SRPSKI GRADOVI U SREDNjEM VEKU
Prikazujem rezultate 1 do 15 od 15

Tema: SRPSKI GRADOVI U SREDNjEM VEKU

  1. #1
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano SRPSKI GRADOVI U SREDNjEM VEKU

    СРЕДЊОВЕКОВНИ БЕОГРАД

    Историја средњовековног Београда не може се пратити у пајединостима, нарочито његовог унутршњег живота и уређења као града. За његову судбину у овом периоду имо је пресудан значај његов географски паложај. Он је погранични град каји често мења господаре; њиме повремено владају Византија, Бугарска, Угарска и Србија, а поткрај средњег века и Турска, увиђајући његов значај, тежи да га осваји. Други значајан тренутак за истарију Београда био је у таме што је лежао на почетку главнаг пута каји пресеца Балканско палуострво: Београд - Ниш - Софија – Једрене – Цариград. Из тих разлога о њему највише сазнајемо кад се воде борбе између суседних земаља за власт над њим, или кад се каристи велика саабраћајна трансверзала Балкана на којој се налази. Његова променљива судбина одражава се лепо и у називима под којима се јавља: На бугарски период владавине указује назив "Бугарски Београд" (Alba Bulgarica); превласт Мађара донела му је име Nandor Alba ili Nandor Fehervar које још није потунo oбјашњено, наиме није утврђено шта значи " Nandor", на Византију подсећа назив "Грчки Београд", (Alba Graeca), Griechisch Weisenburg; најзад, кад и Срби почињу утиицати на његову судбину, помиње се и као "Српски Београд“, Biograd de Schiavonia.


    Пасле пропасти античког Сингидунума, готово три века нема никаквога помена о неком насељу на ушћу Саве у Дунав. Београд се први пут јавља тек 878. године у једном писму папе Јована VIII бугарском кану Борису, тада већ, као седиште епископије, episcopatus Belogradensis. Некoлико година касније пролазе кроз Београд ученици Ћирила и Методија, који су после Методијеве смрти 885. морали напустити Моравску. Њих прима бугарски заповедник града и yпућује их Борису. Под бугарском влашћу, Београд остаје свакако до пропасти првог царства, кад привремено долази под Византију. Кад је основана македонска држава и кад се проширила према северу до Дунава и Саве, Београд с Браничевом и Сирмијумом улази у њен састав. Његова црква падређена је патријаршији у Охриду. Зна се да су под београдском епархијом била четири места: Градец, Омцос, Главентина, Бела Црква, али ниједно од њих не може се са сигурношћу индентификовати. После слома македонског царства, Београд постаје поново византијска погранична тврђава.

    Долазак Мађара у Панонију крајем IХ столећа и образовање једне нoве државе надомак Београда имао је претежан утицај на његову даљу историју. Поред балканских држава, и Угарска са севера тежи да завлада њиме, не само ради обезбеђења своје јужне границе него и као важним упориштем за учвршћавање свог утицаја на северозападном делу Балкана. Улога Београда као пограничне тврђаве оцртава се све јасније. Угарски краљ Саломон осваја Београд 1071. године и поред тога што су Византинци при одбрани употребљавали и „грчку ватру" против угарских бродова. Више од једног века воде се огорчене борбе за његов посед између Византије и Угарске, често проткане драматичним појединостима. Године 1124. руше га Мађари и бродовима преносе материјал да би изградили земунску тврђаву према Београду. Тридесет година касније, византијски цар Манојло Комнин заузима Земун и истим материјалом обнавља београдску тврђаву, Мађари користе нагло опадање Византије пасле Манојла и поново разарају Београд 1183. Византија није више имала снаге да се одржи на београдском подручју. После победе над Стефаном Немањом на реци Морави 1190, цар Исак Анђео доћи ће са војском у Беoград да се састане са својим тастом Белом III, али је улога Византије у историји Беаграда била на издисају. Она већ 1204. године ишчезава привремено са оснивањем Латинског Царства у Цариграду. Обновљена 1261., Византија нема више никаквог контакта с овим градом: ограничена је сама на јужне делове Балкана, а од Београда је деле две самосталне државе – Србија и Бугарска.

    Крсташки походи, уколико су ишли главним путем Балканског полуострва, нису могли мимоићи Београд, полазну тачку на томе путу, и њима треба да захвалимо за многе значајне податке. Већ и пре првог крсташког рата, кроз Београд пралазе веће групе хришћана са Запада које су ишле да посете свету земљу. У раном средњем веку,кад су на средњем Дунаву господарили Хуни, Авари, Словени и Мађари, тај пут није могао бити коришћен. Тек од ХI столећа пошто је Угарска ушла у ред хришћанких држава, хришћани са Запада усуђују се да долином Дунава и преко Балкана иду на Исток: у првом познатом опису путовања једне групе за Јерусалим 1026. године, изричито се наглашава да тај пут није раније могао бити коришћен пошто је хришћанство у Угарској и Славонији било још ново. После тога, током ХI столећа, знамо да је неколико већих група "хаџија" прошло кроз Београд. У њему је, на пример, 1038. умро вођа једне такве групе, верденски бискуп Рајмберт.

    Главне масе учесника у Првом крсташком походу прелазе преко Београда, најпре неорганизовано под Валтером Сенсаверским и Петром Путињаком, затим и уређена војска Гатфрида Бујонског 1096. Исти пут користе и крсташи другог рата под немачким царем Конрадом III и француским краљем Лујем VII 1147., затим и Феидрих Барбараса у трећем рату 1189. године.

    У историји српског народа почиње Београд играти извесну улогу тек од краја ХIII сталећа. После четвртог крсташког рата, Угарска је успела да га одржи углавном под својом влашћу са извесним прекидима у корист Бугарске. Средином XIII столећа, Угарска организује у данашњој северозападној Србији своју Мачванску бановину у коју улази и Београд.
    Poslednji put ažurirao/la *+*+*+*+* : 06.03.2007. u 16:19



  2. #2
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: SRPSKI GRADOVI U SREDNjEM VEKU

    Родбинске везе Немањића са угарском династијом дoвеле су до тога да је краљ Драгутин, ускоро после напуштања престола у Србији од Угарске добио на управу Мачву и Београд 1284. , у коме је повремено и боравио: "у славни и сјајни град, град звани Београд српски, који стоји на обали реке Дунава и Саве" долазила је краљица Симонида жена краља Милутина, да посети Драгутина и његову жену Катарину. Београд ипак није могао трајно остати под српском влашћу. Краљ Милутин је после смрти брата Драгутина посео додуше његову област с Београдом, али снажна офанзива угарског краља Карла Роберта потисла је Србе.

    Други пут Срби добијају Београд тек пасле битке код Ангоре, кад је деспот Стефан Лазаревић започео политику ослањања на Угарску. Деспот обнавља беаградску тврђаву, подиже многе грађевине у њој и настоји да од Београда учини напредан трговачки центар: "Од свију својих страна – пише његов биограф Константин Филозоф – сабра најбогатије људе насели у том граду и удостоји“.............“а даде и ослобођење граду томе од сваких ствари и даде и повластице овима са сваким утврђењем да се не поколеба, у коме су биле наведене и благодети Божје које су биле на њему, о слободи од порабоћења и печат златни овима даде, који има слику града, да који хоће какву куповину да чини у сваки крај, добије књигу са печатом да је становник тога града, па да не даје нигде царине ни пролаза; измоли и утврди од околних себи господара земаља, па и од самог краља (Угарске) и по овим крајевима свако ослобођење трговцима; у осталом од свију околних земаља непрестано из дана у дан почеше долазити (становници) и за мало времена густо насели се тај град." И Дубровчани од тога времена почињу у све већем броју да посећују Београд.

    Пошто је Турска пребродила десетогодишњу кризу после битке код Ангоре и даље наставила свају офанзиву према хришћанским државама и Београд убрзо постаје циљ њених напада. Угарска је са своје стране тежила да обезбеди своју јужну границу поеузимањем у своје руке важније градова на Дунаву. Уговором у Тати 1426. обавезао се деспот Стефан Лазаревић да ће његов наследник после његове смрти предати Угарској Београд и Голубац. Ђурађ Бранковић на основу тога уговора предаје Београд краљу Жигмунду 1427. , док су Голубац, издајом његовог заповедника, успели да уграбе Турци. Од тада па готово за читав један век, Београд има улогу да зауставља даље надирање Турака према северу. Он је за савременике "бедем хришћанства", "кључ Угарске". Наш Константин Јаничар приписује султану Мехмеду ове речи: "Докле гoд српски Београд Угри буду држали, дотле нећемо моћи над њима победу одржати."

    Први пакушај да добију Београд учинили су Турци одмах по привременом освајању деспотавине 14З9. Већ следеће године далази султан Мурат II под Београд и опседа га око шест месеци али узалуд. Турци су се морали задовoљити тиме што су у близини на Авали падигли град Жрнов са задатком да држи у шаху Угарску посаду у Београду. И други велики напад Турака завршава се поразом 1456. захваљујући енергичној одбрани Јанка Хуњадија. Султан Мехмед II , освајач Цариграда, и сам рањен под Београдом морао је одступити. Неколико деценија после тога, Београд живи у сталном ишчекивању одлучног турског напада. У међувремену имамо честе борбе око њега са посадама Жрнова и Смедерева. Угарска, међутим, услед унутрашњег растројства није могла обраћати довољно пажње одбрани Београда. Градски бедема не одржавају се у реду, артиљерија је недовољна, посада мала и слабо плаћена. Очајно стање Београда пред пад у турске руке лепо је окарактерисао савременик Ђорђе Сремац, капелан угарског краља. Он нам је као тумач забележио и пркосан одговар Срба насадиста (шајкаша) који су имали задатак да бране Београд и који су узалуд тражили да им се изда њихова заостала плата. "Ђурђу, попе, што то нама срамату чини; но ако Угрима не требује Београд, требује цару (султану)“ .

    Одлучан ударац дошао је најзад под султаном Сулејманом Величанственим 1521. године; 28. августа пао је Београд у турске руке без великог отпора. Паследице пада "кључева Угарске" брзо су се осетиле: већ пет година касније, Угарска доживљава слом код Мохача, а 1529. долази до прве опсаде Беча. Од тврђаве која је бранила приступ у Угарску, Београд постаје исходна тачка за продирање Турка у средњу Европу.
    Poslednji put ažurirao/la *+*+*+*+* : 06.03.2007. u 16:25

  3. #3
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: SRPSKI GRADOVI U SREDNjEM VEKU

    О изгледу средњовековног Београда може се нешто више рећи тек од времена деспота Стефана Лазаревића који га је примио разореног и из основа поново изградио. Тај Београд описала су два савременика, Стефанов биограф Константин Филозоф и Француз Бертрандон де ла Брокијер који је прошао кроз њега 1433. године. Град је био опасан двоструким бедемом, споља заштићен и дубоким јарком. На Дунаву код данашње куле Небојше налазило се једно мало пристаниште способно да прими 15 до 20 галија. Улаз у пристаниште браниле су две куле између којих је био разапет ланац; на бедемима је било више кула. У средини града, на пролазу из Горњег у Доњи град, налазила се велика кула; то је несумљиво она кула коју доцнији извори из ХVI столећа називају Небојша, чије је име касније, кад је та првобитна Небојша разорена, прешло на познату кулу у доњем граду. Та центрлана кула чинила је малу тврђаву за себе и била је такође опасана јарком преко кога је био покретни мост подизан ланцима. Таквих мостова било је и пред свим градским капијама. У граду је било више грађевина за становање, међу којима и деспотов дворац. Нешто касније памиње се у Београду и дворац зета деспата Ђурђа Бранковића, Урлиха Цељског, који је у њему изгубио живот у сукобу с Ладиславом Хуњадијем 1456. Од цркава памиње се "митрополија Успеније пречисте Владичице", која је била престо митрополита београдског, егзарха свију српских земаља". Деспот Стефан подигао је цркву посвећену Тријерарсима и "странопријемницу за болне и цркву у њој у име чудотворца Николаја". Постојала је и црква Св. Петке у Доњем граду, 1453., giexia de Belgrado nel castel sotto chorpo de Sancta Venera..

    У последњем периоду угарске владе над Београдом пастојао је у Доњем граду и Фрањевачки манастир. Турци су искористили 1521. године, продревши најпре у Доњи град, да са његовог торња руше топом Горњи град. Артиљерија се помиње у Београду већ за време деспота Стефана Лазаревића: кад је победио Босанце код Сребрнице, он је наредио да се једна велика "прашта" (топ), звана Хумка, пренесе у Беаград. И Брокијер је нашао град дабро снабдевен топовима: "И рекоше ми да су та варош и тврђава врло дабро снабдевене артиљеријом. У сваком случају, ја сам видео у тој поменутој тврђави четири металне бомбарде, од којих су две од по два дела. А једна је највећа коју сам икад видео и има грло од 42 палца ширине, где се ставља камење, али је по моме мишљењу за своју величину исувише кратка."

    Организација управе Београда није много пазната. Деспот Стефан је издао повељу обновљеном граду, али сем трговачких повластица не знамо шта је садржавала. Под Мађарима је градом заповедао један капетан, под којим су била два кастелана, за Горњи и Доњи град. Од времена Матије Корвина, Београдом и његовим подручјем упрвља бан, а понекад и два истовремено. Иначе, цивилна управа била је уређена слично другим градовима у Угарској: на челу су биле судије које управљају у име грађана, totus populus, град има свог писара, scriba, и печат, sigillum comunitatis, чији нам изглед није познат.

    KRAJ
    Poslednji put ažurirao/la *+*+*+*+* : 06.03.2007. u 06:38

  4. #4
    Elita Prisoner (avatar)
    Učlanjen
    21.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    van foruma
    Poruke
    20.594
    Tekstova u blogu
    15
    Reputaciona moć
    260

    Podrazumevano Re: SRPSKI GRADOVI U SREDNjEM VEKU

    Izmedju Singidunuma i Dragutinovog Beograda obično je praznina. Od Deževa na dalje skoro sve se zna, al unapred jako malo.

  5. #5
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: SRPSKI GRADOVI U SREDNjEM VEKU

    Citat Original postavio Bi2
    Izmedju Singidunuma i Dragutinovog Beograda obično je praznina. Od Deževa na dalje skoro sve se zna, al unapred jako malo.
    to je zato shto to tad nije bilo pod Rashkom...

    pisali vizantinci, bugari i ugri svoju istoriju
    a mi nismo umeli da je uzmemo i integrishemo...

    evo, za nish na primer

    mislim da se 2.5 veka nigde ne pominje...
    pa dal je to normalno...

  6. #6
    Elita Prisoner (avatar)
    Učlanjen
    21.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    van foruma
    Poruke
    20.594
    Tekstova u blogu
    15
    Reputaciona moć
    260

    Podrazumevano Re: SRPSKI GRADOVI U SREDNjEM VEKU

    Nema veze što nije bilo pod Raškom. Istorijski podaci postoje. Nego je očigledno u pitanju, nezainteresovanost istoričara.
    Nije normalno..

  7. #7
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: SRPSKI GRADOVI U SREDNjEM VEKU

    Dobro, ali ipak ima praznine od 3 veka, izmedju Singidunuma i Alba Bulgarice.....malo li je?

  8. #8
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: SRPSKI GRADOVI U SREDNjEM VEKU

    eno, na onim mapama shto sam dao
    200 godina postoje neki timochani...
    a izgleda nisu bili pismeni, i nisu bili mnogo religiozni
    i za tih 200 godina od Morave do Hema
    od luznice/nishave do dunava

    nishta!

    a vizantinci su ih za ravnopravne sa srbima i hrvatima smatrali...

  9. #9
    Početnik
    Učlanjen
    01.04.2007.
    Lokacija
    BG - Voždovac
    Poruke
    15
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: SRPSKI GRADOVI U SREDNjEM VEKU

    ves 100x receno ali istoriju pisu pobednici (a to su oni najveci) ergo kad je neki grad/zemlja mala ili sveze skrhana nje nigde u ustoriji nece biti dok ponovo nestane na noge i maca ili tasa se nelati

    2 ANKH and 2 all

    sa tim znanjem i interesovanjima vi biste mogli extra da se uklopite u neko LARP/LH drustvance

  10. #10
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: SRPSKI GRADOVI U SREDNjEM VEKU

    Citat Original postavio Erlin
    2 ANKH and 2 all

    sa tim znanjem i interesovanjima vi biste mogli extra da se uklopite u neko LARP/LH drustvance
    Jel to beše ono izmotavanje, kostimi, oružje, makljanje......???

  11. #11
    Domaćin south (avatar)
    Učlanjen
    18.07.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    south fla
    Poruke
    4.270
    Reputaciona moć
    84

    Podrazumevano Re: SRPSKI GRADOVI U SREDNjEM VEKU

    Citat Original postavio Bi2
    Izmedju Singidunuma i Dragutinovog Beograda obično je praznina. Od Deževa na dalje skoro sve se zna, al unapred jako malo.
    ako mislimo..na negde izmedju VI i VIII veka...
    grad je vise puta spaljen...totalno unisten
    uglavnom od avara..vizntinci ga nisu ni branili(mislim da je bio neki razlog..zaboravio sam) a i sloveni se nisu bolje ponasali...
    i negde oko 650.(ili 690) kad je ponovo totalno spaljen(od razbojnika avara) ,izgubio je svaku vaznost za region
    i to je razlog sto nema podataka..
    sloveni su ga ponovo obnovili u 8. veku..
    ali je na mape dosao tek u 9 veku...
    Poslednji put ažurirao/la south : 04.04.2007. u 03:57

  12. #12
    Početnik
    Učlanjen
    01.04.2007.
    Lokacija
    BG - Voždovac
    Poruke
    15
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: SRPSKI GRADOVI U SREDNjEM VEKU

    Larp jeste ali LH je ozbiljnije vezano za istoriju, i bez mlacenja

  13. #13
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: SRPSKI GRADOVI U SREDNjEM VEKU

    Pa šta je to LH? O čemu se tu radi?

  14. #14
    Početnik
    Učlanjen
    01.04.2007.
    Lokacija
    BG - Voždovac
    Poruke
    15
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: SRPSKI GRADOVI U SREDNjEM VEKU

    LH je za Living History, ako je LARP zezanje sa fantazy film i knjiga temom onda je ovo skoro arheolosko ferenzicki posao, to je pa ozivljavanje istorije u punom smislu te reci, naravno sve je to u domenu hobija.

  15. #15
    Početnik
    Učlanjen
    27.09.2006.
    Poruke
    30
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: SRPSKI GRADOVI U SREDNjEM VEKU

    1382.
    Противници угарске круне, браћа Хорвати, освајају Београд


Slične teme

  1. Mitovi o srednjem veku
    Autor Konstantin Veliki u forumu Istorija
    Odgovora: 90
    Poslednja poruka: 23.07.2010., 16:37
  2. SRPSKI GUBICI U XX VEKU
    Autor ILLUMINAT u forumu Istorija
    Odgovora: 23
    Poslednja poruka: 07.02.2008., 20:10
  3. Srpske drzave u srednjem veku
    Autor isidora82 u forumu Istorija
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 19.04.2007., 20:37
  4. Crnogorska drzava u srednjem veku
    Autor King 7 u forumu Politika
    Odgovora: 69
    Poslednja poruka: 30.06.2005., 07:03

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •