Osam godina „Milosrdnog anđela''

Sve se promenilo na štetu Srba

Tokom 78 dana vazdušne kampanje nazvane „Milosrdni anđeo” poginula su, prema podacima državnih organa, 1.002 pripadnika Vojske Jugoslavije i policije Srbije i oko 2.500 civila, među kojima 89-toro dece, a oko 10.000 ljudi je ranjeno i povređeno.

Tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije, započete na današnji dan 1999. godine, Bi-Bi-Si je 19. aprila te godine emitovao tvrdnju američkog ambasadora za ratne zločine Dejvida Šefera da SAD nemaju izveštaj sa Kosova „za više od 100.000 ljudi” i da „nemamo pojma gde su oni sada”. Spekulacije o ogromnom broju albanskih žrtava nastavile su se i narednih nedelja, da bi Si-Bi-Es 16. maja preneo reči ministra odbrane SAD, Vilijema Koena, da na Kosovu nema „oko 100.000 muškaraca vojničkog uzrasta, možda su ubijeni”. Američki predsednik Bil Klinton, po pisanju londonskog „Gardijana” od 19. aprila, govorio je o tome da su Srbi ubili „na hiljade” Albanaca na Kosovu.

Samo četiri dana posle Klintona, u „Njujork tajmsu” se 23. aprila oglasio analitičar Tomas Fridman: „Dopadalo vam se ili ne, mi smo u ratu protiv srpske nacije (Srbi svakako to misle) i ulozi moraju biti veoma jasni: svake nedelje kada pustošite Kosovo vratićemo vam zemlju deceniju unazad pretvorivši vas u prah. Želite u pedesete? Mi ćemo vam dati pedesete. Želite 1389? Možemo da stvorimo i 1389”.

Bombardovanje je trajalo 78 dana, dakle jedanaest nedelja, pa bi po Fridmanovom nemilosrdnom i ciničnom računu, proizašlo da je napad NATO-a vratio Srbiju i Srbe jedanaest decenija unazad, dakle negde u 1889. godinu.

Iako su Srbi i nealbanci na Kosmetu po popisu iz 1991. činili samo 17 posto ukupne populacije, njihovo učešće među stradalim je daleko više i iznosi 28 posto.

Nad srpskom pokrajinom Kosovo i Metohija uveden je međunarodni protektorat.



NATO zločin - Niš 1999. godine (foto dokumentacija Politike)

ne znam o cemu pricas...
kampanja "milosrdni andjeo" se nikad nije desila...

Milić od Mačve: Kletva Americi

Kaca Božijeg gneva sručiće se na tebe, Ameriko! Došao je vakat. Sram da te bude! Sa kakvom junećom upornošcu hoćeš srpski plast sena da razbucaš! Usta ti se za vrat okrenula, guba ti se na dom rasputila, obadva ti oka iscurila, te vranama živa hrana bila; ka zengama Srbi što su sada!

Od šta bežala od tog ne pobegla, naopačke noge okrenula, sa psima se oko kosti klala, iz pasijeg korita lokala. Oko vrata verige nosila, dom ti crna koprena zavila. Na krovu ti zagraktale čavke ako bombe na Beograd sručiš! Ognjište ti kiša ugasila. Krv ti mrka za zverinje lokva. Na pseći se sugreb navrznula, svrab nosila - dranje ne pomoglo. Uskrsova jaja ne šarala, svoja oba u mengele metla što Bejkera i Buša ponela.

Bog veliki i velika sila, naredio te se ispunilo. Vriskom išla na časne verige, vrat slomila na vovedenije, manit lajala na voskresenije, Ameriko, čuj glas ponositog! Srpom žnjela nad (zmijama trnje! Kosom strugala studeno kamenje! Užetom se konjskim opasala a prosjačkim štapom poštapala. Kile vukla do zemljice crne, na glavi ti stajalo kamenje, oko vrata belutak privezla i u bunar kosmički se vrgla. Smrcalo ti al ti ne svitalo. Plakalo ti al se ne tešilo. Veštice ti sreću odnosile a sove ti hranu donosile, po sred noći dok ljudi spavaju.

Snaga ti se u drobu prelila. Do pasa te živina kljucala a od pasa guba razjedala. S ježevima zime zimovala, oštre bodlje kapke ti grebale, tuđe oči zemljom te vodile, od kamenja koljivo kuvala, u rešeto vodu zavatala, pseće meso u pomami jela a na glavi mravinjak nosila! Umirala a ne mogla umreti.

Grob sama sebi rukama kopala, raspadala se a ne raspala se. U krpelj se teški pretvorila, a iz kože nikad ne izišla što Tuđmana demokratom tvoriš. Vetar meso sa tebe skidao, u kući ti duša ne zborila, sve ti hladnim ledom zaledilo. Nit ženila niti se veselila, od kuće ti ostali ugarci, međ zubima pseća deltina! Ameriko, Broz te usrećio! Da i tebe ropac drhtav snađe! Crnački te gnevi umorili! Kletva moja sa nebeskih soha neka bude Božija pomisao.
( 28. 01. 2004)

Niko ni da prokomentarise...Strasno,valjda ljudi hoce da zaborave,postali smo bezosecajni kao narod,svako gleda samo sebe i tu je kraj.
Zao mi je najvise ljudi oni su nase najvece blago,ali njihove kuce jos stoje otvorene,ima mnogo bez ruku,nogu,radijacija pogadja decu....kosovo je trebalo podeliti jos onda, povuci se do nekle nagoditi se i gotovo.Nazalost mislim da smo jaci smo bili onda nego sad.Stav zapada se nije bog zna kako promenio,i dalje je ucenjivacki i ostace za duze vreme, dakle nismo imali neke koristi od njih, i dalje se tesko zivi...A sto se tice amerike ne znam zasto su se okrenuli protiv nas ,nismo lobirali kako treba i zato ce se nastaviti cepanj ove male zemlje zvane Srbija.

Zamislite samo da je Ratko Mladic akciju u Srebrenici nazvao "Beli andjeo dobrote sa lepim ocima"

Aman, ta operacija se zvala Allied Force ili tako nešto!

Nema pravde medju ljudima, ne treba se cuditi. Siledzijstvo i otimacina najnizeg nivoa se po prvi put dogodila na svetskom nivou uz aktivno ucesce mogu reci celog sveta - jedan narod je bombardovan samo iz jednog razloga - otimanje dela teritorije i predavanje jednoj etnickoj grupaciji koja je okupirala taj deo. Mi Srbi moramo malo drugacije razmisljati - zasto smo se Bogu zamerili toliko? Opet mozemo biti sigurni u jedno - sve se vraca. Uskoro ce oni imati svoje siptare i uskoro ce oni braniti svoje pokrajine i granice kao sto smo mi onda. U jedno sam siguran - vraticemo se na Kosovo a siptara vise nece biti dole nikada. Ne treba zaboravljati 1999 tu ni sledecih 500 godina.

Hm, eto, najzad da se složimo oko nečega...

Svi se slažemo...

King 7:

... U jedno sam siguran - vraticemo se na Kosovo a siptara vise nece biti dole nikada. Ne treba zaboravljati 1999 tu ni sledecih 500 godina.

Kliknite za proširenje...

Pa, ja mislim, a i siguran sam čak u to, da ti ne bi trebalo baš potpuno da budeš siguran da "Šiptara više neće biti dole nikada".
I ni jednog trenutka ne bih posmislio da smo se silno zamerili Bogu.
Ovde je reč o odnosima medju ljudima i to isključivo na zemlji.
Koga je zemlja – toga je i država. Čija je planina – toga su i ovce.
Obe izreke su iz srpskih usta, izgovorene na kosovskoj zemlji.
Treba li, zaista, verovati u svaku vest o tamonekom pritisku na nacionalnoj osnovi?
Zašto se malo ne prizove kao uzročnik ekonomija (za mene je ekonomija = trgovina = novac), pa da se u okvirima te nauke analiziraju pojave i problemi, a potom izvlače zaključci o odnosima izmedju zajednica.
Naš Srbin prodao dvosoban stan u Prištini, kupio trosoban u Kragujevcu i pride mercedes, prilično mlad a izuzetno očuvan.
Da li je to pritisak?
Za ar zemlje dole, kupuje se hektar (i više) ovde. 10 ari = 10 hektara, ili 5, a napravi se kuća i pride auto.
Da li je to pritisak?
Neću da nabrajam dalje, ali u 80 posto slučajeva doseljavanja Srba sa Kosova u Centralnu Srbiju primenjena su ova dva navedena obrasca.
I, sad, zašto govorimo o privremeno raseljenim licima, ili raseljavanju pod pritiskom, kad postoji i u našem jeziku sintagma ekonomska migracija?

Sećam se da je RTS preneo da je "šifra" koja je bila znak da napad počne "rock 'n' roll" što je bilo dovoljno da ista medijska kuća počne sa komentarima protiv takve muzike.

RTS je zvao i dandanas zove ovu akciju Milosrdni andjeo, tako da slobodno mozemo da kazemo da su tad lupali, kao sto sad lupaju....

Neke se stvari još dugo neće promeniti.

хоћете да кажете да Амери не дају таква имена акцијама?

OVOJ nisu dali takvo ime....

Možda su mislili na Milosrdnog đavola.

Ajd, kad je toliko važno kako se to zove... za*ebo nas sve kineski predsednik...

A ovo, nema veze, je l tako:
Tokom 78 dana vazdušne kampanje (...) poginula su, prema podacima državnih organa, 1.002 pripadnika Vojske Jugoslavije i policije Srbije i oko 2.500 civila, među kojima 89-toro dece, a oko 10.000 ljudi je ranjeno i povređeno.

Od nakovnja do anđela

Operacija bombardovanja Jugoslavije nije se zvala „Milosrdni anđeo“: Kako je došlo do zabune
Operacija bombardovanja SR Jugoslavije nije se zvala „Milosrdni anđeo”, kako se kod nas misli. Zvanični naziv ove operacije NATO-a bio je „Združena sila” (Operation Allied Force moglo bi da se prevede i kao „Operacija Saveznička sila”), a zabuna je nastala zbog naziva njene američke komponente.

Ona se zvala „Plemeniti nakovanj” (Noble Anvil), pa je reč „anvil” neko po svemu sudeći pogrešno razumeo i od „nakovnja” je postao „anđeo”. Od plemenitog do milosrdnog anđela nedostajao je samo korak. Sasvim je moguće da je prvu grešku napravio tadašnji kineski predsednik Đijang Cemin, koji je tokom posete Italiji 25. marta 1999, kako su preneli mediji u Pekingu, upotrebio upravo frazu „plemeniti anđeo”.

„Najgore je što će u bombardovanju koje su Sjedinjene Države nazvale Operacijom Plemeniti anđeo, živote i imetak izgubiti mnogi nevini civili”, rekao je tada Đijang, čiju je izjavu odmah preneo i Tanjug.

Predstavnici Vojske Jugoslavije narednih dana počeli su da koriste isti izraz, a pominjano je da se akcija bombardovanja zove i „Moralni imperativ”, „Odlučna akcija” i „Humani anđeo”. Na kraju krajeva, ime nije ni bitno, bitno je ono što se pod tim imenom desilo. I to što neke stvari iz bliske prošlosti saznajemo tek ovih dana, kao to da su dvojica pripadnika Vojske Jugoslavije, Šefko Tairović i Boban Milenković, bili u proleće 1999. zarobljeni, a potom ilegalno prebačeni u američku vojnu bazu u Nemačkoj.

Prema saopštenjima Pentagona, snage za Operaciju Plemeniti nakovanj bile su spremne u februaru 1999. godine, akcija je počela 24. marta, a završila se 20. jula.

(V. Radomirović, Politika, 24.03.2007)

vidi se koliki su moroni pojedini kada im je najbitnije da li se akcija zvala ovako ili onako i da li je to izjavio kinez ili amerikanac.

naravno da je bitno.
sta mislis da jasenovac sada prozovemo "sareni ringispil"?