Ако верујеш у астрологију мораш да верујеш у нешто.
Nije to stvar vere. Kada se astrologija postavlja iz ugla vere, vise nije astrologija. Ovo, u stvari, opisuje tvoje apsolutno neznanje po pitanju astrologije. Kazes "Ne veruje u astrologiju", sto je u sustini besmislica. U Astrologiju i ne treba verovati. To je kao da kazes "Nebo je plavo", "list je zelen"... Ne postizes zaista taj efekat koji smatras da postizes
Ни ја не верујем у бога како га религија представља. Верујем у Једно и закон карме.
Kontradiktorne stvari. Treba da
verodostojno rascistis po pitanju toga jer ovo su nagovestaji da na oba posmatras sa
bukvalne osnove pri cemu se moze postaviti logican zakljucak da ces se isto postaviti prema
svemu cega se dohvatis da izucavas, a
tim principom ma koje duhovne sfere neces uspeti da adekvatno izucis. Iz tog razloga stvari koje pises ili koje se trudis da promovises, da li iz bunta, da li iz solidarnosti
sa nekim su nista drugo do promasaji kako u stavu, tako i u primeni bunta, odnosno solidarnosti s obzirom da astrologija
nije stvar vere vec iskljucivo primene u onom aspektu koji je nama opipljiv, prepoznatljiv i verifikovan u okviru
realnog ljudskog zivota.
Astrologija, pak, prepoznaje i metafizicke perspektive vezane za
misaoni tok kao i realizaciju samih
misli, odnosno sfera koje su vanmaterijalne, no i dalje tezi ka
materijalnoj osnovi u odnosu ljudi i situacija u dnevnom zivotu.
Vera, pak,
ne trazi potporu ni u cemu, vec se bazira na traganju za istinom bez koriscenja nama uveliko prepoznatljivih fizickih karakteristika u okviru sveta u kom zivimo.
Vera moze da koristi elemente fizickih karakteristika, ali se odnosi i na odsustvo
racionalizacije samog koncepta vere. Religijska ucenja, prilikom toga, su skup misaonih principa i ucenja
duhovnika koji su se kroz vekove isticali na misaonoj osnovi prepoznavanja tog
duhovnog puta u kom religija postoji da bi ga
pronasla ili pomogla coveku da ga zaista pronadje. Kada se neke od bitnih duhovnih tacki prepoznaju i manifestuju, postaju
bitne u ljudskom znanju i kao takve postaju deo religijskog kanona, poput jedne od smernica, putokaza, spomenika cak, koji sluze coveku da se prema tome orijentise za dalji duhovni put. Te tacke, u stvari, sluze tome da covek prepozna
smisao u sebi, a ne
smisao u religiji po osnovu toga kako je tacka u
nesavrsenom ljudskom mozgu coveka koji je nekad ziveo prikazana u nekom ideoloskom, umetnickom ili nesvrsenom cinu. A takvih
nedovoljno definisanih manifestacija moze biti puno, koji u religijskoj manifestaciji za coveka koji smatra da
ne mora da uci vec samo da veruje predstavljaju bukvalno mentalnu blokadu sacinjenu od
patnje na bukvalnoj osnovi. Iz tog razloga ti danas imas ljude koji Bibliju, recimo, pokusavaju da desifruju
matematicki smatrajuci kako u njoj postoji nekakav tajni matematicki kod koji ce dati smisao zivotu. A to su ogromne gluposti jer je to daleko od
duhovnog puta kojim covek mora poci sam.
Realizacija introspekcijom i hod peshice, a ne sledbom pohabanog religijskog automobila koji ce biti precica do raja. To ne postoji i promasuje poentu religijske karakteristike.
Iz tih razloga ne postoji, zaista, losa religija, vec iskljucivo lose razumevanje religije i religijske poruke, a iz tog razloga smatram da je
prakticno glupo drzati sebe daleko od mogucnosti spoznaje religijske poruke samo zbog toga sto je, recimo, ograda
te skole rdjava zbog nepaznje onih koji o toj skoli vode racuna. NIsam ja tu zbog ograde, vec zbog onoga sto se tu moze nauciti, a to je ono sto je zaista bitno.
I upravo iz tih razloga nikada necu gledati
zlonamerno na Hriscanstvo s obzirom da je ono sto je zaista bitno u Hriscanstvu, u stvari, princip Ljubavi. To covek treba da prepozna prvenstveno u sebi, a ne da se bakce hijerarhijskim i politickim glupostima iz dnevnog, prolaznog i, sa duhovne perspektive, nebitnog sveta.
