Нетачна и тачна идеја

marko717

Zainteresovan član
Poruka
254
Свака идеја, концепција или закључак која уђе у свест сматрамо истинитим све док их не заустави нека опречна идеја. Шта мислите о томе?

Па зар онда постоји идеја, концепција или закључак који би били погрешни? Да ли постоји идеја, концепција или закључак којима не би успели да привучемо довољно људи за неки циљ (ако их поставимо тако да не наилазе на ''опречне идеје'')?
 
Ideje su vezana za pojmove , postavku pojmova i odnose izmedju njih. Drugacija postavka i odnosi izmedju pojmova donosi drugacije zakljucke.
Znaci ideje me moraju da budu oprecne i ne moraju da se potiru, mogu da se menjaju.
Svakako postoje ideje koje su ne valjane, ako su postavke lose, kimave.
Ideje nisu apsolutno istinite, i ne mogu biti
 
Ја могу да ти одговорим само у своје име: свесна сам да постоји само неколико идеја (можда две-три) у које сам апсолутно сигурна. То постоји, и одувек је међу мудрим људима познато под именом "знам, и знам да знам".

Што се тиче свих осталих "истина", свесна сам да већ сутра може да наиђе нека "опречна идеја" и да ме натера да променим мишљење. Држим то стално у глави. Али не можемо да претерујемо с том несигурношћу у истинитост својих идеја: не бисмо могли ништа да предузимамо у животу ако бисмо стално мислили "можда ово није истина". Па макар и били свесни да је у питању "привремена истина", морамо да се у том тренутку понашамо као да је та истина чврста, да бисмо уопште могли да деламо, да предузимамо нешто. А ако смо погрешили? Па добро, и грешке су за људе, није смак света. Уосталом, из грешака се може много научити.
 
Ево глупог примера....
Ја вам кажем да сам ја изузетно поштен човек....
То долази до вас, и не познајете ме па тако са те стране не може да дође супротна мисао.(да сте ме видели да крадем или варам људе, нисте, па тако ту нема ''опречне идеје'')
А ако сте нпр. познавали неког ко је (са форума) говорио да је поштен а после сте сазнали да је лопов, то је ваша супротна мисао која ће и у овом случају деловати, дакле нећете веровати мојој изјави да сам поштен...
А ако нема супротних мисли ви би ''поверовали'' да сам поштен, примили би ту информацију ''здраво за готово''...а ако ме познајете лично као поштеног, а не знате за мој ''други живот''(где сам непоштен), ви исто нећете имати супротну мисао која би се косила са мојом тврдњом да сам поштен(''поштење'' је само пример).

Е сад, ја вам причам о нпр. мојој идеји, закључку или сл. и дискутујемо овде на форуму о томе...
Сад ја вам покажем како је та моја замисао готово индентична са вашим веровањима(јер се готово увек може наћи нека веза), и тако прескачем ваше ''опречне мисли''... ја вас ''добијам'' јер моја мисао нема супротних у вашој свести...и тако ће бити док не наиђе на неку која се коси са вашим...па тако, квалитет идеје није повезан са факторима попут новца, исправности(шта год је вама ''исправно'', била би моја могућа ''опречна мисао'') исл. већ са питањем колики сам ја говорник...
Са оваквим знањем бих био добар продавац усисавача ''од куће до куће''...:)
 
Nema istinitih i nestinitih ideja. Ideja je in flight kategorija i ona je eventualno odskočna daska za neko saznanje. Znanje može biti istinito i neistinito. Teško je kad je sve što čovek zna neistinito, a on misli da je gola istina. Zašto će ti prodavci magle? Koji francuski filozof (advokat) je rekao da će svaku laž tako obrazložiti da će biti istina. (Drago mi da si još živ i čak otvaraš nove teme).
 
Psihologika i minijatura enciklopedije znanja svakog od nas, a istovremeno težnja ustoličenja u bogovskoj fotelji dovode do začudjujućih efekata koje isčitavanje i povlačenje zaključaka iz zaborava ima na svaku osobu.....To se zove manipulacija....

Istina u današnjem smislu savremenosti je maksimalna ispoljenost strahova i nadanja kod svakog pojedinca.....Generalizovano gledano svaki stav će pojedinac uklopiti ili medju svoje strahove ili medju svoje nade ili jednostavno činjenica neće izazvati nikakvu interakciju i biće neprimećena....
 
Oh, polako... Ideja? Misao ili, jednostavno, tvrdnja? Jer, ideja ne može biti neistinita nikako...
Ali, eto, neka tvrdnja zahteva dokaz. Na tome se bazira ljudski napredak (nauka i tehnologija, ekonomija čak, pravo pogotovo...)
Znači mi nemamo problem sa samim tvrdnjama već sa argumentima tvrdnje ili dokazima.
Čoveku je u prirodi da sumnja, ne da veruje. To što su mu razni vidovi verovanja nametnuti po rođenju defekt je sredine u kojoj živi.
Ako čovek nešto prima zdravo za gotovo ili je bez razuma ili je u velikom problemu.
Dakle, svaka tvrdnja je neutralna?! Dok se ne dokaže ili opovrgne njena istinitost.
 
Tuzni_patak:
Psihologika i minijatura enciklopedije znanja svakog od nas, a istovremeno težnja ustoličenja u bogovskoj fotelji dovode do začudjujućih efekata koje isčitavanje i povlačenje zaključaka iz zaborava ima na svaku osobu.....To se zove manipulacija....
Nije potrebna manipulacija tuđim mozgovima. Dovoljno je istinski istražiti svoj mozak. Tamo se nalaze sva znanja. Samo treba znati kako doći do njih.
 
ideje nisu pojave, ni pojmovi, nego strukturalni elementi stvari........dostupne su samo mišljenju...fuje je dokazivao postojanje slobode na osnovu duhovne sile koja je tendenciozno usmerena ka ostvarenju.....pomenuo si koncepciju, a u stvari je reć o konceptima...recimo istorijski koncept liberalne interpretacije uzima neposredni odnos prema sadašnjosti ........neke istorijske ličnosti mogu da budu klasifikovane kao one koje bespogovorno doprinose napretku, a dtuge kao reakcionarne...........

to je jedan od načina da se ideje učine pristupačnim, a postoji niz drugi, polaznih kocepata...za sve njih je zajedničko da interpretacija zavisi od istine.........svako ko ideju propagira ima svoje sopstvne predznake i važno je biti svestan nečije vlastite inklinacije.
 
Ideju,koncepciju ili zakljucak stvaramo mi sami. Ako nam se nekim slucajem svidi neka druga ideja,koja nas dovede do drugog zakljucka ili koncepta,ne znaci da je jedna od njih dvije neistinita. Sve zavisi od covjeka do covjeka,sve je idividualno,u sustini.Sad se nadovezuje pitanje,sta neka individua smatra istinom do koje je dosla nekom idejom ili zakljuckom...I tako mozda dolazim do zakljucka da nema zakljucka,ali i to je samo ideja koju sam dobila kroz koncepciju raznih desavanja...
 
Моје главно питање овде би било да ли (када говоримо о идеји, концепту или закључку) истина има смисла? Или је сав смисао у ономе што ми мислимо, у ономе што ми доживљавамо као ''истину''?
 
marko717:
Или је сав смисао у ономе што ми мислимо, у ономе што ми доживљавамо као ''истину''?
У филозофији је познато да треба разликовати "знање" од "мњења" (мишљења). Ако хоћемо да причамо о истини, најпре морамо да дефинишемо појмове "знања" и "мњења".

Уосталом, сетите се Волтера: "Ако хоћеш да разговараш са мном, најпре дефиниши своје појмове". Људи се у оваквим дискусијама често не разумеју баш зато што се нису предходно сагласили око тога шта им значе одређени појмови.

А што се тиче "знања" и "мњења", јасно је да је мишљење процес који би требало да у крајњој линији доведе до знања (ако се успешно заврши), а знање је, опет, аутоматски "знање о истини", јер у противном не би било знање. Мишљење, дакле, већ по дефиницији не може бити "истинито", јер је мишљење само пут ка знању, пут на коме у сваком следећем тренутку чинимо нови корак, тј. превазилазимо оно предходно место на коме смо се налазили.
 
marko717:
Свака идеја, концепција или закључак која уђе у свест сматрамо истинитим све док их не заустави нека опречна идеја. Шта мислите о томе?

Па зар онда постоји идеја, концепција или закључак који би били погрешни? Да ли постоји идеја, концепција или закључак којима не би успели да привучемо довољно људи за неки циљ (ако их поставимо тако да не наилазе на ''опречне идеје'')?

Kad ja gurnem kljuc u bravu, on je za mene onaj pravi sve dok ne pokusam da ga okrenem u bravi, inace ga ne bih ni gurao, jel´te. Ako nece da se okrene, onda je on pogresan, te ja stavim drugi za koji vjerujem da je pravi. I tako dok ne ubodem pravi.
Ja sad neznam kakve tu filozofije ima?!
 

Back
Top