- Poruka
- 7.025
"O, ljubav, znas...Telo, ljubav, smrt- to troje cini samo jedno. Jer telo je bolest i pozuda, a ono nam donosi smrt, da, oboje je puteno, i ljubav i smrt, i u tome je njihov uzas i njihova madjija! Ali smrt, razumes, ona jednim delom ima rdjav glas, ona je nesto bestidno, zbog cega se crveni od srama; a s druge strane, to je sila vrlo svecana i vrlo velicanstvena- mnogo uzvisenija nego veseli zivot koji pravi pare i nabija mesinu- mnogo dostojnija postovanja napredak koji neprestano blebece,- zato sto je smrt istorija i plemenitost i poboznost, i ono vecno i sveto sto cini da skinemo sesir i da hodamo na vrhovima prstiju...A isto tako, i telo i ljubav prema telu su nesto nepristojno i neprijatno, i telo pocrveni i pobledi na povrsini svojoj usled straha i stida od sama sebe. Ali ono je isto tako velika slava dostojna obozavanja, cudesna slika organskog zivota, sveto cudo oblicja i lepote, a ljubav prema njemu, prema ljudskom telu, to je isto tako krajnje covecansko interesovanje, i mnogo jaca vaspitna sila nego sva pedagogija sveta!...O, carobna organska lepoto, koja se ne sastojis ni iz uljane boje ni iz kamena, vec materije zive i raspadljive, pune groznicave tajne zivota i truljenja! Pogledaj divnu simetriju ljudskog sklopa, ramena i bedra i rascvetane bradavice s jedne i druge strane grudi, i rebra poredjana po parovima, i pupak usred mekote trbuha, i tamni pol izmedju bitina! Pogledaj kako se loptice micu pod svilkastom kozom na ledjima i pogledaj kicmu koja se spusta ka dvostrukoj i svezoj bujnosti straznjice, i velike grane sudova i zivaca koje prelaze sa stabla u grane preko pazuha, i pogledaj kako sklop ruku odgovara sklopu nogu. O da milih predela u udubljenju zgloba na laktu i kolenu, sa njihovim obiljem organskih tananosti oblozenih mesom! Kakva neizmerna radost, milovati ta divna mesta ljudskog tela! Radost posle koje covek ne zali da umre! Oh, daj da osetim miris koze pod tvojom casicom, pod kojom vesto nacinjena zlobna caura leci svoje mazivo! Pusti me da smerno dodirnem ustima arteriju Femoralis koja kuca na vrhu butine i koja se dole deli u dve golenicne arterije! Pusti me da osetim isparavanje tvojih pora i da opipam tvoje malje, tu ljudsku sliku vode i belancevine, odredjenu za anatomiju groba, i pusti me da umrem sa usnama polozenim na tvoje!"
, само је са члановима уже породице био на "ти"... Ипак, навећи доказ за то су управо његова дела, намењена пре свега познаваоцима књ.и ум. наслеђа и философије (Гете, античка философија, Ниче, Шопенхауер, Вагнер...), без обзира на успутне изјаве да су намењена свима, па и "глупима".
прочитала бар она два његова најпознатија романа – „Буденброкове“ и „Чаробни брег“. А то би било довољно за почетак. Чак и сам „Чаробни брег“ био би довољан, јер се у њему Ман подухватио анализе свих врућих питања свог времена, а ко уме да гледа око себе, приметиће да се та питања ни до данас нису охладила, другим речима – да су и данас актуелна. 
