Antropologija: Kastaneda

kako_hocu:

Iz ovog iskustva koje sam stekao radeci ove vezbe I rekapitulaciju,mogu da potvrdim da je tacno to sto pises o te dve tehnike. Rekapitulacija je stvarno neki vid “energetskog tusiranja” I unutrasnje regeneracije. Koliko ti je trebalo vremena da se potpuno oslobodis straha (senki,letaca…)?

Kliknite za proširenje...

Eh, letači su me mučili godinama...ali, kada sam započeo sa tenzegritetom i rekapitulacijom, u roku od nekoliko meseci sam rasčistio sa njima.

Sledeće, rekao si:

Strah je iluzija uma

Kliknite za proširenje...

Ne bi se složio, mislim da je baš suprotna situacija. Svi ljudski strahovi se u stvari svode na strah od smrti. A smrt nije nikakva iluzija već jedina stvar koja je sto posto sigurna i stvarna. U skladu sa učenjem don Huana, pre bih rekao da je UM (razum) iluzija jer se on zasniva na poricanju i potiskivanju činjenice smrti. Dakle, kod prosečnog čoveka razum je samo sredstvo za umirenje straha i uspavljivanje, poput lekova za smirenje koji ne leče bolest nego samo umrtvljuju bolesnika.

Sto se tiče rekapitulacije, mislim da bi bilo dobro da se ova fascinantna veština ovde detaljnije razmotri pošto Kastaneda u svojim knjigama veoma šturo govori o njoj. Na sreću, mnogo više je rekao u svojim predavanjima i razgovorima sa učenicima i novinarima. Radi toga predlažem da pročitate sledeći prevod poglavlja iz Knjige Armanda Toresa koji se bavi tom tehnikom.

__________________________________________________________________________

Rekapitulacija


Dok sam sređivao svoje beleške, otkrio sam da je još jedna tema koju je Karlos naglašavao u svojim govorima, bila koncept rekapitulacije. Isticao je da je to vežba kojoj čarobnjaci posvećuju većinu svog vremena.
Jedanput je naglasio da uprkos energetskom iscrpljivanju kome smo izloženi kroz socijalne interakcije, svi mi imamo izbor, zato što nam zapečaćena priroda naše svetlosne konfiguracije omogućuje da ponovo započnemo od nule u bilo kom trenutku i da tako obnovimo svoju celokupnost.
“Nikada nije kasno,” rekao je. “Dokle god smo živi, uvek postoji način da se pobedi bilo koja vrsta blokade. Najbolji način da povratimo svetlosna vlakna koja smo izgubili je da pozovemo našu energiju nazad. Najvažniji deo je preduzeti prvi korak. Za one koji su zainteresovani da sačuvaju i povrate svoju energiju, jedini dostupan način je rekapitulacija.”
“Čarobnjak zna da ako ne krenemo u potragu za svojim utvarama, one će doći po nas. Zbog tog razloga on ništa ne ostavlja nerazrešenim. On prepričava svoju prošlost, u potrazi za magičnim spojem – tačnim trenutkom u kome je bio uvučen u nečiju sudbinu – i usmerava svu svoju koncentraciju na tu tačku razmrsujući čvorove namere.”
“Čarobnjaci kažu da mi živimo svoj život sa distance, kao da je on skup sećanja. Provodimo život pogrbljeni, povređeni nečim što se desilo trideset godina ranije, noseći teret koji više nema nikakvog smisla. ‘Ne mogu to da oprostim!’ vrištimo, ali to nije istina, mi sami sebi ne možemo da oprostimo!”
“Emocionalne veze koje uspostavljamo sa ljudima su kao ulaganja koja činimo usput. Moramo biti potpuno ludi da bi napustili i odbacili svoje nasleđe na takav način!”
“Jedini način na koji možemo ponovo postati potpuni je da pokupimo ta ulaganja usklađujući sebe sa svojom energijom tako da uklonimo težak teret osećanja. Najbolji način da to izvedemo koji su otkrili čarobnjaci je da se setimo događaja naše lične prošlosti dok ih potpuno ne rezimiramo. Rekapitulacija vas izvlači iz prošlosti i prebacuje u sadašnjost.”
“Ne možemo da pobegnemo od toga što smo rođeni kao proizvod dosadnog jebanja niti što ulažemo najveći deo svoje svetlosti u pravljenje dece ili na održavanje zamornih odnosa. Ali možemo da rekapituliramo; to uklanja energetske efekte tih aktivnosti.“
“Srećom, u području energije, stvari poput vremena i prostora ne postoje. Zato je moguće vratiti se u isti trenutak i mesto kada se događaj desio i oživeti ga. To nije previše teško jer svi dobro znamo kada smo bili povređeni.”
“Rekapitulirati znači prikradati se (tragati za) našim rutinama, podvrgavajući ih sistematskom i nemilosrdnom razmatranju. To je aktivnost koja nam omogućava da sagledamo svoj život u celokupnosti a ne samo kao niz trenutaka. Iako to može izgledati neobično, čarobnjaci su jedini koji rekapituliraju kao vežbanje; ostalim ljudima se to može desiti samo slučajno.”
“Rekapitulacija je ostavština starih vidovnjaka, osnovna praksa, suština čarobnjaštva. Bez nje nema puta. Don Huan se prema učenicima koji nisu rekapitulirali odnosio kao da su ‘radioaktivni’. Don Henaro čak nije hteo ni da se rukuje sa mnom, a ako bih ga slučajno dodirnuo on bi otrčao da se opere kao da sam ga zarazio. Rekao je da sam pun prljavštine koja izbija iz svake pore moje kože. Pomoću tog izmotavanja, usadio je u mene ideju da je rekapitulacija elementarni čin higijene.”
Na drugom predavanju, Karlos je izvestio o vrsti svetlosnog zastoja koji je opisao kao kao fiksaciju naše pažnje koja blokira protok energije. Rekao je da se to dešava kada odbijamo da se suočimo sa činjenicama i pokušavamo da sebe zaštitimo krijući se iza akcija popuštanja. Takođe, to se dešava kada ostavljamo nerešenim neizbežne stvari ili činimo dela koja nas sputavaju.
Posledice takve vrste zastoja su da osoba prestaje da bude svoja. Kada postane pritisnuta okovima odluka koje je donela tokom svog života, više ne može da postupa na promišljen način i postaje uhvaćena u mrežu okolnosti. Ova situacija može da naraste do tačke mentalne ili fizičke bolesti i može biti razrešena jedino pomoću rekapitulacije.
Ustanovio je da, u suštini, rekapitulacija počiva na pravljenju spiska povreda uzrokovanim našim interakcijama. Sledeći korak je da odputujemo nazad u trenutak kada su se događaji desili sa ciljem da povratimo ono što pripada nama i vratimo što pripada drugima.
“Ratnik započinje vraćajući unatrag dan koji je upravo prošao. On rekonstruiše razgovore, tumači mišljenja, pamti lica i imena, traga za nijansama i nagoveštajima, rasčlanjuje sopstvene i tuđe emocionalne reakcije. On ništa ne prepušta slučaju, grabi sećanja dana jedno po jedno i pročišćava ih pomoću disanja.”
“On takođe istražuje sve delove i situacije svog života. Na primer, partneri koje je imao, kuće u kojima je živeo, škole, radna mesta, prijatelje i neprijatelje, sukobe i srećne trenutke i tako dalje. Idealno bi blo da navalimo na zadatak po hronološkom redu od najskorijeg sećanja pa do najdavnijeg kog je moguće prizvati. Ali, na početku, najlakše je to činiti ako sećanje podelimo na oblasti.”
“Veoma koristan oblik vežbanja, dostupan svima nama, je spontana rekapitulacija. Ako bolje razmislimo, svi mi stalno rekapituliramo. Sva sećanja koja odgovaraju našem unutrašnjem dijalogu mogu se tako nazvati. Međutim, mi ih prizivamo na nevoljan način; umesto da im se prikradamo u tišini, mi ih prosuđujemo i odnosimo se prijemčivo prema njima. To je beskorisno. Ratnik koristi povoljnu priliku, zato što su ta naizgled slučajna sećanja upozorenja koja stižu sa naše tihe strane. (Tiha strana: energetsko telo, dvojnik, leva strana, nagual, drugo ja. Iznenađuje broj sinonima koji Kastaneda koristi kroz ceo opus svojih knjiga i predavanja za jednu te istu osobenost ljudskih bića - prim. prev.)
Naglasio je da za rekapitulaciju nisu potrebni nikakvi posebni uslovi. Možemo vežbati u bilo koje vreme, na bilo kom mestu, kada god osetimo potrebu da to činimo.
“Ratnici rekapituliraju dok se šetaju putem, u kupatilu, dok rade ili dok jedu; kada god je moguće! Najvažnija stvar je da se to obavlja.”
Dodao je da nije potrebno zauzimati određeni položaj. Jedini uslov je da nam bude udobno, kako fizičko telo ne bi zahtevalo pažnju koja bi se mešala sa sećanjima.
“Međutim, čarobnjaci veoma ozbiljno pristupaju vežbanju. Neki koriste drvene kutije, uzdignute platforme, ormane ili pećine. Drugi grade kućicu među najvišim granama velikog drveta ili iskopaju rupu u zemlji i prekriju je granama. Dobra praksa rekapituliranja je sedeti na krevetu, u tami, pre nego što legnemo da spavamo. Svaki način koji nas odvaja od okoline je dobar za formalnu rekapitulaciju.” “Kada smo locirali događaj i osvežili u pamćenju svaki njegov deo, potrebno je da udahnemo kako bi smo povratili energiju koju smo ostavili za sobom a onda da izdahnemo vlakna koja su drugi položili u nama. Disanje je magično jer je ono funkcija koja daje život.”
Karlos je objasnio da ova vrsta disanja treba biti udružena sa vodoravnim pokretima glave, koje čarobnjaci nazivaju “provetravanje događaja”.

Nastavak:

___________________________________________________________________________________

Neko ga je upitao da li je neophodno disati sa desna u levo ili u suprotnom smeru.
Odgovorio je: “Kakve to ima veze?” To je rad sa energijom; ne postoje čvrsti obrasci. Ono što se računa je namera. Udahnite kada želite nešto da povratite i izduvajte natrag sve što nije vaše. Ako to učinite sa celokupnom svojom prošlošću, prestaćete da živite zarobljeni okovima sećanja a umesto toga bićete usredsređeni na sadašnjost. Vidovnjaci opisuju taj efekat kao suočavanje sa činjenicama onakvim kakve jesu, ili kao objektivno viđenje vremena.”
Upitali su ga šta trebamo učiniti sa našim sećanjima kada ih lociramo; da li to znači da ih istražujemo nekom psihoanalitčkom metodom ili nečim sličnim tome.
Odgovorio je: “Nije neophodno činiti ništa određeno. Sećanja će pronaći svoj sopstveni put jer svetlost sama sebe preraspoređuje pomoću disanja. Jednostavno pokušajte, učinite sebe dostupnim; Duh će vam reći šta treba da radite.”
“Rekapitulacija započinje iznutra i potkrepljuje samu sebe. To je pitanje utišavanja uma kada naše energetsko telo preuzima kontrolu radeći ono što mu donosi zadovoljstvo. Osećate se dobro, udobno; daleko ste od iscrpljivanja i to vam donosi predah. Vaše telo to opaža kao neshvatljivo energetsko kupanje.”
“Ali, potrebno je da imate ispravan stav prema tome. Nemojte pomešati ove vežbe sa psihološkim ispitivanjem. Ako je tumačenje ono što vam je potrebno, idite kod psihijatra! On će vam reći šta da učinite kako bi ste nastavili da budete idiot. Ne pokušavajte da otkrijete ‘pouku’. Priče o moralu postoje samo u dečijim knjigama.”
“Rekapitulacija je poseban oblik prikradanja (traganja), i treba joj pristupiti sa velikim osećajem za strategiju. Ona se bavi razumevanjem naše egzistencije i zavođenjem reda u nju, videći je onakvom kakva jeste, bez kajanja, osude ili oduševljenja, sa potpunom ravnodušnošću i fluidnim duhom, čak sa humorom, zato što ništa u našoj prošlosti nije važnije od nečega drugog, i svi odnosi su, na kraju krajeva, beznačajni.”
“Najvažnija stvar je početak, zato što će nam energija koju odvratimo od prvobitne namere dati moć da nastavimo sa rekapitulacijom sve zamršenijih aspekata naših života. Kao prvo, neophodno je da krenemo od najačih ulaganja koja su najmučnija osećanja. Onda krećemo sa onim sećanjima koja su pohranjena toliko duboko da mislimo kako smo ih zaboravili, ali, ona su još uvek tu.”
“Na početku, rekapitulacija može biti težak rad, zato što naš um nije naviknut na tu disciplinu. Ali, nakon zatvaranja najbolnijih rana, energija će prepoznati samu sebe i postaćemo posvećeni vežbanju. Na taj način, svaki delić svetlosti koji povratimo pomaže nam da postignemo još više.”
“Onog trenutka kada ste spremni da započnete sa voljnim razvezivanjem čvorova vaše lične istorije, učinićete odlučujući korak.”
Odgovarajući na drugo pitanje, rekao je da rekapitulacija nema kraja; ona traje do kraja našeg života i nastavla se i dalje.
“Razvlačim svoja vlakna svake noći dok se podsećam događaja koji su se desili tokom dana. Na taj način moja lista događaja ostaje ažurirana. Ali, jednom godišnje zadajem sebi mnogo potpuniju i sveobuhvatniju vežbu, radi čega se uklanjam od svega na nekoliko nedelja.”
Upozorio nas je da baš zato što je to svakodnevna praksa, ne smemo da posmatramo to vežbanje kao rutinu.
“Ako ne povratimo svoju celokupnu energiju, naše odluke nikada neće postati moćne; uvek će postojati pozadinska buka, tuđa komanda. A bez moćnih odluka, čovek je ništa.”
“Oživljavanje događaja je savršena stvar, zato što uklanja rane iz prošlosti i čisti od svakog nagomilavanja u energetskim kanalima. Na taj način, lomite fiksirano zurenje kojim vas posmatraju drugi ljudi i otkrivate obrasce ljudskog ponašanja tako da vas više ništa ne može ponovo uloviti. Postajete samostalno biće; vi odlučujete šta želite da napravite od sebe.”
Jedno od pitanja ticalo se efekata rekapitulacije na svesnost.
Tvrdio je da vežbanje proizvodi dva glavna efekta. Efekat koji odmah nastupa je zaustavljanje unutrašnjeg dijaloga. Kada je ratnik sposoban da zaustavi svoj unutrašnji dijalog, on učvršćuje vezu sa svojom energijom. To ga oslobađa od zahteva sećanja i tereta osećanja i oslobađa preostalu energiju koju onda može uložiti u proširivanje granica svoje percepcije. Ratnik počinje da prihvata stvarnost umesto tumačenja te stvarnosti. Po prvi put, dolazi u dodir sa konsenzusom čarobnjaka, koji je opis stvarnosti sastavljen na nepojmljiv način.“
“Normalno je da ratnik na tom nivou počinje da se svemu smeje, zato što energija donosi sreću. Zahvaljujući rekapitulaciji, on je srećan, ispunjen i skakuće kao dete. S druge strane, on postaje zastrašujuća osoba jer, pošto mu je svetlost neoštećena i njegov život je čist, donošenje odluka više ne predstavlja poteškoću za njega. On će odlučiti ono što je nužno u datom trenutku a to drugim ljudima deluje zastrašujuće.”
“To je takođe vreme kada je ratniku potrebna dodatna količina umerenosti i razumnosti, jer bez toga može preduzeti nepotrebne rizike, dovodeći u opasnost kako svoju tako i bezbednost drugih.”
“Drugi efekt rekapitulacije je da ona deluje kao zazivanje Duha i čini da on poželi da dođe i živi sa nama. Drugim rečima: setiti se svoje prošlosti je najefikasniji način da se ujedine fizičko telo i energetsko telo, koji su godinama bili razdvojeni.”
Rekao je da čarobnjak koji uspeva da sabije najveći deo svoje energije dolazi u stanje kada može da namerava junačko delo perceptualne hrabrosti: Nameravanje kopije svog životnog iskustva sa ciljem da prevari smrt.
“To je krajnji cilj rekapitulacije: napraviti duplikat, i biti spreman za odlazak. Ne morate biti čarobnjak kako bi ste shvatili važnost svega ovoga. Umreti u bedi je očajan način umiranja. S druge strane, imati duplikat koji će te ponuditi Orlu vam garantuje da će te biti sposobni da nastavite dalje.”
“Borba čarobnjaka je herojska. Besprekorno rekapitulirajući sadržaj svojih života, oni sakupljaju vlakna koja odvlače njihovu pažnju i vraćaju onima koje poznaju svu pažnju koju su im poklonili. Na taj način dolaze u stanje ravnoteže koje im omogućava da odu sa celokupnom svojom svesnošću. Njihova sećanja, koherentna, pročišćena i integrisana, deluju kao nezavisno biće, koje služi kao karta koju igraju u zamenu za svoju svesnost. Orao prihvata taj trud kao plaćanje i uklanja se u stranu. Naša replika je dovoljna da zadovolji njegovo potraživanje.”
“Taj trenutak vidovnjaci vide kao eksploziju energije koja ujedinjuje njihovu zatvorenu svesnost sa totalitetom spoljašnih zračenja i tada se njihova skupna tačka širi u beskraj poput kovitlaca svetlosti.”
U drugom govoru, osvrnuo se na postupak koji su sačinili novi vidovnjaci a koji može biti koristan prilikom vežbanja rekapitulacije.
Izjavio je: “Jedan od čarobnjačkih zadataka je da stalno ispituju nagoveštaje Duha. U tu svrhu, često koriste knjigu događaja koji su vredni pamćenja, mapu onih dešavanja u kojima je Duh intervenisao u njihovim životima, pritiskajući ih da donose odluke – voljno ili nevoljno.”
Objasnio je kako je prednost ove tehnike u tome što kada pišemo, mi se izdvajamo od stvari i događaja makar i u najmanjoj meri, a to nam omogućava da se fokusuramo na njih sa više objektivnosti.
“Tu se ne radi o opisivanju naših dnevnih rutina već o usmeravanju pažnje na čudne trenutke u kojima se ispoljila namera. To su magični momenti zato što oni stvaraju promene i suočavaju nas licem u lice sa smislom našeg postojanja.”
Uslišavajući molbe, izneo nam je par primera ove vrste događaja.
“Iako su znakovi Duha lična stvar, postoje uobičajeni događaji koji uopšteno obeležavaju ljudski život, ka što su rođenje, izbor zanimanja, vezivanje vaše sudbine sa drugom osobom ili rođenje dece. Takođe tu su bolesti i ozbiljne nesreće zato što one uspostavljaju vezu sa smrću. Za one koji imaju sreću da pronađu provodnika Duha u obliku naguala, to je svakako događaj najvredniji pamćenja.”
“Uplitanja namere su prethodnice, veoma značajna sećanja za ratnika koja mogu biti upotrebljna kao tačke poređenja u vezi toga gde započeti kada neko istražuje događaje vlastite prošlosti. To zahteva brzinu i jasnoću kako bi ih odabrali i sastavili odbacujući lične stvari a zadržavajući magičnu suštinu. Kada je ovo pravilno obavljeno, onda to postaje ono što novi vidovnjaci nazivaju apstraktni centri opažanja, matrica namere koju ratnik ima dužnost da rastumači.”

Smrt tela je cinjenica ,naravno. Telo ce se raspasti u prah,sve sto pripada UMU - misli,secanja,sve gluposti I predstave ega postace prah I vratice se u Majku Zemlju. A svest (dusa,energetsko telo,pravo Ja) uzece Orao (Duh).

Ali,dragi stalker1,zar nije logicno da ce Duh opet vratiti Dusu stvorenja na svet? Zapitaj se zasto uopste nesto JESTE,radije nego sto je NISTA…Otkud postoji svest I moze li ona nestati,da li NESTO moze postati NISTA? Smrt svesti zapravo jeste najveca iluzija – ti mozes umreti za ljude oko sebe ali tvoja svest ( koja je tvoja sustina ) ne moze umreti - jer ako si umro I svestan si - ti zapravo nisi umro. A ako tvoja svest umre - ti to neces ni znati jer nisi svestan,ne postojis - dakle - ne tice te se - i u tom slucaju takodje smrt ne postoji.

“Vracacemo se dok ne naucimo”…ne secam se gde sam to procitao…
Ne zaboravi da je Don Huan rekao da je jedina nauka koja vredi nekom usavrsavanju teologija…

Postoji samo jedan trenutak – sad .I on traje beskonacno .A ako tvoj trenutak “sad”ne bude trajao beskonacno u ocima drugih– za tebe ce ipak trajati jer ako prestane da traje ti to neces ni znati. Ako je smrt nesto sto ne mozes da dozivis svesno onda ona za tebe I ne postoji-dakle dok god si svestan-besmrtan si . A ako smrt dozivis I ostanes svestan – onda to I nije smrt – dakle besmrtan si.

kako_hocu , je napisao:

Ali,dragi stalker1,zar nije logicno da ce Duh opet vratiti Dusu stvorenja na svet? Zapitaj se zasto uopste nesto JESTE,radije nego sto je NISTA…Otkud postoji svest I moze li ona nestati,da li nesto moze postati nista? Smrt zapravo jeste najveca iluzija – ti mozes umreti za ljude oko sebe ali tvoja svest ( koja je tvoja sustina ) ne moze umreti - jer ako si umro I svestan si - ti zapravo nisi umro. A ako neceg nisi svestan - to zapravo I ne postoji za tebe,ne tice te se. “Vracacemo se dok ne naucimo”…ne secam se gde sam to procitao...Ne zaboravi da je Don Huan rekao da je jedina nauka koja necemu vredi teologija...

Kliknite za proširenje...

Da vidimo šta Kastaneda u istoj knjizi kaže o stvarima koje si spomenuo:

Kružna Bića

Pre nego što sam upoznao Karlosa, pod uticajem istočnjačkih učenja, bio sam pristalica učenja o reinkarnaciji. Ono je izgledalo kao logična alternativa hrišćanskom verovanju u uskrsnuće (vaskrs) tela. Ipak, u jednom od njegovih govora, on je smatrao da su dogme hrišćanstva i istočnjačkih religija nesumnjivo slične jer počinju od zajedničkog imenitelja: Straha od smrti.

Njegov komentar me je doveo u stanje zbunjenosti. To je bio potpuno nov pogled na nešto što me je oduvek zaokupljalo.
Kada sam ga upitao u vezi toga, Karlos je pokušavao da skrene moje zanimanje na druge teme, kao da nije voljan da govori o toj stvari. Ali kasnije, menjajući taktiku, rekao mi je da su sva moja verovanja o opstanku ličnosti rezultat socijalnih predloga.

“Rekli su ti da imamo vremena, da postoji druga šansa. Lažu!”

“Vidovnjaci tvrde da su ljudska bića poput kapi vode koje su odvojene od okeana života i pokušavaju da sijaju samostalno. Taj sjaj je tačka u kojoj se sastavlja opažanje. Ali, kada se te svetleće čahure rastope, lična svesnost se raspada i postaje kosmička. Kako se ona može povratiti? Prema čarobnjacima, svaki život je neponovljiv, ali ti se nadaš da ga ponoviš?”

“Tvoje ideje potiču iz visokog mišljenja koje imaš o svom sopstvenom jedinstvu. Ali, kao i sve ostalo, ti nisi čvrsta gromada, ti si promenljiv. Tvoje ‘ja’ je skup verovanja, jedno sećanje - ništa delotvorno!”

Upitao sam ga zašto religiozna učenja stvaraju veoma različita verovanja.

Odgovorio je:

“To je lako shvatiti, ona su odgovori na drevne strahove ljudskih bića. Svaka kultura stvara svoja osobena pravila objašnjavanja, ali samo su vidovnjaci iznad verovanja, jer oni lično doživljavaju te vidove Orlovih ispoljavanja.”

Objasnio je da postoje energetska grupisanja u univerzumu, u kojima smo mi raspoređeni kao što su zrna brojanice (krunice) poređana jedno do drugog. Mi smo kružni; mi smo otisak svetlećeg pečata, i svaki put kada se rodi novo biće, ono utelovljuje prirodu tog obrasca. Ali, taj lanac koji nas povezuje nije lične prirode; on ne uključuje sećanja ili osobnost ili bilo šta slično.”

“Da bi se opstalo posle smrti, neophodno je biti čarobnjak.
Zadovoljavajući Orla sa živom replikom, čarobnjaci su sposobni da sačuvaju plamen svoje osobne svesnosti tako da zauvek gori. Ali, to je podvig. Da li misliš kako to najveće postignuće ratnika može biti besplatan dar?”

Prokomentarisao sam da su najnovija istraživanja pokazala kako su neki ljudi, pod veoma posebnim okollnostima sposobni da se prisete događaja iz prošlog života.

On je tvrdio da je to pogrešno tumačenje činjenica.

“Istina je da neko može da se uskladi sa određenim životnim situacijama koje su se desile u drugim vremenima i da oseti kako nije živeo samo jedan, već mnogo života. Ali to je samo jedno među milionima mogućih usklađivanja.”

A ovde govori o onome to se dešava posle smrti:
___________________________________________________________________________________
OPSTANAK SKUPNE TAČKE

Iako je Kastaneda neprestano spominjao temu smrti, on je izbegavao da govori o onome što se dešava nakon što osoba umre. Ta činjenica se činila pogodnom prilikom da se istraži njegovo mišljenjeu vezi toga.

“Karlose”, upitao sam ga, “Šta se dešava sa nama kada umremo?”

“To zavisi od okolnosti”, odgovorio je. “Smrt nas sve dodiruje, ali nije ista za svakog. Sve zavisi od enrgetskog nivoa dotične osobe.”
Uveravao me je kako je smrt obične osobe takođe i kraj njenog putovanja, trenutak kada ona vraća Orlu svu svesnost koju je stekla dok je bila živa.

“Ako ne posedujemo ništa drugo osim svoje životne snage da mu ponudimo, mi smo gotovi. Ta vrsta smrti briše svako osećanje osobenosti.”

Upitao sam ga da li je to njegovo lično mišljenje, ili je to deo tradicionalnog znanja vidovnjaka.

Odgovorio je:

“To nije mišljenje; ja sam bio na drugoj strani i znam. Video sam decu i odrasle izgubljene u tom svetu i primetio sam njihove napore da se sete samih sebe. Za one koji rasipaju svoju energiju, smrt izgleda kao prolazni san, san ispunjen mehurovima jako bledih sećanja, a posle toga – ništa.”

“Misliš da kada sanjamo, mi se približavamo situaciji smrti?”

“Ne samo da se njoj približavamo, već smo tamo! Ali pošto je životnost našeg tela nedirnuta, mi se vraćamo. Umiranje je bukvalno san.”

“Vidiš, kada obična osoba sanja, ona nije sposobna da usredsredi svoju pažnju na bilo šta; ona nema ničeg osim svojih nejasnih sećanja, prožetih iskustvom koje je skupila tokom svog života. Ako ta osoba umre, jedina razlika je u tome da se njen san razvlači, i više se nikad neće probuditi. To je san smrti.”

“Smrtno putovanje tu osobu može odvesti u virtuelni svet priviđenja gde će posmatati ostvarenje svojih verovanja, svojih nebesa i ličnih paklova, ali ništa osim toga. Takve vizije vremenom počinju da blede u onoj meri kako slabi podrška sećanja.”

“I, šta se dešava sa dušama onih koji su umrli?”

“Duša ne postoji, ono što postoji je energija. Kada fizičko telo jednom isčezne, jedina stvar koja ostaje je energetska suština koju hrane sećanja.”

“Neke osobe su toliko nesvesne sebe da uglavnom umiru bez znanja o tome. One su poput ljudi sa amnezijom, ljudi kojima je blokirana skupna tačka i više ne mogu da slože sećanja, oni nemaju nikakav kontinuitet, tako da se osećaju zacementirani u zaboravu. Kada umru, ti ljudi se raspadnu skoro momentalno; iskra njihovog života traje uglavnom samo par godina.”

“Međutim, većina ljudi dostigne malo duži period isčezavanja, između stotinu i dve stotine godina. Neko ko je živeo ispunjen ciljevima može da se odupire i pola milenijuma. Taj opseg se još više širi za one koji su kadri da ostvare veze sa masama ljudi; oni mogu da produže svoju svesnost tokom celih milenijuma.”

“Kako su oni došli do toga?”

“Pomoću pažnje svojih sledbenika. Sećanje stvara vezu između živih bića i onih koji su otišli. To objašnjava kako oni ostaju svesni. I to objašnjava zašto je obožavanje istorijslih ličnosti toliko štetno. To je namera onih koji su se u prošlosti mumificirali kako bi sačuvali svoje ime u istoriji. Na podsmeh tome, postoji najveći zločin koji može biti učinjen energiji. Ako ozbiljno želite da kaznite osobu, sahranite je u urni sa pepelom, njena izgubljenost će biti beskrajna.”

“Bez obzira šta je radila ili kako je živela, prosečna osoba nema ni najmanje šanse da produži dalje. Za čarobnjake koji žive suočeni sa večnošću, pet godina ili pet milenijuma su ništa. To je razlog zbog koga kažu da je smrt trenutno raspadanje.”

stalker1:

[
“Vidovnjaci tvrde da su ljudska bića poput kapi vode koje su odvojene od okeana života i pokušavaju da sijaju samostalno. Taj sjaj je tačka u kojoj se sastavlja opažanje. Ali, kada se te svetleće čahure rastope, lična svesnost se raspada i postaje kosmička. Kako se ona može povratiti? Prema čarobnjacima, svaki život je neponovljiv, ali ti se nadaš da ga ponoviš?”

.”

Kliknite za proširenje...

Licna svesnost postaje kosmicka…Iz te kosmicke svesnosti je I postala licna svesnost I u nju ce se jednom opet vratiti…bilo da sacuvas svoj unutrasnji oganj I svoju svesnost sledecih milion eona ili sledecih 5 sekundi posle smrti fizickog tela…pokusaj da zamislis sebe za milion eona…moja pretpostavka je da ce tako dugotrajno ocuvana svest liciti na nesto sto se zove “letac”…da li uopste zelis da “zivis”,da si svestan I da se svega secas vecno?...Ne mozes prevariti Orla…Jednom ce svako pozeleti da se vrati u njegovo narucje…U apstraktnim razmisljanjima imam ideje I da su letaci u stvari cistaci…ta simbioza je napravljena po zakonu koju sada mozda ne mozemo da razumemo…I svako ima pravo da se oslobodi od nje ako zeli…nije li to nesto najlepse I najpravednije? Mozda letaci jedva cekaju da se konacno svi probudimo I da ih oteramo nazad u zagrljaj Orla…Ako je sve Jedno,I oni su deo te Sveukupnosti…I oni ,kao I ti,imaju ulogu u Velikom Planu Duha ( Orla )…

Sve je Jedno
Ako je sve Jedno,protiv cega se boris?
Protiv Sebe?

Kako_hocu je napisao:

Sve je Jedno
Ako je sve Jedno,protiv cega se boris?
Protiv Sebe?

Kliknite za proširenje...

Prosečna osoba, nažalost, koristi samo nekoliko procenata svojih urođenih potencijala i sposobnosti. Ljudskim bićima je uskraćeno pravo koje im po prirodi pripada, pravo da budu 100% svesni. Ratnik se bori protiv okolnosti koje su dovele do toga da mi više ne sijamo punim sjajem.U te okolnosti spadaju Letači i većina ljudi koji nas okružuju.Dakle to je borba za povratak potpunosti svoga bića, borba da se probudimo iz sna smrti.

Evo, u ovom predavanju koje je zabeležio Armando Tores Kastaneda objašnjava protiv čega i zašto se ratnici bore:
__________________________________________________________________________
Revolucija Čarobnjaka

Sakupili smo se na drugom spratu kako bi smo saslušali slavnog predavača. Bili smo grupa od dvanaest ljudi. Nisam nikoga poznavao izuzev prijatelja koji me je pozvao. Dok smo čekali, neobavezno smo ćaskali među sobom. Na licima ljudi su počeli da se primećuju znaci dosade.
Prošlo je skoro dva sata a naš gost nije stigao. Neki su očajavali i otišli. U jednom trenutku, osetio sam poriv da se nagnem kroz prozor. Video sam ga kako dolazi, i naši pogledi su se sreli.
Iznenada je jak vetar ušao u sobu, čineći da se papiri razlete na sve strane. Kada je Karlos ušao, neki ljudi su se još uvek borili da zatvore prozore.
Nije izgledao onako kako sam očekivao. Bio je nizak ali čvrste građe, prosed i tamne kože koja je počela da se ispunjava borama. Bio je neformalno obučen što je činilo da izgleda deset godina mlađi. Njegovo lice veselo i puno živosti, zračilo je šarmom. Izgledao je veoma srećan što je sa nama, i bilo je pravo zadovoljstvo biti pored njega.
Pozdravio je svakog od nas rukovanjem i rekao da moramo dobro da iskoristimo naše vreme zato što ga očekuju negde drugde kasnije te večeri.
Onda se zavalio u fotelju i upitao: “O čemu želite da razgovarate?” Ali, pre nego što smo stigli da mu odgovorimo, on je preuzeo inicijativu i obasuo nas pričama. Njegov govor je bio direktan i veoma zanimljiv, začinjen šalama koje je naglašavao pokretima.
Tokom izlaganja, govorio je o nagualizmu kao skupu praksi i ideja, govoreći o njegovom istorijskom razvoju i trvdio je kako je savremenom čoveku poklonjena neverovatna šansa preko otkrića čarobnjaka. Kasnije je pričao o složenom manevru svesti kome se posvećuju vidovnjaci, o pomeranju skupne tačke. Ta tema je bila sasvim nova za mene, tako da sam se ograničio na slušanje i hvatanje beleški. Na sreću, Karlos je imao naviku da ponavlja glavne ideje i to mi je olakšalo da ga pratim.
Na kraju se složio da odgovori na neka pitanja. Jedna od prisutnih osoba je želela da sazna kako čarobnjaci gledaju na pitanje rata.
Izgledalo je kao da je Karlos u neprilici.
“Šta bi želeli da kažem?” upitao je. “Da su oni pacifisti?” Pa, nisu! Naša sudbina kao običnih ljudi ih uopšte ne zanima! Trebalo bi da to shvatitie jednom za svagda! Ratnik je stvoren za borbu. Kada je u ratu on se oseća ugodno.”
Sudeći prema njegovoj reakciji, izgledalo je da je to pitanje dodirnulo osetljivo mesto. Objasnio je da za razliku od ništavnih ratova koje mi kao ljudska bića stalno vodimo zbog socijalnih, religijskih ili ekonomskih razloga, rat čarobnjaka nije usmeren protiv drugih ljudi, već protiv njihovih sopstvenih slabosti. Prema tome, njihov mir nije mirenje sa situacijom na šta je savremeni čovek ograničen; pre će biti da je on neosporno stanje unutrašnje tišine i discipline.
“Pasivnost,” reče, “je nasilje nad našom prirodom, zato što smo svi mi u svojoj suštini strahoviti borci. Svako ljudsko biće je po urođenom pravu vojnik koji ostvaruje svoje mesto na svetu kroz borbu života i smrti.”
“Gledajte to na ovaj način: Bar jednom, kao spermatozoid, svako od nas je vodio bitku za život - jedinstven okršaj protiv miliona suparnika i – pobedili smo! A bitka se nastavlja i dalje dokle god smo uhvaćeni silama u svetu. Jedan deo nas se bori da se raspadne i umre, dok drugi pokušava da sačuva život i svesnost po svaku cenu. Ne postoji mir! Ratnik to shvata i koristi kao svoju prednost. Njegov stalni cilj je da dosegne ono što je nadahnulo iskru života koja ga je stvorila: pristup u novi nivo svesnosti.”
Nastavio je govoreći da kada smo postali socijalizovani (kada je nastao društveni poredak, kultura, prim.prev), ljudska bića su ukroćena, baš kao što su životinje pripitomljene, pomoću moći nagrade i kazne.
“Mi smo izdresirani da živimo i umremo ponizni, sledeći neprirodna pravila ponašanja koja nas omekšavaju i čine da izgubimo taj pokretački impuls, dok naš duh ne postane teško primetan. Mi smo rođeni kao rezultat borbe. Poricanjem naših osnovnih sklonosti, društvo u kojem živimo uništava borbeno nasleđe koje nas pretvara u magična bića.”
Dodao je kako je jedini dostupan način za promenu ako prihvatimo sebe baš onakve kakvi jesmo i da delujemo odatle.
“Ratnik zna da on živi u grabljivom univerzumu. On se nikada ne predaje. Gde god da pogleda, on vidi neprekidnu borbu i zna da ona zaslužuje njegovo poštovanje, zato što je to borba do smrti. Don Huan je uvek bio u pokretu, dolazeći ili odlazeći, podržavajući ovo ili odbacujući ono, provocirajući napetosti ili oslobađajući ih u eksploziji, prizivajući svoju nameru ili ostajući u tišini; čineći nešto. Bio je živahan i njegov život je odražavao kretanja i tokove univerzuma.“
“Rekao mi je da od trenutka kada se dogodila eksplozija koja nas je začela pa do trenutka smrti, mi živimo unutar toka. Te dve epizode su jedinstvene jer nas pripremaju za susret sa onim što se nalazi pred nama. A šta nas usmerava unutar tog toka? Neprekidna borba, koju jedino ratnik prihvata. Radi toga, on živi u potpunoj harmoniji sa svime.“
“Za ratnika, biti u harmoniji znači biti fluidan a ne zaustaviti se usred bujice i pokušavati da se načini mesto lažnog i nemogućeg mira. On zna da može samo da daje sve najbolje od sebe pod uslovima najveće napregnutosti.Iz tog razloga, on nastoji da porazi neprijatelja na način kako to čine borbeni petlovi – sa strašću, sa radošću, znajući da je sledeći korak odlučujući. Njegov protivnik nije drugi čovek, već njegove sopstvene vezanosti i slabosti i najveći izazov za njega je da sabije slojeve vlastite energije tako da se ne razlete kada se njegov život završi, tako da njegova svesnost ne umre.“

Nastavak:

___________________________________________________________________________________
“Postavite sebi ova pitanja: Šta ja činim sa svojim životom? Da li on ima svrhu? Da li je dovoljno ispunjen? Ratnik prihvata svoju sudbinu, kakva god da je. Međutim, on se bori da promeni stvari i čini nešto izvanredno na svom zemaljskom putovanju. On ojačava svoju volju na takav način da ništa ne može da ga odvrati od njegovog cilja.“
Jedan od prisutnih je podigao ruku i upitao kako čarobnjaci uspevaju da usklade principe ratničkog puta sa svojim obavezama prema društvu. On je odgovorio:
“Čarobnjaci su slobodni, oni ne prihvataju društvene dogovore. Odgovornost je na pojedincu, ne na drugima. Da li znate zašto vam je data moć opažanja? Da li ste otkrili kojoj svrsi služi vaš život? Da li će te poništiti vašu životinjsku sudbinu? To su čarobnjačka pitanja, jedina koja mogu bilo šta zaista promeniti. Ako vas interesuju druga pitanja, onda odgovorite prvo na ova!”
“Ratnik zna da je ono što daje smisao njegovom životu – izazov smrti, a smrt je lična stvar. To je izazov za svakog od nas i za onog ko zaista iskreno prihvata način ratnika. Gledano iz tog ugla, brige običnih ljudi su samo izraz njihove egomanije.”
Karlos je tvrdio da ne možemo da poreknemo činjenicu da je ratnikova obaveza ono što on zove ‘čisto razumevanje’ – stanje bića koje izranja iz unutrašnje tišine – a ne prolazne privrženosti po običajima vremena u kome slučajno živi. Ustanovio je da su naše socijalne brige opisi koji su usađeni u nas. Oni nisu nastali iz prirodnog razvoja naše svesti. Pre će biti da je to proizvod kolektivnog uma, emocionalnog haosa, osećanja straha i krivice, želje da se vode drugi ili da se bude vođen.
“Savremeni čovek ne vodi svoje sopstvene bitke. Umesto toga, on je uvučen u tuđe ratove koji nemaju nikakve veze sa duhom. Naravno, čarobnjake ne pokreću takve stvari!”
“Moj učitelj je imao običaj da kaže kako ne poštuje dogovore sačinjene u njegovoj odsutnosti: ‘Nisam bio prisutan kada su odlučili da treba da budem imbecil! ‘ On je bio rođen u delimično teškim okolnostima, ali je imao hrabrosti da postigne nešto više nego što je to samo ljudska reakcija na te okolnosti. On je tvrdio da je opšta ljudska situacija stravična i da je stavljanje naglaska na bilo koju posebnu grupu samo maska za rasizam.“
“Stalno je ponavljao da u ovom svetu postoje samo dve vrste ljudi: oni koji imaju energiju i oni koji je nemaju. On je živeo u stalnoj borbi protiv slepoće svojih bližnjih, sve dok nije postao besprekoran; više se nije mešao ni sa kim. Kada sam pokušao da mu objasnim moju zabrinutost za ljude, pokazao je na moj dvostruki podvaljak i rekao mi: “Ne obmanjuj samog sebe, Karlitos! Da te stanje čovečanstva ozbiljno zanima ti se ne bi odnosio prema samom sebi kao svinja.”
“Naučio me je da je osećati brigu za druge neprikladno za ratnike, zato što briga za druge uvek proizilazi iz brige za samog sebe. Imao je običaj da me pita, ciljajući na ljude koje srećemo na našem putu: ‘Možda više veruješ sebi nego njima?’ Pomogao mi je da razumem kako solidarnost čarobnjaka prema ljudima koji ih okružuju dolazi od uzvišene zapovesti a ne od ljudske sentimentalnosti.“
“Nemilosrdno vrebajući moje emocionalne reakcije, vodio me je do izvora mojih preokupacija i bio sam sposoban da shvatim kako je moja zabrinutost za ljude obmana. Pokušavao sam da pobegnem od sebe tako što sam prenosio svoje probleme na druge. Pokazao mi je da je sažaljenje, na način kako mi razumemo tu reč, mentalna bolest – psihoza koja nas samo čini sve više i snažnije zarobljenim u našem egu.”
Bilo je očigledno da je sećanje na don Huana podstaklo Karlosa. Mogao sam da vidim kako ga preplavljuje talas uzbuđenja. Jedan od prisutnih je podigao ruku i prokomentarisao da je, nasuprot onome što je Karlos rekao, sažaljenje prema bližnjima suštinska ideja svih religija.
Napravio je pokret kao da tera muvu.
“Zaboravite sve to! Predstave zasnovane na sažaljenju su prevara! Pomoću moći ponavljanja iste ideje ponovo i ponovo, mi smo zamenili izvorni interes ljudskog duha sa jeftinom sentimentalnošću. Postali smo profesionalci u sažaljenju. I šta onda? Da li je to nešto promenilo?”
“Kada osetite da kolektivni um vrši pritisak na vas, pokušavajući da vas ubedi da se koncentrišete na svetske pojave, ponavljajte sebi ovu razornu istinu: ‘ja ću umreti, ja nisam važan; niko nije važan! Znanje o tome je jedina stvar koja vredi.”
Kao primer besmislenog truda, opisao je situaciju magarca koji se zaglavio u močvari. Što se više pomera, situacija postaje sve teža. Jedini način da se izvuče je da ostane hladnokrvan, pokuša da se oslobodi od tereta na svojim leđima i skoncentriše na okolnosti svog problema.
“Događa nam se ista stvar. Mi smo bića koja su na putu da umru. Mi smo programirani da živimo kao stoka noseći terete maski i tuđih verovanja dok ne skončamo; ali mi možemo sve to da promenimo! Sloboda koju nam nudi ratnički način vam je na dohvat ruke; iskoristite to! “
Rekao nam je da je, dok je bio učenik, imao problem: bio je naviknut na cigarete. Pokušao je da prestane nekoliko puta, ali bez uspeha.
“Jednog dana, don Huan mi je rekao da ćemo ići da sakupljamo biljke u pustinjskoj oblasti i da će put trajati nekoliko dana. Rekao mi je: ‘Najbolje je da poneseš ceo paket cigareta! Ali budi siguran da si ih umotao veoma dobro jer je pustinja puna životinja koje mogu da ih ukradu’. “
“Zahvalio sam mu na obzirnosti i pažljivo učinio onako kako mi je predložio. Ali sledećeg dana, kada sam se probudio u sred čestara, otkrio sam da je paket nestao.”
“Očajavao sam; znao sam da ću bez cigareta uskoro početi da se osećam loše. Don Huan je okrivio kojota za štetu i pomogao mi da ga potražimo. Nakon višečasovnog mučenja, konačno je pronašao tragove životinje, koje smo pratili do kraja dana, zalazeći sve dalje i dalje u planine. Kada je pao mrak, priznao mi je da smo se potpuno izgubili.“
“Bez cigareta i bez znanja gde se nalazim, osećao sam se očajno. Kako bi me utešio, uveravao me je da mora postojati grad u blizini, samo treba da hodamo još malo dalje i stići ćemo do nekog naselja i biti bezbedni. Ali, celi sledeći dan smo proveli tražeći put na sve strane. Tako smo proveli skoro dve nedelje.”
“Došao je trenutak kada sam skoro mrtav od iscrpljenosti pao na pesak i spremio se da umrem. Kada me je video u takvom stanju, pokušao je da me podstakne i učini da nastavim, pitajući me: ‘Zar nisi više zainteresovan za pušenje?’
“Gledao sam ga razjareno, grdeći ga zbog njegove neverovatne neodgovornosti i razdrao sam se da sve što želim to je - da umrem. ‘Vrlo dobro!’ odgovorio je ravnodušno, ‘Onda možemo da vratimo.’ Bili smo u blizini autoputa, svo vreme!”
Ova anegdota je učinila da cela prostorija eksplodira od smeha. Kad smo se konačno smirili, Karlos je primetio:
“Tragedija današnjeg čoveka nije u njegovom socijalnom stanju, već u nedostatku volje da se promeni. Vrlo je lako napraviti kolektivne revolucije, ali suštinski se promeniti, prekinuti sa samosažaljenjem, izbrisati ego, odbaciti naše navike i ćudi... Ah, to je nešto sasvim drugo! Čarobnjaci kažu da je prava pobuna i jedini izlaz za čovečanstvo kao vrstu, ako podigne revoluciju protiv svoje sopstvene gluposti. Kao što možete da primetite, to je samostalan rad.”
“Cilj čarobnjaka je pobuna čarobnjaka: neograničeni razvoj svih opažajnih mogućnosti. Nikad nisam upoznao većeg revolucionara od mog učitelja. On nije samo predlagao promenu tortilja za hleb; o ne, on je išao pravo u srž stvari. On je predlagao smrtonosni preokret misli u nepoznato, oslobađanje od svih vezanosti. I on je demonstrirao da je to moguće!”
“On je preporučio da svoj život ispunim moćnim odlukama i strategijama koje će me dovesti do svesnosti. Naučio me je da uređenje sveta ne mora biti onakvo kako nam je rečeno; to je nešto što mogu uvek odbaciti na stranu. Nisam obavezan da održavam sliku pred drugima ili da živim kao deo poretka koji mi ne odgovara. Moje borbeno polje je put ratnika!”

stalker1:

[


Prosečna osoba, nažalost, koristi samo nekoliko procenata svojih urođenih potencijala i sposobnosti. Ljudskim bićima je uskraćeno pravo koje im po prirodi pripada, pravo da budu 100% svesni. Ratnik se bori protiv okolnosti koje su dovele do toga da mi više ne sijamo punim sjajem.U te okolnosti spadaju Letači i većina ljudi koji nas okružuju.Dakle to je borba za povratak potpunosti svoga bića, borba da se probudimo iz sna smrti.

Kliknite za proširenje...

Lepo receno I dobra poenta.

Prava borba ratnika nije izvan njega , ona je u njemu…u njemu su I Bog I Djavo = I Ljubav (Sloboda) I Strah = I Raj I Pakao = I Visoka I Niska Svest…pobediti sebe je jedini dostojan izazov – na tom putu svako je ucitelj ( posebno sitni mucitelj )…

“Covek je Bog u stvaranju” Manley P. Hall , mason 33.reda

stalker1:

Nastavak:

___________________________________________________________________________________
“Tragedija današnjeg čoveka nije u njegovom socijalnom stanju, već u nedostatku volje da se promeni. Vrlo je lako napraviti kolektivne revolucije, ali suštinski se promeniti, prekinuti sa samosažaljenjem, izbrisati ego, odbaciti naše navike i ćudi... Ah, to je nešto sasvim drugo! Čarobnjaci kažu da je prava pobuna i jedini izlaz za čovečanstvo kao vrstu, ako podigne revoluciju protiv svoje sopstvene gluposti. Kao što možete da primetite, to je samostalan rad.”
“Cilj čarobnjaka je pobuna čarobnjaka: neograničeni razvoj svih opažajnih mogućnosti.

Kliknite za proširenje...

Дакле свака реч коју је изговорио дон Хуан (а записао Кастанеда) представља прави правцати драгуљ. Дође ми да научим напамет све што је тај човек икад изговорио, и да понављам самој себи док не схватим и док не применим то на свом животу.

Da,moze se u tim knjigama procitati dosta zanimljivih stvari, ali ne bih od don Huana sebi pravio idola, jer idola sebi ne pravim ni od Isusa. Cesto se desava da sledbenici nekog ucenja kazu – “ti nisi u pravu jer moj ucitelj je rekao drugacije…ti ne mozes biti u pravu”. Ja,kao ni ti,o tim uciteljima ne znam puno (da ne kazem – ne znam nista.).

Sustina vere je da ona nije znanje.

Jedino sto stvarno mogu zaista znati je sopstveni Licni dozivljaj I spoznaja lepsih I prirodnijih nacina za kanalisanje zivotne energije – a najefikasniji nacin za to je - iz mog sopstvenog iskustva - Ljubav.

AGAPE

Šta je don Huanovo podučavanje Kastanede bilo neg AGAPE?
LJUBAV!

kako_hocu:

... ali ne bih od don Huana sebi pravio idola.

Kliknite za proširenje...

Е, да знаш да сам помислила да ће ме неко оптужити да правим идола од дон Хуана. А није тако. Ствар је у томе што сам имала многе недоумице у погледу овог света и свог живота у њему, и кад сам наишла на дон Хуанове речи, нешто у мени (мој двојник?) препознало је његове речи као истините, што је изазвало право усхићење у мени. То да вера није знање, ја знам одувек, али људи често мешају веру и интуицију. Ако моја (иначе прилично оштра) интуиција препозна нешто као истину онда је то то, сигурна сам. Али интуиција не може да се аргументује и доказује, па људи често мисле да ја верујем некоме, рецимо дон Хуану. Понављам, није у питању вера, чак се не би могло рећи да верујем својој интуицији. Нема ту никакве вере, то је знање, чисто и кристално јасно, али неисказиво ("немо знање").

Дон Хуан је говорио да је потребно много енергије да би се "немо знање" превело у речи. Он је имао ту енергију па је је успевао да искаже све оно што ја нисам могла, иако сам имала то знање. На то сам мислила кад сам рекла да му је свака реч златна и да бих је научила напамет.

Kako bi rekao don Huan... mi žene zahvaljujući materici i razvijenoj intuiciji Znanje primamo direktno. Nije nam potrebno mudrovanje. U povlašćenom smo položaju. Stoga...imaj razumevanja Modruna. Niko te ovde ne optužuje. Po najmanje Kako_hoću. Vas dvoje se samo ne razumete po najbolje, mada u suštini slavite isto. A ko se svadja...taj se voli! Hi, hi, hi...

kako_hocu:

Da,moze se u tim knjigama procitati dosta zanimljivih stvari, ali ne bih od don Huana sebi pravio idola, jer idola sebi ne pravim ni od Isusa. Cesto se desava da sledbenici nekog ucenja kazu – “ti nisi u pravu jer moj ucitelj je rekao drugacije…ti ne mozes biti u pravu”. Ja,kao ni ti,o tim uciteljima ne znam puno (da ne kazem – ne znam nista.).
Sustina vere je da ona nije znanje.

Jedino sto stvarno mogu zaista znati je sopstveni Licni dozivljaj I spoznaja lepsih I prirodnijih nacina za kanalisanje zivotne energije – a najefikasniji nacin za to je - iz mog sopstvenog iskustva - Ljubav.

Kliknite za proširenje...

Prijatelju dragi,
kako smo rekli... zlato je zlato...bilo ono u rukama prosjaka ili kralja. Rekla bih da ti ovim postom činiš upravo ono za šta optužuješ Modrunu. Ako ona vidi zlato u don Huanovim rukama, a ti u tudjim, ili pak i svojim...ima li to uopšte važnost... oboje gledate u zlato. Eh, a kada tek sami sebe budemo pretopili u zlato...

‚‚Ako je učeniku potreban učitelj isto koliko i učitelju učenik, ako se samo delanjem dolazi do znanja, ako ne postoji početak ni kraj, ako otkrijemo da je beskrajna ludost ono što čine ljudi, a svet velika tajna, nisu li onda učitelj i učenik jedno isto, odnosno, jedan u drugom...?''

Hekate:

Kako bi rekao don Huan... mi žene zahvaljujući materici i razvijenoj intuiciji Znanje primamo direktno. Nije nam potrebno mudrovanje.

Kliknite za proširenje...

Да, видиш, то сам сметнула с ума. Али хтела бих да разјасним неке ствари овим поводом:

Интуиција је чак и у званичној филозофији призната као начин сазнања (увео ју је Бергсон, поред чулног и разумског сазнања). Али треба разумети да већина људи данас више не зна шта је интуиција. Проблем је направио чак и језик, јер се обично каже: „Имам осећај ...“. Интуиција није ни осећај ни осећање (ово понајмање). Интуиција је знање, јасно и чисто, оштро и „безосећајно“, бар исто онолико колико и разумско знање (рецимо разумевање „Другог закона термодинамике“).

Осећања не само да нису начин сазнања, него страшно сметају правим начинима сазнања. Рецимо снажна осећања могу да учине да нас чак и очи варају. Што би рекао дон Хуан: „Твоје те очи не обавештавају добро о ономе што те окружује“.

У моменту сазнања, осећања обавезно морају да буду одвојена, стављена у фиоку, да би начини сазнања исправно функционисали. После можемо да осећамо колико хоћемо, али у моменту сазнања – не! Ово се односи чак и на љубав (знам да је ово јеретичка изјава). Дозвољена је само она „тиха страст за животом, и за свим што је у вези са животом“ (наравно, дон Хуан).

Понављам – снажна осећања су смрт за сазнање. Баш зато сам пре неки дан рекла да „пут сазнања“ почиње тамо где се завршава (људска) психологија (ако хоћете – људски калуп).

Modruna:

Е, да знаш да сам помислила да ће ме неко оптужити да правим идола од дон Хуана. А није тако. Ствар је у томе што сам имала многе недоумице у погледу овог света и свог живота у њему, и кад сам наишла на дон Хуанове речи, нешто у мени (мој двојник?) препознало је његове речи као истините, што је изазвало право усхићење у мени. То да вера није знање, ја знам одувек, али људи често мешају веру и интуицију. Ако моја (иначе прилично оштра) интуиција препозна нешто као истину онда је то то, сигурна сам. Али интуиција не може да се аргументује и доказује, па људи често мисле да ја верујем некоме, рецимо дон Хуану. Понављам, није у питању вера, чак се не би могло рећи да верујем својој интуицији. Нема ту никакве вере, то је знање, чисто и кристално јасно, али неисказиво ("немо знање").
Дон Хуан је говорио да је потребно много енергије да би се "немо знање" превело у речи. Он је имао ту енергију па је је успевао да искаже све оно што ја нисам могла, иако сам имала то знање. На то сам мислила кад сам рекла да му је свака реч златна и да бих је научила напамет.

Kliknite za proširenje...

Ja nijesam čitao Kastanedu, izuzev ovih vaših studija ovdje, pa molim da mi ne uzmete za zlo što ću vas komentarisati i ako nalazite da su moje primjedbe neumjesne ili neosnovane.
Ti, Modruna, drugacije doživljavaš Kastanedu od Kako hoću i Stalker1.

Kako hoću smatra da je objektivni svet privid, a da postoji samo subjektivni svet, koji je opet različit za svakog pojedinca, tačnije, onakav je kakav svaki pojedinac želi da bude. Iz tog razloga objektivnost (realni svet, nezavistan od subjektivnog) ne postoji. On ne priznaje znanje, nego samo lični imaginarni doživljaj, što nije ništa drugo nego maštanje. To je zabluda.
Stalker1 je na pola puta. On smatra da postoje i subjektivni i objektivni svet, ali ne uviđa prave korelacije među njima. Za njega je znanje važnije od doživljaja, ali izvor znanja ne locira tačno. Njegova tumačenja su mi prihvatljivija od Kako hoću.
Modruna jasno razganičava objektivni i subjektivni svet, a istovremeno uviđe njihovu povezanost. Priznaje znanje i djelimično locira njegov izvor. Njoj hvali samo još jedan korak pa da bude na pravom putu - objektivni apsolut. On je živa objektivnost, a do njega dolazimo našom subjektivnošći, odnosno, duhom. On neprekidno komunicira sa nama, upozoravajući nas na njegovo postojanje i traži veru u njega! Od njega dolaze istinska ("nema") znanja, preko intuicije, instikta, predosećaja, proviđenja, inspiracije, nadahnuća... Ova znanja postaće izvjesna ako se troši dovoljno enegije za uspostavljanje trajnog kontakta sa objekivnim apsolutom, što se ispoljava kao duhovna nadgradnja.
Kako meni izgleda, Kastaneda je ispravno shvatao da sve religije i vere nijesu izmišljotine i maštarije, nego je dobro uviđao da u njima ima i te-kako istine, a on je sve to htio (prilično uspješno) da objedini svojim tumačenjem.

ristob:

Ja nijesam čitao Kastanedu, izuzev ovih vaših studija ovdje, pa molim da mi ne uzmete za zlo što ću vas komentarisati i ako nalazite da su moje primjedbe neumjesne ili neosnovane.
Ti, Modruna, drugacije doživljavaš Kastanedu od Kako hoću i Stalker1.

Kako hoću smatra da je objektivni svet privid, a da postoji samo subjektivni svet, koji je opet različit za svakog pojedinca, tačnije, onakav je kakav svaki pojedinac želi da bude. Iz tog razloga objektivnost (realni svet, nezavistan od subjektivnog) ne postoji. On ne priznaje znanje, nego samo lični imaginarni doživljaj, što nije ništa drugo nego maštanje. To je zabluda.
[.

Kliknite za proširenje...

Ostali ce se sami izjasniti (ako budu hteli) ali mene nisi dobro protumacio. Nisam tvrdio da postoji samo subjektivni svet, vec da jedino subjektivni dozivljaj tj. Iskustvo moze biti znanje – sve ostalo je rekla kazala dok ne proveris na svojoj kozi.
Objektivnost koja bi bila ista za sve,kao sto sam vec pisao,moze da se nalazi jedino iza svih misli I ideja – to je ta tacka nemog znanja u kojoj je sve jedno , tacka u kojoj ne postoji “ovde” I “tamo” , “pre” I “posle”. Jedino to moze biti tacka u kojoj je istina ista za sve – dakle Objektivna istina.

Kao sto vidis, dok god mislimo I razmisljamo, ne mozemo biti usaglaseni, a ni ti sa nama. Svi smo Kastanedu doziveli na razlicite nacine.

Hekate je napisala:

‚‚Ako je učeniku potreban učitelj isto koliko i učitelju učenik, ako se samo delanjem dolazi do znanja, ako ne postoji početak ni kraj, ako otkrijemo da je beskrajna ludost ono što čine ljudi, a svet velika tajna, nisu li onda učitelj i učenik jedno isto, odnosno, jedan u drugom...?''

Kliknite za proširenje...

Evo prevoda zanimljivog objašnjenja u vezi potrebe za učiteljima koje je dao Kastaneda u knjizi koju sam do sada već citirao:

___________________________________________________________________________________

Učitelji nisu potrebni

Jednom sam ga upitao: “Šta omogućava pristup običnom čoveku u znanje čarobnjaka?”
“Namera”, odgovorio je. “Ljudska namera treba da sklopi ugovor sa duhom, ugovor koji duh mora prihvatiti tako što će uključiti sredstvo evolucije u njegovo izvršavanje. Nekada je jedini način bio direktan ulazak u nagual. Danas, običan čovek ima mogućnost da bude vođen preko publikacija.”
U potrazi za ulazom u svet čarobnjaka, morate biti pripremljeni. Slučajan susret sa moćima neće odvesti ni do čega, osim do groznog straha koji će doživeti tragaoci koji se javno zaklinju da je čarobnjaštvo đavolski posao ili da je sve to velika prevara.
“Ali, očajno organizovana priprema koja podstiče samovažnost umesto da uvećava radoznalost i želju za učenjem, postaje nesavldiva prepreka za učenika. Onaj ko pristupi nagualu opterećen predubeđenjima o skoro svemu neće imati šanse da nastavi dalje.”
“Radi toga, sledeći uslov pre nego što se kroči na put znanja je potpuna iskrenost. Neophodno je isprazniti pristanište kako bi se oslobodilo mesto za pristanak nadolazećih brodova, i shvatiti da kada oni pristignu, mi ne znamo ništa. Kada je taj nivo pripreme postignut, sve ostalo je pitanje sreće. Duh određuje ko će biti izabran a ko ne.”
“Reakcija duha je neshvatljiva. Ona se događa na neočekivane načine i u uslovima koji su uglavnom nepojmljivi našem razumu. Sve što možemo uraditi je da budemo oprezni u vezi znakova, promišljeno se usklađujući sa putem na koji nas oni navode. Kada čovekova namera sklopi savez sa duhom, neizbežno se pojavljuje učitelj.”
Upitao sam ga da li se nagual može smatratii učiteljem na isti način kao što shvatamo orijentalne učitelje.
Odvratio je žestoko: “Ne! Nema poređenja zbog veoma jednostavnog razloga: Nagual nikad ne bira svoje učenike. Duh je onaj koji preko znakova određuje ko može a ko ne može biti deo tradicije.”
“Pravi učitelj je besprekorni ratnik koji je izgubio svoj ljudski oblik i ima veoma čistu vezu sa apstraktnim. Dakle, on ne prihvata dobrovoljce.”
“Sistem podučavanja zasnovan na spontanim željama radoznalaca ne daje velike rezultate, jer ne teži ka ostvarenju već naginje ka brigama ega. Sve što sledbenici čine je da imitiraju a to ne vodi nigde. Radi toga, nema potrebe za učiteljima.”
“Posle dugogodišnjeg učenja, postao sam ubeđen da svi radoznali imaju potrebu da dođu u priliku kada će postati svesni svojih mogućnosti i odgovornosti prema smrti i njenoj svrsi.”
Primetio sam da su njegove izjave u suprotnosti sa njegovim stalnim insistiranjem kako bez don Huana on ne bi postigao ništa.”
Odvratio je: “Čarobnjaci prave jasnu razliku između predstava ‘duhovnog vođe’ i ‘naguala učitelja’. U prvom slučaju, to je osoba koja se specijalizovala za vođenje grupa a u drugom je u pitanju besprekorni ratnik koji zna da je njegova uloga ograničena na to da posluži kao veza sa duhom. Onaj prvi će vam reći ono što želite da čujete i on će vam dati čuda koja želite da vidite, zato što je on zaintersovan za vas jer želi da mu budete sluga; onaj drugi je vođen naredbama bezlične sile. Njegova pomoć nije čovekoljubiva, već je to način na koji on plaća svoje stare dugove ljudskome duhu.”
“Nagual nije dobroćudni lik; on nije došao da nam ugodi već da nas probudi, i on će to uraditi grubo ako je to neophodno zato što ne oseća nikakvo sažaljenje. Kada se umeša u život svojih učenika, on može da stvori tako uznemirujuću situacuju u njima sa ciljem da se uspavane energije pokrenu.”

Poznavati sebe

Razgovor se usmerio ka sklonosti koju ljudska bića imaju prema imitirajućem ponašanju, nečemu što je on odredio kao ‘ponašanje primata’.”
“Naša najveća prednost i u isto vreme naša najveća briga je ponor nekakvog tihog znanja koji i dalje postoji u svakom od nas. Ispod buke uma, svi mi imamo osećaj da postoji nešto neodređeno, nešto što čini da zgrabimo bilo šta što bi moglo olakšati pritisak nepoznatog. Često nas to osećanje dovodi do fanatizma i tada se uvek pojavljuju oni koji žele da iskoriste ljudsko poverenje.”
“Da li su onda svi učitelji prevaranti?”
“Ono što sam primetio je da su većina njih uspavani kao i njihovi sledbenici, ali oni su naučili kako da to sakriju. Zamisli planetu na kojoj su svi žitelji slepi; među njima kruži legenda da je moguće videti, ali niko to ne može da potvrdi. Jednog dana, pojavljuje se neko ko kaže: ‘Ja mogu da vidim!’ I, šta oni mogu da učine? Mogu da veruju ili da sumnjaju, ali uvek će biti onih koji se nadaju. Nije važno ako je učitelj takođe slep; njemu je veoma lako da iskoristi situaciju.”
“Orao ne zahteva obožavanje, već samo da sebe ispuniš svesnošću. Pasti na kolena ne zato što je viša sila neumoljiva već da bi to učinili pre drugog ljudskog bića je vrhunac idiotizma.”
“Majmun koji je u nama čezne za nekim ko će ga voditi, on ima potrebu da veruje kako postoje natprirodna bića koja će na čaroban način rešiti njegove probleme. Kao deca, mi se uvek nadamo da će neko sve razjasniti i pobrinuti se za teškoće. Iz takve situacije se rađa obožavanje i, u suštini, ono je način da se odgovornost našeg ličnog napretka prepusti u ruke drugih ljudi.”
“Mi smo prevareni. Nama se govori kako smo posebni zato što smo razumni, ali to nije istina. Ljudska bića očajnnički žele da se pokoravaju i umiru od straha kada su njihova dragocena verovanja ugrožena. Mi smo kao ribe koje čiste ribnjak, koje uvek otvorenih usta gutaju svaki otpad koji dospe do njih. Međutim, mi odbacujemo izvor života i znanje koje imamo u svojoj unutrašnjosti.”
“Ispričaću ti veoma staru i dobro poznatu ali, uvek novu priču. Bogovi su se zapitali gde da sakriju mudrost kako bi bila van čovekovog domašaja. U planinama? On bi se popeo na njih. U okeanu? On bi je pronašao. Nebo, mesec i zvezde su isto tako odbacili; jednog dana će i oni biti istraženi. Konačno, bogovi su došli do zaključka da je najbolje mesto skrivanja unutar samog čoveka, zato što je to mesto na kome je on nikada neće tražiti.”
“I, šta je čovek uradio? Umesto da sa potpunom iskrenošću istraži sebe, on traži učitelja.”
“Postati odgovoran za sopstveno postojanje je nenormalno, to je kršenje pravila, neobična strast, sukob koji zahteva da uložiš ceo svoj život. A to je samo postupak koji obnavlja tvoju energiju. Ne znam koliko si sposoban da shvatiš ovaj detalj: upoznati sebe je namera čarobnjaka. Niko to ne može nameravati umesto tebe!”

…ili kako to elendil krace rece jednim citatom : ” Svi ovi gradovi,sva ova lica samo su hijeroglifi kojima moj Ucitelj - moja vlastita dusa sa mnom razgovara.”

Dijamantni faraon V.Krmpotic.

Oduševljen sam naslovima Učitelji nisu potrebni i Poznavati sebe.

kako_hocu:

Ostali ce se sami izjasniti (ako budu hteli) ali mene nisi dobro protumacio. Nisam tvrdio da postoji samo subjektivni svet, vec da jedino subjektivni dozivljaj tj. Iskustvo moze biti znanje – sve ostalo je rekla kazala dok ne proveris na svojoj kozi.
Objektivnost koja bi bila ista za sve,kao sto sam vec pisao,moze da se nalazi jedino iza svih misli I ideja – to je ta tacka nemog znanja u kojoj je sve jedno , tacka u kojoj ne postoji “ovde” I “tamo” , “pre” I “posle”. Jedino to moze biti tacka u kojoj je istina ista za sve – dakle Objektivna istina.

Kao sto vidis, dok god mislimo I razmisljamo, ne mozemo biti usaglaseni, a ni ti sa nama. Svi smo Kastanedu doziveli na razlicite nacine.

Kliknite za proširenje...

Dakle, Objektivna istina postoji (sada i uvek) ali svi o njoj imamo različita znanja. Kada nam ta znanja budu istovetna, onda ćemo postati sastavni dio te Objektivne istine.

tako nekako.

"meditacija je zivot i smrt u jednom" Osho