Kurt2
Ističe se
- Poruka
- 2.410
Preuzeto iz Politikinog dodatka "Magazin"
Od 1960. godine, kada je počela masovna proizvodnja gaziranih pića u svetu, najviše ih konzumiraju mladi u doba rasta i razvoja, u preiodu između 12. i 17. godine. U početku se smatralo da su bezopasna, ali vremenom su stručnjaci otkrili mnoga nepovoljna dejstva. Prema jednoj američkoj studiji, svakodnevno uzimanje slatkih napitaka povećava rizik od dijabetesa za 83%. Drugo istraživanje, takođe sprovedeno u američkoj populaciji, pokazalo je da svakodnevnom konzumacijom, ova pića višestruko povećavaju rizik od raka jednjaka, budući da mehurići gasa podižu želudačnu koselinu u jednjak koja ga postepeno nagriza.
Po rečima mr sc. dr Jelene Gudelj-Rakić, iz republičkog Instituta za javno zrdavlje "Milan Jovanović Batut", bezalkoholna gazirana pića su zdravstveno ispravne namirnice, budući da sadrže veštačke boje, stabilizatore i druge aditive samo u zakonom propisanim količinama. Međutim, formulu napitaka proizvođači čuvaju kao svoju poslovnu tajnu i ne može se znati da li mogući štetni uticaji nastaju samo od šećera, soli i ugljene kiseline, ili i od nekih drugih sastojaka iz ovih napitaka.
Od doktorke Gudelj-Rakić saznajemo da je na predlog Svetske zdravstvene organizacije prošle godine u Oslu održan stručni sastanak na kojem je kompanijama preporučeno da smanje reklamiranje slatkih namirnica među kojima su i bezalkoholna pića. Ovi napici imaju veliku energetsku vrednost, ali ne i nutritivnu, budući da ne sadrže hranljive sastojke potrebne organizmu. "Prazne kalorije" iz ovih pića optužene su da povećavaju telesnu težinu i da prourokuju niz bolesti dece i odraslih koje zbog njih nastaju.
Mladi svuda u svetu preterano uzimaju gazirane slatke napitke, a jedan od razloga njihove povećane potrošnje je i prevelika količina šećera, prosečno 20 do 30 kocki po litru, koja podstiče Sispijanje novih količina napitaka. Pa ipak, koliko god ih uzimali, ne gase žeđ. Ukoliko smo žedni treba popiti čašu vode, a ne još jednu čašu gaziranog napitka, preporučuje, doktorka. Osim toga, šećer iz gaziranih napitaka zasićuje i smanjuje apetit za namirnice koje su mladima potrebne. Prema jednoj studiji, deca i mladi koji stalno uzimaju gazirana pića ne uzimaju dovoljno mleka, koštana masa im se smanjuje i višestruko su izloženi riziku od preloma.
Pića s mehurićima postala su popularna i zbog prijatnearome i ukusa, objašnjava dr. Gudelj-Rakić, i zato što neposredno posle uzimanja stvaraju osećaj olakšanja. Međutim, ubrzo ugljena kiselina iz ovih napitaka povećava pH želudačnog soka i podstiče lučenje hlorovodonične kiseline. Višak kiseline deluje nadražajno na sluznicu želuca i moe da izazove različite smetnje, a vremenom i hronični gastritis. Iako svakodnevno uzimanje gaziranih pića povećava toleranciju na tegobe izazvane kiselinom, njeno nedovoljno delovanje se ne umanjuje, naročito ako se napici uzimaju na prazan stomak. Eksperimentalno je dokazano da se dugotrajnim delovanjem ugljene kiseline može razgraditi i pileća kost. Zbog svih navedenih razloga maloj i deci školskog uzrasta ne bi trebalo davati slatke gazirane napitke i gaziranu mineralnu vodu.
Gazirane vode bez obzira na koristan sadržaj minerala, zbog velikog sadržaja ugljene kiseline mogu takođe da imaju nepovoljni uticaj. Odrasli zdravi ljudi mogu da ih uzimaju, ali ne svakodnevno i ne u velikim količinama. Ne bi trebalo da ih uzimaju ni osobe koje se izlažu povećanim fizičkim naporima i osobe koje su imale operaciju na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Sva gazirana bezalkoholna pića sadrže i natrijum koji povećava krvni pritisak. Nekima se dodaje i kofein koji uklanja bol i umor, ali preteranim konzumiranjem se podiže pritisak i povećava napetost. Ovi napici mogu da sadrže i kinin koji takođe osvežava, smanjuje temperaturu, bol i grčeve u stomaku i mišićima. Ipak, kinin se ne može neograničeno koristiti, jer može da izazove alergiju. Pojedini lekari napitke s ovim dodacima preporučuju za ublažavanje bola u stomaku i smanjivanje temperature, ali ova iskustva supojedinačna, nisu proverena i zato nema naročitog razloga da se deca i odrasli na ovaj način leče.
Koliko se gaziranih pića može uzeti? Proizvođači nastoje da ova bezalkoholna pića privlačnim reklamama što bolje plasiraju na tržištu. Roditelji bi trebalo da upozore decu da ih ne uzimaju svakodnevno, već samo ponekad i ne više od jedne čaše dnevno.
Preterano ugađanje ukusu ne prija našem telu. Potrebu za hranom i vodom trebalo bi razvijati od najranijeg detinjstva. Roditelji, ma koliko bili zaposleni, trebalo bi da usklade ishranu deteta prema uzrastu i nastoje da sadrži dovoljno mleka, voća, povrća i drugih namirnica koje su mladom organizmu zaista potrebne. Ne treba zaboraviti da su mladi koji se pravilno hrane vedriji, imaju veću koncentraciju, bolje oblikovane mišiće i skelet i imaju lepši ten. Deca koja napicima i slatkim namirnicama unose previše "praznih kalorija", imaju povećanu telesnu težinu, ili su pospana, neaktivna, smanjene vitalnosti, mlitavih mišića, češće imaju deformacije kičme i spuštene tabane i manje su otporna na infekcije.
Od 1960. godine, kada je počela masovna proizvodnja gaziranih pića u svetu, najviše ih konzumiraju mladi u doba rasta i razvoja, u preiodu između 12. i 17. godine. U početku se smatralo da su bezopasna, ali vremenom su stručnjaci otkrili mnoga nepovoljna dejstva. Prema jednoj američkoj studiji, svakodnevno uzimanje slatkih napitaka povećava rizik od dijabetesa za 83%. Drugo istraživanje, takođe sprovedeno u američkoj populaciji, pokazalo je da svakodnevnom konzumacijom, ova pića višestruko povećavaju rizik od raka jednjaka, budući da mehurići gasa podižu želudačnu koselinu u jednjak koja ga postepeno nagriza.
Po rečima mr sc. dr Jelene Gudelj-Rakić, iz republičkog Instituta za javno zrdavlje "Milan Jovanović Batut", bezalkoholna gazirana pića su zdravstveno ispravne namirnice, budući da sadrže veštačke boje, stabilizatore i druge aditive samo u zakonom propisanim količinama. Međutim, formulu napitaka proizvođači čuvaju kao svoju poslovnu tajnu i ne može se znati da li mogući štetni uticaji nastaju samo od šećera, soli i ugljene kiseline, ili i od nekih drugih sastojaka iz ovih napitaka.
Od doktorke Gudelj-Rakić saznajemo da je na predlog Svetske zdravstvene organizacije prošle godine u Oslu održan stručni sastanak na kojem je kompanijama preporučeno da smanje reklamiranje slatkih namirnica među kojima su i bezalkoholna pića. Ovi napici imaju veliku energetsku vrednost, ali ne i nutritivnu, budući da ne sadrže hranljive sastojke potrebne organizmu. "Prazne kalorije" iz ovih pića optužene su da povećavaju telesnu težinu i da prourokuju niz bolesti dece i odraslih koje zbog njih nastaju.
Mladi svuda u svetu preterano uzimaju gazirane slatke napitke, a jedan od razloga njihove povećane potrošnje je i prevelika količina šećera, prosečno 20 do 30 kocki po litru, koja podstiče Sispijanje novih količina napitaka. Pa ipak, koliko god ih uzimali, ne gase žeđ. Ukoliko smo žedni treba popiti čašu vode, a ne još jednu čašu gaziranog napitka, preporučuje, doktorka. Osim toga, šećer iz gaziranih napitaka zasićuje i smanjuje apetit za namirnice koje su mladima potrebne. Prema jednoj studiji, deca i mladi koji stalno uzimaju gazirana pića ne uzimaju dovoljno mleka, koštana masa im se smanjuje i višestruko su izloženi riziku od preloma.
Pića s mehurićima postala su popularna i zbog prijatnearome i ukusa, objašnjava dr. Gudelj-Rakić, i zato što neposredno posle uzimanja stvaraju osećaj olakšanja. Međutim, ubrzo ugljena kiselina iz ovih napitaka povećava pH želudačnog soka i podstiče lučenje hlorovodonične kiseline. Višak kiseline deluje nadražajno na sluznicu želuca i moe da izazove različite smetnje, a vremenom i hronični gastritis. Iako svakodnevno uzimanje gaziranih pića povećava toleranciju na tegobe izazvane kiselinom, njeno nedovoljno delovanje se ne umanjuje, naročito ako se napici uzimaju na prazan stomak. Eksperimentalno je dokazano da se dugotrajnim delovanjem ugljene kiseline može razgraditi i pileća kost. Zbog svih navedenih razloga maloj i deci školskog uzrasta ne bi trebalo davati slatke gazirane napitke i gaziranu mineralnu vodu.
Gazirane vode bez obzira na koristan sadržaj minerala, zbog velikog sadržaja ugljene kiseline mogu takođe da imaju nepovoljni uticaj. Odrasli zdravi ljudi mogu da ih uzimaju, ali ne svakodnevno i ne u velikim količinama. Ne bi trebalo da ih uzimaju ni osobe koje se izlažu povećanim fizičkim naporima i osobe koje su imale operaciju na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Sva gazirana bezalkoholna pića sadrže i natrijum koji povećava krvni pritisak. Nekima se dodaje i kofein koji uklanja bol i umor, ali preteranim konzumiranjem se podiže pritisak i povećava napetost. Ovi napici mogu da sadrže i kinin koji takođe osvežava, smanjuje temperaturu, bol i grčeve u stomaku i mišićima. Ipak, kinin se ne može neograničeno koristiti, jer može da izazove alergiju. Pojedini lekari napitke s ovim dodacima preporučuju za ublažavanje bola u stomaku i smanjivanje temperature, ali ova iskustva supojedinačna, nisu proverena i zato nema naročitog razloga da se deca i odrasli na ovaj način leče.
Koliko se gaziranih pića može uzeti? Proizvođači nastoje da ova bezalkoholna pića privlačnim reklamama što bolje plasiraju na tržištu. Roditelji bi trebalo da upozore decu da ih ne uzimaju svakodnevno, već samo ponekad i ne više od jedne čaše dnevno.
Preterano ugađanje ukusu ne prija našem telu. Potrebu za hranom i vodom trebalo bi razvijati od najranijeg detinjstva. Roditelji, ma koliko bili zaposleni, trebalo bi da usklade ishranu deteta prema uzrastu i nastoje da sadrži dovoljno mleka, voća, povrća i drugih namirnica koje su mladom organizmu zaista potrebne. Ne treba zaboraviti da su mladi koji se pravilno hrane vedriji, imaju veću koncentraciju, bolje oblikovane mišiće i skelet i imaju lepši ten. Deca koja napicima i slatkim namirnicama unose previše "praznih kalorija", imaju povećanu telesnu težinu, ili su pospana, neaktivna, smanjene vitalnosti, mlitavih mišića, češće imaju deformacije kičme i spuštene tabane i manje su otporna na infekcije.
