Nema evropske perspektive
Prikazujem rezultate 1 do 5 od 5

Tema: Nema evropske perspektive

  1. #1
    Početnik
    Učlanjen
    31.01.2007.
    Poruke
    45
    Reputaciona moć
    0

    Exclamation Nema evropske perspektive

    Nema evropske perspektive

    Pismo koje je 2000. godine potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS-a uputio nemačkom kancelaru Šrederu suštinski objašnjava sadašnje pritiske Zapada za priznavanje nezavisnosti Kosova

    Kada se danas čitaju zaključci konferencije održane krajem aprila 2000. godine u Bratislavi, Slovačka, to deluje neverovatno. U organizaciji američkog ministarstva spoljnih poslova (State Department) i Spoljnopolitičkog instituta Republikanske stranke (American Enterprise Institute) okupili su se “predsednici vlada, ministri spoljnih poslova, ministri odbrane Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske, i lični predstavnik zapovednika NATO-a”. Među učesnicima je bio i “jedan koji je kasnije postao državni sekretar u američkom ministarstvu inostranih dela”. Ali, oni su se tada učinili skandaloznim samo Viliju Vimeru, istaknutom članu nemačke CDU i u tom trenutku potpredsedniku Parlamentarne skupštine OEBS-a. Doduše, to možda i nije čudno jer je kao čovek iz OEBS-a (od 1994. do 2000) Vimer znao, ali i hteo da prizna, da je sa intervencijom NATO u SRJ malo toga bilo u skladu sa pravom i pravilima. I pre tog pisma Vili Vimer je izjavio: “Zašto je Nemačka uopšte pristala da učestvuje na pregovorima u Rambujeu gde je diplomatija zapravo od samog početka odbačena”. Pitao se on to mesec dana ranije u intervjuu listu “Dojčes Algemajnes Zontagsblat” (31. mart 2000). Izričito je tvrdio: “Račak je odigrao ključnu ulogu u stvaranju priprema za rat. Mi u OEBS-u hteli smo da imamo podroban izveštaj o tom slučaju, no to je sprečio tadašnji nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer. Račak nas je odveo u rat protiv Srbije.” Vimer je optužio još jednog nemačkog ministra: “Nekako u isto vreme uključio se i tadašnji ministar odbrane Šarping, koji je počeo da govori o postojanju ‘srpskih koncentracionih logora na fudbalskom stadionu Priština’. On nije imao dokaze za to. Vodeći general NATO-a je izjavio kako nije znao za nekakav plan proterivanja Albanaca, a Šarping tvrdi suprotno i govori o planu Potkova.” Vimer je izneo i svoju procenu: “Da je Helmut Kol bio kancelar, on bi preduzeo sve da ne dođe do vojne intervencije. Još u oktobru 1998. Gerhard Šreder je, kako piše Špigl, kazao Fišeru: ‘Amerikanci žele ovaj rat. Pristaneš li na to, postaćeš ministar spoljnih poslova’. Ovaj citat do danas nije niko demantovao.”

    Odmah posle sastanka u Bratislavi Vimer je seo i napisao pismo svom kancelaru – Gerhardu Šrederu. Pošto je pismo autentično, a Vimer čovek od integriteta i poštovanja – čak i kod onih koji se s njim nisu slagali – sadržaj se svakako ne može omalovažiti etiketom da sve to pripada korpusu “teorije zavere”. Wegovo čitanje šest godina kasnije pokazuje kako to nisu bila vikendaška trabunjanja iza zatvorenih vrata. Amerikanci su temeljno zaposeli ono što je general Ajzenhauer 1945. propustio, SRJ više ne postoji, Rumunija i Bugarska su u Evropskoj uniji, Zapad (pre svega SAD i Britanija) vodi bespoštednu bitku za međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo, a Srbiji kojoj je tada određivano “da trajno bude isključena iz evropskog razvoja” nude se neke daleke, nejasne “evropske perspektive” u zamenu za Kosovo... Za Mladića se, evo, može pričekati.

    Godinu i po dana kasnije Vili Vimer je u časopisu Blätter für deutsche und internationale Politik (“List za nemačku i međunarodnu politiku”, septembar 2001) šire objasnio sadržaj one beleške upućene kancelaru Šrederu posle konferencije u Bratislavi. Vredi ga čitaocima NIN-a dati u celini:

    “Interesi Sjedinjenih Država očigledno su različiti od evropskih. Sve više dolazimo do zaključka da su se događaji na Balkanu tako razvijali da bi Vašington mogao da bude dominantno prisutan u toj regiji, što nije bio slučaj posle 1945. godine. Ne smemo da izgubimo iz vida da je upravo Nemačka povela nesrećnu igru, zagovarajući etnički nacionalne države na tom području. Setimo se da je Nemačka prva priznala Sloveniju i Hrvatsku. Ostaje nam da rešimo pitanje: zbog čega su kasnije Amerikanci prihvatili nemačku etničku strategiju. U Nemačkoj je postojala, mogao bih da kažem, neka vrsta agresivne lenjosti da se istinski pozabavi situacijom u Jugoslaviji i na Balkanu. Uzrok verovatno leži u prostoj činjenici da su ljudi na taj način, ne ulazeći mnogo u pravo stanje, veoma lagodno, bez nekog napora, mogli da odrede ko je neprijatelj a ko prijatelj. Sem toga, van svake sumnje je da su Sjedinjene Države veoma rano rešile da podrže albansku stranu. To se vidi i po tome što je Vašington 1997. osnovao svoj Informativni biro u Prištini i to protiv volje Beograda. Ovde moramo da se prisetimo i dugogodišnje aktivnosti republikanskog senatora Boba Dola.

    Ja lično sam učestvovao, krajem aprila 2000, na jednoj konferenciji u Bratislavi. Tu su najviši američki predstavnici raspravljali o svojoj budućoj strategiji na Balkanu. Organizatori konferencije bili su američko ministarstvo spoljnih poslova i elitni institut Republikanske stranke, American Enterprise Institute. Učesnici konferencije bili su predsednici vlada, ministri spoljnih poslova, ministri odbrane Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske, lični predstavnik zapovednika NATO-a. Među njima bio je i jedan koji je kasnije postao državni sekretar u američkom ministarstvu inostranih dela. Ovde je veoma jasno kazano sledeće:

    Prva tačka. Razlog zbog kojeg smo mi danas na Balkanu leži u našoj propuštenoj prilici posle 1945. godine. Tada je general Ajzenhauer napravio grešku, jer u tom delu Evrope nije stacionirao američke kopnene snage. Sada moramo po svaku cenu da ispravimo tu grešku. Zašto? Razlog leži u prirodi kopnenih trupa. Potpuna kontrola jedne teritorije moguća je samo u slučaju da su prisutne i naše kopnene vojne snage. Puna kontrola ne može da se postigne uz pomoć aviona ili brodova.

    Druga tačka. Čudim se da američka strana o pitanju evropske bezbednosti raspravlja, kao što pokazuje primer Bratislave, u tonu “Bog je s nama”. Posledica takvog odnosa jeste da svaki pokušaj evropskog, samostalnog razmišljanja biva kritikovan ili čak žigosan kao antiamerički. Kao Evropljanin moram sebi da postavim pitanje: da li treba da zaključke iz Bratislave prihvatim kao Mojsijeve zakone, ili ipak imam pravo da razmišljam o sopstvenim interesima.

    Tačka tri. Amerikanci se osećaju kao naslednici Rimske imperije. Wihov moto glasi: Rimljani su posmatrali Sredozemlje kao “Naše more”, Mare nostrum. Mi Amerikanci gledamo Atlantik kao naš Mediteran, kao naše more. Zbog toga moramo da povučemo liniju naših interesa, koja ima da se proteže od Baltičkog mora kod Lenjingrada pa do Odese na Crnom moru, a onda do Istanbula i Anadolije. Sve što leži istočno od te linije – ovo sada govorim svojim rečima – nas ne zanima. Mi moramo da posedujemo i obezbedimo kopnenu vezu na našoj sopstvenoj teritoriji koja se proteže između Anadolije, dakle od Turske do Poljske.

    Mnoge stvari govore u prilog tome da je Amerikancima stanje na Balkanu neka vrsta nadoknade za Bliski istok. Balkanom kompenzuju propuste u arapsko-izraelskom sukobu. Moto Vašingtona glasi: izraelska i palestinska strana neće uspeti da postigne dogovor o mirnom rešenju. A da Amerikanci, ipak, ne propuste sporazum sa islamskim svetom, pokušavaju sada ovde, na Balkanu da ponude muslimanima ustupke, dakle, onima u Bosni i na Kosovu. Jednim rečju, Vašingtonu Balkan služi kao nekakva rezervna teritorija ili poligon na kome, ipak, veruju oni, mogu da se dogovore sa islamskim svetom.

    Što “Velik brat” kaže, to ima da se bez pogovora i izvrši. Ja sam ovaj skup u Bratislavi uzeo toliko ozbiljno da sam o tome u jednom pismu izvestio i kancelara Šredera. Glavni moj motiv bio je da nikada više ne sme da povredi međunarodno pravo. Slučaj Srbije neka bude poslednji. Jer ako ja verujem da mogu da ignorišem međunarodno pravo i to uvek kad ono stoji kao prepreka mojim interesima, tada širom otvaram vrata novom ratu u Evropi.

    Posle Srbije, odnosno Kosova, imali smo sukobe u Makedoniji. Do tada smo Skoplje neprestano obasipali pohvalama. Oni su sve naše zahteve izvršavali disciplinovano. I onda je Zapad odjednom promenio politiku i pružio podršku albanskoj oružanoj pobuni. Koju smo to poruku poslali makedonskoj vladi? Da se nasilje isplati.



  2. #2
    Početnik
    Učlanjen
    31.01.2007.
    Poruke
    45
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nema evropske perspektive

    Vratimo se Kosovu. Kao član i potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS-a mogu sa punom odgovornošću da tvrdim da je u leto 1998. devedeset odsto nas bilo protiv bilo kakve primene vojne sile protiv Beograda, a koja ne bi bila vezana za odredbe UN. Šta nam ostaje posle bombardovanja Srbije? Da biram: ili da porušim zgradu, koja nam je do sada obezbeđivala mir u Evropi od 1945 – ovo upravo rade Amerikanci, sami ili uz pomoć Britanaca, ili da kažem: dragi dobri ljudi, mi se moramo potruditi da se vratimo pravilima ponašanja kako propisuju UN.

    Jednim rečju, meni se koji put čini da Amerikanci danas deluju kao nemački državnik Bizmark nekad. On je jednom prilikom rekao da je u nemačkom interesu da na Balkanu vladaju nemiri i sukobi, jer to nemačke suparnike drži neprestano u napetosti. Nije li cilj Vašingtona danas isti, naime, da ometa evropske napore ka jednoj samostalnoj, nezavisnoj evropskoj politici?

    Ovde valja, na koncu, spomenuti i odnose Zapadne Evrope i Rusije. Ako su oni toliko normalni i dobri, tada se postavlja i pitanje postojanja NATO-a. Da Evropljani ne bi došli na ideju da NATO zapravo više nije potreban, Amerikanci su smislili sukob na Balkanu. Ima ljudi na važnim pozicijama u EU koji veruju da postoji konstanta u američkoj politici, a moguće i u britanskoj, da u okviru Evropske unije – a i Turske – nikako na vlast ne smeju da dođu ljudi koji bi mogli da dovedu u pitanje direktan uticaj Vašingtona na Evropu.”

    Zanimljivo da se na Internetu danas ne može naći bogzna šta mnogo o Bratislavskoj konferenciji. Sajt koji bi trebalo da pruži podrobnije informacije je očigledno – ugašen. Na njemu može da se pročita samo sledeće: State Department i American Enterprise Institute oirganizovali su 28-30. aprila okrugli sto pod nazivom Regional Roundtable: “Is Euro-Atlantic Integration Still on Track? Opportunities and Obstacles“.

    Hosted bdž Slovakian Prime Minister Mikulás Dzurinda in Bratislava, this meeting addressed a range of political and securitdž issues including NATO expansion and EU Enlargement.

    http://njnjnj.aei.org/research/nai/events/pageID.345, projectID.11/default.asp

    Vili Vimer, inače advokat po zanimanju, i državni sekretar pri nemačkom Ministarstvu odbrane od 1988. do 1992, nema dilemu kad je bombardovanje SRJ u pitanju: “Na Kosovu nije bila na delu nikakva humanitarna katastrofa. Zbog toga ni danas mnogi ne žele diskusiju o tom pitanju. Nemačka ambasada u Beogradu slala je redovne izveštaje u Berlin i oni su u suprotnosti sa izjavama ministra spoljnih poslova Fišera.”

    Ali, koga su još zanimale činjenice u vezi s tim događajem koji bi sada valjalo okončati – ne birajući sredstva – međunarodnim priznanjem nezavisne države Kosovo.

    Nikola Živković

    http://www.nin.co.yu

    Pismo Vilija Vimera
    Berlin, 02. 05. 00

    Veoma cenjeni gospodine kancelaru,

    Krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji, koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke). Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a.

    Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na što ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da ih se naročito istakne:

    1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.

    2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija.

    3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO-a. U tom smislu znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.

    4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.

    5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de facto, prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja “Koncepta nove strategije” Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.

    6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije, bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.

    7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.

    8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.

    9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Baltičkom moru.

    10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.

    11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.

    Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo veoma slobodno i otvoreno, ne može da se izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena, naročito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav učesnika i organizatora.

    Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa u ukine međunarodni pravni poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti.

    Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda, Drugi svetski rat nije više bio daleko. Način razmišljanja, koji vodi računa samo o sopstvenim interesima, može da se nazove samo totalitarnim.

    S prijateljskim pozdravima,

    Potpis Vilija Vimera

  3. #3
    Iskusan gost 47473 (avatar)
    Učlanjen
    19.01.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    "The greatest trick the Devil ever pulled was convincing the world he didn't exist"
    Poruke
    5.722
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nema evropske perspektive

    Jel' ovo neko ponovo ponavlja temu ili..........

  4. #4
    Zainteresovan član satarichar (avatar)
    Učlanjen
    09.04.2006.
    Poruke
    209
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nema evropske perspektive

    Vidim da je navala na ovu temu nenormalna.
    Tema koja tako dobro objašnjava pozadinu valjda zaslužuje malo više pažnje.
    Mislim da je treba održavati non-stop na prvoj stranici, dok i onaj šiptar adem ne nauči istinu.

  5. #5
    Iron Lord nije na forumu
    ne vadi prst iz uveta odkad je čuo da uvo više uživa
    Elita Iron Lord (avatar)
    Učlanjen
    23.12.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    ОЈ СРБИЈО, КРАВО МОЈА МУЗАРО!
    Poruke
    21.620
    Tekstova u blogu
    4
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Nema evropske perspektive

    Citat Original postavio satarichar
    Vidim da je navala na ovu temu nenormalna.
    Tema koja tako dobro objašnjava pozadinu valjda zaslužuje malo više pažnje.
    Mislim da je treba održavati non-stop na prvoj stranici, dok i onaj šiptar adem ne nauči istinu.

    I batinanje glumaca se ponavlja, i Ratko, i Amerika, i Rusija, i bivše republike, i liberali, demokrate, desničari i svi oni koji se tako osećaju...

    DUPLIKAT!
    (da li može truplikat?)

Slične teme

  1. Bez perspektive
    Autor bridzit u forumu Žene
    Odgovora: 176
    Poslednja poruka: 08.08.2008., 22:44
  2. Evropske vrednosti
    Autor zeksiv u forumu Politika
    Odgovora: 223
    Poslednja poruka: 08.06.2008., 22:35
  3. evropske studije
    Autor nekon u forumu Arhiva
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 24.07.2005., 19:43

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •