Autonomija u ljudskom organizmu;

Koliko je mozak dobar procesor?
Da li ste radili stvari automatski, bez razmišljanja, a da ste im, kasnije, nakon dosta razmišljanja, našli pravi uzrok i oduševili se njime?
Ne zato što je mnogo dobar, već zato što postajete svesni da vaš mozak ne radi protiv vas, ali se ponaša kao da je biće za sebe
Drugim rečima, ponekad imam utisak da je mozak daleko brži od naše (nazovimo to) svesti, da mi sami nismo u stanju da ga pratimo, ili jesmo, ali se nismo razvili do te mere.
Znate da postoje deca koja u glavi množe brojeve sa naročitim brojem cifara.
Da li smo mi ta deca koja nisu uskladila RAM memoriju sa brzinom procesora? Stvarno ne znam kako bih drugačije objasnila ono što hoću da postavim za temu...
Potencijal koji imamo, nebitno da li je to onaj aktivni deo kore, isti je ili sasvim sličan za sve?

Naslov bi trebao da predstavi, ne samo organizam, već i različite skupine organa kao deo sistema u kome, manje ili više skladno, vrše svoju dužnost s obzirom na kvalitet veze i sinhronizovanost sa ostalim skupinama, a sami po sebi imaju kvalitet koji mora nadmašiti sposobnosti organizma kao celine.

I, najzad, zabavni deo
Da li mislite da ste sposobni da iskoristite svoje potencijale daleko više, ako je gore napisano istina i ako vi to znate kao istinu?

Muški ili ženski.....?

Verujem da svi imamo slican potencijal a mozak, kao sto je slucaj sa misciima razvijamo u zavisnosti koliko ga koristimo. Ako ceo zivot sanjarimo verovatno cemo vise razviti kreativnu stranu nego sposobnost za resavanje matematickih problema i obratno. Naravno, kao sto je slucaj i sa misicima, neko je u startu predodrejen za odredjene stvari a neke druge mu teze idu od ruke sto ne znaci da se ne moze usavrsiti. Za misice znamo dokle mogu da se razvijaju ali za mozak ne znamo. To je najintrigantniji deo covekovog tela.

Мислим да некад човек не ради ствари разумом већ неким инстиктом, да га тако назовемо.....

Понекад кад се нађем у ситуацијама кад услед панике, брзине, умора или нечег сл. разум не може да ''прорачуна'' шта би било најбоље, али као да се инстикт, сам ''бори'' за боље, за егзистенцију.....

Ово мало глупаво звучи, мало сам ''пластично'' то приказао...али често је ''осећај'' код мене био бољи од оног логичног и разумног.....

Da li misliš da je instinkt ustvari ovako demistifikovan?
Ja bih ga pre nazvala višim nivoom svesti (ili nižim, u ovom slučaju) nego nečim životinjskim u nama...
Kad si ga već pomenuo, možda instinkt zaista predstavlja autonomiju određenih sposobnosti našeg uma, kada on sam odlučuje bez učešća svesti ili, da se jednostavnije izrazim, bez pitanja.

Па добро, то је само термин... мислим да мислимо на исто, истина, можда је боље назвати га нивоом свести....

Ne ne ne, zadržimo se tu gde jesmo, slobodno. Baš si pomenuo zanimljiv termin.
Da li instinkt zaista jeste autonomni deo nas koji smo potisnuli i, ono važnije, KO JE U PRAVU? Mi ili naše telo?

Lexa:

Ne ne ne, zadržimo se tu gde jesmo, slobodno. Baš si pomenuo zanimljiv termin.
Da li instinkt zaista jeste autonomni deo nas koji smo potisnuli i, ono važnije, KO JE U PRAVU? Mi ili naše telo?

Kliknite za proširenje...

ahahah..jao kako dobro pitanje...narocito kad mi je predmet apsolutne sexualne privlacnosti neko za koga znam da apsolutno ne moze nista dobro da mi donese..upitam se, ko je u pravu-ja ili moje telo?
nemam pojma ko je u pravu..znam samo da je nesuglasje izmedju to dvoje veoma neprijatno, i ako traje duze vodi u konflikt licnosti...
ili tvojim recnikom, sta vredi najbrzi procesor ako ostala oprema ne moze da ga prati?
ono u sta sam sigurna je da je telo, ili instikt, ili visa svest ili kako hoces..prirodniji deo nas...sposoban da nas spase od nas samih ako smo sposobni da ga pratimo..jer je povezaniji sa prirodom, za zivotom..mozak i misaoni procesi, iako najuptrebljiviji deo nas kao socijalnih radno sposobnih bica, zna da nas dovede od nase sustine..sreca nikad nije proistekla iz misaonog procesa, vec iz neceg drugog..
umorna sam, pa samo nabacujem kako mi sta padne na pamet..al mnogo ti je dobra tema

Ја ћу мало другачији ''пример'' дати...
Први пут сам о томе размишљао када сам читао анализу дела ( и дело) ''Злочин и казна''. Ту онај студент који је убио бабу, бива испитан од стране полицајца, и пајкан му ''намешта'' у току испитивања, поставља му уобичајна питања која су замке које би могле да га ''наместе'' и да открије да је он злочинац.

Студент у тренутку духовне нестабилности одлази у стан жене коју је убио. Иследник га пита зашто је ишао, и додаје да је то вероватно у бунилу учинио. Студент одговара да је свесно то урадео. Тај иследник на први поглед даје могућност да се оправда, а он сам себи наноси зло, али само на први поглед. Међутим тај студент осећа подсвесно да му је у питању постављена замка, али разум не може да је открије услед физичке и духовне изнеморености. То чини интуиција: он одговара супротно – и његов одговор је изваредна одбрана: да је криваац, он би бежао од места убиства; а кад је свесно отишао, онда је то обична људска радозналост. А да је у бунилу, то би значило да је оптерећена савест одвела убицу на место злочина. И ту долазимо до најважније ствари – инстикт непогрешиво брани егзистенцију тамо где разум губи ефикасност.

Тада сам се упитао први пут у животу, да ли разум и оно ''логично'' заиста има увек ауторитет над инстиктом и осећајем?

Da li ste radili stvari automatski, bez razmišljanja, a da ste im, kasnije, nakon dosta razmišljanja, našli pravi uzrok i oduševili se njime?
Ne zato što je mnogo dobar, već zato što postajete svesni da vaš mozak ne radi protiv vas, ali se ponaša kao da je biće za sebe

Kliknite za proširenje...

Једна илустрација: вече пред први испит (беше старословенски језик у питању) мучила сам се да откријем којој врсти речи припада реч ''лознаго''...Никако нисам могла да пронађем у књигама, било ми је јасно да је придев или именица, али ни придеви ни именице од речи лоза ни у једном падежу нису имали такав облик...
И ту ја одустанем и легнем да спавам у нади да сутра нећу добити баш тај текст на испиту....

Негде у сред ноћи, одједном ме нешто пробуди, нагло скочим, седнем у кревету и гласно изговорим: ''Генитив одређеног придева!!!'' :shock:
Ујутру се, наравно, сетим тога и весело одскакућем на испит!
Шта је у ствари било: ја сам спавала, али део мозга је све време претраживао фајлове и кад је нашао пробудио ме да ми саопшти!!!
Хвала му! :wink:

Hahaha, sjajno Hellen Što se meni to ne dešava :? Uf, znam što ali nema veze...

Marko odlično si se setio... Dopada mi se što ste razumeli temu, jer sam imala utisak da sam loše objasnila nešto što je, ionako, prilično teško objasniti.

Moram priznati da, dok sam čitala Z&K nisam sasvim uspela da pohvatam šta je autor hteo da kaže, takođe mi nisu bile najjasnije neke Raskoljnikove reakcije... Interesantno, setila sam se kako se zvao glavni lik, u momentu, a to mi se inače ne dešava, imena vrlo lako zaboravljam.

Bila je jednom tema, možda na Svaštari, o tome šta pamtite i na koji način... Odgovori su bili raznovrsni, što se dalo i pretpostaviti, nego... Zašto naš mozak bira tip informacija koji ćemo pamtiti i na osnovu čega vrši selekciju?

Dosta ljudi mi je priznalo da su, jednostavno, orijentisani na određenu ekstenziju (opet komp. terminologijom), tako da ostale informacije zaturaju negde jer njihova podsvest smatra da im to neće trebati, bar ne uskoro.

Autor je htio (ne baš direktno i otvoreno) priznati da su njegova razumevanja stvarnosti evoluirala (za relativno kratko vreme) ka duhovnoj sferi, odnosno prema Apsolutu.

Teško , kad ima ideje-žarišta......ideje koje izazivaju averziju, a deo su svakodnevnog razmišljanja.....Neko to zove fiksacije.....

Lexa:

Ne zato što je mnogo dobar, već zato što postajete svesni da vaš mozak ne radi protiv vas, ali se ponaša kao da je biće za sebe
Drugim rečima, ponekad imam utisak da je mozak daleko brži od naše (nazovimo to) svesti, da mi sami nismo u stanju da ga pratimo, ili jesmo, ali se nismo razvili do te mere.

Kliknite za proširenje...

sve je to mozak - to jest njegovo delo... i instinkt i emocije i automatske radnje... sve je to nas um (obicno u harmoniji sa ostatkom organizma koji reaguje adekvatno i pravovremeno).

to sto mi nismo osvestili sve sto nas mozak ume i cini za nas, druga je prica.

Mozak je ono što čini čoveka kao ličnost, a fizičko telo je njegovo pomagalo, kojim se (čovek) ostvaruje u realnom svetu.

Pa ne znam da li su razumevanja evoluirala, ali razmišljanja baš i nisu. Blaženo neznanje.

Najzad - da li naš mozak radi za nas ili za nešto treće?
I ako mu je (kao i celokupnom organizmu) jedina funkcija da ostvari naše namere i obezbedi naše dobro (iako ne izvršava naredbe bez pogovora), da li to onda našoj slobodnoj volji dodaje još jednu dimenziju?
Niko nije uspeo da se uguši prostim nedisanjem...

Cesto se desavalo da mnogi naucnici kada zapnu u svom radu intenzivnim razmisljanjem ne postizu nista sto bi pomoglo. Onda, demoralisani, odustanu i neko vreme uopste ne pomisljaju na problem i iznenada sine spasonosna ideja niotkuda...

Ovo za instikt je veoma zanimljivo pitanje...
Da li je to nesto sto nas veze sa zivotinjama koje sve rade iskljucivo na osnovu instikta ili je to samo kapljica nesvesnog koja u trenutku postaje led i isplivava na povrsinu postajuci svesno?

Pokusacu da odgovorim na ovo ako se budem naterao na razmisljanje o tome, a sada idem da spavam...

Doneo ortak neku šklopociju poput Rubikove kocke, mislim ni ne liči na nju ali fora je da se neki komad žice izvuče iz drugih komada... žice :shock:
Uglavnom petljam se sa tim šitom sat vremena, spustim sa namerom jedan minut i posle toga uzmem u ruke i automatski vratim u prethodno stanje. Ne, nisam rešila problem, ali sam uradila ono što sam htela - jedan deo sam provalila kako se radi. Samo zato što sam ga ispustila iz ruku i namerno pokušala da se navedem da nesvesno odradi svoje.
Dešavalo mi se i da nepozvane dođu neke formule u glavu i da u autobusu, recimo, razmišljam o nekim teoremama i u momentu shvatim suštinu nečega i to bude tako fenomenalno otkriće da mi dođe da objavim celom autobusu, neverovatan osećaj, i ako se ne forsira, taj momenat iščezne kao san...
Pitam se šta mi to sve znamo, samo nismo sposobni da prizovemo?! Uostalom, zar nije i hipnoza dokaz? I kako da to, ipak, pokušamo?

Lexa:

Pitam se šta mi to sve znamo, samo nismo sposobni da prizovemo?! Uostalom, zar nije i hipnoza dokaz? I kako da to, ipak, pokušamo?

Kliknite za proširenje...

Gde ja to rekoh da je sve u glavi i da sve iz glave dolazi?

Lexa:

Pitam se šta mi to sve znamo, samo nismo sposobni da prizovemo?! Uostalom, zar nije i hipnoza dokaz? I kako da to, ipak, pokušamo?

Kliknite za proširenje...

Cak postoji pretpostavka o vecnosti pamcenja.
Vrseni su experimenti tako sto se mikroelektrodama izuzetno malog napona drazila koza velikog mozga pri cemu su se pacijentima javljale neke slike iz ranog detinjstva.
Zatim hipermenzije - zivopisna vidjenja u izuzetno rizicnim situacijama pucki receno, ceo zivot nam prodje pred ocima...

Lexa:

Pa ne znam da li su razumevanja evoluirala, ali razmišljanja baš i nisu. Blaženo neznanje.

Najzad - da li naš mozak radi za nas ili za nešto treće?
I ako mu je (kao i celokupnom organizmu) jedina funkcija da ostvari naše namere i obezbedi naše dobro (iako ne izvršava naredbe bez pogovora), da li to onda našoj slobodnoj volji dodaje još jednu dimenziju?
Niko nije uspeo da se uguši prostim nedisanjem...

Kliknite za proširenje...

ali je vezbom uspeo ,da potpuno zaustavi rad srca..na dvadesetak sekundi..prikljucen na sve moguce aparate.,koji mere rad srca.

I jos nesto,svaka od milijardi celija,neurona,je citava fabrika za sebe..skoro dokazano...mrzi me da pisem.strashno se malo zna o tome.