Nastavak:
_________________________________________________________________________________
“Ali, postoji jedna grupa ljudskih bića koja je sposobna da se suoči sa tim strahom. Suprotno od običnih ljudi, čarobnjaci žudno tragaju za svakom situacijom koja će ih odvesti izvan socijalnih tumačenja. Ima li bolje prilike za to od njihovog sopstvenog umiranja! Zahvaljujući njihovim čestim izletima u nepoznato, oni znaju da smrt nije prirodna; ona je magična. Prirodne stvari podležu pravilima ali smrt ne. Smrt je uvek lična stvar i jedino iz tog razloga ona je delo moći.”
“Smrt je prolaz u beskonačnost. Vrata sačinjena po tačnoj meri svakog od nas, kroz koja ćemo proći jednog dana, vraćajući se našem izvoru. Naš nedostatak razumevanja nas nagoni da je vidimo kao običnog razoritelja. Ali ne, nema ničeg običnog u vezi nje; sve u vezi nje je neobično. Upravo njeno prisustvo daje snagu životu i usredsređenost čulima.”
“Naše postojanje je sačinjeno od navika. Već na rođenju, mi smo programirani kao vrsta, i naši roditelji su zaduženi da ograniče taj program dok nas vode ka onome što društvo očekuje od nas. Ali, niko ne može da umre po navici zato što je smrt magična. Smrt ti daje do znanja da je ona tvoj nerazdvojni savetnik i govori ti: ‘Budi besprekoran; tvoj jedini izbor je da budeš besprekoran’.”
Devojka koja je prisustvovala predavanju je bila vrlo pogođena ovim rečima i odgovorila je kako je opsesivno prisustvo smrti u njegovom učenju detalj koji naginje mračnjaštvu. Ona bi volela da se značaj pridaje optimističkim stvarima, više usmerenim na život i njegovo poboljšanje.
Karlos se nasmejao i odgovorio: “O draga! Tvoje reči pokazuju nedostatak životnog iskustva. Čarobnjaci nisu mračni, oni ne čeznu za krajem. Ali, oni znaju da je imati cilj za koji se isplati umreti, ono što daje vrednost životu.”
“Budućnost je nepredvidljiva i neizbežna. Jednog dana, više nećete biti ovde, umrećete. Da li znate da je drvo za vaš mrtvački sanduk verovatno već posečeno?”
“Za ratnika kao i za običnog čoveka, nužnost življenja je podjednaka, zato što i jedan i drugi znaju da će doći vreme kada će učiniti poslednji korak. Zbog tog razloga moramo biti pažljivi u odnosu na smrt, ona može da nas zaskoči iza svakog ugla. Poznavao sam momka koji se popeo na most i sa njega mokrio na električni voz koji je prolazio. Mokraća je dodirnula visokonaponske vodove koji su mu prosledili strujni udar koji ga je spalio i načinio od njega hrpicu pepela.”
“Smrt nije igra, ona je stvarnost! Bez smrti ne bi bilo nikakve moći u onome što čarobnjaci čine. Ona je uključena u vašu ličnost, hteli to vi ili ne. Možete biti toliko podsmešljivi da odbacite ostale delove ovog učenja, ali ne možete se šaliti sa svojim krajem zato što je on iznad vaše moći odlučivanja i zato što je neumoljiv.“
“Kočije sudbine će pokupiti svakog od nas, bez razlike. Ali, postoje dve vrste putnika; ratnici koji mogu da žive sa svojom celokupnošću zato što su fino uskladili svaki detalj svojih života i obični ljudi sa dosadnim životima, lišenim kreativnosti, čija je jedina uteha u ponavljanju svojih ustaljenih obrazaca ponašanja, dok ne stignu do kraja; ljudi čiji je kraj nebitan, bilo da se dogodi danas ili za trideset godina. Svi smo tamo, čekamo na ulaz u večnost, ali nisu svi svesni toga. Svest o smrti je velika umetnost.”
“Kada je ratnik dokrajčio svoje navike, kada više nije zabrinut da li ima društvo ili je sam, zato što je čuo nemi šapat duha, onda se može reći da je zaista umro. Došavši do te tačke, čak i najprostije stvari u životu za njega postaju izvanredne.”
“Zbog toga, čarobnjak uči kako da ponovo živi. On doživljava svaki trenutak kao da je poslednji. On ne troši snagu na osećanje nezadovoljstva niti razbacuje svoju energiju. On ne čeka da postane star kako bi proučio tajne sveta. On je neobuzdan, on istražuje i saznaje, i čudi se.”
“Ako želite da napravite mesta za nepoznato, morate biti svesni svog ličnog umiranja. Prihvatite svoju sudbinu kao neizbežnu činjenicu. Pročistite taj osećaj, postanite odgovorni za neverovatnu slučajnost što ste živi. Ne molite u prisustvu smrti; ona ne odgovara na molbe onih koji žele da je umilostive. Prizivajte je, osvestite se da ste došli na ovaj svet kako bi ste je upoznali. Izazivajte je, čak iako znate da šta god uradili nemate ni najmanje šanse da je pobedite. Ona je ljubazna prema ratniku a nemilosrdna prema običnom čoveku.”
Posle ovog predavanja, Karlos nam je dao vežbe.
“Napravite popis onih koje volite i svakoga ko se brine o vama. Kada ste ih rasporedili prema nivou osećanja koje gajite prema svakom od njih, onda ih, jednog po jednog, pošaljite u smrt.”
Žagor zaprepašćenja je prostrujao među slušaocima.
Čineći kretnje kojima je iskazivao ozbiljnost, Kastaneda je dodao:
“Ne plašite se! Nema ničega strašnog u vezi smrti. Ono što je strašno je naša nesposobnost da se promišljeno suočimo sa njom.”
“Trebalo bi da radite ovu vežbu u ponoć kada je učvršćenost vaše skupne tačke oslabljena i kad smo skloni da verujemo u duhove. To je veoma jednostavno; prizovite vaše drage osobe preko njihovog neizbežnog kraja. Ne mislite o tome kako će i gde umreti. Jednostavno, postanite svesni da jednog dana oni više neće biti tu. Jedan po jedan, oni će otići, Bog zna po kom redosledu i uzaludno je sve što činite da bi ste to sprečili.”
“Kada ih prizivate na ovaj način, vi ih nećete povrediti; suprotno od toga! Videćete ih u pravom svetlu. Suština smrti je zaprepašćujuća, ona obnavlja istinske vrednosti života.”
http://stazaratnika.bravehost.com
, ovo njihovo iskustvo se ne može objasniti mentalnim projekcijama. Probaj da se setiš šta je bilo kad si imao 2 godine...he he he ... 
... за делање је потребна дисциплина, а то ми је слаба тачка, тако да сам се сад сконцентрисала на тренирање дисциплине.