Американци су готово цео 20. век посветили освајању нових геополитичких простора и беспоштедној елиминацији својих, већих или мањих, политичко-економских и војних противника.
Почетком овог века кренули су «Амери» у нов крсташки поход. Овога пута су, пре свега, циљ блискоисточне и средњоазијске земље пребогате нафтом. Цео тај освајачки и нови колонијални рат Англосаксонци воде под изговором борбе против тероризма и за тобожње ширење демократије. Какве су последице такве политике најбоље се види на примеру Ирака и Авганистана, где свакодневно гине на десетине и стотине мирних житеља тих земаља.
Пре тога су, ваља се тога и овом приликом подсетити, Амери и њихови НАТО сателити истресли више од 20 хиљада тона бомби, у пролеће 1999. на Србију, правдајући то наводним геноцидом федералне југословенске војске против «невиних Албанаца» у покрајини Космет коју сада насилно покушавају да одвоје од земље матице.
Свети циљ свих противника такве накарадне и по људску заједницу погубне политике треба да буде у старту ограничење америчке агресивности, или тачније речено намерног наношења зла и патње тобоже непослушним владама и читавим народима.
Америчко зло мора бити онемогућено зарад будућности човечанства. Ако се то не учини на време и ефикасно, пре свега сложним отпором Русије, Кине, Индије и других великих земаља, не само даља већ и ближа будућност светске заједнице биће мрачна. То сложно тврде они политички аналитичари из разних крајева света којима је истина дража него лажљиве проповеди о «праведној америчкој мисији».
Србија у тој планетарно важној мисији сигурно има своје место, иако је један део њене садашње дозлабога галамџијске и бескрајно корумпиране властодржачке и интелектуалне елите убеђује да «хитно уђе у евроатлантске интеграције».
Нормално мислећи људи би можда још и поверовали у ту огавну лаж да свакодневно не виде патње и безмерна страдања људи и читавих народа које су им те исте «евроатлантске интеграције» (читај: НАТО предвођен САД) донеле у својим новим крсташким ратовима.
Поучена тим очигледним примерима већинска Србија сада чезне да свет што пре доживи ново «праведно доба» и да заустави безакоње, у виду политичко-војног силеџијства, што га спроводе «прекоокеански Левијатан» и његови глобалистички сателити.