VELIKA DEBATA
U našem školskom sistemu, kao jedina opcija objašnjenja nastanka sveta, navodi se teorija evolucije. Pokušaji bivše ministarke prosvete, Ljiljane Čolić, da u udžbenike uvede koncept kreacije oštro su kritikovani u javnosti, zbog čega je morala da podnese ostavku. Javili su se zastupnici građanskih prava, sekularne države, stara inteligencija i siva eminencija da objasne kako za religiju nema mesta u nauci. Činjenica je, međutim, da danas u svetu hiljade naučnika napuštaju evolucionu teoriju, uviđajući da su se njihova ubeđenja mnogo više zasnivala na veri, ali veri u nepostojeće dokaze.
Ukoliko bismo izdvojili kitnjaste fraze i latinsku terminologiju, uvideli bismo da evoluciona teorija tvrdi da je celo postojanje slučajnost, prouzrokovana “eksplozijom“, koja je nasumice stvarala sve precizne fizičke zakone vasione i kasniju samoorganizaciju biološkog života. Naučni kredibilitet dao joj je britanski prirodnjak Čarls Darvin, pre 150 godina, uvodeći u razmatranje mehanizam prirodne selekcije. Kreacija ili Božje stvaranje, pak, podrazumevaju postojanje Stvoritelja, koji je, koristeći svoje kreativne sposobnosti, uspeo da načini svet i sve životne oblike koji nas okružuju.
Šta smo učili iz biologije?
Kada su upitani da nabroje dokaze za Darvinovu teoriju, većina ljudi dala je istu grupu primera. Primeri su većinom bili iz školskih udžbenika. Kao glavni dokaz se navodi Stenli-Milerov eksperiment. U laboratorijskom sudu nalazila se smeša koja je simulirala Zemljinu primitivnu atmosferu. Usled dejstva električnih varnica, iz nežive materije došlo je do stvaranja blokova amino kiselina i azotnih baza, koje predstavljaju centralni deo nukleotida (molekuli koji formiraju DNK). Ako izuzmemo korišćenje pogrešnih materijala i uslova u eksperimentu, primetićemo da i dalje nije objašnjeno kako je nastao molekul DNK. Štaviše, tako složen informacioni sistem, koji se sam razvija, ispravlja greške i čuva informacije, može nastati samo kao proizvod nečije inteligencije. Nemački naučnik Ernest Hekel postao je poznat po svojim crtežima embriona iz različitih klasa kičmenjaka. Hteo je da pokaže da su oni stvarno identični u svojim najranijim stupnjevima i da postaju primetno različiti tek kada se razviju. Pa ipak, biolozi znaju već više od jednog veka da je Hekel falsifikovao svoje crteže. Embrioni kičmenjaka nikada ne izgledaju toliko slični, koliko ih je on načinio da to budu. A stupanj koji je Hekel označio kao "prvi", u stvari je središnji u toku razvića. Verovatno ćete se iznenaditi, ali Hekel nije jedini naučnik koji se bavio falsifikovanjem. Ispostavilo se da su naučnici u otkrivanju “dokaza“ bili vrlo kreativni. Koristili su turpijice, brusni papir, lepak, kalijum permanganat, malo mešali kosti orangutana i ljudi. Tako su nastajali Piltdaunski, Javanski, Pekinški čovek, neandertalac, Lusi i mnogi drugi. Motiva za falsifikovanje bilo je više. Naučnici su postajali svetski poznati, bogato su nagrađivani od strane Rokfeler, Karnegi i sličnih fondacija, a mnogi od njih su bili ateisti, pa su na bilo koji način hteli da ospore koncept kreacije.
Evoluciona teorija ima problem i sa fizikom, tačnije sa dva univerzalna zakona termodinamike. Prvi kaže da se masa ne može niti stvoriti, niti uništiti u vasioni. To znači da vasiona nije mogla sama da se stvori, već je postojao spoljni uzrok. Drugi zakon je vezan za povećanje entropije i on kaže da nered raste sa vremenom. To znači da automobil vremenom rđa, strukture se ruše, mašine se troše i nikako ne dolazi do povećanja složenosti. Slamka za koju se evolucionisti drže jeste ogromna količina vremena koja je protekla od stvaranja Zemlje do danas. Od Darvinovih miliona godina, danas se stiglo do starosti Zemlje od 4,6 milijardi godina. Ali, pogledajmo šta kaže verovatnoća. Napisati nasumice prvi stih iz Biblije je jedan u 1062 pokušaja. Slučajno stvaranje ćelije, koja ima trilione komponenti, prevazilazi čak i mogućnost teoretskog proračuna. Sa druge strane, u poslednje vreme javlja se sve veći broj dokaza, koji upućuje na činjenicu da Zemlja i nije baš tako stara, te da bi mogla imati negde između 5 i 10 hiljada godina (kako i piše u Bibliji).
Mlada Zemlja?
Ne možemo sa sigurnošću reći koliko je tačno stara zemlja, ali ipak postoje određeni faktori koji ograničavaju njenu starost. Magnetno polje veoma je bitno za život, jer ono odbija najveći deo štetnih kosmičkih zraka. Njegova vrednost se meri od 1829. i primećeno je da se ona smanjuje prateći određeni trend. Ukoliko bismo izvršili ekstrapolaciju te vrednosti, videli bismo da bi život na zemlji bio nemoguć pre 20.000 godina p.n.e.
Mesec se polako udaljava od Zemlje. Pre 1,2 milijardi godina on bi Zemlju dodirivao.
Svake godine na Zemlju padne u proseku oko 14 miliona tona meteorske prašine. To je prašina koja ima sadržaj nikla od 2,08 do 2,80%. Ukoliko bi naša Zemlja zaista bila stara 4,5 milijardi godina, značilo bi da je u tom vremenskom razdoblju na našu planetu palo 63 triliona tona (63 x 1015) meteorske prašine. To dalje znači da bi svaki kvadratni metar Zemljine površine morao biti prekriven slojem od oko 120 tona prašine, što je sloj debeo oko 55 metara. Pri sadašnjoj stopi taloženja soli u okeanima, oni bi mogli biti stari maksimalno 62 miliona godina. Istraživanja su takođe pokazala da za nastanak uglja nisu potrebni milioni i milioni godina delovanja toplote i pritiska, kao sto se najčešće tvrdi. Poslednjih godina, nekoliko laboratorija je otkrilo način na koji će ugalj ili ugljevite supstance napraviti brzo, za sat ili najviše nekoliko dana. Gledajući stopu akumuliranja helijuma u vazduhu, maksimalna starost Zemlje bi mogla da bude 100.000 godina.
Svrhovitovitost u prirodi
Starost zemlje nije naravno jedini dokaz koji ide u prilog konceptu Božjeg stvaranja. Dovoljno bi bilo da pogledamo sebe i prirodu koja nas okružuje, pa da u svakom deliću uočimo određeni smisao. Luj Paster je govorio: "Što više proučavam prirodu, to više ostajem zapanjen i zadivljen pred delima Stvoritelja. Ja se molim u toku svog rada u laboratoriji." Da li ste znali da je gravitacija na Zemlji malo veća, život bi bio nemoguć. Nas ne bi bilo ni da je Sunce malo dalje, da se Zemlja malo sporije okreće, da u vazduhu ima malo više kiseonika, da je gustina atmosfere malo manja, da se voda skuplja prilikom hlađenja. Vrhunac stvaranja svakako jeste čovek. Biće sastavljeno od 1014 ćelija, od kojih svaka ima svoju ulogu i zadatak, povezano sa preko 100.000 kilometara krvnih sudova, bez ijednog organa koji nema svoju funkciju, biće sposobno da misli, priča, smeje se, voli.
Biblijski koncept stvaranja?
Treba istaći da je koncept stvaranja religijskog porekla i da se on opisuje u tzv. Svetim knjigama. Danas u svetu postoji ogroman broj religija i sekti, ali ako bolje razmislimo, možemo videti da se najveći deo izvodi iz hrišćanstva. Osnova hrišćanstva napisana je u Bibliji, najprodavanijoj knjizi svih vremena. U njoj je tačno opisan sedmodnevni koncept Božjeg stvaranja. Neke od tvrdnji iznete u njoj, kao što je cepanje Crvenog mora na dva dela, život ljudi i dinosaurusa u isto vreme, svetska kataklizma Potop zvuče zaista neverovatno. Ateisti i nehrišćani bi mogli zbog toga pomisliti: „Kakve veze onda ova knjiga ima sa nama?”. Možda bi ipak svoje mišljenje promenili, ako bi čuli da do sada nijedna rečenica iz Biblije naučno nije osporena, a da je ogroman broj tvrdnji (oko 50%) naučno dokazan.
Zašto je ova debata uopšte bitna?
Postavlja se pitanje zašto se uopšte vodi debata po ovom pitanju? Da li je zaista bitno kako smo nastali? Odgovor bi bio: apsolutno. Naši pogledi na moral, pravdu, svrhu postojanja i sudbinu su pod velikim uticajem predstave o poreklu čoveka. Adolf Hitler ostao je upamćen po ubijanju više od 6 miliona ljudi, smatrajući ih nižom rasom. Drugi vatreni evolucionista, Josif Staljin, pod istim izgovorom, ubio je deset puta više ljudi. Da li su oni uradili nešto pogrešno? Pa, izgleda da nisu, ako posmatramo teoriju evolucije. Da li ćete se privoleti jednom ili drugom konceptu zavisi od toga kakvi su vaši pogledi na svet i da li dopuštate mogućnost postojanja nečega što je izvan prirodnog domena. Ukoliko dopuštate, verovatno ćete izabrati koncept Božijeg stvaranja. Ukoliko ste neutralni, postavljanjem pitanja “Da li Bog zaista postoji?”, dolazite do prvog koraka u cilju pronalaženja krajnje istine. Ukoliko ništa nadrealno ne dopuštate i verujete samo u ono što vidite, postavljanje prethodnog pitanja za vas će biti besmisleno. Ipak, u tom slučaju razmislite o tome kako ste verovatno sigurni da tačno znate kako izgleda elektron, koja je njegova struktura, masa i brzina, a čovek ga u stvari nikad nije video. A gradovi tako lepo svetle!
autor: Vladimir GOJKOVIĆ
, prosto neverujući da su nam ponašanja toliko slična )
