Zdravo svima,
posto me malo duze nije bilo na forumu,nisam imala vremena jer hiperaktivci traze Vase puno radno vreme,a posto ja imam dva (mislim da Vam to do sada nisam rekla) onda je bas naporno.
Moj stariji hiperaktivac sada ulazi u pubertet, i prava je "sveznalica",a u sustini je jos uvek veliko dete.
Htela sam da Vam malo pricam o njegovom ponasanju u skoli od I-IV razreda.
Posle svih obavljenih analiza i testiranja (IQ preko 110),jedva smo nasli skolu koja je htela da prihvati ADHD dete.
Polazak prvog dana je bio svecanost za sve nas u porodici,odlazak do skole,prozivka prvaka i td.
Sve je pocelo lepo i super, da bi na polugodistu bio haos.
Uciteljica vise ne moze sa njim,on smeta,ustaje,zasmejava drugu decu,nije mu zanimljivo gradivo (jer je naucio i da cita i da pise), on svaku pesmicu zna napamet...
Vise nije mogla sa njim, pa se u celu pricu ukljucuje i direktor, pedagog,psiholog, i drugi psiholog iz Kralja Milutina (zavod).
Uciteljica tvrdi da on nije za redovno skolovanje,da ona nezna da radi sa takvom decom...
Onda po savetu nase doktorke, da bi smo nase dete jednim malim delom prikazali u pravom svetlu,onako kako ga mi znamo, nabavljamo taj stimulans...
U dogovoru sa psihologom,u drugom polugodistu,poceo je da pije samo kada ide u skolu,i cekali smo da vidimo da li ce onaj ko je trebao da vidi,videti promenu.
Naravno da je do toga doslo jer je odmah doslo i pitanje da li nesto pije.
Posto ja ne krijem stvari kada se radi o mom detetu, ja sam bila iskrena kao i prvog dana kada sam joj ispricala za njegov problem.
Moj sin sada ide u peti razred, solidan je ucenik,i dalje pije lekic samo kada ide u skolu,a nemirnocu i nestasluke mi kuci resavamo razgovorima i konstantnim radom.
On je svestan svega, zna zasto pije lekove pre skole!
Medju nama nema tajni, jer porodica mora da stoji cvrsto na zemlji i da zna da se ovakvi problemi ne resavaju preko noci.
Ja kao roditelj,sam izabrala da na ovaj nacin pomognem svom detetu barem sto se skole tice,jer ja tamo ne mogu da budem sa njim i da ga stalno opominjem zbog necega.
Za novo prilagodjavanje nastavnicima koji ce mozda shvatiti, a mozda i ne situaciju i stanje u kojem se klinja nalazi, predstoji vreme koje ce pokazati koliko moze i sta moze.
Ja verujem u njega,znam da poseduje kvalitete, da je emotivno topao decak i da sada u pubertetu tek treba da se imaju zivci debeli kao konopac.
Iako je na pocetku skolske godine bilo problema sa pojedinim nastavnicima,koji uvek traze dezurnog krivca (a on je takav okarakterisan od pocetka skolovanja zbog svoje dijagnoze) ja sam tu da ga odbranim i stanem iza njega u svakom trenutku.
Ipak je on samo dete koje ne moze da se snadje u svetu odraslih.
ops:
a vi ćete biti presrećni što nema dijagnozu 
