Da li je na slici Od Lepenskog Vira Milića od Mačve Aja Sofija?
Ovu raspravu smo pokrenuli u temi „Potop“, i kako se diskusija razvija preti da ode u off topic u odnosu na Šakalovu temu.
Zato predlažem da je nastavimo u novoj temi, u okviru koje možemo da pišemo ne samo o arhitekturi na Milićevim slikama i crtežima, već o njegovom slikarstvu uopšte, o njemu kao zanimljivoj ličnosti u mnogim oblastima, o kontroverzama koje su ga pratile i koje je sam stvarao o sebi i oko sebe.
Evo, ja sam napravio jedan kolaž njegovih crteža na kojima su hramovi, kojima je ilustrovao
knjigu "Kaplja na listu" Milke Đuretić (1999).
Na promociji knjige Milić je rekao:
Ja inače čitajući poeziju vrlo često i kad mi je dat zadatak, kao u ovom slučaju da ilustrujem, uvek sam pribelešku i u svoj umetnički dnevnik unosio neki crtež, opažanja koja su me inspirisala, a to su obično bili pojedini stihovi.
Na osnovu stihova koji su u meni kresnuli sliku, nastalo je preko 24 crteža, koji se mogu pretvoriti u sliku.
Da čovek ima vremena pa da islika to sve bio bi sigurno osveženiji slikar nego što je to bio do sada.
U pesmi "Kolevka" meni se slika predstavila u stihu "Metohija kolevka pradedova od crkava sva sazdana", meni je bilo sve jasno odakle je Milka, koji je njen zavičaj, zapravo da nema na kugli zemljinoj prostora koji je ispunjen Hramovima Božijim kao što je Metohija i Kosovo.
"Kosovski božuri" su mi bila izdvojena tema kao i Kosovka devojka, ali ovde je spojena u slici sa Gračanicom naravno "buketi plameniti devojke kosovke".
Dakle, takav poklonik, zanesenjak Vizantijom, kao što je Milić, nije mogao ni u snu da povuče ni jedan potez olovkom, perom, četkicom slikarskom dok bi radio Aja Sofiju, a da ne oiviči glavnu kupolu bar jednom linijom!!! Ili svod zapadnog portala.
A „crkvica“, koju ti Bi, vidiš, ako je neki hram, onda je u tipično romanskom stilu.
Ovu raspravu smo pokrenuli u temi „Potop“, i kako se diskusija razvija preti da ode u off topic u odnosu na Šakalovu temu.
Zato predlažem da je nastavimo u novoj temi, u okviru koje možemo da pišemo ne samo o arhitekturi na Milićevim slikama i crtežima, već o njegovom slikarstvu uopšte, o njemu kao zanimljivoj ličnosti u mnogim oblastima, o kontroverzama koje su ga pratile i koje je sam stvarao o sebi i oko sebe.
Evo, ja sam napravio jedan kolaž njegovih crteža na kojima su hramovi, kojima je ilustrovao
knjigu "Kaplja na listu" Milke Đuretić (1999).
Na promociji knjige Milić je rekao:
Ja inače čitajući poeziju vrlo često i kad mi je dat zadatak, kao u ovom slučaju da ilustrujem, uvek sam pribelešku i u svoj umetnički dnevnik unosio neki crtež, opažanja koja su me inspirisala, a to su obično bili pojedini stihovi.
Na osnovu stihova koji su u meni kresnuli sliku, nastalo je preko 24 crteža, koji se mogu pretvoriti u sliku.
Da čovek ima vremena pa da islika to sve bio bi sigurno osveženiji slikar nego što je to bio do sada.
U pesmi "Kolevka" meni se slika predstavila u stihu "Metohija kolevka pradedova od crkava sva sazdana", meni je bilo sve jasno odakle je Milka, koji je njen zavičaj, zapravo da nema na kugli zemljinoj prostora koji je ispunjen Hramovima Božijim kao što je Metohija i Kosovo.
"Kosovski božuri" su mi bila izdvojena tema kao i Kosovka devojka, ali ovde je spojena u slici sa Gračanicom naravno "buketi plameniti devojke kosovke".
Dakle, takav poklonik, zanesenjak Vizantijom, kao što je Milić, nije mogao ni u snu da povuče ni jedan potez olovkom, perom, četkicom slikarskom dok bi radio Aja Sofiju, a da ne oiviči glavnu kupolu bar jednom linijom!!! Ili svod zapadnog portala.
A „crkvica“, koju ti Bi, vidiš, ako je neki hram, onda je u tipično romanskom stilu.
) da u fotošopu, ili već nekako, "izvučeš" malo jasnije tu crkvicu da se bolje vidi, čisto radi poredjenja sa Ajom?
