Sokolica_M
Domaćin
- Poruka
- 4.429
Skoro sam sa jednom drugaricom pricala o detinjstvu, koliko je ono puno tajni i koliko nas cesto deca, ta mala bica, iznenade nekim svojim postupkom ili pitanjem.
Tako, secajuci se naseg, dosle smo do toga sta je to najneobicnije o cemu smo mislile kad smo bile mladje.
Ona je, recimo, zelela da zamisli, tako je to tad govorila, "univerzalnu misao". Po njoj je to bilo nesto sto niko nikada u istoriji ljudskog roda nije pomislio.
Onda je shvatila da je tako nesto nemoguce.
1. Zaista, da li mislite da je moguce da covek postavi neko pitanje koje se jos nigde od kada je sveta nije culo? Ni u jednom ljudskom mozgu? (Pri tom ne mislim na istrazivacke radove i inovacije u nauci i slicno. Vise na nesto sto se tice ljudskog postojanja i onome sto nas okruzuje. )
2. O cemu ste vi mislili i sta vas je cudilo kad ste bili deca, a sto mozda ni do danas niste razjasnili.
Ta moja drugarica se uvek pitala kako zmija vidi konja? Da li ga vidi istim ocima kojim mi gledamo na njega? Da li ga vidi u pravoj velicini? Najzad, da li je "prava" velicina ona koju ljudi vide? Mozda mi imamo iskrivljen pogled?
A ja sam se oduvek pitala (i molim da mi neko odgovori, jer sigurno je da ima bar nekakvog objasnjenja, ali ljudi oko mene su zateceni kad to cuju): sta sanjaju oni koji su slepi od rodjenja? Sanjaju li uopste nesto? Jer, oni nisu kadri da vide kako izgleda cvet, sto, pas,... A nama se u snovima pojavljuju, doduse uvek u nekim cudnovatim spojevima i situacijama, ipak samo one stvari koje znamo kako izgledaju.
Ovo nije tema za filozofiju ako neko to pomisli, ovo je bas "svastara".
Dakle, pisite o vasim neobicnim pomislima.
I unapred hvala onome sto pokusa da mi da ikakav odgovor na moja pitanja iz detinjstva... Jer ja stvarno nemam ideje ni vizije...
Tako, secajuci se naseg, dosle smo do toga sta je to najneobicnije o cemu smo mislile kad smo bile mladje.
Ona je, recimo, zelela da zamisli, tako je to tad govorila, "univerzalnu misao". Po njoj je to bilo nesto sto niko nikada u istoriji ljudskog roda nije pomislio.
Onda je shvatila da je tako nesto nemoguce.
1. Zaista, da li mislite da je moguce da covek postavi neko pitanje koje se jos nigde od kada je sveta nije culo? Ni u jednom ljudskom mozgu? (Pri tom ne mislim na istrazivacke radove i inovacije u nauci i slicno. Vise na nesto sto se tice ljudskog postojanja i onome sto nas okruzuje. )
2. O cemu ste vi mislili i sta vas je cudilo kad ste bili deca, a sto mozda ni do danas niste razjasnili.
Ta moja drugarica se uvek pitala kako zmija vidi konja? Da li ga vidi istim ocima kojim mi gledamo na njega? Da li ga vidi u pravoj velicini? Najzad, da li je "prava" velicina ona koju ljudi vide? Mozda mi imamo iskrivljen pogled?
A ja sam se oduvek pitala (i molim da mi neko odgovori, jer sigurno je da ima bar nekakvog objasnjenja, ali ljudi oko mene su zateceni kad to cuju): sta sanjaju oni koji su slepi od rodjenja? Sanjaju li uopste nesto? Jer, oni nisu kadri da vide kako izgleda cvet, sto, pas,... A nama se u snovima pojavljuju, doduse uvek u nekim cudnovatim spojevima i situacijama, ipak samo one stvari koje znamo kako izgledaju.
Ovo nije tema za filozofiju ako neko to pomisli, ovo je bas "svastara".
Dakle, pisite o vasim neobicnim pomislima.
I unapred hvala onome sto pokusa da mi da ikakav odgovor na moja pitanja iz detinjstva... Jer ja stvarno nemam ideje ni vizije...
