima. Nadmeni i hladni viši sloj postajao je sve više ravnodušan i surov prema ostalim noćnim vilovnjacima. Tamna koprena zamišljenosti je pala na Ažarinu nekada zanosnu lepotu. Počela je da se sklanja od svojih voljenih podanika i odbijala je dodir sa svima, sem sa svojim odanim sveštenicima Visokorodnih.
Mladi učenjak nazvani Malfjurion Olujbes, koji je proveo dosta vremena izučavajući osnovne veštine drudizma, počeo je da sumnja u to da užasna moć izopačuje Visokorodne i njegovu voljenu kraljicu. Iako nije mogao da pronikne u to kakvo će zlo nastati, znao je da će se životi noćnih vilovnjaka uskoro zauvek promeniti...

Rat drevnih

10,000 godina pre Ratne veštine I

Nemarna upotreba magije od strane Visokorodnih je odaslala talase sile u kovitlacu izvan Zdenca večnosti u Veliku tamu. Strujeće talase sile su osetili strašni tuđinski umovi. Sargeras – veliki Neprijatelj sveg života, Uništitelj svetova – osetio je moćne talase i bio povučen ka dalekoj tački njihovog porekla. Uhodeći prvobitni svet Azerota i osećajući beskonačne sile Zdenca večnosti, Sargerasa je progutala nezasitna glad. Veliki mračni bog Bezimene praznine je rešio da uništi mladi svet i da položi pravo na njegove sile, kao da mu pripadaju.
Okupio je svoju ogromnu Ognjenu legiju i krenuo je ka Azerotu, svetu koji ništa nije slutio. Legija se sastojala od milion vrečećih demona, otrgnutih iz dalekih kutaka vasione i oni su žudeli za osvajanjem. Sargerasovi zapovednici, Arhimond Oskrnavitelj i Manorot Razoritelj, pripremili su svoje paklene podanike da napadnu.
Kraljica Ažara, obuzeta užasnim zanosom svoje magije, posrnula je kao žrtva Sargerasove neporecive moći i složila se da mu dozvoli ulazak u njen svet. Čak su se i njene Visokorodne sluge predale neumitnom izopačenju magije i započele su da obožavaju Sargerasa kao svog boga. Da bi pokazali svoju odanost Legiji, oni su pomogli svojoj kraljici da otvori široki, vrtložni prolaz unutar dubina Zdenca večnosti.

Onog trena kada su bile završene sve pripreme, Sargeras je započeo kobnu najezdu na Azerot. Demonski ratnici Ognjene legije otutnjali su u svet kroz Zdenac večnosti i otpočeli su opsadu na uspavane gradove noćnih vilovnjaka. Vođena Arhimondom i Manorotom, Legija se rojila preko zemalja Kalimdora, ostavljajući samo pepeo i novoprobuđenu žalost. Demonski vorloci su zazvali ognjene infernale, koji su udarali poput paklenih meteora u vitke kule kalimdorskih hramova. Odred ognjenih, krvožednih ubica, znanih kao Usud-straža, marširao je preko kalimdorskih polja, brišući sve na svom putu. Čopor divljih, demonskih zlokerova pustošio je šume i polja bez ikakvog otpora. Iako su odvažni kaldorejski ratnici pohitali da odbrane svoju drevnu domovinu, behu primorani da predaju zemlju, inč po inč, pred žestinom Legijine navale.
Palo je u zalog Malfjurionu Olujbesu da pronađe pomoć za svoj narod pod opsadom. Olujbes, čiji se brat Ilidan bavio magijom Visokorodnih, beše razgnevljen narastajućim grehom unutar višeg staleža. Ubedivši Ilidana da se odrekne svoje opasne zaokupljenosti, Malfjurion je krenuo da pronađe Senarijusa i da okupi silu koja će se odupreti. Prelepa mlada sveštenica Tiranda je pristala da prati braću u ime Elune. Iako su obojica braće voleli sveštenicu od vrlina, njeno srce je pripadalo samo Malfjurionu. Ilidan beše povređen zbog novonastale ljubavi svog brata i Tirande, ali je znao da to osećanje nije ništa, u poređenju sa bolom koji je osećao zbog zavisnosti od magije.

Pošto je postao zavistan o magijskim silama, Ilidan se borio da zadrži vlast nad svojom skoro obuzimajućom gladi da ponovo posegne za moćima Zdenca. Međutim, uz Tirandinu strpljivu podršku, beše u stanju da se obuzda i da pomogne svom bratu da pronađe usamljenog poluboga Senarijusa. Senarijus, koji je živeo unutar svetih Mesečevih poljana daleke planine Hajdžal, složio se da pomogne noćnim vilovnjacima u potrazi za drevnim zmajevima i da ih pozovu u pomoć. Zmajevi, na čelu sa crvenim levijatanom Alekstražom, pristali su da pošalju svoja moćna jata da se bore sa demonima i njihovim paklenim gospodarima.
Senarijus je okupio vojsku drevnih drvo-ljudi, prizvavši duhove začaranih šuma, i poveo ih protiv Legije u smelom pešadijskom napadu. Kako su se vilovnjački saveznici okupili oko Ažarinog hrama i Zdenca večnosti, rat je buknuo svom silinom. Uprkos snazi svojih novostečenih saveznika, Malfjurion i njegovi pratioci su uvideli da Legija ne može biti poražena samo vojnom silom.
Kako je besnela bitka ogromnih razmera oko Ažarinog glavnog grada, zabludela kraljica je čekala, iščekujući Sargerasov dolazak. Gospodar Legije se pripremao da prođe kroz Zdenac večnosti i da uđe u opustošeni svet. I dok se njegova nezamislivo ogromna senka približavala pobesneloj površini Zdenca, Ažara je okupila najmoćnije od svojih Visokorodnih pratilaca. Samo su povezivanjem svoje magije u jednoj usredsređenoj čini mogli da stvore dovoljno veliku kapiju za Sargerasa da prođe.

I dok je bitka besnela preko usplamtelih polja Kalimdora, razvio se užasan preokret događaja. Detalji dešavanja su izgubljeni vremenom, ali se zna da je Neltarion, Zmajski vid zemlje, izgubio razum tokom presudne borbe protiv Ognjene legije. Počeo je da se raspada, dok su plamen i bes izbijali iz njegove tamne kože. Nazvavši sebe Krilo smrti, ognjeni zmaj je nasrnuo na sopstveni rod i odvukao je pet jata sa vojnog polja.
Iznenadna izdaja Krila smrti beše toliko pogubna, da se jata zmajeva nikada istinski nisu oporavila. Ranjeni i zatečeni, Alekstraža i ostali plemeniti zmajevi behu primorani da napuste svoje smrtne saveznike. Malfjurion i njegovi pratioci, sada beznadno nadmašeni brojem, jedva su preživeli napad koji je usledio.
Ubeđen u to da je Zdenac večnosti osnovna veza demona sa pojavnim svetom, Malfjurion je bio uporan na tome da bi on trebalo da bude uništen. Njegovi pratioci, znajući da je Zdenac izvor njihove besmrtnosti i moći, behu užasnuti tom smelom pomišlju. Ipak, Tiranda je spoznala mudrost u Malfjurionovoj pomisli, tako da je ubedila Senarijusa i njihove sadrugove da navale na Ažarin hram i da pronađu način da zatvore Zdenac zauvek.

Cepanje sveta

Znajući da će ga uništenje Zdenca sprečiti da ikada više koristi magiju, Ilidan je gledajući samo sebe, napustio svoj krug i otisnuo se da upozori Visokorodne na Malfjurionov plan. Zahvaljujući pomami koja ga je obuzela zbog zavisnosti i razdirućoj mržnji prema ljubavi svog brata i Tirande, nije osećao kajanje zbog izdaje Malfjuriona i zbog svrstavanja uz Ažaru i njoj iste. Da zlo bude veće, zakleo se da će štititi moći Zdenca svim mogućim sredstvima.
Malfjurion je poveo svoje pratioce u samo središte Ažarinog hrama, slomljenog srca zbog bratovljevog odlaska. I baš kada su uleteli u glavno učilište, pronašli su Visokorodne usred svojih završnih mračnih čini. Zajednička čin je stvorila nestabilni vrtlog moći unutar uzburkanih dubina Zdenca. I dok se Sargerasova zloslutna senka pomaljala sve bliže površini, Malfjurion i njegovi pratioci su navalili u napad.

Upozorena već od Ilidana, Ažara je bila više nego spremna za njih. Skoro su svi Malfjurionovi pratioci pali pred moćima pomahnitale kraljice. Pokušavši da napadne Ažaru s leđa, Tiranda beše neočekivano uhvaćena od strane kraljičinih Visokorodnih stražara. Iako ih je savladala, Tiranda je od njihovih ruku zadobila ozbiljne rane. Kada je Malfjurion video svoju ljubljenu kako pada, toliko se razgnevio, da je odlučio da završi sa Ažarinim životom.

Dok je bitka besnela unutar i izvan hrama, Ilidan se pojavio iz senki pored obala velikog Zdenca. Izvukavši nekoliko posebno načinjenih bočica, kleknuo je i svaku od njih napunio svetlucavom vodom iz Zdenca. Ubeđen u to da će demoni uništiti društvo noćnih vilovnjaka, isplanirao je da ukrade svete vode i da za sebe zadrži njihove moći.
Bitka koja je usledila između Malfjuriona i Ažare, bacila je pažljivo sačinjenu čin Visokorodnih u haos. Nestabilini vrtlog unutar Zdenčevih dubina je prasnuo i pokrenuo je pogubni lanac događaja koji će pocepati svet zauvek. Ogromni prasak je zaljuljao hram do samih temelja i otposlao ogromne potrese koji su cepali namučenu zemlju. Dok je užasna bitka besnela između Legije i noćnih vilovnjaka oko i iznad glavnog grada, zatalasane vode Zdenca večnosti su se izvile u kovitlacu i urušile se nad sobom.

Kako su manji udari od urušavanja Zdenca tresli same kosti sveta, mora su pojurila da ispune zjapeću ranu koja je ostala na zemlji. Skoro osamdeset odsto kalimdorske kopnene mase beše rastavljeno na delove, ostavljajući za sobom samo pregršt odvojenih kontinenata okruženih novim, pobesnelim morima. U središtu novog mora, gde je nekada Zdenac večnosti stajao, beše burna oluja od žestine plime i oseke, i haotičnih sila. Ovaj užasni ožiljak, znan kao Melstrom, nikada nije prestao sa svojim jarosnim kovitlanjem. On će ostati kao stalni podsetnik na strašnu propast... i na doba sklada i savršenstva, koje je zauvek izgubljeno.
Nekako su, protivno svemu, kraljica Ažara i njena Visokorodna bulumenta uspeli da prežive ovaj sudnji dan. Izmučeni i iskrivljeni silama koje su oslobodili, behu povučeni urušavanjem Zdenca ispod pobesnelog mora. Prokleti – promenjeni – preuzeli su nova obličja i postali odvratne zmijolike nage. Sama Ažara se povećala od mržnje i gneva, postavši ogromno čudovište, odražavajući tako svu iskvarenost i zlobu koji su se oduvek krili unutar njenog srca.
Tu, na dnu pod Melstromom, nage su sagradile za sebe novi grad Nazdžatar, u kome će ponovo izgraditi svoju moć. Biće potrebno deset hiljada godina, pre no što će oni ponovo oglasiti svoje postojanje svetu na površini.

Planina Hajdžal i Ilidanov dar


Nekoliko vilovnjaka koji behu preživeli užasni prasak, okupilo se na grubo sklepanim splavovima i polako se zaputilo ka jedinom kopnu koje im beše na vidiku. Nekako su, milošću Elune, Malfjurion, Tiranda i Senarijus preživeli Veliko cepanje. Iznureni junaci su se složili da povedu preživele od svog roda i da ustanove nov dom za svoj narod. Dok su putovali u tišini, gledali su ruine svog sveta i shvatili su da su njihove žudnje donele uništenje svemu oko njih. Iako su uništenjem Zdenca Sargeras i njegova Legija bili odsečeni od sveta, Malfjurion i njegovi pratioci behu ostavljeni da se bave strašnom cenom pobede.

Beše mnogo i od Visokorodnih koji su netaknuti preživeli propast. Oni su krenuli ka obalama nove zemlje zajedno sa ostalim noćnim vilovnjacima. Iako Malfjurion nije verovao njihovim namerama, bio je zadovoljan što bez samih sila Zdenca, nisu bili u mogućnosti da načine neko zlo.
Dok se izmučeno mnoštvo noćnih vilovnjaka iskrcavalo na obale nove zemlje, otkrili su da je sveta planina Hajdžal preživela propast. U potrazi za novim domom, Malfjurion i noćni vilovnjaci su se uspeli na padine Hajdžala i dosegli do njegovog vetrovitog vrha. I dok su se spuštali u šumovitu dolinu, koja se gnezdila između dva ogromna planinska vrha, pronašli su malo spokojno jezero. Na svoj užas, takođe su otkrili da su njegove vode bile zagađene magijom.

Preživevši takođe Cepanje sveta, Ilidan je stigao do vrha Hajdžala mnogo pre Malfjuriona i noćnih vilovnjaka. U svojoj mahnitoj čežnji da održi tokove magije u svetu, ispraznio je svoje bočice u kojima su se nalazile dragocene vode Zdenca večnosti u planinsko jezero. Ilidan, likujući zato što je verovao u to da je novi Zdenac dar budućim naraštajima, beše zatečen kada ga je brat uhvatio. Malfjurion mu je rekao da je magija u samoj biti haotična i da njeno korišćenje neizbežno vodi ka sveopštem kvarenju i sukobima. I pored toga, Ilidan je odbio da se odrekne svojih magičnih moći.
Potpuno svestan toga do čega će na kraju dovesti Ilidanovi bezobzirni planovi, Malfjuron je doneo odluku da se jednom za svagda razračuna sa svojim, za moći pomahnitalim, bratom. Uz Senarijusovu pomoć, on je zatvorio Ilidana unutar ogromne mogile, u kojoj je trebalo da ostane vezan i bez moći za sva vremena. Da bi osigurao njegovo utamničenje, Malfjurion je ovlastio mladu čuvarku, Majev Poj seni, da bude lični Ilidanov tamničar.
Smatrajući da bi uništenje novog Zdenca moglo doneti još veću propast, noćni vilovnjaci su ga ostavili. Međutim, Malfjurion je proglasio da se više nikada neće upotrebljavati magične veštine. Pod Senarijusovim budnim okom, počeli su da izučavaju drevne veštine druidizma koje će im omogućiti da zaleče opustošenu zemlju i da obnove svoje voljene šume u podnožju planine Hajdžal.

Drvo sveta i Smaragdni san

9,000 godina pre Ratne veštine I


Tokom mnogo godina noćni vilovnjaci su neumorno radili da bi obnovili što se dalo obnoviti od svoje drevne domovine. Napustivši svoje razrušene hramove i puteve da zarastu u rastinje, oni su sagradili svoje nove domove usred zelenog drveća i senovitih bregova na podnožju Hajdžala. Vremenom, zmajevi, koji su preživeli veliko Cepanje sveta, izašli su iz svojih tajnih prebivališta.
Crvena Alekštraža, zelena Isera i bronzani Nozdromu, sišli su na spokojna jezera druida i sagledali su u plodove truda noćnih vilovnjaka. Malfjurion, koji je postao najviši druid nesagledive moći, pozdravio je moćne zmajeve i rekao im za stvaranje novog Zdenca večnosti. Veliki zmajevi behu uznemireni ovim mračnim novostima i pretpostavljali su da dok god bude postojao Zdenac, da će Legija moći jednog dana da se vrati i ponovo napasti svet. On i tri zmaja su sklopili dogovor da Zdenac čuvaju i da se postaraju za to da sile Ognjene legije nikada ne pronađu svoj put nazad ka ovom svetu.
Alekštraža, Zaštitnik života, postavila je jedno začarano seme unutar samog srca Zdenca večnosti. Seme, probuđeno moćnim magičnim vodama, zaživelo je kao ogromno drvo. Korenje moćnog drveta je izraslo iz Zdenčevih voda i izgledalo je kao da njegova bujna krošnja para nebeski svod. To nesagledivo drvo će biti večiti simbol veze noćnih vilovnjaka sa prirodom, a njegove životne sile će se proširiti, da bi tokom vremena zalečile ostatak sveta. Noćni vilovnjaci su svom Drvetu sveta dali novo ime, Nordrasil, što je na njihovom maternjem jeziku značilo „kruna nebesa“.
Nozdromu, Bezvremeni, bacio je čin na Drvo sveta da bi noćnim vilovnjacima obezbedio da dok god ono bude stajalo, da nikada ne ostare ili podlegnu bolesti ili zarazi.
Isera, Snevač, takođe je bacila čin na Drvo sveta povezujući ga sa sopstvenim carstvom, duhovnom ravni znanom kao Smaragdni san. Ta ravan, koja beše prostrani, uvek promenljivi duhovni svet, postojala je van granica čulnog. Iz Sna, Isera je uređivala propadanje i tok prirode i razvojnu putanju samoga sveta. Druidi noćnih vilovnjaka, uključujući i samog Malfjuriona, behu vezani za San kroz Drvo sveta. Kao deo tajanstvenog dogovora, oni su se složili da neprekidno spavaju vekovima, tako da bi njihovi duhovi mogli da tumaraju beskonačnim stazama Iserinih Puteva snova. Iako su bili ožalošćeni zbog izgleda da će izgubiti toliko mnogo godina od svojih života u spavanju, oni su nesebično pristali da održe svoj deo pogodbe sa Iserom.

Progonstvo Visokorodnih vilovnjaka

7300. godine pre Ratne veštine I

Kako su prolazili vekovi, društvo noćnih vilovnjaka je postalo snažno i proširilo se kroz novonastale šume koje su nazvali Ašenvejlom. Mnogi od stvorova i vrsta, kojih beše u velikom broju pre Cepanja, kao što su furbolzi i kvilbori*, ponovo su se pojavili i množili na zemlji. Pod dobrim vođstvom druida, noćni vilovnjaci su živeli u dobu još neviđenih mira i spokojstva pod zvezdama.
Međutim, mnogi od prvobitnih preživelih Viskorodnih su postajali sve uznemireniji. Poput Ilidana pre njih, pali su zbog prekida moći koji je došao usled gubitka magije za kojom su žudeli. Bili su u iskušenju da posegnu za silama Zdenca večnosti i da uživaju u bavljenju magijom. Dat’Remar, drski i bez dlake na jeziku vođa Viskorododnih, počeo je da se druidima javno podsmeva, nazivajući ih kukavicama zato što odbijaju da vladaju magijom, za koju je tvrdio da im po pravu pripada. Malfjurion je sa ostalima odbacio Dat’Remarove tvrdnje i upozorio je Visokorodne da će se svaka upotreba magije kazniti smrću. U jednom bezobzirnom i na zlo unapred osuđenom pokušaju da ubede druide da opozovu svoj zakon, Dat’Remar je sa svojim pratiocima oslobodio užasnu magičnu oluju nad Ašenvejlom.
Druidi nisu mogli na sebe navući smrti tolikih od svog roda, tako da su odlučili da prognaju nerazborite Viskorodne iz svojih zemalja. Dat’Remar i oni koji su ga pratili, srećni što su se napokon otarasili svojih nazadnih srodnika, ukrcali su se na posebno sagrađene brodove i otisnuli se ka pučini. Iako niko od njih nije znao šta ih očekuje iza pobesenelih voda Vrtloga, behu nestrpljivi da osnuju svoju novu domovinu u kojoj će moći da nekaženjeno koriste toliko željenu magiju.Viskorodni ili Kel’dorei, kako ih je Ažara nazvala u prošlosti, iskrcali su se najzad na obale istočne zemlje koju će ljudi zvati Lorderanom. Planirali su da izgrade sopstveno magično kraljevstvo, Kel’Talas, i da odbace nazore noćnih vilovnjaka o obožavanju meseca i života tokom noći. Zauvek potom, oni će prihvatati sunce i biće znani samo kao visoki vilovnjaci.