Razlozi za promenu posla

Najčešće neisplaćene i uskraćene zarade, a to uglavnom ide zajedno sa lošim međuljudskim odnosima na poslu, iživljavanjem, nerealnim zahtevima u pogledu radnih obaveza ... I ne udaram pesnicom o sto, jednostavno odem ukoliko imam nešto bolje. Da, i pojava bolje opcije dovodi do promene, ponekad i kada je to samo mala promena, a da ne mora biti loše tu gde jesam.

Još jedan čest razlog koji sam primetio kod drugih je potreba za promenom životne sredine: uglavnom radi supružnika ili odlaska iz okruženja u kome se nalaze (a što nije vezano za posao).
 
Ja poslove menjam na svakih 2 do 5 godina. Nekada su u okviru iste branše, a nekada nisu.
Razlozi su uglavnom zasićenje materijom, okruženjem, potreba za promenom na bolje, za napredovanjem, ili za priznanjem. I svaki put je bila promena na bolje, mada to ponekad u početku ne izgleda tako. Zdravo je menjati poslove.
Čim osetim da na jednom poslu stagniram u napretku, bilo da je to na planu razvitka mojih profesionalnih sposobnosti na odredjenom radnom mestu, ili stagniranje u pogledu plate, tj. novčane nadoknade za odredjeni rad - ja menjam! Menjam čak i onda kada nemam potpuno izvesnu drugu opciju, jer imam samopuzdanje da za radne uvek ima posla i da ću moći da premostim period od jednog dobrog posla do sledećeg još boljeg posla, svojim radom, uvek i na svakom mestu.
Nedavno sam promenila posao! Početkom decembra sam dala otkaz tamo gde sam radila za platu kako bih pokrenula (ponovo) sopstveni posao! Nije mi prvi put da vodim sopstveni posao, ali je relativno nova materija.... Za sada je OK ;)
Odluku koju sam tom prilikom donela: koliko god menjala, više neću da radim za platu, osim nekog izuzetnog posla pod nekim odredjenim uslovima.... jer ima još toliko poslova u kojima se nisam oprobala 8-)
 
tapetarduda:
Kod nas se ljudi teško odlučuju da promene posao.
Kliknite za proširenje...

ostaci komunizma i socijalizma....

Kada sam odlučila u novembru 2006. da promenim posao, pozovem odličnu prijateljicu, za koju znam da je vredan radnik, da dodje na to radno mesto, znajući da će imati cca. duplo veću platu nego na mestu na kome sada radi, malo je razmislla, saslušala šta se i koliko i kako radi - i nije prihvatila !!! Nije bila spremna da izađe iz svoje "zone komfora", ma koliko je moglo da joj bude bolje. Naravno, trebalo je platiti određenu cenu uspeha, ali ona to ipak nije bila spremna, bez obzira na bukvalno duplo veća primanja. Kao da je to što je poznato i izvesno toliko bolje, nego uložiti malo više napora i dobiti mnogo više. Jer ne radi se ni samo o visini primanja, već i o dinamici odredjenog posla, raznovrsnosti, itd.
Čini mi se da ljudi na našim prostorima još uvek ne shvataju baš najbolje da izvesnosti nema i da bez posla može da se ostane i bez naše volje, što je mnogo gore, nego kada takvu odluku sami donesemo.
 
I šta predlažeš, da sami begamo pre nego li nas najure? Hej, jesam za promenu kada su uslovi loši, ali nije obavezno kada nam odgovara tamo gde jesmo. Nije sve u parama i uspehu, mada se, kada ne ide dobro, razlozi za otići/ostati uglavnom svode na to.
 
MegiS:
ostaci komunizma i socijalizma....

Kada sam odlučila u novembru 2006. da promenim posao, pozovem odličnu prijateljicu, za koju znam da je vredan radnik, da dodje na to radno mesto, znajući da će imati cca. duplo veću platu nego na mestu na kome sada radi, malo je razmislla, saslušala šta se i koliko i kako radi - i nije prihvatila !!! Nije bila spremna da izađe iz svoje "zone komfora", ma koliko je moglo da joj bude bolje. Naravno, trebalo je platiti određenu cenu uspeha, ali ona to ipak nije bila spremna, bez obzira na bukvalno duplo veća primanja. Kao da je to što je poznato i izvesno toliko bolje, nego uložiti malo više napora i dobiti mnogo više. Jer ne radi se ni samo o visini primanja, već i o dinamici odredjenog posla, raznovrsnosti, itd.
Čini mi se da ljudi na našim prostorima još uvek ne shvataju baš najbolje da izvesnosti nema i da bez posla može da se ostane i bez naše volje, što je mnogo gore, nego kada takvu odluku sami donesemo.
Kliknite za proširenje...
Ali zasto si ti mijenjala taj posao koji si nudila prijateljici,ako je tako dooooobroooo
 
Pretpotavljam zato što Megi može još i bolje.Ali to neka ti ona sama kaže.
Ja sam poslove menjala na osam godina.Kažu da je to idealno za psihičko-fizičko zdravlje.
Obzirom da sada radim i živim onako kako sam oduvek želela ne verujem da ću ga više menjati,mada se nikada ne zna. Ako nešto bolje iskrsne što da ne?Megi u pravu si za zonu komfora. Ljudi se boje promena.Bolje vrabac u ruci nego golub na grani.
Sa druge strane nismo svi jednako sposobni i raznovrsni.Neki ljudi su stvoreni za jedan posao i rade ga ceo život. I zadovoljni su.Zašto bi bilo šta menjali. Zato sam ja za to da svako radi i živi prema svojoj meri i da se ni jedan posao ili čovek ne potcenjuje.
 
OK.To je to!Slažem se! - Samo da dopunim i učinim da je problem u vezi inertnosti u mjenjanju poslova još preciznije određen : - Uz zonu ugođaja , postoji i zona naučene nemoći (da se aktivno uključe u procese promjena nepovoljnih stanja) - koje tjeraju 95% ljudi da se boje promjena. 8-)
 
Ja sam poslove menjala u rasponu od 6 meseci do 3.5 godine. Samo jednom sam presla na posao gde mi je plata bila manja, ali sam tamo mnogo, mnogo naucila i na sledecem poslu sam imala 50% vecu platu nego na prethodnom.
Smatram da je optimum vremena koje treba provesti na jednom poslu 2 godine. Sve preko toga me najstrasnije smara. Previse upoznam ljude, njihove (lose) naravi, vidim raznorazna proseravanja, vidim ko bi da nesto capi, vidim zloupotrebe (ili pokusaje istih) a na to sam alergicna...
Ne mogu da shvatim ljude koji u istom kolektivu provedu 20ak godina. Pa to mi je nepojmljivo. Nekada i sam sebi dosadis, a kamoli ljudi sa kojima radis i hteo, ne hteo provodis najvise vremena, mnogo vise nego sa svojim najdrazima.

Ponekad i kolege koje mnogo volim ne mogu da gledam posle posla... Potrebna mi je promena! Malo li je 50ak sati provesti sa istim likovima?

Ja ne vidim nista lose u promeni karijera. Na zapadu je to najnormalnije.
Ko kaze da ono sto si ucio kada si imao 20ak ili manje godina treba da ti odredi narednih 40?

Samo mi je zao sto je ovo zemlja ne tako velikih mogucnosti za obicne ljude... To mi je bas zao.
 
Posao treba menjati kada se na poslu osecas lose iz bilo kog razloga: sef siledzija, posao ti se ne dopada, previse prekovremenog rada, losi medjuljudski odnosi, nemogucnost napredovanja, ne ucis nista novo nego obucavas one koji su na visim pozicijama od tebe (a to ti nije u opisu radnog mesta), i ono najvaznije - ako se posle radnog vremena osecas iscedjeno a bez imalo radosti.

Platu necu ni da spominjem, valjda se podrazumeva. I, treba stalno citati oglase za posao, cak i ako si srecno zaposlen - tako pratis trendove na trzistu rada, a i mozda naletis na posao iz snova.
 
IMAM 47 GOD I 24 GOD RADIM U ISTOM KOLEKTIVU. NIKADA NE BIH MENJALA SVOJ POSAO ALI MORAM DA PRIZNAM DA PUNO PUTUJEM IMAM RAZLICITE SARADNIKE I UPOZNAJEM JAKO PUNO LJUDI. PRITOM JE DOBRO PLACEN. PRE 3 GOD SAM ZDRAVSTVENO BILA PRIMORANA DA SEDIM U KANCELARIJI SA 5 ZENA KOJE SAM DOVELA DO LUDILA I JEDVA SU CEKALI DA OZDRAVIM I DA ODEM. TAD SAM SHVATILA STA JE KANCELARIJSKI POSAO SA MALOM PLATOM. JA IM NE BI NI TO DALA, DODJU NA VREME PODBOCE SE I GLEDAJU U SAT KAD CE POLA 4 DA IDU KUCI GDE SU OKO 5 SATI.CEO DAN PROPAO!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! I CEO ZIVOT!!!!!!!!!!!! ODGOVORE NA NEKI POZIV I ZAPISU NEKI PODATAK I TO JE SVE. ONOLIKO VREMENA PRAZNOG ZA BILO KAKVO USAVRSAVANJE PA I ZA CITANJE KNJIGA. A ONE BAS NISTA! A SVE SU MLADJE OD MENE. RAZBUCALA SAM KANCELARIJU PRETURILA PAPIRE KOJE NIKO NIJE OTVORIO BAR 15 GOD PRONASLA GOMILU INTERESANTNIH PODATAKA VITLALA PO HODNICIMA I SVI SU PADALI U OCI SEFOVIMA KAKO NISTA NE RADE a pritom to nisu moji sefovi. POENTA JE DA SVAKI POSAO MOZE BITI DOBAR AKO ZNAS KAKO DA GA OSMISLIS I NEDOZVOLIS DA PADNES U MONOTONIJU. NIJE ME STRAH NI DA IZGUBIM MOJ POSAO JER TREBA POZITIVNO RAZMISLJATI I BITI VREDAN . I BITI SIGURAN U SEBE DA I ONO STO NEZNAS MOZES NAUCITI. POZDRAV! :lol: :-D :grin:
 
peinter:
OK.To je to!Slažem se! - Samo da dopunim i učinim da je problem u vezi inertnosti u mjenjanju poslova još preciznije određen : - Uz zonu ugođaja , postoji i zona naučene nemoći (da se aktivno uključe u procese promjena nepovoljnih stanja) - koje tjeraju 95% ljudi da se boje promjena. 8-)
Kliknite za proširenje...
Za zonu naučene nemoći ne znam.Pojasni mi.Ima li to veze sa onima koji po 2 godine idu na posao gde ništa ne rade jer firma ne radi ,a ni plate ne dobijaju ali ipak smatraju da su zaposleni?
 
Mr. Del boy:
Ako nije zabavno, nema ni para. Ako nema para, treba menjati.
Kliknite za proširenje...
Nije svaki posao zabavan.Moj je bio vrlo ozbiljan i daleko od zabave a bilo je i dosta para.Upravo ta ozbiljnost me je uništavala psihički a uslovi rada fizički.A postoje i ljudi koji nemaju baš puno izbora.
Slažem se sa @Razmišljalicom. To što si navela je svakako veliki razlog za promenu posla.Ali imam i dilemu. Nije li to linija manjeg otpora?Ako nam sam posao odgovara nije li bolje supčiti se sa problemima i pokušati ih rešiti .Na svakom poslu ima nekih problema. Ne može se stalno bežati.
 
Zona ugođaja i zona naučene nemoći su baš one najbitnije stvari koje većinu ljudske populacije tjeraju u prosječnost i ispod prosječnosti i nikad im ne dozvoljavaju da se podignu u visine esencijalnih ljudskih spoznaja.- Zona naučene nemoći nam govori o stavovima ljudi kakve je baš opisala ivab10 u liku svojih kolegica iz kancelarije("Najbolje je da sjedimo i čekamo da nam dođe samo od sebe.Ne dao bog da uzmemo nekakvu knjigu za pročitati, jer šta će reći drugi.A, mi to zapravo sve znamo.- Obavezno budi dobar sa šefom odjeljenja, da ne izgubiš posao , ne daj bože!Teško je danas naći posao! Danas pale samo veze, a ja sam nesposoban/a da to promjenim jer tako radi čitav svet.Svi rade po sistemu -NE MOGU ME TOLIKO MALO PLATITI KOLIKO MALO JA MOGU RADITI , pa zašto da se sada ja tu nešto trsim i iskačem iz uobičajene šeme. - Zna se, glave prvo lete onima koji se ističu.). 8-)
 
tapetarduda:
Slažem se sa @Razmišljalicom. To što si navela je svakako veliki razlog za promenu posla.Ali imam i dilemu. Nije li to linija manjeg otpora?Ako nam sam posao odgovara nije li bolje supčiti se sa problemima i pokušati ih rešiti .Na svakom poslu ima nekih problema. Ne može se stalno bežati.
Kliknite za proširenje...

Da li je sta linija manjeg otpora?
Menjanje poslova iz razloga koje sam gore navela?
Ne bih rekla. Zavisi i koliko imas cvrste principe. Cesto vazi pravilo "sa kim si takav si"... ima i ono "ako ih ne mozes promeniti - pridruzi im se". Za mene je to linija manjeg otpora. Ne smatram da je moja misija da menjam druge, a isto tako ako se ja vec menjam - zelim da to bude na bolje a ne na gore. Ne zelim da se utopim u masu mediokriteta, nezadovoljnih, izmucenih ljudi koji nisu mrdnuli prstom da bi im bilo bolje.
Ja se za sebe borim i vredno radim. I zelim da se to prizna!

A ikustvo koje sticem je odlicno! Vidim da neki ljudi zaglavljeni u firmama vise od 10-15 godina ne vide dalje od svog nosa. Misle da jedino moze da se radi na nacin na koji oni rade i koji je njima neko pokazao pre 10-15 godina. To je smesno!

I nepogresivo prepoznajem ljude koji su poput mene (velika manjina) i one koji su u tim okostalim sistemima. Prvi su vedri, veseli, komunikativni, pozitivni i otvoreni za saradnju - zeljni znanja. Ovi drugi (u velikoj vecini) su uglavnom dignutog nosa i misle da znaju ne znam sta, a nemaju pojma koliko su suplji.
 
KAD PISEM VELIKIM SLOVIMA TO NE ZNACI DA VICEM - I INACE UOPSTE NE VICEM. Slazem se da okostali sistemi i okolina mogu da te uspavaju ali samo ako im to dozvolis. Verujem da sama priroda coveka odlucuje i nacin kako ces prici poslu kao i da godine nista ne znace. Pre izvesnog vremena dobila sam ponudu da oformim posao i pronadjem radnike za firmu koja je vec postojala ali jako lose radila. Na novoj lokaciji u fantasticnim radnim uslovima, Nemozete ni da zamislite koliko sam problema imala da izaberem radnice. Posao je zahtevao rad sa ljudima , kulturu ponasanja i jednostavno ono sto se zove domace vaspitanje. Nisu postojale ni granice u godinama ni dali si udata ni dali imas bebe ni mala deca. Sve po zakonu ! Kako su devojke dolazile na razgovor za posao, ono je bilo bogu plakati. Sa masnim rezancima na glavi, bez trunke sminke , farmericama, patikama, mindjusama u nosu................JEDVA IZABRAH. I sada ide drugi deo problema ! Plata pocetna i naravno prijavljena 18.000 sa mogucnoscu da ako u prodaji predju apsolutnu 0 sa procentom ide na 38.000.Nista ne izvodljivo! Ali moras da se pokrenes , potrudis i umoris ! Bila sam prinudjena da menjam i otpustam ! Nimalo prijatno ali posao nije smeo da trpi ! Sve u svemu , dobitna kombinacija je prosla ovako- sefica ima 90.000 platu a ostale devojke se krecu oko 40.000 i razne beneficije za koje sam se kod vlasnika izborila za njih jer sam svesna da samo od zadovoljnog radnika mozes izvuci maximum . Poenta price je da uvek postoji neko ko gleda i ko u nekom momentu moze da vas nagradi , promakne na bolje mesto, poveca platu , posalje na usavrsavanje ALI I SAMI TREBA DA SE TRUDITE MAKAR STE 100% SIGURNI DA TO NIKO NE PRIMECUJE.
 
Uh ta selekcija adekvatnih kadrova je long term ...važno je, važnij od prostorija!
Razmišljalice, bravo za razmišljanje :D


Ako se ne varam, podaci od prošle godien su bili da prosečan Evropljanin promeni 14 puta posao, a Amerikanac 7 tokom života...ili beše obrnuto :)
 
razmisljalica:
I nepogresivo prepoznajem ljude koji su poput mene (velika manjina) i one koji su u tim okostalim sistemima. Prvi su vedri, veseli, komunikativni, pozitivni i otvoreni za saradnju - zeljni znanja. Ovi drugi (u velikoj vecini) su uglavnom dignutog nosa i misle da znaju ne znam sta, a nemaju pojma koliko su suplji.
Kliknite za proširenje...

ovo je tacno.
Ili su syebani i to dalje sire...
 
razmisljalica:
Da li je sta linija manjeg otpora?
Menjanje poslova iz razloga koje sam gore navela?
Ne bih rekla. Zavisi i koliko imas cvrste principe. Cesto vazi pravilo "sa kim si takav si"... ima i ono "ako ih ne mozes promeniti - pridruzi im se". Za mene je to linija manjeg otpora. Ne smatram da je moja misija da menjam druge, a isto tako ako se ja vec menjam - zelim da to bude na bolje a ne na gore. Ne zelim da se utopim u masu mediokriteta, nezadovoljnih, izmucenih ljudi koji nisu mrdnuli prstom da bi im bilo bolje.
Ja se za sebe borim i vredno radim. I zelim da se to prizna!

A ikustvo koje sticem je odlicno! Vidim da neki ljudi zaglavljeni u firmama vise od 10-15 godina ne vide dalje od svog nosa. Misle da jedino moze da se radi na nacin na koji oni rade i koji je njima neko pokazao pre 10-15 godina. To je smesno!

I nepogresivo prepoznajem ljude koji su poput mene (velika manjina) i one koji su u tim okostalim sistemima. Prvi su vedri, veseli, komunikativni, pozitivni i otvoreni za saradnju - zeljni znanja. Ovi drugi (u velikoj vecini) su uglavnom dignutog nosa i misle da znaju ne znam sta, a nemaju pojma koliko su suplji.
Kliknite za proširenje...
Uglavnom se slažem sa tobom.Osim po pitanju linije manjeg otpora.Pošto imam čvrste principe ne podležem pravilu -Ako ih ne možeš promeniti ,pridruži im se.Postoji i treća opcija.(prva je -otići,druga- utopiti se )Ostati i biti drugačiji-svoj, sa svojim stavovima,radnim navikama,ciljevima.To je najteži put i retko ko se za njega odlučuje. Ja jesam.Verujem da čovek uvek mora prvo polaziti od sebe i ne tražiti od drugih da budu kao on. Svako odlučuje za sebe.Baš me briga ko koliko radi,ko kasni,ko je nesposoban,ja gledam ko sam ja.Vremenom to urodi plodom i počnu da te gledaju sa poštovanjem kako oni ispod tebe tako i oni iznad. I naravno napreduješ.Pošto ostali vide da je tvoj put bolji jer ti napreduješ a oni ne,tebe poštuju a njih ne,počinju i oni postepeno da se menjaju(na bolje).Šefovi zaključuju da si dobar rukovodilac i ti i dalje napreduješ. I stvano si dobar rukovodilac jer deluješ ličnim primerom a ne namećeš svoju volju, jer te slušaju zato što te poštuju a ne zato što te se boje itd. I onda odeš :p To sam ja uradila. Pošto sam sve sredila ,postigla sve što sam htela,više nije bilo izazova. Dakle eto još jednog razloga za promenu posla- Kada više nema izazova.
@ivab 10-I ja sam tvoj post pisan velikim slovima doživela kao da si uletela u prostoriju i počela da vičeš. Ne znam zašto :) ali tako je.Ovo što sam odgovorila Razmišljalici ide u prilog tvojoj tvrdnji na kraju tvog posta,pisano velikim slovima(opet :) )
 
Dudo, verujem da si taj poduhvat izvela jednom u zivotu. ;)

Takodje mi se cini da si bila deo ucmalog drzavnog kolektiva i kao natprosecna jedinka /u svom kolektivu/ si iskocila. I super je sto si to uradila jer si time odbila da se utopis. Takodje mi deluje da ti je bilo stalo da se dokazes pred tim ljudima. Ne bilo gde i ne pred bilo kim vec pred njima. I ti si to uradila. Posto taj cilj nije bio ono sto moze trajno da te ispuni - ti si otisla.
Svuda gde sam ja radila su timovi izuzetno mladi, ljudi zeljni izazova, vecina veoma sposobna.
(sad cu da skratim, moram da osusim kosu :))
Dakle, tvoj poduhvat iziskuje mnogo vremena i energije. Rekla bih da ti je za to bilo potrebno 3-5 godina. (molim te ispravi me - a i bas me zanima koliko sam pogodila :) ako sam bilo sta pogodila;))

Neko to vreme ima, neko ga nema... Neko ne zeli svoje vreme da trosi na dokazivanje.

Verujem da ti je to dalo veliki energy boost tako da je u tvom slucaju bilo u potpunosti produktivno. Neko drugi funkcionise na drugi nacin.
Kada ja sebe (u mislima) potapsem po ramenu i kazem: "Svaka ti cast, ovo si sjajno izvela, kliker si - evo ti ruka!" onda znam da je to sjajno i tudja pohvala mi ne treba.
(nemoj samo da pomislis da mislim da sam Bogom dana i da to radim stalno i cesto ;))

Tako da - razni modeli "pale" za razne tipove ljudi/zivotna doba/zivotna iskustva/trenutne situacije.

Ja se ipak drzim cost - benefit analize. Sujeta tu igra manju ulogu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

svorkapa
Promena posla
Odgovora
5
Pregleda
247
canavaro
canavaro
I
Obuka za mesara
Odgovora
4
Pregleda
189
georgejune
georgejune
C
Savjet za rad
Odgovora
7
Pregleda
254
igi192
igi192

Back
Top