RODITELJI U CRNOM
Porodice mladića poginulih u vojsci zajedno tragaju za istinom o smrti njihovih najdražih. Javljaju nam se novi ljudi koji su doživeli istu tragediju - Janko Jakovljević, otac poginulog gardiste Dragana


Ni posle više od dve godine ne zna se istina


Sećate li se gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića? Znate li kako su oni zapravo izgubili živote 5. oktobra 2004. godine u kasarni "Topčider"? Njihovi roditelji ni danas, više od dve godine kasnije, to ne znaju.

Vojni istražni organi o pogibiji gardista sačinili su dva različita izveštaja, ali su u oba uporno tvrdili da su se vojnici međusobno poubijali. U nastojanju da po starom dobrom receptu kompromituje žrtve, Vojska se nije libila ni iznošenja sramnih tvrdnji na račun njihovih mentalnih i fizičkih sposobnosti.

Posebna državna komisija utvrdila je, međutim, da je gardiste ubila neka treća osoba. Do današnjeg dana pomaka u istrazi nema, pa su Dragan i Dražen za njihove porodice i javnost u Srbiji i dalje žrtve nastradale "pod nerazjašnjenim okolnostima".

Vremenom je ovaj slučaj nestao sa naslovnih strana novina, a od potpunog zaborava sada ga čuva samo upornost aktivista Inicijative mladih za ljudska prava i Jelene Milić, koja na svom blogu ustupa prostor porodicama nastradalih vojnika.

Čekajući izveštaj

Janko Jakovljević, otac poginulog vojnika Dragana, u traganju za istinom za poslednje dve godine obišao je mnoge adrese. On ne gubi nadu da će događaj koji se kobne noći odigrao na Topčideru biti do kraja rasvetljen.

- Razgovarali smo sa zvaničnicima, dobili neka obećanja, ali za sada se ništa ne pomera sa mrtve tačke. Predsednik Tadić mi je obećao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se sazna istina i njemu verujem.



Porodice 30 nastradalih momaka


Nadam se da nas neće izneveriti. Ali, ako neko i ima nameru da nam pomogne, ne može ništa da uradi dok nema u rukama izveštaj iz Vašingtona. Sada samo možemo da čekamo da taj izveštaj stigne. Kad se to desi, valjda će se stvari pokrenuti - kaže Jakovljević i dodaje da mu nije poznato kada će mišljenje američkih stručnjaka stići u Srbiju.

To u ovom trenutku, očigledno, niko ne zna. Naime, ceo predmet navodno je još u januaru 2006. godine upućen u laboratoriju Federalnog istražnog biroa u Vašingtonu, kako bi tamo bila obavljena sudsko-medicinska i balistička veštačenja u vezi sa pogibijom gardista.

Očekivano je da veštačenje bude završeno u roku od četiri meseca, ali se na mišljenje stručnjaka iz SAD i dalje čeka. Da stvar bude još gora, članovi nezavisne komisije koja je ispitivala pogibiju gardista još tada su tvrdili da će od razvlačenja slučaja korist imati samo ubice.

- Ma, da su ovi naši to ranije poslali, već bismo imali rezultate i sve bi bilo jasno - jada se Jakovljević.

Posle pogibije dvojice gardista na Topčideru, usledila je crna serija u srpskim kasarnama. Vesti o smrti regruta širom zemlje sustizale su jedna drugu, a tuga se zauvek uselila u domove porodica Kostić, Košanin, Žarković, Ivanović, Miladinović... Zvanične verzije tih tragedija roditeljima čiji su sinovi vraćani kući u kovčezima, nisu bile uverljive.


Pomoć je dobrodošla

"Roditelji u crnom" otvorili su zajednički žiro-račun u banci Inteza. Svaka materijalna pomoć im je dobrodošla kako bi u narednom periodu mogli češće da se sreću, koordiniraju akcije i zajedno odlaze na sva sudska ročišta. Roditelji se unapred zahvaljuju na podršci svima koji im pomognu, solidarišući se sa njihovim bolom. Broj žiro-računa: 908-16001-87. Kartica dinarskog računa: 51-102-0001820/4, Milijan Kostić.


Vojska je nastavila da za tragedije krivi same vojnike koji su po "mišljenju" pojedinih starešina "problematične ličnosti, narkomani, labilne osobe i sektaši". Porodice 30 nastradalih momaka na sastanku kod ministra odbrane Zorana Stankovića, u maju prošle godine, digle su glas i za smrt svojih najdražih okrivile vojni vrh.

Hag i smrt

U javnosti je postala sve prisutnija teza da je smrt barem nekih vojnika povezana sa skrivanjem haških optuženika. Ta teorija dobila je na značaju posle otkrića da su telohranitelji haškog begunca Ratka Mladića boravili u kasarni na Topčideru. Takođe, porodica Srđana Ivanovića iz Beograda koji je samo dan uoči završetka vojnog roka naprasno umro od srčanog i moždanog udara, veruje da je on "znao nešto što nije smeo da zna".

- Ubili su ga jer je u vojsci vozio putnički mercedes i džip. Pretpostavljamo da je vozio nekog haškog optuženika koji se krio u Prokuplju - smatra porodica Ivanović.

Roditelje mrtvih vojnika zajednička nesreća okupila je u, za sada neformalnom udruženju pod imenom "Roditelji u crnom". Janko Jakovljević objašnjava da je to jedan od načina da se njihov glas čuje glasnije.

- U udruženju nas sada ima 48. Naše ime sve govori, jasno je ko smo i za šta se borimo. Zajedno ćemo ići na sva suđenja koja predstoje, zajedno ćemo se dogovarati šta nam valja činiti dalje. Bilo je pokušaja da nas zavade kako bi nas oslabili. Ipak, uspeli smo da ostanemo jaki. Javljaju nam se novi ljudi koji su doživeli istu tragediju, sa svima ćemo ostati u kontaktu - priča Jakovljević.

On u ovom momentu iščekuje i nastavak suđenja sa bivšim vojnim istražnim sudijom Vukom Tufegdžićem, koga je tužio zbog klevete.

- Pokušali su da me na sudu izmire sa tim Tufegdžićem, ali na to nikada ne bih pristao! Zar treba da se izmirim s njim posle svega što je rekao za mog sina?! I taj predmet je mirovao na sudu, neko je to valjda pokušao da stopira. On se nije pojavljivao, a znam da je u međuvremenu svašta napravio, pa ima još neku tužbu. Na sud 30. marta dolazimo svi iz Udruženja i očekujemo da se nešto konkretno reši - zaključuje Janko Jakovljević.