Dobro došli u forum "Pozorište"!

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Интервју глумца Петра Божовића:
Гледао сам тај ужасни призор раван геноциду, када поп држи литургију, а вода до колена. Да је било правде свезали би за стубове све који су то одобрили и за које су закони општина изнад Божјих +++ Ови који су сишли са власти су довели Ове на власт. И сад се препиру око нечега. Око чега?!
Бард домаћег глумишта Петар Божовић, глумац кога би, како кажу, жене слушале и да чита телефонски именик, ових дана ће са Народним позориштем Републике Српске пред београдском публиком извести комад “Отац и син“.
Реч је о гостовању представе за коју је текст написао Небојша Ромчевић, а режирао Никола Пејаковић, а која се игра 10 и 11. јуна. О овом делу, времену у коме живимо, нашим наравима, носталгији Божовић говори за Експрес.
– Звали су ме, Ромчевић писац и редитељ Пејаковић, мали геније, у Републику Српску, да радимо, и хвала им. Пре одласка у Бањалуку био сам на Пејаковићевом концерту са ансамблом “Гробовласници” у Дому синдиката, некадашњем храму музике и свеколике културе, свега што се дешавало од “Београдског пролећа” до џез фестивала. Оронули Дом синдиката као да се подмладио, стајало се, видео сам многа звучна имена, од Бреговића, Ђорђевића до Бајагића, и разних других. Било је узбудљиво, дирљиво, његова супериорност, сигурност. Допао ми се, пошто сам волео покојног Џоа Кокера, он ми је то мало надоместио. Одушевио ме је, каже Петар.

Док га ових дана гледамо као Гаврила у серији “Волим и ја неранџе но трпим” или Данила Живића у “Више од игре” Божовић не губи оштрицу.
– Код нас је 42 одсто неписменог становништва, али веруј да ми је некако лакше од тих неписмених, који претпостављам живе на селу, па нешто и раде тамо… Ови полуписмени су опасни, то је маса људи која је ни тамо ни овамо, а која је подложна свакој политици, сваком гласу, вели глумац и наставља у истом стилу:
– Желео бих да дигнем трећи српски устанак и то да буде сужен на подручје Ваљевске нахије. Зашто? Због свесног и планираног уништавања наследства Немањића. Мала Грачаница код Ваљева се потапа. Гледао сам почетак, како улази вода – вода им стала дабогда. Знате какви су наши проблеми са рушењем наших светиња у окружењу, од Косова да кренемо, а сад ми то радимо у срцу Србије. У срцу Шумадије, у срцу устаничког Ваљева, у срцу места Сече кнезова, у срцу места рођења Ненадовића, Десанке Максимовић… И то се дешава без икаквог отпора црквених власти, са одобрењем тих градских власти. Јер они су давно некад потписали нешто и договорили се…
Као да на земљи владају само ови закони донешени од стране месних заједница и општина, а Божији закони не вреде ништа, тако да можете да рушите једну лавру Немањића из 13, 14 века, овако тек. Не размисливши, не покушавши да поновимо подвиг што је урадила Анита Сковран са Пивским манастиром. Да изнесеш камен по камен, још је овај мањи од Пивскога манастира. Али не, то је урађено, да би апсурд био већи, због водоснабдевања Ваљева. А, какве ли ироније, тај предео Ваљева и нахије је најбогатији водом у Србији. Гледао сам тај ужасни призор који је раван геноциду културном, када поп држи литургију где му је вода до колена. А да је било правде били би свезани за стубове сви који су то одобрили, а да им вода долази све више и више и да пређе преко безбожних уста која су то дозволила, оштар је Петар:
– Друга ствар, то је трусно подручје, брана је насипна, није бетонска, није јака, она већ почиње да влажи, тај доњи део. А кад почне да влажи значи да је склона рушењу. Када она, не дај Боже, а у овом тренутку, кад сам овако изнервирам, чак и на то помишљам као опомену овоме јадноме народу, попусти, Ваљево нема више од 15 минута да се евакуише, наглашава глумачка легенда.
Према његовим речима, и струка се слаже са његовом констатацијом.
– Ништа не говорим на памет, слушао сам и стручњаке, јавне расправе и ове који говоре на телевизији. Коме говоре, јесу ли то Ваљевци чули? Зовем једног пријатеља, питам: “Шта радите ви? Јесте ли изашли на улице? Срушите тај јебени закон. То је декрет, најобичнији. Оћете да нам убијете децу”. Каже: “Не знам ја, то је држава крива. Ођеданпут држава… Па ви сте држава. Наш народ стално замишља државу као неку препреку, ко да то није његово, него је као државно. Па и та држава је састављена од људи. А и ви сте људи, иако сте Ваљевци. Баш сам љут на њих. Таква незаинтересованост за судбину је страшна, како можеш говорити о патриотизму кад ни испред свог прага нећеш да се помериш, огорчен је глумачки бард.
Како каже, сваком легалном изабраном представнику даје подршку, али на свој начин:
– Мораш стати иза своје државе, али можеш да је критикујеш како хоћеш, немаш другу. То је твоја домовина. Ја ћу да се позовем на Слободана Јовановића, на Винавера, на Мику Аласа, на Пупина, о коме не знамо ништа. Ови који су сишли са власти су довели Ове на власт, нисам их ја доводио. И сад се препиру око нечега. Око чега? Свака власт је некултурна, а ова посебно. Зато што гаји некултуру, одузимајући култури све живо. Почев од оног нестварног буџета од 0,6%, због кога свако ко уђе у Скупштину није представник оне Србије из 1903, 1914, 1920, оне Србије која је улагала у културу, гајила интелигенцију, тврди глумац.
Према његовим речима, ни сви они који су незадовљни друштвом као он немају исте пориве кад критикују:
– Кад упоредите само ове наше интелектуалке, од Бисерко до Кандић и Борке Павићевић, па се сетите Надежде Петровић, која је веће име и од брата Растка, сликара, и остаће јер је припадала свом народу. Сетимо се да је у ваљевској војној болници добила тифус бринући о рањеницима. Па, даље, имамо примере попут Домановића, који је критиковао друштво, Нушића, који је ишао и у затвор. И то је за људе. Али они нису добијали никакву помоћ од Сороша, невладиних организација и разних група које се само труде да ти разјебу систем, банке, фабрике, каже Петар.
Глумац верује да пребрзо заборављамо не само своју историју већ и оно што историја тек треба да постане:
– Назвали су акцију којом су нас частили бомбама “Милосрдни анђео”. Сећам се да су наша браћа Цигани писали кад су демонстрирали “КлинКтоне, ниси у праву”. То је једини народ који је остао са нама, па и ми са њима. Као што смо били и са Јеврејима за време рата, као што смо били са Словенцима који нас сад не познају. А заборавили шта је писао Цанкар, па Прешерн, који је Јулији Примцовој говорио: “Словенке лепе што немецки зборе, Парнас мој су словенске горе“. Али они и не читају Прешерна, као и ми што не читамо Његоша, или га склањамо, што чине ове власти, и оне у Црној Гори. Све се то о главу обија, јер што се ти више трудиш против ума, он ти све више одзвања у свим чулима, сигуран је глумац.
Петар памти и систем у коме је човек имао осећај да је део друштва у коме живи каже :
– Прво су нас убили причом о транзицији, срушили нам све домаће банке, а данас ти немаш села у Србији да нема блистави фасаду неке стране банке. Одакле тај интерес за нас и брига? Бар да дају неку камату. Само ти наплаћују све живо, а мораш преко њих да идеш. Ону цркавицу што си зарадио провлаче кроз свој систем да би било легално и да они узму свој данак. Турци су мила мајка, имали су неколико одређених пореза, то даш и здраво. Ово не знаш ко више пљачка. Шта је било са дуванском индустријом? – одмах су је узели и написали огромним словима на кутији цигарета “Тхис ис бад фор Yоур хеалтх”. Ти си баш дошао да ме чуваш, а оте ми највећи извор прихода…
Божовић важи за неког ко нема длаке на језику и сматра да је то једини частан начин за њега.
– Нек кошта шта кошта… Не бих могао да живим лицемерно. Знао сам да ме коштало зато што нисам пристао на добробит коју бих имао, јер ми се гадила. Гледајући неке пријатеље који су пристали и олако продали своју душу, не знам зашто. Ако је продам за једну кућу или две, шта ће ми трећа. Можеш ли једне ноћи да спаваш у три кревета… Али, кад имаш куће имаш и проблеме, прокишњава ти ова горе на планини јер је снег, а она на мору мора да се фарба пошто је морска вода незгодна, а не можеш да стигнеш ни у једну од задатка партијског. Певала је једна наша, то ми је причао покојни Мило Ђукановић, редитељ “Камионџија”, не овај Мило, редитељ свега живог у Црној Гори сада. Једна жена из села близу Цетиња, зове се Добрско, иде за овцама и певе тужбалицу: „Тетка моја не могу ти ја на гробље, не могу ти ја из села добрскога, не могу ти због састанка партијскога”, каже Божовић, сећајући се да су недавно опет емитоване култне серије у којима је играо:
Као у серији „Волим и ја неранџе”, прави Божовић инсинуације и наставља сећање на серијал “Више од игре”, који је РТС недавно репризирао:
– Тај Боба Стојановић је диван писац, гледам сада неке делове “Више од игре”, никад до краја то нисам погледао… Мада су ми другови једном у Нишу, кад сам био на Сусретима, рекли: “Има да се купи твој ЦД”. Који, питам? „”Више од игре”, рекоше… Понекад видим по мало, дивно је то, време, варошица… То је снимано у Ивањици и мало у Великом градишту. Лепо смишљено: “Раднички” и “Грађански” и спорт. А знамо шта је после било, ова идеологија, она идеологија, Други светски рат… Имам носталгију спрам тог дивног времана, мени се тада родио син, био сам млад човек, имао главну улогу у важној серији, сва врата су ми се отварала, живот изгледао лепо, помислиш “Кад је овако сад, како ли ће тек после бити…”, присећа се глумац.
Рођен у Земуну, детињство провео у црногорским врлетима, себе по спственом признању сматра Србином из Црне Горе, а престоницу својим двориштем:
– Дао сам интервју на тему Београда и недељу дана после мене пише Тирке: “Хтео са да кажем нешто о Београду, али када сам прочитао шта је Петар Божовић рекао, одустао сам.” Али ми смо генерације које исто осећамо. Све је тобож исто, и све покушавамо да спакујемо у исту амбалажу…
Наставак и цијели интервју: http://www.intermagazin.rs/petar-bo...anak-potopicu-njih-umesto-gracanice/?lang=cir
 
večeras u SNP

- - - - - - - - - -

Лабудово језеро, балет из Јекатеринбурга
У среду, 28. септембра у Српском народном позоришту на сцени „Јован Ђорђевић“ с почетком у 20 часова гостоваће балетски солисти и ансамбл Државног академског оперског и балетског позоришта из Јекатеринбурга (Русија).
Гости из Русије ће изводити чувени балет у три чина П. И. Чајковског Лабудово језеро који је премијерно изведен 17. јула 2015. године у Јекатеринбургу.

Кореографску верзију М. Петипаа и Л. Иванова (1895) поставио је Дмитриј Корнеев, балет-мајстор је Ирина Иванова, сценограф Андреј Војтенко, а диригент је Павел Клиничев, добитник награде руског позоришног фестивала за најбољег диригента „Златна маска“ (2013). Балетски солисти су: Лариса Љушина, Јелена Шарипова, Иља Бородулин, Кирил Попов и гостујући балетски ансамбл. Државни академски оперски и балетски театар је раније гостовао на сцени СНП-а у октобру 2013. године када је на програму био Гала концерт солиста балета.



- - - - - - - - - -

http://www.snp.org.rs/?p=14717
 
Čudno je što mediji, kritika, kulturna javnost...ignorišu "Madlenijanum", sjajnu opersku kuću.

Na repertoaru opere Narodnog pozorišta za oktobar 2016. su Travijata, Aida, Toska, Nabuko, Trubadur, Karmen, Boemi, Seviljski berberin...
Kompozitori Verdi, Pučini, Bize, Rosini...Pravi Raj za sladokusce i ljubitelje opere. Hrana i radost za dušu... Alal vera Operi koja ima ovakav
repertoar na svojoj sceni!! Inače, pogledajte operski repertoar "Madlenijanuma", pa sami razmislite zašto tu kuću svi redom ignorišu, nažalost...
 
Da, ali ne treba zaboraviti da je Madlenianum sasvim drugačije koncipiran od Narodnog pozorišta. :) NP neguje klasičan repertoar, a Madlenianum više naginje avangardi ili klasici na moderan način. Počeli su kao kamerna opera mada je prostor zaista veliki.Koliko znam , Madlenianum nema svoj ansambl,već radi po ugovoru sa umetničkim ansamblima širom sveta tako da uopšte nije za poređenje sa Narodnim pozorištem. Ipak , za pohvalu je i to što je uspeo da opstane u ovakvim našim uslovima.
 
Evo po meni reprezentacije antitalenata naseg glumista:Bojana Stefanovic,Nada Macankovic,Bojana Ordinacev,Iva Strljic,Katarina Radivojevic,Ivan Bosiljcic,Stefan Kapicic,Ivan Jeftovic{gledao ga u Mirandolini,uzas},a sad da predjemo na dosadne glumce:Voja Brajovic,Cvijanovic{znaci od Sivog Doma taj covek nista nije napravio},Dragan Bjelogrlic,Djosu nije potrebno posebno predstavljati i [plejadu budala na Pinku koji se pojavljuju u raznim programima i serijama}!

Boze, iz dokonosti nabasah na ovaj forum, ali imam potrebu da odgovorim na ovaj post (ako ga nikad i ne vidis, nema veze, prosto moram svoje da ispunim). Strasno je da nabrajas renomirane glumce u istom kosu sa estradnim licnostima. Strasno je da ti u isti kos spadaju Jevtovic, Brajovic, Cvijanovic, Bosiljcic... Ljudi koji su, svaki u svom zanru, uzasno mnogo doprineli profesiji. Najstrasnije je da sebi dopustis da sa profesionalnim glumcima u nabrajanje stavis Djosu, koji je amater. Pored bilo kakve kulturne institucije prosao nije, a o studijama da ne pricamo. Prvo pamet u glavu, onda stav i argumenti, a tek onda lupetaj po drustvenim mrezama.
Srdacan pozdrav,
za nesto sto se nadam da posle deset godina zaista ne mislis (jer bi bilo deprimirajuce)
 
d3d7eeadef594bda62c7ada5d3406348.jpeg


- - - - - - - - - -


Foto: Reuters


11 MILIONA EVRA ZA POZORIŠTE Pogledajte Gotjeove kostime za najskuplju predstavu u Evropi


- - - - - - - - - -

http://www.blic.rs/galerija/11-mili...ove-kostime-za-najskuplju-predstavu-u/9nksrcl
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top