Antropologija: Kastaneda

Evo, šaljem vam fenomenalan deo knjige Armanda Toresa "Susreti sa Nagualom" koji se bavi Letačima:
___________________________________________________________________________________

Grabljivci Svesnosti

Nismo se vratili na ovu temu dok nije prošlo nekoliko godina. Tom prilikom – na jednom od njegovih nezvaničnih predavanja – Karlos nam je predstavio jednu potpuno novu i zastrašujuću ideju, koja je pokrenula najžešće rasprave.

“Čovek,” rekao je, “je čarobno biće, on ima istu sposobnost da leti univerzumom kao i svako od miliona svesnih bića koja u njemu postoje. Ali, u jednom trenutku svoje prošlosti, on je izgubio svoju slobodu. Danas njegov um više nije u njegovom vlasništvu, on je usađen.”

Izjavio je da su ljudska bića zarobljenici grupe kosmičkih entiteta koji su posvećeni otimanju a koje čarobnjaci nazivaju “letači”.

Rekao je kako je ovo bila najveća tajna među drevnim čarobnjacima, ali zahvaljujući znaku koji mu se ukazao, shvatio je kako je došlo vreme da se ova stvar obelodani. Znak je bila fotografija koju je načinio njegov prijatelj Toni, hrišćanski budista. Na njoj se pojavila jasna i amorfna figura tamnog i zloslutnog stvora kako lebdi iznad mnoštva vernika sakupljenih među piramidama Teotihuakana (Teotihuacan).

“Moja družina i ja smo odlučili da je došlo vreme da vam otkrijemo stvarnu situaciju kao društvenih bića, čak po cenu da izazovemo sve sumnje koje bi ova informacija izazvala u javnosti.”

Čim sam došao do prilike, zamolio sam ga da mi kaže više o letačima, i tada mi je rekao jedno od najstrašnijih stanovišta don Huanovog sveta: Da smo mi zarobljenici bića koja su došla sa granica univerzuma, i da nas ona upotrebljavaju spontano kao što mi koristimo kokoške.

Objasnio je:

“Deo univerzuma koji nam je dostupan je polje delovanja dve radikalno suprotne vrste svesnosti. Jedna od njih, u koju spadaju biljke i životinje a takođe i ljudska bića je iskričava svesnost; ona je mlada, izvor energije. Druga vrsta je beskrajno starija i više parazitska svesnost, vlasnik beskrajne količine znanja.”

“U pozadini čoveka i ostalih bića koja naseljavaju ovu zemlju, postoji univerzum nemerljive veličine naseljen neorganskim bićima. Ona su prisutna među nama a ponekad su i vidljiva. Nazivamo ih duhovima ili prikazama; jedna od tih vrsta, koju vidovnjaci opisuju kao ogromne crne, leteće oblike, pristigla je nekada iz dubina kosmosa, i pronašla oazu svesnosti u našem svetu. Oni su se usavršili u tome da nas ‘sisaju’.”

“To je neverovatno!” uzviknuo sam.

“Znam, ali to je čista i zastrašujuća istina. Zar se nikad nisi zapitao o ljudskim energetskim i emocionalnim usponima i padovima? To je grabljivac, koji se povremeno ispoljava dok uzima svoj deo svesnosti. Oni nam ostavljaju samo onoliko koliko nam je potrebno da preživimo, a ponekad čak ni toliko.”

“Kako to misliš?”

“Povremeno uzmu previše, i osoba postaje smrtno bolesna i može čak umreti.”

Nisam mogao poverovati u ono što čujem.

“Zar misliš da smo živi pojedeni?” upitao sam.

On se nasmejao:

“Pa, oni nas ne jedu doslovno, ono što čine je vibracioni prenos. Svesnost je energija i oni mogu da se priljube uz nas. Po svojoj prirodi oni su uvek gladni, a mi s druge strane izlučujemo svetlost i posledica tog prilepljivanja može biti opisana kao energetska otimačina.”

“Ali zbog čega oni to čine?”

“Zato što je na kosmičkom planu energija najmoćnija valuta, i svi je žele, a mi ljudska bića smo veoma živahna rasa, veoma hranljiva. Svako živo biće se hrani drugim bićima, a ono najmoćnije uvek izlazi kao pobednik. Ko kaže da je čovek na vrhu lanca ishrane? Takva predstava je mogla doći jedino od ljudskog bića. Za neorganska bića, mi smo plen.”

Prokomentario sam kako mi je neshvatljivo da ta bića koja su čak svesnija od nas mogu biti grabljiva do te granice.

Odvratio je:

“Ali, šta misliš da radiš dok jedeš salatu ili biftek? Ti jedeš život! Tvoja osećajnost je licemerna. Kosmički grabljivci nisu više ili manje okrutni nego što smo mi sami. Kada se jača rasa hrani drugom, slabijom, ona joj pomaže da se razvije.”

“Već sam ti rekao da u univerzumu postoji samo rat. Sukobi među ljudima su odraz onoga što se tamo dešava. Za jednu vrstu, pokušaj konzumacije drugih je normalan; ratnik se ne sekira zbog toga i trudi se da preživi.”

“Na koji način se oni nama hrane?”

“Preko naših osećanja, koja su uglavnom vođena pomoću unutrašnjeg dijaloga. Oni su oblikovali naše društvene okolnosti na takav način da mi stalno eksplodiramo na talasima osećanja, koja bivaju smesta usisana. Najbolje od svega, ti talasi su poput napada na ego; za njih je to izvrstan zalogaj. Takva osećanja su ista bilo gde u univerzumu koji im je poznat i oni su naučili kako da ih svare.”

“Neki od njih se nama hrane zbog naše pohlepe, besa ili straha; drugi više vole prefinjenija osećanja kao što su ljubav ili bliskost. Ali, na kraju krajeva, oni su svi isti. Uglavnom nas napadaju u području glave, srca ili stomaka gde smo uskladištili najsjajniji deo naše energije.”

“Da li oni takođe napadaju i životinje?”

“Ta stvorenja koriste sve što im je dostupno, ali najviše vole organizovanu svesnost. Oni sisaju životinje i biljke u onom delu njihove pažnje koji nije suviše čvrst. Oni čak napadaju druga neorganska bića, ali ona mogu da ih vide i izbegnu ih, kao što se mi sklanjamo od komaraca. Jedini koji su potpuno u njihovoj zamci su ljudska bića.”

“Kako je moguće da se sve to dešava a da mi to ne shvatamo?”

“Zato što mi nasleđujemo razmenu sa tim bićima skoro kao genetsku okolnost, i to osećamo kao nešto prirodno. Kada se neko rodi, majka ga nudi kao hranu, ne shvatajući šta čini, jer je njen um takođe pod kontrolom. Krstiti dete je poput potpisivanja ugovora. Počeviši od toga, ona sebe posvećuje instaliranju prihvatljivih obrazaca ponašanja; ona pripitomljuje dete savlađujući njegovu ratobornu stranu i pretvara ga u krotku ovcu.”

“Kada dečak ima dovoljno energije da odbaci te obmane, ali nedovoljno da stupi na put ratnika, on postaje buntovnik ili socijalno neprilagođen.”

NASTAVAK:
_________________________________________________________________________________

“Prednost letača proizilazi iz razlike među našim nivoima svesti. Oni su veoma moćna i velika bića; ideja da ih možemo nadvladati je jednaka ideji da jedan mrav može savladati nas.”

“Međutim, njihovo prisustvo je mučno i možeš ga izmeriti na razne načine. Na primer, kada nas podstiču na napad racionalnosti ili sumnjičavosti, ili kada smo u iskušenju da prekršimo sopstvene odluke. Ludaci mogu da ih primete vrlo lako – previše lako, rekao bih – jer fizički osećaju kako ta bića sede na njihovim ramenima, stvarajući paranoju. Samoubistvo je zaštitni znak letača, zato što um letača ima ubilačke potencijale.”

“Rekao si da je u pitanju razmena, ali šta mi dobijamo iz takve otimačine?”

“U zamenu za našu energiju, letači nam daju naš um, naše sklonosti i naš ego. Za njih, mi nismo njihovi robovi već vrsta plaćenih radnika. Oni su podarili te privilegije primitivnoj rasi i dali nam dar razmišljanja koji nas je unapredio; zaista, oni su nas civilizovali. Da nije njih, mi bi se još uvek skrivali po pećinama ili pravili gnezda u vrhovima drveća.”

“Letači nas kontrolišu putem naših tradicija i običaja. Oni su gospodari religije, kreatori istorije. Mi slušamo njihov glas na radiju i čitamo njihove ideje u novinama. Oni upravljaju svim našim sredstvima informisanja i našim sistemima verovanja. Njihova strategija je veličanstvena. Na primer, bio jednom jedan pošten čovek koji je govorio o ljubavi i slobodi; oni su to pretvorili u samosažaljenje i poltronstvo. Oni to svima čine, čak i nagualima. Zbog tog razloga, rad čarobnjaka je usamljenički.”

“Tokom milenijuma, letači su kovali planove da nas kolektivizuju. Bilo je vreme kada su postali toliko bezobrazni da su se čak javno pokazivali i ljudi su načinili njihove prikaze u kamenu. To su bila mračna vremena; oni su bili svugde. Ali sada je njihova strategija postala toliko inteligentna da mi čak ni ne znamo da oni postoje. U prošlosti su nas zgrabili pomoću naše lakovernosti a danas to čine preko našeg materijalizma. Oni su odgovorni za sklonost savremenog čoveka da ne razmišlja o sebi; razmotri samo koliko neko može da istrpi tišinu!”

“Zašto je došlo do promene u njihovoj strategiji?”

“Zato što su oni u sadašnje vreme pod velikim rizikom. Čovečanstvo je u vrlo brzom i stalnom kontaktu i informacije su svima dostupne. Zato moraju da nam pune glave, bombardujući nas danju i noću svim vrstama sugestija inače će se pojaviti neko ko će shvatiti šta se događa i upozoriti ostale.”

“Šta bi se desilo ako bi smo postali sposobni da oteramo ta bića?”

“Za nedelju dana, povratili bi smo našu vitalnost i ponovo bi smo zablistali. Ali, kao obična ljudska bića, ne možemo razmišljati o toj mogućnosti, zato što bi ona zahtevala da se okrenemo protiv svega što je socijalno prihvatljivo. Na sreću, čarobnjaci imaju jedno oružje: Disciplinu.”

“Susret sa neorganskim bićima se dešava postepeno. Na početku, mi ih ne primećujemo. Ali učenik počinje da ih viđa u snovima a onda i kada je budan – nešto što ga može izludeti, ako ne nauči kako da postupa kao ratnik. Kada to jednom shvati, onda može da im se suprostavi.”

“Čarobnjaci manipulišu stranim umom, pretvarajući se u lovce na energiju. Iz tog razloga smo moja družina i ja sastavili vežbe Tenzegriteta za mase. One imaju moć da nas oslobode od uma letača.”

“U tom smislu, čarobnjaci su pobunjenici. Oni koriste podsticaj koji su dobili i kažu svojim tamničarima: ‘Hvala na svemu, vidimo se kasnije! Sporazum koji ste sačinili, napravili ste s mojim precima a ne sa mnom.’ Kada rekapituliraju svoj život, oni doslovce otimaju hranu iz letačkih usta. To je kao kada odete u prodavnicu i vratite robu prodavcu, zahtevajući nazad svoj novac. Neorganskim bićima se to ne sviđa, ali ne mogu ništa da učine povodom toga.”

“Naša prednost je u tome da nismo neophodni, ima puno hrane unaokolo! Stanje totalne budnosti, koje nije ništa drugo do disciplina, stvara takve uslove u našoj pažnji tako da više nismo ukusni za ta bića. Tada oni odlaze i ostavljaju nas na miru.”

Dobro,prihvatam sugestiju. Inace,hvala za sve prevode,sve je ovo odlicna skola za mene. Ako mozes okaci negde na net te vezbe tenzegriteta osim onih sa tvog sajta. Pozdrav

Inace,posto si bio tako ljubazan da pokrenes ove teme I da prevedes sve te tekstove,I ja cu podeliti sa tobom svoja iskustva.
Par puta dok smo jedan drugom slali poruke,I danas,osetio sam blage bolove u predelu stomaka.
Danas,tacnije malopre,takodje.Legao sam I poceo da radim vezbe tenzegriteta koje si opisao na svom sajtu.Napolju je sunce,ja lezim u miru I radim te vezbe.Oci zatvorene,svestan sam.Postepeno,produbljujem disanje.Ono postaje sve jace I jace.Energija raste I tece kroz mene,osecam nesto sto bi moglo da se nazove “kundalini vatra”.Disanje je sve dublje.Vazno je napomenuti da odrzavam svoju unutrasnju tisinu I imam mirnu tacku koja je vizualizovana u mom umu I kojoj se vracam kako nailaze slucajne misli I osecaji.U mom slucaju mirna tacka-to je prazan ekran kompjutera.Energija je postala vrlo jaka I prekidam.Celo telo mi trni ali osecam se odlicno.Na rucnim zglobovima koje sam drzao zajedno sa dlanovima pritiskajuci blago stomak osecam kao neke narukvice ali to je sad vec proslo.Dlanovi I skoro celo telo mi je mokro ali dlanovi poprilicno.Osecam se dobro.Trajalo je oko sat.
Eto,moj skroman doprinos temi.
p.s.Cuvaj se da se ne pretvoris u letaca ,stalker1

Stalker1
Ne pominje li i don Huan seksualnu energiju kao najjači vid energije kojom čovek raspolaže i kojom može učiniti čudo na svom putu ratnika, ukoliko je usmeri na pravi način? I Tantra uči isto. Čak ni protiv seksa nema ništa protiv, napominje samo da se time gubi dragocena energija i da je malo ratnika koji imaju toliku količinu energije da bi sebi mogli da priušte da je troše na seks, tj. da je traće. Čak govori da je jedan od njegovih učitelja imao žene, ali baš žene.
Pišem ti ovo jer iz tebe govori tvoja samovažnost, a to ne priliči jednom ratniku...i džaba ti tvoja iskustva kad samovažnost nosiš kao orden... ratniče...
A i ne dam na prijatelja....he, he
Puno te pozdravljam i radujem se ovoj temi...ne zameri..

‚‚Svaki u sebi slobodan čovek ceniće jedno učenje po onome što ono donosi, a ne ko ga donosi. Za svakog ko ispituje, ovo drugo stanovište predstavlja očigledan dokaz siromaštva. Zlato je zlato, bilo u ruci kneza ili prosjaka‚‚ kaže u svojoj Gralskoj poslanici Abd-Ru-Shina.
....na ovom mestu bih istakla poredjenje sa južnoameričkim magom i gnostikom, Samaelom Aunom Veroom. I on kao i Kastaneda nevodi rekapitulaciju našeg životnog iskustva kao preduslov za budjenje svesti - i jedan i drugi ističu da se sa njom nikda ne prestaje, što u stvari znači onaj svakodnevni alhemijski proces da bi se prevazišla ne samo telesna datost već i ono što smo nasledjem, vaspitanjem i tradicijom izgradili kao karakterni sklop, ili u Kastanedinom rečniku : skupnu tačku fiksiranu racijom. Ovo je jedna od krunskih lekcija i ove i ostalih Kastanedinih knjiga, i ezoterijskih nauka uopšte, to da je za duhovni rast neophodan ceo čovek; ne valja da pretegne ni tas racija, ni tas transcedentnog. Ovde mi opet progovara Hese iz jednog svog pisma:‚‚...onaj ko procenjuje jedno na račun drugog postaje ‚‚bolestan'', više nije čovek već samo specijalist; ko previše naginje radoznalom razumu, čini to na račun celine čovečanstva; isto tako nisu dovoljne ni samo duša i fantazija da bi čovekovo delanje bilo upotrebljivo''
.....Ovde smo i fiksacija naše skupne tačke toliko je snažna da smo zaboravili odakle smo došli i šta je svrha našeg dolaska ovamo....Kako to povezati ili usaglasiti sa rasprostranjenim mišljenjem da smo ‚‚zaboravili‚‚ zato što bi kontinualnost svesnosti bila za čoveka preteško i neizdrživo breme? Ovde se opet vraćamo na pitanje ‚‚starosti‚‚ duše. Za ‚‚mladu‚‚ dušu to ne samo da je teško breme, već je često i sasvim nepotrebno, a da ne govorim o onom sloju ljudi koji ne znau+ju da tako nešto uopšte postoji. S druge strane kod duhovno sazrelih ljudi, to je domet njihovog nastojanja i ono na čemu se radi sa velikom mukom i uz neprekidna odricanja, ali i nagrade koje se ne mogu iskazati ili izmeriti u skladu sa ustaljenim, prepoznatljivim kriterijumima racionalistički ustrojenog sveta. Ipak, u svim svetim, mudronosnim knjigama čovek se uvek poziva i upućuje na uspeće, oduhovljenje, na budjenje radi povratka svojoj sušastvenoj prirodi. Kako se to čini, u kom vidu su ispoljena uputstva, preporuke ili saveti zavisi od kulture, tradicije i stepena duhovnosti jednog podneblja, koji, svi zajedno, uslovljavaju odredjenu terminologiju, ili čak karakterologiju, svog naukovanja. Svaki čovek pripada, kako kaže Samael, jednom odredjenom ‚‚zraku'', i njegovo duhovno napredovanje mora se kretati prevashodno njime, što ne isključuje poznavanje ostalih mudronosnih štiva i sistema verovanja. Naprotiv, kada se kombinuju znanja mnogo se lakše kreće osnovnom stazom svoje pripadnosti, jer često ono što do juče nismo shvatali naglo postaje jasno kad se malo drugačije formuliše ili ilustruje drugim primerom, da ne govorimo o osećaju sigurnosti koji se stiče poredjenjem različitih preliva jednog istog sjaja....

iz predgovora knjizi ‚‚Umeće sanjanja‚‚ Kastaneda (napisala predgovor Marica Joksimović)

Да, ова Марица изгледа као да је познавала Веора. Било је једно предавање на Коларцу, причали су о Кастанеди она и покојни Зоран Глушчевић. Али било је давно, и не сећам се да ли је Марица причала да је познавала Веора (док је живела у Јужној Америци) и да ли планира да га преводи.

Иначе, ја се сећам доба (у детињству) кад ми је скупна тачка била слободна. Касније сам увек с дубоком чежњом размишљала о томе, мислећи да је то неки "изгубљени рај" који се никад више неће вратити. Кад сам од дон Хуана сазнала да је у мојој моћи да повратим тај "рај", одушевила сам се и решила да учиним све што зависи од мене да ослободим скупну тачку. Да је лако -- није, али мене то неће зауставити. Ја ћу дати све од себе, па -- ваљда ћу нешто ипак успети.

kako_hocu je napisao:

"...p.s.Cuvaj se da se ne pretvoris u letaca ,stalker1"

Povodom ovoga što si napisao predlažem da proučiš sledeći citat iz knjige Armanda Toresa "Susreti sa nagualom:

“To je priroda energije. Ako veruješ da su čarobnjaci dobrodušni ljudi, pogrešio si; oni su naguali!”
...“Nagual nije dobroćudni lik; on nije došao da nam ugodi već da nas probudi, i on će to uraditi i grubo ako je to neophodno zato što ne oseća nikakvo sažaljenje. Kada se umeša u život svojih učenika, on može da stvori veoma uznemirujuću situacuju u njima sa ciljem da se uspavane energije pokrenu.”

Hekate je napisao:

"Ne pominje li i don Huan seksualnu energiju kao najjači vid energije kojom čovek raspolaže i kojom može učiniti čudo na svom putu ratnika, ukoliko je usmeri na pravi način?"

Upravo tako.Ne sporim da postoje velike povezanosti i sličnosti između Tantre i učenja don Huana i smatram da je korisno upoređivati ih. Međutim, u Tantri postoje i stvari koje su u potpunoj suprotnosti sa ovim učenjem. Te stvari su implantati koje su u Tantru podmuklo ubacili letači kako bi sprečili ljude da dođu do slobode. Taj problem postoji i kod svih ostalih učenja, religija i ideologija.

Evo šta Kastaneda kaže o seksualnoj energiji u napred navedenoj knjizi:
__________________________________________________________________________

...Drugom prilikom, kada je spomenuo temu dosadnog seksa, njegov govor se bavio rukovanjem seksualnom energijom.
Rekao nam je da je stvaralačka sila koja postoji u nama uzvišena, i da ima puno načina upotrebe kojih nismo sasvim svesni. Šteta je što većina ljudi jedino znaju da razmišljaju o seksu u terminima telesnog zadovoljstva. To je kao ograničena upotreba nekog divljaka koji se slučajno dočepao veoma dragocene knjige; sve što on može da vidi u njoj je pogodan materijal za potpaljivanje vatre.
“Mi provedemo veći deo života brinući kako pripadnici suprotnog pola gledaju na nas. To povlači, prvo, stalnu pažnju u vezi našeg izgleda. Drugo, to čini da posećujemo mesta na koja odlaze osobe slične nama kako bi se upoznavali i uložili mnogo, mnogo sati pričajući o sporednim stvarima, ali stalno imajući na umu naš glavni cilj. Ovakva vrsta ulaganja je preterana.”
“Čarobnjak zna da suština seksa nije zadovoljstvo niti razmnožavanje. Da li zaista verujete da bi se snaga koja nama vlada zamajavala stvarajući nešto tako važno kao što je moć stvaranja, samo da bi nam omogućila kratke trenutke zabave ili da bi nas množila kao pečurke na zemlji?”
“Svrha seksa je mnogo dublja, on nas povezuje sa tajnom porekla svih stvari, zato što univerzum nastaje iz jedne eksplozije koja se još uvek odvija i koja se iskazuje svaki put kad vodimo ljubav. Ako je izvor onog što smo mi ta stvaralačka sila onda centar naših napora mora biti preusmeravanje seksualne energije.”
Čineći veoma izražajan pokret rukama, uzviknuo je:
“Shvatite šta imate i ne traćite to! Seks je novac i to u gotovini! Naša kosmička sudbina je da proširimo svoju svesnost; iz tog razloga, mi smo obdareni delom kreativne sile Orla. Seks je stvoren za sanjanje.”
“Izjavio je da, teoretski, seksualna razmena među parovima ne mora uticati na svetlost dostupnu svakom od učesnika, sve dok muškarac uzima od žene onoliko koliko ona uzima od njega i rezultat je neutralna ravnoteža. U svakom slučaju, ono što je nepoželjan ishod je da njihova energija postaje izmešana i na taj način se stvaraju čvorovi vezanost i zavisnosti koji ograničavaju našu slobodu i zahtevaju duge godine rekapitulacije da bi se razmrsili.
Ali u praksi, ta vrsta razmene iscrpljuje našu životnu snagu, zato što kad vodimo ljubav, kretanje energije se ne odvija unutar zatvorenog sistema; uvek postoji otvor.
“Imati seks sa nekim znači imati veze sa celim genetskim lancem koji određuje njegovo ili njeno poreklo, zato što zbog odlivnih vlakana koje nas povezuju sa precima, ljudska bića nisu nezavisne svetlosti već završni elementi. Iako se seksualni čin odvija između dve osobe, postoji ljudski kalup, kolektivna fiksacija skupne tačke koja uzima najviše energije u tom procesu.”
“Ta fiksacija je odgovorna za osećanja ljubomore, zavisnosti i vezanosti koje dovodimo u vezu sa našim seksualnim odnosima, a to čini da postanemo nepopravljivi investitori, izopačavajući plemenitu reč ‘ljubav’ u nešto podlo.”
“Odnos običnog čoveka prema mogućnosti da voli je poput neke bezosećajne i proračunate mašine: volim moju decu zato što je u njima pohranjena moja energija, moju ženu zato što pere moju odeću, kuva mi i ***** je, mog psa jer čuva kuću, moju zemlju jer sam u njoj rođen, mog Boga je će me on spasiti…”
Negovo se lice zgrčilo u grimasu gađenja.
“Kako teško je davati, bez očekivanja bilo čega zauzvrat!”
“Obične ljubavi završavaju postajući dužnost, kada drugi zahteva od nas istu pažnju koju on daje nama. A osećanja iz dužnosti su nešto fatalno!”
“Zbog tih razloga, jedan od prioriteta za učitelja je da uništi učenikove seksualne obrazce. Ovo je ključna stvar koja zahteva doživotni trud ali je neophodno da se to započne od prvog trenutka, zato što postati član društva čarobnjaka ne može biti iskorišćeno kao izgovor za negativne seksualne pojave. Ako ne razjasnimo tu stvar kao obični ljudi i žene, naše šanse da napredujemo na putu ratnika su vrlo slabe.”
“Čarobnjaci imaju mnogo načina za ispravljanje učenika. Neki nemaju nikakvih obzira i podvrgavaju učenika pravim mučenjima, napadajući njegove slabosti dok se ne promeni ili se slomi. Drugi, poput mog učitelja, su krajnje pažljivi povodom toga i više vole da rade sa energijom iznutra, čineći da učenik postane svestan sebe i reaguje. Svaki od ovih metoda je opravdan dokle god daje željene rezultate.”
“Na primer, nagual Hulijan je kombinovao nemilosrdnu efikasnost sa zapanjujućom sposobnošću da postane šta poželi – nije glumio; tačnije, on je suštinski menjao sebe pomerajući svoju skupnu tačku u položaj koji odgovara obliku životinje ili druge osobe. Jedan od njegovih omiljenih oblika je bio ženski. Jedanput je, u obliku prelepe devojke, zaveo svog učenika Huana Matusa, koji je u to vreme imao jedva dvadeset godina i bio uspaljen kao mladi bik. Kada su se našli u krevetu, on je pomakao svoju skupnu tačku u svoj uobičajeni položaj i postao ponovo muškarac, što je mladića nateralo da uspaničeno istrči iz sobe.”
“Za ličnost kakva je Huan Matus tada bio, udarac je bio razoran. Razorio je njegove stereotipe. To je bila uvrnuta, ali izvanredno efikasna šala. Ona je jednim udarcem slomila njegovu sklonost da se prepusti prvoj ženi koja sebe učini dostupnom.”
“Don Huan nikada nije oprostio svom učitelju zbog te šale ali je, kako je vreme prolazilo, naučio kako da se nasmeje celoj priči.”
Tada je Karlos dopustio kraće vreme za pitanja. Jedan od prisutnih ga je pitao u vezi celibata; da li je on neophodan za čarobnjake i kakva je korist od toga.
Odgovorio je: “U suštini, čarobnjaci se ne zalažu za nešto niti su protiv nečega. Oni vide da sve zavisi od urođenog rasporeda energije. Postoje neki koji su rođeni sa neophodnom strašću da vode ljubav svakog dana, dok je ostali nemaju dovoljno čak ni za masturbaciju. Neki obnavljaju svoju svetlost pomoću discipline dok drugi izgledaju kao isceđeni i umiru nepotpuni. Svi ti faktori utiču na ponašanje čarobnjaka u vezi seksa.”
“Ono što je tipično za čarobnjake je njihovo odbijanje da budu žrtve kolektivne komande za razmnožavanjem, i njihova sposobnost da izaberu odgovorno korišćenje svoje energije. Takođe, niko od njih ne može biti zarobljen ni u jednoj seksualnoj kategoriji. Oni su slobodni, oni postupaju sa svakim trenutkom onako kako im moć ukazuje. Da bi stekli takvu viziju, oni neguju trezvenost koju obična osoba ne poznaje.”
Objasnio je kako novi vidovnjaci, generalno naginju ka celibatu i samo-dovoljnosti zato što su veoma štedljivi sa svojom energijom i više vole da je posvete proširivanju svesnosti. Oni su se osvedočili u svetove na svojim putovanjima u beskraj što je sve ostalo učinilo bledim i neprivlačnim, čak i seksualni čin.
“Don Huan je rekao da je vođenje ljubavi za one koji nemaju privrženosti.”
Odgovarajući na drugo pitanje, rekao je da ne postoji takva stvar kao što je ‘seksualni problem’ već samo pojedinci sa svojim sopstvenim i vrlo specifičnim nedoumicama koje treba da razreše.
“Uopšteno posmatranje toga (seksualnog problema – prim.prev.) je zamka, jer to uzrokuje da ublažimo svoju odgovornost i opravdamo sebe mišljenjem kako su svi ostali isti kao i mi. Isto kao rođenje i smrt, stvaranje je lični čin, dar koji nam je poklonio Orao. Ono što čarobnjaci zahtevaju je vrlo jednostavno: odgovornost.”

NASTAVAK:
___________________________________________________________________________________

“Društvo u kome živimo je škola u kojoj nas prisiljavaju da se pridržavamo začuđujuće okrutnih pravila. Mi starimo i vođenje ljubavi izokrećemo u grotesknu parodiju. Društvo nam nameće iscrpljivanje, programirano ponašanje koje ne prestaje sve dok ne nestane i poslednja iskra svetlosti koja je ostala u nama.”
“Imao sam primer toga kod moga dede. Starac je imao običaj da kaže: ‘Ne možeš sve da ih pojebeš, ali moraš da pokušaš!’ Bio je već s jednom nogom u grobu, a i dalje je reagovao na način na koji su ga naučili. Polovinu svog vremena trošio je da nađe ženu a drugu polovinu trudeći se da je sačuva, i nikad nije shvatio da mu niko nije pokazao kako da učini pravi izbor.”
“Konačno, na samrtnoj postelji, starac je postao ogorčen mišlju kako ga njegove ljubavnice više ne žele zbog muževnosti već zbog njegovog novca. ’Ona me ne voli!’ jecao je a njegovi unuci su ga uveravali: ‘Ona te voli deda!’ Glupi čovek je tako umro, vrišteći: ‘Evo me dolazim, mamice!’ ”
“Da li je potrebno biti čarobnjak kako bi se shvatilo da to nije sve što možemo imati kao ljudska bića?”
Priznao je kako je pre nego što je odlučio da praktikuje ratnički put, verovao da je zavodnik i da se tako ponašao, vođen latinskim strereotipom muškarca.
“Jednom sam zaveo devojku i uveo sam je u svoja kola. Oboje smo bili toliko uspaljeni da se cela šoferšajbna zamaglila od svih tih poljubaca i zagrljaja koje smo razmenili. Kada sam bio najuzbuđeniji, otkrio sam da je ta naizgled devojka, u stvari muškarac!”
“Drugi put, iskreno sam se zaljubio u mladu devojku, ali sam počeo da sumnjam da me vara. Promenio sam auto i stajao posmatrajući sa ugla njene kuće. Došao je drugi muškarac. Kada sam joj zatražio objašnjenje, rekla mi je: ‘Sa tobom imam ljubav a sa njim je samo seks!’ ”
“Ovakva vrsta sukoba je učinila da odlučim da se ponašam mnogo umerenije u svojim ljubavnim aktivnostima. Ali pritisak mojih stereotipa je bio prejak. Nastavio sam da trošim svoju energiju na seks saglasno obrascima moje rase, sve dok me don Huan nije stavio pred izbor. Ili ću se smiriti, ili ću napustiti obuku.”
Odgovarajući na drugo pitanje, tvrdio je da je najbolji način da se zaustavi energetsko iscrpljivanje koje se događa preko seksualnosti, učenje kako da se naprave velikodušni gestovi koji oslabljuju fiksaciju naše pažnje.
“Primili smo život kao kosmički dar i imamo privilegiju da uzvratimo na tom gestu potpunom izdvojenošću. Zahvaljujući svojoj ravnodušnosti, ratnik je u položaju da preokrene svoju ljubav u blanko ček, u bezuslovnu i apstraktnu privrženost, jer ona ne počinje sa željom. Kakva čudesna stvar!”
“Nasuprot onome što prosečan čovek misli, priroda čarobnjaka je strastvena. Ali predmet njihove strasti nije više fizički. Oni su videli lepak koji sastavlja sve stvari, talas strasti koji preplavljuje univerzum i koji se ne može zaustaviti zato što ako bi se to dogodilo, sve bi bilo svedeno na ništavilo.”
“Pomoću viđenja, postavili su svoju osnovu na kamen temeljac svesnosti, najmoćnije stanje lične pažnje. Njihova ljubav je jedna nadmoćna stvarnost koja vibrira u svakom udahu i izdahu, izražena je u svakom pokretu i daje smisao u svakom svetu; to je sila koja ih podstiče da istražuju, da rizikuju i razvijaju se, neprestano dajući sve najbolje od sebe.”
“Čarobnjaci su otkrili najčistiji oblik ljubavi, zato što vole sebe. Oni znaju da je sve što dajemo drugima odraz onoga što imamo u sebi. Oni su stavili moć strasti u službu bića, i ona im daje neophodan impuls da preduzmu jedinu potragu koja se isplati: potragu za samim sobom.”

Jedna stvar me zanima stalker1. procitao sam sve sto si napisao I preveo I ovde I na tvom sajtu I na forumu ali nesto se u toj prici ne uklapa. Kastaneda kaze da letaci ne mogu da citaju nase misli,oni ne znaju koliko si ti (bilo ko ) postao svestan I sta mislis,nemaju pojma zasto neko vremenom postane “bezukusan”ali kad se to desi,onda ga jednostavno ostave na miru. Kako su onda uspeli toliko inteligentno da nam ubace razne implantate u razlicita ucenja ( cak I u tantru,kao sto kazes ),za to bi bila potrebna vrlo visoka inteligencija koja poznaje misli I tokove misli-da se na takav muljatorski nacin ufura nesto nekome. Ali,letaci ne citaju nase misli,kako kaze Kastaneda,oni nemaju pojma “sta kokoska misli”.Iz tog razloga sam napisao da su za mene letaci zamke zavisnosti sigurnosti,uzbudjenja I moci koje nam servira ego.
Dalje,moja poenta koju sam istakao I na nekim drugim temama je da kreativna vizualizacija (ideje) lezi u osnovi bica (stvorenja ).
Sve sto mozemo da vizualizujemo mozemo I da ostvarimo.
Don Huan je imao svoju istinu. Njegova istina je postala I Kastanedina istina. Danas se takav oblik istine siri dalje. U korenu to je bila istina vraceva koji su to prenosili sa kolena na koleno.
Namece se problem “objektivnosti istine” I to je ono sto mene zanima u celoj prici.
Stvar je u tome sto shvatam da bih pogresio kada bih bilo kome svoju istinu objasnjavao kao OBJEKTIVNU istinu jer je prosto nemoguce da moja I tvoja istina budu ISTE samim tim sto ja I ti ne mozemo ni u jednom trenutku zauzeti ISTU tacku u prostoru I vremenu. Don Huan - mozda savrseno prazan ali I dalje ima nesto sto pripada licno njemu,a to je njegova tacka perspektive u prostoru I vremenu…ta tacka nije nicija tudja vec njegova LICNO….ali on je I dalje uveren da Kastanedi objanjava “objektivnu istinu”.
Prvi je tu “istinu” (o letacima recimo-posto je ovde sve u znaku letaca) video neki davni vrac koji je video “letaca” I doziveo ga kao leteceg krokodila. Onda je svoj dozivljaj preneo na svoje sledbenike I tako se sirilo. Da je rekao da je video letecu princezu,u razumu slusaoca bi se podsvesno stvorila takva slika. Buda je recimo video neke druge stvari,nije video tamnu senku koja podseca na aligatora,drugi ljudi sirom sveta takodje neke potpuno druge stvari. Ali,samani su videli letace.Strah ima mnogo lica.Ono sto ces videti zavisi od "onoga sto znas",da tako kazem.

Zakljucak koji iz ovoga mogu izvuci je vrlo slican budistickim ucenjima da se “istina” moze nalaziti jedino iza bilo cije ideje o istini,dakle istina je iza bilo kakve ideje I bilo kakvog sveta iluzija,bio taj svet na nekoj dalekoj planeti u beskraju svemira ili na nasoj sopstvenoj planeti, Taj svet je ipak jedino subjektivan dozivljaj svakog od nas,dakle taj svet je u “GLAVI”.

Kao sto napisah vec negde:

“Ako hoces da se osetis ziv,potrebno je da pronadjes volju u sebi.

Ako hoces da saznas istinu,nije ti potrebno nista.”

Sta u stvari ljudsko bice koje planira da se vine u beskraj svemira trazi? Srecu? Zar ne moze disciplinom tu srecu da pronadje I na bilo kojoj tacki na kojoj se nalazi,recimo na ovom svetu na koji nas je Duh stavio?zar je za potragu za samim sobom potrebno otici na "kraj svemira"?

Ne znam da li ste uspeli da me razumete.
Stalker1,zakljucio sam da si covek od akcije I da ne volis previse mudrovanja vec konkretnu akciju ali me zanima tvoje misljenje o mojim zapazanjima.

Inace nisam pusti filozof,mnoge stvari sam isprobao:konkretno od kastanede,koga sam otkrio pre nekih godinu dana. “hod moci”-duga setnja u unutrasnjoj tisini u kojoj se javlja osecaj “cudne povezanosti”,to sam praktikovao dugo recimo-kasnije kad sam video da kastaneda to zove “hod moci”,bilo mi je drago da je jos neko to provalio itd.,jos mnogo stvari su se poklopile sa mojim dotadasnjim iskustvima.

Nadam se da te ovakvim nekonkretnim filozofiranjima ne vredjam stalker1,jer te dosta uvazavam,kao I dve drage mi sagovornice.


“Prijateljstvo pociva na jednakosti karaktera ,a narocito INTERESA da se zajednicko stvara zajednicko delo,a ne na prijatnosti licnosti drugoga kao takvoga.” Hegel

p.s.
Modruna,koliko sam shvatio sa ovog sajta koji je Hekate dala,Samael Aun Weor pise o putovanju u unutrasnje svetove a ne u spoljasnje…
” All things, all circumstances that occur outside ourselves on the stage of this world, are exclusively the reflection of what we carry within.
With good reason then, we can solemnly declare that the exterior is the reflection of the interior.
When someone changes internally and if that change is radical, then circumstances, life and the external also change.
One of the last books written by Samael Aun Weor, it synthesizes a lifetime of work, and expresses the beauty and terrors of the psychological Revolution, the true basis of the path of spiritual regeneration. As the Buddha has his Dhammapada, and Jesus his Sermon on the Mount, so Samael Aun Weor has Revolutionary Psychology. This essential treatise is one of the most important resources for understanding the many details of the psychological work; without a solid and comprehensive understanding of Esoteric Psychology, one cannot progress in the work to Self-realize the Being.”
Revolutionary Psychology
Дон Хуан: "Тонал твог времена захтева да мислиш да се све што је важно одвија у теби самом. Тонал врачева тврди супротно -- да је све напољу. Ко је у праву? Нико. Унутра, споља, то заиста није важно."

…to ipak menja dosta stvari,tako da je vazno…

kako_hocu:

Zakljucak koji iz ovoga mogu izvuci je vrlo slican budistickim ucenjima da se “istina” moze nalaziti jedino iza bilo cije ideje o istini,dakle istina je iza bilo kakve ideje I bilo kakvog sveta iluzija,bio taj svet na nekoj dalekoj planeti u beskraju svemira ili na nasoj sopstvenoj planeti, Taj svet je ipak jedino subjektivan dozivljaj svakog od nas,dakle taj svet je u “GLAVI”.
Дон Хуан: "Тонал твог времена захтева да мислиш да се све што је важно одвија у теби самом. Тонал врачева тврди супротно -- да је све напољу. Ко је у праву? Нико. Унутра, споља, то заиста није важно."

…to ipak menja dosta stvari,tako da je vazno…

Kliknite za proširenje...

Ako se stvari obrnu, pa se uzme da taj svet nije u našoj glavi, nego je naša glava u tom svetu, onda će mnogo toga dobiti drugačija značenja. Ovo je samo moja sugestija, uz napomenu da nisam čitao Kastanedu, mada ste me zainteresovali. Inače, dobro vodite temu.

stalker1:

“Čovek,” rekao je, “je čarobno biće, on ima istu sposobnost da leti univerzumom kao i svako od miliona svesnih bića koja u njemu postoje.

Kliknite za proširenje...

@Kako-hoću
И сви ови милиони свесних бића не постоје сами по себи, него су пројекција наше унутрашње истине?
Невероватно!

Modruna,cini mi se da opet pokusavas da mi nametnes solipsizam ali opet ti govorim da se varas. Ja ne kazem da svi ti milioni svesnih bica ne postoje,ja kazem samo da ti to ne mozes ZNATI (ponavljam dvadeseti put? )vec ces do kraja veka to samo PRETPOSTAVLJATI I VEROVATI. Ovde pisem o problemu “objektivnog znanja” I o tome da li nesto sto se zove “objektivno znanje” moze postojati dokle god postoji bilo kakva ideja u glavi. Smatram da “objektivna istina” (kao sto napisah toliko puta) koja bi bila ista za sve , ne moze postojati dok god postoje dve razlicite tacke perspective – ako smo se dogovorili da nesto zovemo “zuto” ti nikad ne mozes saznati da li ja ustvari vidim isto sto I ti,mozes samo da NAGADJAS I da PRETPOSTAVLJAS I da VERUJES ali ne mozes ZNATI,jer smo mi razdvojena bica u prostoru I vremenu I svako od nas ima svoju SUBJEKTIVNU ISTINU koju samo on ZNA.Da bi istina bila “OBJEKTIVNA,tj.ista za sve,potrebno bi bilo da se svi ocistimo od bilo kakve ideje koju nosimo u sebi.Zato ponavljam,shvatam da moja subjektivna istina nije I objektivna istina za sve ljude,a to je ono sto don Huan,u svoj svojoj savrsenoj praznini,izgleda nije uspeo da shvati.
Cini se da je Samael Aun Weor to ipak shvatio dosta preciznije,a zakljucujem da je I Buda I Osho I jos neki. Zbog toga su oni za mene merodavniji od Don Huana,iako sam od Don Huana naucio mnogo drugih korisnih stvari a koje se odnose na to kako da se covek oseti ZIV.
Objektivnoj Istini su se ipak izgleda priblizili neki drugi koji su shvatili da nece morati da je traze do na “kraj beskraja”.
Inace,onaj deo koji je najneshvatljiviji I koji razum-nase sesto culo (ne treba koristiti to culo za objasnjavanje svih pojava,kao sto ne treba koristiti ni culo sluha da proverimo temperaturu vode,recimo) dakle deo koji razum tesko shvata je da mi svi zaista postojimo ali je svako Tvorac za sebe u sopstvenoj realnosti koja se sudara sa realnostima-svemirima drugih.Samo treba da naucimo da zivimo jedni sa drugima.To je taj deo koji ako pokusava da se shvati razumom,pocinje da boli glava,zato bolje – nemoj.

“Tao koji se moze ispricati nije Tao”

Па, сам си се залетео и рекао да "не постоји друга стварност осим оне коју носимо у себи самима" , па ја упорно хоћу да констатујем да постоји стварност изван нас, и без икакве везе с нама (то ја зовем објективном стварношћу).

Али ако сви који виде знају да свест свих свесних бића функционише преко појаве зване "скупна тачка" онда је то за мене "објективно знање" које желим да стекнем. Само то и ништа више. У томе нема ни трунке психологије, баш супротно -- до "виђења" стижеш кад се ослободиш људске психологије.

``....Don Huan je promenio temu i nastavio da objašnjava učvršivanje skupne tačke. Rekao je da, pošto su videli da skupne tačke kod dece stalno lelujajau, kao da drhte, menjajući svoje mesto sa lakoćom, drevni vračevi su došli do zaključka da uobičajeno mesto skupne tačke nije urodjeno već uspostavljeno navikom. Videvši takodje da je ona samo kod odraslih utvrdjena na jednom mestu, pretpostavili su da specifičan položaj skupne tačke doprinosi naročitom načinu opažanja. Upotrebom, taj specifični način opažanja postaje sistem tumačenja čulnih podataka.
Don Huan je istakao da, pošto smo u taj sistem uvučeni samim rodjenjem, od tog trenutka neminovno težimo da uskladimo svoje opažanje sa zahtevima tog sistema, koji nama vlada doživotno. Sledstveno tome, drevni vračevi su bili u pravu kda su verovali da je suprotstavljanje tom sistemu i neposredno opažanje energije ono što jednu osobu pretvara u vrača.
Don Huan se čudio onom što je nazvao najvećim dostignućem našeg ljudskog odgoja, da zacementiramo skupnu tačku na njenom uobičajenom mestu. Jer, kad se jednom imobiliše, naše opažanje može da se zauzda i vodi ka tumačenju onoga šta smo opazili. Drugim rečima, tada možemo biti upućeni da opažamo više u skladu sa sašim sistemom nego s našim čulima. Uveravao me je da je ljudsko opažanje univerzalno homogeno, jer su skupne tačke čitavog čovečanstva učvršćene na istom mestu.
Nastavio je da priča da vračevi sebi to dokazuju kada vide da, u trenutku kada se skupna tačka pomeri preko odredjenog praga i nova energetska vlakna iz univerzuma počnu da se opažaju, ne postoji nikakvo čulo za ono što opažamo. Neposredni uzrok tome je što su novi čulni podaci učinili naš sistem neoperativnim; on više ne može da se koristi za tumačenje onoga što opažamo.
‚‚Opažanje bez našeg sistema je, naravno, haotično'', nastavio je don Huan. ‚‚Ali, odista čudno, upravo kad pomislimo da smo doista izgubili orijentaciju, naš stari sistem se ponovo uspostavlja; dolazi da nas spase i pretvara naše novo nerazumljivo opažanje u potpuno razumljiv, novi svet. Baš kao što se desilo tebi kad si zurio u lišće meskit-drveta.''
‚‚Šta mi se tada zapravo desilo, don Huane?''
‚‚Tvoje opažanje je neko vreme bilo haotično; sve ti je došlo iznenada i tvoj sistem za tumačenje sveta nije funkcionisao. Onda se haos raščistio i suočio si se sa novim svetom.''
‚‚Opet smo, don Huane, na istom mestu gde smo bili i ranije. Da li taj svet postoji, ili ga je samo moj um stvorio?''
‚‚Naravno da smo se vratili i odgovor je još uvek isti. Postoji tačno u onom položaju u kojem je bila tvoja skupna tačka tog trenutka. Da bi ga opažao, trebala ti je kohezija; što znači, morao si da održiš svoju skupnu tačku učvršćenju na tom položaju, što si i uradio. Rezultat je bio da si izvesno vreme u potpunosti opažao novi svet.''
‚‚Ali, da li bi i drugi opažali taj isti svet?''
‚‚Da, ako bi imali postojanost i koheziju. Postojanost znači zadržati ujednačeni položaj skupne tačke. Drevni vračevi su otkrili, kroz vežbe, da je važno izmestiti skupnu tačku, ali je još važnije učvrstiti je na njenom položaju, gde god on bio.''
Objasnio je da, ukoliko skupna tačka ne postane nepomična, nema načina da opažamo koherentno. Tada ćemo doživeti kaleidoskop nepovezanih slika. To je razlog što su drevni vračevi isto toliko isticali značaj sanjanja koliko i traganja. Jedno umeće ne može bez drugog, naročito kod one vrste aktivnosti kojima su se drevni vračevi bavili.''
....Rekao sam mu šta sam pomislio, a šta sam se jedva usudjivao da pomislim; da pejzaž koji sam gledao nije bio san niti je to bio naš svakodnevni svet.
‚‚ I nije bio'', rekao je. ‚‚To ti govorim stalno iznova, a ti misliš da se ja samo ponavljam. Znam kako je teško umu da dozvoli bezumnim mogućnostima da postanu stvarne. Ali novi svetovi postoje! Oni su obmotani jedan oko drugog, kao slojevi crnog luka. Svet u kojem mi postojimo je samo jedan od tih slojeva.''

‚‚Da li hoćeš da kažeš, don Huane, da je cilj tvoga učenja da me pripremi da odem u te svetove?''
‚‚Ne, nisam to mislio. U te svetove idemo samo vežbe radi. Ta putovanja su prethodnica današnjih vračeva. Mi sanjamo isto kao što su to radili i drevni vračevi, ali u jednom trenutku skrećemo na novo područje. drevni vračevi su više voleli da prenose skupne tačke, tako da su uvek bili na manje ili više poznatom, pedvidljivom tlu. Mi više volimo kretanje skupne tačke. Stari vračevi su tragali za ljudskim nepoznatim. Mi tragamo za nepoznatim koje nije ljudsko.''
‚‚Šta bi moglo da bude to nepoznato što nije ljudsko?''
‚‚Oslobodjenost od ljudskosti. Nepojmljivi svetovi koji su izvan ljudskog puta, ali koje i dalje opažamo. Tu su savremeni vraćevi krenuli sporednim putem. Njih privlači ono što je izvan ljudskog domena. A ono što je izvan tog domena su sveprožimajući svetovi, ne samo svet ptica, ili svet životinja, ili svet čoveka, makar to bio i nepoznat čovek. Ono o čemu govorim su svetovi, kao ovaj u kojem živimo; potpuni svetovi s beskrajnim carstvima.''
‚‚Gde su ti svetovi, don Huane? U različitim položajima skupne tačke?''
‚‚Tako je. U različitim položajima skupne tačke, ali u položajima do kojih vračevi dolaze kretanjem skupnih tačaka, a ne samo pomeranjem. Ulazak u te svetove je vrsta sanjanja kakvo izvode samo savremeni vračevi. Drevni vračevi su se klonili toga, zato što to traži mnogo neutralnosti i nikakve samovažnosti. To je cena koju sebi nisu mogli da priušte. Za vračeve koji danas upražnjavaju sanjanje, ono je sloboda da se opažaju svetovi koji se ne mogu ni zamisliti.''
‚‚Ali kakva je svrha da se sve to opaža?''
‚‚Već si mi danas postavio isto pitanje. Govoriš kao pravi trgovac. Kakav je rizik? pitaš. Kakva je dobit u procentima za moju investiciju? Hoće li mi to doneti dobra? Nema načina da se na to odgovori. Trgovački um misli samo na posao. Ali sloboda ne može biti investicija. Sloboda je avantura bez kraja, u kojoj rizikujemo naše živote i mnogo više za nekoliko trenutka nečeg što je izvan reči, izvan misli i osećanja.''
‚‚Nisam postavio to pitanje u tom smislu, don Huane. Samo hoću da znam koja pokretačka snaga može da čini to sve za jednu lenju propalicu kao što sam ja.''
‚‚Potraga za slobodom je jedina pokretačka snaga koju ja znam. Sloboda da se odleti u onaj beskraj tamo. Sloboda da se nestane, da se uzleti, da se bude kao plamen sveće, koji, uprkos tome što je podignut naspram svetlosti biliona zvezda, ostaje nedirnut, jer se nikad nije pravio da je nešto više od onoga što jeste - obična sveća''.

‚‚UMEĆE SANJANJA‚‚

Hekate:

Rekao je da, pošto su videli da skupne tačke kod dece stalno lelujajau, kao da drhte, menjajući svoje mesto sa lakoćom, drevni vračevi su došli do zaključka da uobičajeno mesto skupne tačke nije urodjeno već uspostavljeno navikom.

Kliknite za proširenje...

Баш ово ја покушавам -- да разбијем ту навику. Нисам баш претерано амбициозна, не покушавам да постанем неки силан чаробњак или видовњак али, као стрелац по хороскопу, не посносим никакву врсту заробљености и навике, и инстиктивно покушавам да се ослободим свега тога. Ту заробљеност осећала сам и пре него што сам чула за Кастанеду; он ми је само објаснио шта се догађа и како могу да се ослободим. Хвала му од срца.

Hekate,hvala ti. Uvek mi posaljes deo Kastanedinog dela koji me na neki nacin upotpuni.
p.s.
sve sto sam napisao u prethodne dve recenice je iluzija. Ja (valjda I vi?) cu uvek videti ono sto mi u datom trenutku mog razvoja svesti odgovara.
Osoba koja voli, zivi u svetu ljubavi.
Osoba koja mrzi, zivi u svetu mrznje.
Osoba koja se bori sa letacima, zivi u svetu borbe sa letacima.

Zapitajte se samo u kom svetu zelite da zivite - a onda ga stvorite…

Hekate:

‚‚Opet smo, don Huane, na istom mestu gde smo bili i ranije. Da li taj svet postoji, ili ga je samo moj um stvorio?''
‚‚Naravno da smo se vratili i odgovor je još uvek isti. Postoji tačno u onom položaju u kojem je bila tvoja skupna tačka tog trenutka. Da bi ga opažao, trebala ti je kohezija; što znači, morao si da održiš svoju skupnu tačku učvršćenju na tom položaju, što si i uradio. Rezultat je bio da si izvesno vreme u potpunosti opažao novi svet.''

Drevni vračevi su otkrili, kroz vežbe, da je važno izmestiti skupnu tačku, ali je još važnije učvrstiti je na njenom položaju, gde god on bio.''

Kliknite za proširenje...

А кад "изместим скупну тачку" мораћу да научим да је "учврстим на новом положају". Јооој, ала имам посла. Требаће ми векови да све то урадим.

Zato su nam i dati vekovi...polako...imamo sve vreme ovoga sveta..Ljubav je Zakon..

Nego, gde nam se deo Stalker1?

Hekate:

‚‚Ali kakva je svrha da se sve to opaža?''
‚‚Već si mi danas postavio isto pitanje. Govoriš kao pravi trgovac. Kakav je rizik? pitaš. Kakva je dobit u procentima za moju investiciju? Hoće li mi to doneti dobra? Nema načina da se na to odgovori. Trgovački um misli samo na posao. Ali sloboda ne može biti investicija. Sloboda je avantura bez kraja, u kojoj rizikujemo naše živote i mnogo više za nekoliko trenutka nečeg što je izvan reči, izvan misli i osećanja.''
‚‚Nisam postavio to pitanje u tom smislu, don Huane. Samo hoću da znam koja pokretačka snaga može da čini to sve za jednu lenju propalicu kao što sam ja.''
‚‚Potraga za slobodom je jedina pokretačka snaga koju ja znam. Sloboda da se odleti u onaj beskraj tamo. Sloboda da se nestane, da se uzleti, da se bude kao plamen sveće, koji, uprkos tome što je podignut naspram svetlosti biliona zvezda, ostaje nedirnut, jer se nikad nije pravio da je nešto više od onoga što jeste - obična sveća''.

‚‚UMEĆE SANJANJA‚‚

Kliknite za proširenje...

Da li je sloboda borba protivu potčinjenosti ili dobrovoljno prihvatanje potčinjenosti?

sloboda nije potcinjenost,mozes izabrati da dobrovoljno sluzis svima jer svi = ti,to je slobodan izbor,ne potcinjenost.

Voleo bih da malo pisemo o “vidjenju”,posto je I to dosta zavijeno u veo misterije. Ponekad mi se desava da osetim osecaj u predelu cela izmedju obrva,tzv.”trece oko”,kao da vazhuh ulazi kroz nekakvu supljinu na tom mestu,da tako kazem. Percepcija mi je dosta ostrija tad.Cesto I dobro intuitivno kazem neke stvari,pomislim na nekog a taj neko se pojavi ( intuicija-nekakvo znanje bez razmisljanja). Mislim da je sve to ono sto Kastaneda pominje kao “vidjenje”.

‚‚Svaki put kada bih stupao u povišeno stanje svesti uvek sam osećao kao da mi sa očiju spada veo, kao da sam ranije bio delimično slep, a sada mogu da vidim. Sloboda i čista radost koje su me obuzimale u tim prilikama ne mogu se uporediti ni sa čim što sam ikada iskusio. A ipak, istovremeno, postojalo je i zastrašujuće osećanje žalosti i čežnje koje je išlo ruku pod ruku sa tom slobodom i radošću. Don Huan mi je rekao da ne postoji celokupnost bez tuge i čežnje, jer bez njih ne može biti trezvenosti, niti dobrote. Mudrost bez dobrote, rekao je, i znanje bez trezvenosti, beskorisni su.‚‚ - ovde je to lepo objasnjeno,bas tako se osecam tad.

p.s.
provalio sam da mi se to desava skoro uvek kad disem duboko ( udisaj na nos izdisaj na usta) u lezecem polozaju I meditiram nad temama:ljubav prema Zemlji I Svemiru I Beskraju (neko ce se mozda smejati ali briga me.) Plus ove vezbe tenzegriteta u lezecem polozaju pomazu. Ne znam da li se takvim akcijama samo procisti moj frontalni sinus ili kroz sebe provodim Duh ali efekat je tu.

kako_hocu je napisao:

Namece se problem “objektivnosti istine” I to je ono sto mene zanima u celoj prici.
Stvar je u tome sto shvatam da bih pogresio kada bih bilo kome svoju istinu objasnjavao kao OBJEKTIVNU istinu jer je prosto nemoguce da moja I tvoja istina budu ISTE samim tim sto ja I ti ne mozemo ni u jednom trenutku zauzeti ISTU tacku u prostoru I vremenu. Don Huan - mozda savrseno prazan ali I dalje ima nesto sto pripada licno njemu,a to je njegova tacka perspektive u prostoru I vremenu…ta tacka nije nicija tudja vec njegova LICNO….

Veoma mudri i stari filozofski zaključci… “ja i ti ne mozemo ni u jednom trenutku zauzeti ISTU tacku u prostoru I vremenu…” Međutim, moram da te razočaram i kažem ti da vreme i prostor ne postoje, tako da takve mudrosti padaju u vodu. Opažanje vremena i prostora je osobina svesnih bića koja su na veoma niskom stepenu svesnosti. Ono sto postoji je “večno sada”. Sve stvari se nalaze na istom mestu i u istom trenutku. Kada uđemo u unutrašnju tišinu, posle nekog vremena počinjemo da svet i sebe opažamo kao skup energetskih polja u obliku energetskih vlakana. Tada se brišu lažne granice između “ovde” i “tamo”, “pre”i “posle”. U knjizi “Magija Pokreta”, don Huan kaže da ovakvo opažanje nije idiosinkratsko (lična vizija) već da svi vidovanjaci vide stvari na potpuno isti način. Tako da je viđenje i nemo znanje (znanje koje ne uključuje upotrebu reči i razmišljanja) koje prožima ta energetska polja, potpuno objektivno za sva ljudska bića. Sve je ovo neshvatljivo za razum, ali je veoma realno i svako ko ima “petlju” i disciplinu i baci se na praktikovanje tenzegriteta ili drugih tehnika koje predlaže Kastaneda može da se uveri u te stvari.”