Demokratizacija Demokratskim Metodama?

Norma Kampl:

У праву си ти генерално. Али, ипак, није ли мало - идеалистички? А истовремено и мало контрадикторно. "Заобилазећи правила"? Шта то заправо значи? Да будемо на неки начин непоштени? Да се "сналазимо"?

А тачно је, можемо много сами за себе учинити, и са све тим "правилима", и у оквиру њих. Али, остаје и доста тога што не можемо, управо због тих прилика, на које не можемо утицати.

Дакле?

Kliknite za proširenje...

У трци са личним животом често наилазимо на ситуације и дилеме које су "регуларно" непремостиве. На пример посао. Седети и писати молбе, и бити члан бироа за запошљавање, годинама и не успети наћи адекватан или прихватљив посао. Или прихватити било шта ?

То је нешто што се често и многима дешава. Ако поступиш "регуларно" готово сигурно си на губитку. Ако којим случајем имаш неку "везу", имаш шансе да нешто и направиш од свога живота. То са "везом" је већ нерегуларно. Узми или остави ?

За потпуно исти посао и са истим квалификацијама на више места плате су различите. И то не мало. Гледаћеш ако можеш да се докопаш боље фирме ... Јели то "хлеб преко погаче" ? Јесте ако знаш да толико људи нема никакав посао. А имаш везу да то учиниш ? Узми или остави ?

Често наилазимо на етичке дилеме. Заобилажење правила су често мање или више незаобилазни део свакодневног живота. Од касирке коју познајеш па ти наплати преко реда до Мишковића који направи дил с типовима из власти и направи посао вредан милоне €. Питање нивоа. Где је граница врлудања од правила и криминала ? За криминал нисам, али то не значи да ми је јасно и да немам проблеме са собом и кад су "мале" ствари у питању.

Кад не живиш сам, осећаш се одговорним за породицу. То је најчешћи изговор да негде свом моралу прогледаш кроз прсте, и тако одступиш од личног убеђења.

Ко је толико савршен ?

Ове ствари су врло осетљиве, и баш ми је непријатно што сам се уплео у такву тему. Лако је нешто направити црно-бело, а да ли ико може на тај начин живети ? Осим ако му је тата Рокфелер.

Sve u svemu - država je vlasnik i mi smo njeni podanici.
Za ostalo kako ti drago...

Kliknite za proširenje...

Држава не постоји. Постоји група појединаца, истих као што си ти.
На теби је да оружјем и оруђем браниш своју равноправност.

Нисам економиста, али ипак толико разазнајем да је ово што си написао у сфери "пустих снова" који немају никакве везе са животом и са стварним стањем
и у светској и у регионалној а и у нашој економији. Можда си ово што пишеш
нашао у неким идеалистичким теоријама које немају никакву потврду у пракси.

Kliknite za proširenje...

Да... Ви се сви убисте мени објашњавајући како нешто не разумем око економије, али ја се једина овде не жалим на новац.

fosilvaso:

Nešto slično onome što je Tile napravio kada je došao na vlast: Na sve položaje je postavio 'svoje' podobne ljude, a ne 'saradnike' okupatora.

Stavljanjem svih mandata na raspolaganje znači da bi svaki mogao biti smenjen bez uobičajene procedure ako ne zadovoljava uslove za to mesto!

Kliknite za proširenje...

Па чекај зашто мислиш да је краљ квалификован да доноси такве одлуке??? И како мислиш да те одлуке неће бити погрешне, па прво што би већина покушала је да ''преко краља'' постави своје, или неке зезнутије ствари би се десиле, желим да кажем не само да краљ нема способности да чита мисли и да зна ко га вара а ко не, него би највероватније поставио (у зависности каква би то личност била) или највеће улизице или ''своје људе'', а он не би одговарао( у смислу ''одговорности'') ником, ко би имао снагу да га смени, а да не ризикује да га цео апарат који краљ поставља, осуди? Надам се да ме разумеш... то би био систем, један човек поставља све, руководи целим апаратом преко људи које поставља, ти људи (нормално) осећају захвалност и неће дозволити да се краљу ишта догоди... чак и кад би заобишли ову и још многе препреке овог система, зар не би неки тим психолога био бољи за тај задатак од краља.....

Хајде да се орјентишемо на твој пример, судство. Имамо нпр. целе генерације судија који ''мућкају''(кажем нпр. јер ја ово не тврдим, немам доказ нити лично икуство са судијама) и сад дође краљ. Како он види, зна, ко је моралнији од судија а ко ''вук у јагњећој кожи'', како би баш он(краљ) пронашао најбољу особу за тај посао, по CV-ју , по чему би он то могао? Или по чему би их отпустио? По осећају? Искрено не разумем се толико у правни систем, не знам како се доводе судије али импровизоваћу, рецимо да се судије доводе по каријери, дакле по заслузи, зар то не би био бољи систем, а да све то надгледа један систем органа који се састоји од неутралних, и једно другом непознатих чиниоца, и рецимо да ту буде нека служба која би слала прикривене полицајце да у улози ''колега'' тих судија(дакле или прикривене судије, или адвокати) или у улози обичних људи који пролазе кроз судски процес(у зависности о ком судству је реч), и та служба би хапсила ''мућкароше''. Настала би паника и сигурно би се барем смањила корупција....


А ако судије немају морала, ако полицајци, државници и сви остали немају моралне дужности какву сигурност видиш у краљу? То што има ''плаве крви''??

Није он надчовек, не гата судбину, не чита мисли, па таква одговорност је превелика за једног човека, не верујем да би било који краљ то прихватио, знам да ја не би, једна мала грешка и моје унуке би сви прозивали... а и није само то ја би на терету имао то што нисам видео како ме ''саветници'' зезају......

На крају не знам како би то ико дозволио, био би то скуп експеримент, за сиромашну државу.

marko717:

Па чекај зашто мислиш да је краљ квалификован да доноси такве одлуке??? И како мислиш да те одлуке неће бити погрешне, па прво што би већина покушала је да ''преко краља'' постави своје, или неке зезнутије ствари би се десиле
.

Kliknite za proširenje...

Nije to tako teško, vidiš kako to lepo i lako ide onome međunarodnom predstavniku za BiH, princip je da bilo kada, bilo koga možeš momentalno smeniti