Dinosaurusi
Prikazujem rezultate 1 do 10 od 10

Tema: Dinosaurusi

  1. #1
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Dinosaurusi

    Mezozoik

    Nijedno vreme u prošlosti ne može se meriti sa mezozoikom. Istorija naše planete je bogata i burna i svaki[font=Verdana] vremenski period kroz koji je ona prošla ima svoju, posebnu, priču, ali priča mezozoika je sasvim drugačija od ostalih. U periodu od pre 245 do pre 65 miliona godina kao da su sva pravila koja su do tada upravljala životom prestala su da važe i umesto njih nastala su neka sasvim nova. Nikada pre i nikada posle nije se toliko mnogo jedinstvanih prirodnih scenarija sakupilo zajedno. Rezultat svega toga bili su najfantastičniji i najfascinantniji životni oblici koji se mogu zamisliti.[/font]

    Procesi koji su tada započeti nastavili su se sve do danas i u životinjskom i u biljnom svetu. Dominantne životinje sadašnjeg sveta, sisari i ptice potiču iz mezozoika. Dominantne biljke današnjice, angiosperni, su nastali pre više od 100 miliona godina, takođe u mezozoiku. Čak i četinari i paprati koji imaju dužu istoriju, su pretpeli promene tokom mezozoika i one su vidljive i danas na njihovim potomcima. [font=Verdana]U neku ruku, mi dugujemo svoje postojanje tadašnjim događajima. Da nije bilo tadašnjeg burnog razvoja života i, možda još važnije, načina na koji se ta era završila, ljudi nikada ne bi ni postojali na ovoj planeti.[/font]

    [font=Verdana]Naši daleki pra-prapreci su proveli 150 miliona godina u mezozoiku, skrivajući se u senkama drugih oblika života čekajući svoju šansu za napredak. Nakon katastrofe kojom je okončana ta era, nastali su uslovi za lagani razvitak naše vrste. Priča živih bića mezozoika je takođe i naša priča. [/font]

    Istorija mezozoika je govori o grčevitoj borbi života da opstane nakon jedne globalne kataklizme. [font=Verdana]Era započinje u sred događaja, koji se inače dešavaju svakih pola milijarde godina, na jednom jedinom tada postojećem superkontinentu. Prethodni period, perm, se završio najvećim masovnim izumiranjem u istoriji planete, tokom kojega je nestalo oko 95% životinjskog sveta. Kada je trijas, prvi period mezozoika, započeo, preostalih 5% životinjskog sveta je imalo celu planetu na samo za sebe.[/font]

    [font=Verdana]Ovaj scenario jedne kopnene mase na raspolaganju životinjama za kolonizaciju do svojih najudaljenijih krajeva, je bio nov za planetu. [/font][font=Verdana]D[/font][font=Verdana]oneo [/font][font=Verdana]je [/font][font=Verdana]na svetlost eksploziju evolucionih misli koje su rezultirale potpuno novom serijom nikada ranije viđenog života. Sasvim nove vrste životinja na zemlji i moru i, po prvi put, u vazduhu, nastaju nezadrživo evolucionim tokovima. Za vreme trijasa, inovacija i eksperimentisanje prirode je u punom zamahu. Sa pojavom novih životinjskih vrsta, fizička granica veličine živih bića dostigla je svoj maksimum. Kopnom su hodale najveće životinje koje je Zemlja ikada videla. Izgleda kao da je to bio test koliko velike životinje mogu postati i ujedno kakav će biti njegov uticaj na okruženje.[/font]

    [font=Verdana]U kredi, poslednjem periodu mezozoika, veličina je bila doterana finesama. Divovi su još uvek hodali kopnom, ali su bili sve sofisticiraniji. Ponovo, potpuno nove vrste su ugledale svetlost dana i popunile ekosostem. Pokazujući eleganciju i lepotu koja nikada ranije nije viđena, život na Zemlji je posato još raznovrsniji i rafiniraniji, dosezao je visine koje su bile stidljivo nagoveštene na samom početku mezozoika. [/font]

    [font=Verdana]I onda je došao kraj. [/font]



  2. #2
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Dinosaurusi

    Podela

    trijas Era mezozoika se deli na tri geološka perioda: trijas, juru i kredu tokom kojih su živeli dinosaurusi. Trijas je trajao od pre 245 do 213 miliona godina. Klima na Zemlji je tada bila relativno topla i suva, pokrivena velikim pustinjama. Polarne ledene kape koje danas pokrivaju Antarktik i Grenland tokom mezozoika nisu postojale. Velika sezona monsuna se menjala sa dugim periodima suše po celoj planeti. Dinosaurusi su evoluirali u ovakvoj sredini i vremenom su bili sve brojniji, dok su druge vrste, prethodnici sisara, postali retki. Mesožderi kao [font=Verdana]Coelophysis[/font][font=Verdana] (prazna forma, prazan oblik) i biljožderi protosauropodi kao [/font][font=Verdana]Plateosaurus[/font][font=Verdana] (ravan guster), su dve vrste dinosaurusa koje su živele u ovo vreme. Period kasnog trijasa se može označiti kao početak Vremena Dinosaurusa.[/font]

    [font=Verdana]jura Sledeći trijas, jura je započela pre 213 miliona godina i trajala je sve do pre 144 miliona godina. Tokom ovog vremena, klima na celoj planeti postaje vlažnija, iako je i dalje bila toplija nego što je danas. Visoka vlažnosti je omogućila biljkama da kolonizuju pustinje pretvarajući ih u šume visokih drveća i prerije niskih biljaka. Jedinstveni kontinent, Pangea, je počeo da se razdvaja početkom jure. Ogromna mora su počela da se otvaraju između Severne Amerike i Evrope, i između Južne Amerike i Afrike. Ova mora će postati danšnji Atlantski okean i Sredozemno more.[/font]
    [font=Verdana][/font]
    [font=Verdana][/font]
    [font=Verdana][/font]
    [font=Verdana][/font]

  3. #3
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Dinosaurusi

    [font=Verdana]U periodu Jure, broj dinosaurusa se povećao, a pojavile su se i mnoge nove vrste, uključujući tu i ogromne sauropode dugačkog vrata, oklopljene dinosauruse kao [/font][font=Verdana]Stegosaurus[/font][font=Verdana] (gušter sa krovom) i velike mesoždere kao [/font][font=Verdana]Allosaurus[/font][font=Verdana] (različit gušter).[/font]

    [font=Verdana]kreda[/font][font=Verdana] U zadnjem periodu krede, dinosaurusi dostižu svoju najveću brojnost u svetu koji se brzo menja. Do kraja krede, kontinenti su počeli da zauzimaju pozicije koje imaju danas. Ipak, ono od čega će kasnije nastati Indija još je uvek bilo veliko ostrvo izolovano od ostalih kopnenih masa. Antarktik, Austalija i Južna Amerika su još uvek bili spojeni uskim kopnenim mostovima. Temperatura je početkom krede dostigla vrhunac, ali je tada počela vremenom da opada. Ovo je bilo vreme kojim je vladao veliki predator Tyrannosaurus rex (tiranin gušter kralj), trorogi Triceratops (troroga glava).[/font]

    [font=Verdana]Allosaurus[/font][font=Verdana] Veća slika [/font]



    [font=Verdana]Ali krajem [/font][font=Verdana]k[/font][font=Verdana]rede, pre 65 miliona godina[/font][font=Verdana],[/font][font=Verdana] sve ove neverovatne životinje sa mnogim drugim životinjskim vrstama i biljkama su nestali. Razlog ovog izumiranja još je tema rasprava među naučnicima, ali kraj perioda krede označava i kraj "Vremena Dinosaurusa". [/font][font=Verdana]Ipak[/font][font=Verdana], jedna vrsta dinosaurusa je op[/font][font=Verdana]s[/font][font=Verdana]tala i prešla u sledeći period, kenozoik, u "Vreme sisara". To su [/font][font=Verdana]bile [/font][font=Verdana]ptice[/font]

  4. #4
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Dinosaurusi

    Prvi dinosaurusi

    [font=Verdana]Dinosaurusi su spadaju u najuspešnije životinje koje su ikada postojale na Zemlji. Živeli su oko 150 miliona godina i za to vreme evoluirali u veliki broj različitih vrsta. Ogromni biljožderi veličine kuće su delili svoj svet sa mesožderima veličine kokoške i mnogim drugim vrstama i oblicima. Dominirali su Zemljom sve dok kombinacija elementarnih katastrofa nije prouzrokovala[/font][font=Verdana] [/font][font=Verdana]njihov nestanak.[/font]

    [font=Verdana]Prvi fosili dinosaurusa su pronađeni u stenju starom oko 225 miliona godina, koje je položeno krajem trijasa. Iz tog vremena, paleontolozi pronalaze fosile najranijih prosauropoda, ornithischiana i theropoda. Ove tri grupe dinosaurusa imaju mnoge zajedničke karakteristike što navodi na zaključak da sve imaju zajednočkog pretka, koje je živeo ranije.[/font]

    Marasuchus [font=Verdana]Veća slika [/font]


    Tokom srednjeg trijasa mali reptil zvan Lagasuchus (zečji krokodil) je živeo u predelu koji danas zauzima Argentina. Lagasuchus je bio lake građe, sa dugačkim i tankim zadnjim nogama dizajniranim za trčanje. Kao i rani dinosaurusi, hodao je samo na zadnjim nogama. U stvari Lagasuchus i njegovi bliski rođaci Marasuchus (mara krokodil) i Lagerpeton (zečji reptil), spadaju među najranije poznate dvonožne životinje.

    [font=Verdana]Razvitak dvonožnog hodanja je bio ogroman događaj u evoluciji. Samo jedna poznata životinja pre srednjeg trijasa je hodala na dve noge. To je bio [/font]Eudibamus[font=Verdana] (originalne dve noge), malog rasta. Njegovi ostaci su nađeni [/font][font=Verdana]jedino[/font][font=Verdana] u Nemačkoj. Hodanje na dve noge je omogućilo korišćenje prednjih udova za druge namene, na primer za hvatanje hrane. Struktura nogu i bedra kod Lagosuchusa je slična najranijim dinosaurusima, [/font][font=Verdana]i ra[/font][font=Verdana]zlikovala[/font][font=Verdana] se samo po nekoliko sitnih detalja. Dugačak rep Lagosuchusa je služio kao balans tankom vratu, dok je telo bilo malo i kompaktno, kao kod većine ranih theropoda (naziv za mesoždere).[/font]

    [font=Verdana]Eoraptor [/font]


    [font=Verdana]Ove karakteristike nagoveštavaju da je životinja veoma slična Lagosuchusu bila zajednički predak svih različitih grupa dinosaurusa.[/font]

    [font=Verdana]Najraniji poznati dinosaurus je pronađen nedavno u stenju starom 228 miliona godina u Argentini. Pronašao ga je Paul Sereno, paleontog muzeja u Čikagu, i nazvao ga je Eoraptor (jutarnji kradljivac). Ako su dinosaurusi nastali od životinja kao Eoraptor, morali su evoluirati veoma brzo. [/font]



  5. #5
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Dinosaurusi

    Podela

    [font=Verdana]Naučnici dele dinosauruse u grupe zavisno od načina na koji su te grupe međusobno povezane. Naučnici takođe mogu da prate evoluciju dinosaurusa, praveći na taj način rodoslov, koji se u slučaju dinosaurusa zove cladiogram. [/font]

    [font=Verdana]Postoje dve velike grupe dinosaurusa na osnovu oblika kosti u bedru. Dinosaurusi sa bedrom koje je po obliku slično bedru današnjih reptila krokodila i guštera spadaju u grupu saurichians (gušterovo bedro). Dinosaurusi čiji oblik kosti u bedru podseća na bedro današnjih ptica, spadaju u grupu zvanu ornithischians (ptičje bedro). [/font]

    [font=Verdana]Pomalo stvara konfuziju to što su dinosaurusi "ptičje-bedro" u dalekom srodstvu sa pticama, koje su zapravo direktni potomci dinosaurusa "gušterovo-bedro".[/font]

    [font=Verdana]Ankylosauru[/font][font=Verdana]s[/font][font=Verdana] Veća slika [/font]


    [font=Verdana]Najpoznatija grupa ornithischian dinosaurusa su Ornithopoda, Ankylosaururia, Stegosauria, Ceratopsia i Pachycephalosauria. Svi pripadnici ovih grupa dinosaurusa su biljojedi.[/font]

    Ornithopods, kao na primer Iguanadon (Iguana zub) i Hypsiliphodon (visokoivični zub), su bili po pravilu dvonožni, iako su ponekad hodali i na sve četiri noge. Imali su glave sa dugačkim njuškama. Ankylosaurus (tvrd gušter) se može lako prepoznati po svom izgledu koji podseća na tenk, sav pokriven sa oklopnim pločama.

    Iguanadon [font=Verdana]Veća slika [/font]


    [font=Verdana]Pripadnici grupe stegosaurusa kao na primer Kentrosaurus, imaju velike koštane ploče i bodlje poređane u redovima na leđima. [/font]

    [font=Verdana]Ceratopsians kao Triceratops (troroga glava) obično imaju impresivne rogove na glavi. Pachycephalosaurus (tvrda glava reptil) su imali visoku lobanju sa debelim slojevima od kosti. [/font]

    [font=Verdana]Saurichians dinosaurusi su podeljeni u dve podgrupe. To su Theropoda i Sauropodomorpha. Theropod dinosaurusi su bili dvonožni mesožderi opremljeni sa redovima oštrih zuba i rukama sa snažnim kandžama. Ova grupa uključuje Allosaurus (drugi guster), Tyrannosaurus i Oviraptor (kradljivac jaja).[/font]

    Sauropodomorpha je takođe podeljena u dve podgrupe. To su: Prosauropoda i Sauropoda. Obe ove grupe su biljožderi sa dugačkim vratovima, malim glavama i ogromanim ovalnim telima. Međusobno se razlikuju pa nekim karakteristikama kao što je broj pršljenova u vratu. Sauropodi imaju mnogo duže vratove od prve grupe. Plateosaurus je tipičan primer prosauropoda, dok su "Diplodochus" (dvostruki zrak) i Brachiosaurus (ruka gušter) predstavnici sauropoda.


    Plateosaurus Brachiosaurus



  6. #6
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Dinosaurusi

    Građa i temperatura

    Dinosaurusi su prve životinje dizajnirane za brzinu i agilnost. Njihove kosti su bile jake ali lake, imali su elegantno visoko držanje, repove za održavanje balansa, i visoko energetski metabolizam. Pored dinosaurusa drge životinjeske vrste, npr. sisari, bile su nezgrapnie.

    Brzi mali reptili su postojali pre nego što su se dinosaurusi pojavili i još ivek traje rasprava o tome kako i kada su dinosaurusi evolvirali. U zadnje vreme najpopularnija teorija je da su se dinosaurusi pojavili kao mali mesožderi na dve noge tokom Trijasa, pre oko 235 miliona godina sa kombinacijom karakteristika koja ih je činila drugačijim od drugih životinja. Ove karakterisitke uključuju jedan otvor više u lobanji, prednje udove koji su bili u stanju da hvataju i specijalne kosti u gležnju. Ipak, bedro kod dinosaurusa je najzapaženije. Ono je bilo snažno, sastavljeno od pet spojenih pršljenova. Zajedno sa posebnim ležajem za butnu kost, ovo je dalo dinosaurusu njihovo snažno i pravo držanje. Dugačak rep je postavio centar balansa stabilno iznad karlice, omogućavajući im da trče na dve noge. Ovo je takođe oslobodilo njihove prednje udove za hvatanje i pridržavanje hrane. Sve ovo je potpomognuto sa posebnim kosturom.

  7. #7
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Dinosaurusi

    Kosti

    Mnoge od kostiju dinosaurusa su sadržavale komore ispunjene vazduhom kao i kod ptica, a tokom evolcije broj kostiju je redukovan te one koje nisu bile neophodne za za strukturalnu snagu i stabilnost su vremenom nestale. S obzirom na svoju veličinu, dinosaurusi su bili verovatno iznenađujuće laki.

    Dinosaurusi su reptili, životinje sa kičmom i četiri uda. Kao i mnogi drugi reptili, polagali su jaja sa ljuskom. Detaljna anatomska proučavanja nestalih dinosaurusa su pokazala da su oni, od današnjih životinja, najbliže povezani sa krokodilima i pticama. Kosturi ptica i dinosaurusa dele mnoge zajedničke karakteristike koje nisu pronađene kod drugih žiotinjskih grupa. Primer za to je modifikacija nogu za brzo trčanje. Druge zajedničke karakteristike uključuju lake kosti, sličnosti delova i funkcija lobanje, čeljusti, i zgloba.

    Sa druge strane dinosaurusi se razlikuju od krokodila i drugih reptila po nekim važnim karakteristikama. Najvažnijenije od ovih su razlike u kostima stopala i nogu. Većina reptila drži svoje noge izbačene sa strane tela, pokrećući noge u širokim lukovima tokom kretanja. Noge kod dinosaurusa se nalaze direktno ispod tela, identično sisarima kao što su konj ili pas. Dugačke i stabilne noge dinosaurusa su mogle da prave veoma duge korake, a sačuvani otisci dokazuju da su se dinosaurusi kretali postavljajući nogu ispred noge.

    Da li su dinosaurusi bili više nalik reptilima ili pticama i sisarima nije nimalo lako pitanje. Mnogi naučnici smatraju da su oni bili sličniji reptilima, jer su nakon svega i sami bili reptili. Ali ptice koje su toplokrvne životinje, su nastale od dinosaurusa, tako da je toplokrvnost nastala negde u toj liniji, kao što je nastala i kada su sisari evoluirali od svojih hladnokrvnih predaka. Kako bismo onda mi mogli znati da li su dinosaurusi bili toplokrvne ili hladnokrven životinje?

  8. #8
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Dinosaurusi

    Temperatura

    Veliki dinosaurusi su gotovo sigurno održavali jednoličnu temperaturu tela, jer bi predugo vremena trebalo za zagrejavanje tako ogromne mase tela. Ali šta je sa manjim dinosaurusima i sa njihovim mladuncima? Proučavanja ukazuju da su dinosaurusi rasli izuzetno brzo, kao što i sisari i velike ptice rastu danas. Tipičnom hadrosaurusu je bilo potrebno samo sedam godina da dostigne veličinu od sedam metara. Za tako brz rast u tako kratkom periodu potreban je brz metabolizam, što pouzdano znamo iz proučavanja današnjih životinja od kojih ni jedna koja tako brzo raste nije hladnokrvna.

  9. #9
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Dinosaurusi

    aja dinosaurusa

    Dinosaurusi nisu isto što i današnje velike ptice i sisari, ali su u svakom slučaju sličniji njima nego krokodilima ili gušterima. Jaja i gnezda dinosaurusa je prvi pronašao paleontolog Roy Chapman Andrews iz Američkog Muzeja Prirodne Istorije u pustinji Gobi u Mongoliji, tokom 1920. godine. Ovaj pronalazak je po prvi put pružio naučnicima uvid kako su dinosaurusi mogli uzgajati i paziti na svoje mladunce. Veliki broj novootkrivenih gnezda i mesta gde su dinosaurusi polagali jaja u Mongoliji i zapadnim SAD, uključujući i embrione i mladunce dinosaurusa, pomogla su da se naše znanje o rođenju dinosaurusa proširi. Pažljiva istraživanja ovih dragocenih fosila su otkrila da su se dinosaurusi u uzgajanju mladih ponašali slično današnjim pticama.

    Jaja dinosaurusa su bila različitih veličina i oblika. Neka su bila okrugla i veličine teniske lopte, dok su druga bila veličine od preko pola metra i ovalnog oblika. Dinosaurusi su u globalu polagali mnogo više jaja nego ptice, čak i nezavisno od veličine jaja. Pored toga postojala je granica do koje je veličina jajeta mogla da stigne. Ljuska jaja je protkana malim porama kroz koje je kiseonik mogao da stigne do embriona. Maksimalna veličina svih jaja (do 53 cm) je kontrolisana stopom ili brzinom kojom je kiseonik mogao da prođe kroz pore na ljusci. Ako bi jaje postalo preveliko, kiseonik ne bi mogao da ulazi kroz ljusku u količini koja je potrebana embrionu.

    Troodon, kliknite na sliku

    Gnezda

    Postoje dokazi da su svi dinosaurusi polagali jaja u gnezda. Ukupan broj jaja u jednom gnezdu malih theropoda kao što su Oviraptor (kradljivac jaja) ili Troodon (ranjivi zub) je bio oko 22, i do 25 u gnezdu hadrosaurusa kao što je Maiasaura (dobra majka guster). Troodon je polagao jaja u parovima najverovatnije tokom nekoliko časova. Za razliku od ove vrste, Maiasaura je polagao jaja u spirali, sa početkom na jednom kraju gnezda u kružnim, spiralnim nizovima sve do zadnjeg jajeta. Gnezda su takođe bila različita. Gnezdo Troodona je bilo obično oblika činije, iskopano u zemlji. Gnezdo Maiasaura je bilo mnogo impresivnije. Napravljeno od pažljivo nagomilane zemlje do visine od 2 metra, na čijem vrhu je sačinjeno plitko udubljenje obloženo granjem i travom. Maiasaura je naravno, bio prevelik dinosaurus da bi sedeo na jajima. Istraživanje gnezda ovog dinosaurusa je otkrilo više slojeva zemlje položenih tokom vremena što ukazuje da je gnezdo korišćeno godinu za godinom.

    Jack Horner

    Većina informacija o gnezdima Maiasaura i jajima dolazi iz lokacije nazvane Egg Mountain (Planina Jaja) koju je pronašao paleontolog Jack Horner u Montani, SAD. Na ovoj lokaciji je pronađen veliki broj gnezda, dok je analiza stenja pokazala da je u periodu Krede tu bilo ostrvo u plitkom jezeru. Izgleda da su krda Maisaura koristila ovo ostrvo kao porodilište i odgajalište svojih mladih. Gnezda su locirana jako blizu jedno drugom, sa dovoljno prostora da odrasli dinosaurusi ne nagaze na jaja. Ova kolonija je verovatno bila jedno bučno i zbijeno mesto, koje nije lepo mirisalo. Razlog ovom socijalnom životu je bila lakša zaštita celog krda od dinosaurusa predatora. Plitka voda oko ostrva je imala sličnu svrhu.

  10. #10
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Dinosaurusi

    Naučnici su imali sreću da do sada otkriju ostatke embriona nekih vrsta dinosaurusa. Troodon, Oviraptor, Therizinosaurus (guster sa kosom), Maiasaura i ornithopod koji još nije dobio ime, su poznati po pronađenim embrionima. Dosta kostura mladunaca dinosaurusa je takođe pronađeno što sve zajedno pruža uvid i informacije o njihovom rastu i razvoju, kao i o roditeljskom ponašanju. Ispitivanje malih kostiju Maiasaura beba je pokazalo da njihove zadnje noge nisu bile u potpunosti razvijene kada se životinja izleže iz jaja. Ovo ukazuje da mali Maiasaura nije bio u stanju da trči pa ni da hoda po izlasku iz jajeta. Rezultat toga je da su mladunci najverovatnije ostajali u gnezdu tokom prvih nedelja nakon rođenja. Ova ideja je nastala na osnovu pronalaska velikog broja sitno polomljenih i izgaženih ljuski od jajeta. Da su mladunci odmah napuštili gnezdo, ljuske ne bi bile toliko izmrvljene.



    Za vreme boravka u gnezdu, roditelji su donosili hranu, vodu i pružali zaštitu mladuncima. Maiasaura su po izlasku iz jajeta bili veliki jedva 30 cm, ali bi već posle nekoliko nedelja dostizali veličinu od 1,5 m. Kada bi dostigli ovu velicinu, mladunci su bili dovoljno veliki da se pridruže krdu.

    Za razliku od mladunaca Maiasaure, mladunci Troodona su napuštali gnezdo odmah nakon izleganja. Nožne kosti kod ovih dinosaurusa su bile snažne i oformljene odmah po rođenju i mladunci bi se odmah nakon rođenja sami dali u potragu za hranom, najverovatnije insektima i malim sisarima.

    U Mongoliji je 1920. godine pronađen fosil Oviraptora na gnezdu. Naučnici su tada smatrali da je životinja uginula u pokušaju da ukrade jaje iz gnezda, nakon čega je i dobila ime "Oviraptor" (kradljivac jaja). Skorašnja istraživanja na istim lokacijama su dala identična otkrica, sa sačuvanim jajima ispod Oviraptora. Dalje istraživanje je dovelo do otkrića embriona malog Oviraptora u jajetu što je dovelo do zaključka da Oviraptor nije krao tuđe jaje, već je sedeo na gnezdu punom svojih jaja. Izgleda da je Oviraptor bio pažljiv roditelj kao većina današnjih ptica i da je svojom toplotom grejao jaja. Ovo je dobar primer kako istraživanja mogu da preokrenu dugoročna mišljenja o biologiji i evoluciji dinosurusa.



Slične teme

  1. Na Balkanu nekad hodale dinosaurusi....
    Autor gost 129086 u forumu Prirodne nauke
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 05.04.2009., 11:52
  2. DINOSAURUSI
    Autor NovaIsta u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 52
    Poslednja poruka: 07.10.2008., 02:33
  3. Muskarci odumiru kao dinosaurusi
    Autor DON u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 56
    Poslednja poruka: 05.12.2003., 06:37

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •