Tako ste lepi danas, nezni i otvoreni.
-
- Popularno:
- Status
- Jovana Jeremić "Hoću pet vila, u Monte...
- Recept za dobar brak.
- Evo kako satanisti zele da uniste brak...
- Dužina trajanja sexualnog odnosa
- Ljudi sta se desava sa 063 mrezom...
- Dabome
- Pre nego krenete na more, pogledajte...
- Председавајућа седницом СБ УН лупала...
- Svaki regionalni sukob Srbije kupljeni...
Radost pisanja
- Začetnik teme one
- Datum pokretanja
Ma to sa engleskim je krenulo skroz spontano, ni ja ne znam kako...one:
A probao sam jer me je zaintrigiralo pisanje na jeziku koji mozes da posmatras bez vecih (ili bez ikakvih!) gramatickih ogranicenja. Padnu ti na pamet mnoge stvari; a kad razmisljas tj pises na svom jeziku nemas bas toliku slobodu... uostalom, kod jezika koji ne poznajes a na kojem pokusavas da pises, dominira zvuk, skupine glasova i sl. ... ...
A i kad pises na engleskom, stices utisak da je to tvoje u neku ruku originalnije jer nisi bas mnogo toga procitao na samom engleskom...
Ernesto_Che
Aktivan član
- Poruka
- 1.295
ovu pricu ko ima vremena i strpljenja da procita isplatice mu se...
nisam je ja napisala, i znam da onda nema sta da trazi na ovoj temi, ali svejedno...procitajte je...a moje brljotine ipak nisam imala hrabrosti da "objavim" al procitajte ovo
"rokenrol za prijavu je osamnaesti septembar. nakon toga ćete se suočiti sa gnevom bogova sa olimpa. nektar ima manje od pedeset posto voća, a na ambroziju ste alergični. žao nam je, gospodine, takva su pravila igre.
"dolazi mi jesen", pevao je aleksej. "hmmm... šta li to znači?", pomisli.
uprkos raznobojnom snevanju, dolazak do himne je bio mučan. "ovo sve nema nikakvog smisla", uporno je ponavljao. zob nije bio pozoban, već pojeden.
"zašto ima toliko (akcenat je na "toliko") malo cveća plave boje?", iskreno se upitao. "zašto genetski ne modifikuju to?" (akcenat je na "to")
u tom trenutku, svi štampači sveta su neprimetno uštedeli na mastilu. čisto da bi uživali u svojoj prevlasti nad ljudskim rodom i revoluciji koja se bliži.
omiljena školska tema u septembarskim danima jeste nešto što ima veze sa jeseni i sa gradom u koji je ista stigla (bez obzira na aktuelnu reformu školstva, siguran sam kako je ova tačka neizostavna iz programa. štaviše, ona jeste sam program). učiteljice masovno očekuju da deca koriste patetična upoređivanja boje lišća sa persijskim tepisima i sličnim izmišljotinama. puno voća i gluposti tog tipa. ona/j koji izmisli neku šetnju po šumi i veverice i to, ta/j će dobiti posebnu pohvalu i naraslu sujetu. i to je ono kako treba da izgleda sastav za peticu. "odličan pet", reći će.
uh.
"a cveće i dalje nije plavo. barem ne u većinskom broju.", ponovi aleksej misao.
dobiće na poklon košulju, kariranu. škotsku. i onda će se ogrnuti njom, izgovoriti nekoliko običnih reči i desiće se čudo. pozavideće mu nekolicina osnivača-svetskih-religija-amatera, ali to je samo njegova svakodnevica. jeste, samo.
tužno je to kada vam se brkovi ne savijaju kao dalijevi. ali on je ionako bio baš bezveze, i sva ta svetina koja svršava na njega može da se ravna sa jednostavnošću lenjira.
da bi ivice stola izgledale lepo, treba peglom zalepiti neke trake koje samo za to služe.
aleksej je u tim trenucima veoma snažno želeo da postane jedno sa svojim plavim tepihom. kao onaj od tečnog metala u terminatoru. da tako lako izgubi svoje postojanje, i postane novo postojanje postojanjem novog.
(p)ostao bi bilo šta, samo ne ovo je što je večeras. jesenski on.
plastični kaiševi, kožne bolesti. bičevanje kože kaišem.
postoji ta neka stvar koja se zove "umreti prirodnom smrću". to mu nikada nije bilo jasno. ne može se umreti "prirodno". mora se pokvariti neki organ, nešto. srce, jetra, pluća, bubrezi, prsti na nogama, nešto mora zakazati. ne može se umreti "prirodno". "smrt nije prirodna", odbijao je da poveruje.
razgovarao je danas o sistemu i o problemu sa sistemom. kako se boriti protiv dotičnog gospodina, naime. kako ga preimenovati u "drug". ili još bolje, u "drugar".
nije vodio ljubav sa engleskim pticama. i video je kasete.
prolazio je kolima pored svih onih mesta. uredno se vezao, glupe pesme na radiju, semafori, crvene brojke na taksimetru, brisači spram sitne kiše, ta ikonografija. tonuo je u mekano sedište. "pardon, zadremao sam", rekao je postiđeno. "pa, da, to su ove nagle promene vremena", odgovorio je taksista.
samo malo, malkice dodirivanja po prstima. to mu je nedostajalo, kada je već ta jesen tako divno stigla. na radost učiteljica i njihovih špicastih naočara i džempera kupljenih u stara dobra vremena.
zasnovao je nekoliko jednopartijskih država. one su paralelno egzistirale, mešale se i uskomešavale. taj eksperiment se završio horskim ejakulacijama.
poklopac od viksa koji neki nazivaju imalinom. masan, crn, smrdljiv. vibracije dubokih tonova, nacističke metode mučenja.
treba sada intenzivno jesti paradajz, jer ga uskoro više neće biti, jer jesen je bogata plodovima, ali joj paradajz nedostaje u kolekciji. paradajz kao raj sa velikim r.
"možda naučim da koristim peglu", alekseju je na pamet pala briljantna misao. "i definitivno izravnam sve račune"
mrzeo je da maše, to mu se činilo kao večnost. a naivno je smatrao kako nema ništa gore od večnosti. ni dole.
frustracija dijalektičkog kretanja kuglice po fliperu. "nikada nisam zaista igrao fliper, ako se simulacije na računaru ne računaju", pomislio je. onda je shvatio kako se na računaru sve računa.
baklave sa kokosom. kim u kobasici. negacija same ideje. "i šta bi platon na to rekao?", upitao je listove po sobi.
nije postojalo osmeha vredno mesto za (s)provođenje vremena u. par kafana možda, ali one samo dodaju na jesenjem utisku večeras. i na jednom velikom nedostajanju nekoga.
dakle uprkos svoj originalnosti, diskoteke su uvek jednako grozne. "original". mrzeo je tu reč. skoro kao reč (pojam) "mač". skoro toliko. a to je baš puno.
a kraj leta? to je obožavao. i jesenje kiše, i tzv. pokvareno vreme. obožavao.
ali večeras... jednostavno nije osećao svoje lice. utrnulo.
i odlučio je da ga više definitivno nema. čvrsto je odlučio da veoma drsko otera sve prijatelje od sebe. da egzistira jedino u svojoj glavi. nažalost, sve to je ostvario padajući u iskrenost.
a želeo je samo da se po kiši ljubi sa nekim dok čeka zeleno na pešačkom.
"da li je to jesen, učiteljice? i da li je stigla u grad?", glasno upita."
nisam je ja napisala, i znam da onda nema sta da trazi na ovoj temi, ali svejedno...procitajte je...a moje brljotine ipak nisam imala hrabrosti da "objavim" al procitajte ovo
"rokenrol za prijavu je osamnaesti septembar. nakon toga ćete se suočiti sa gnevom bogova sa olimpa. nektar ima manje od pedeset posto voća, a na ambroziju ste alergični. žao nam je, gospodine, takva su pravila igre.
"dolazi mi jesen", pevao je aleksej. "hmmm... šta li to znači?", pomisli.
uprkos raznobojnom snevanju, dolazak do himne je bio mučan. "ovo sve nema nikakvog smisla", uporno je ponavljao. zob nije bio pozoban, već pojeden.
"zašto ima toliko (akcenat je na "toliko") malo cveća plave boje?", iskreno se upitao. "zašto genetski ne modifikuju to?" (akcenat je na "to")
u tom trenutku, svi štampači sveta su neprimetno uštedeli na mastilu. čisto da bi uživali u svojoj prevlasti nad ljudskim rodom i revoluciji koja se bliži.
omiljena školska tema u septembarskim danima jeste nešto što ima veze sa jeseni i sa gradom u koji je ista stigla (bez obzira na aktuelnu reformu školstva, siguran sam kako je ova tačka neizostavna iz programa. štaviše, ona jeste sam program). učiteljice masovno očekuju da deca koriste patetična upoređivanja boje lišća sa persijskim tepisima i sličnim izmišljotinama. puno voća i gluposti tog tipa. ona/j koji izmisli neku šetnju po šumi i veverice i to, ta/j će dobiti posebnu pohvalu i naraslu sujetu. i to je ono kako treba da izgleda sastav za peticu. "odličan pet", reći će.
uh.
"a cveće i dalje nije plavo. barem ne u većinskom broju.", ponovi aleksej misao.
dobiće na poklon košulju, kariranu. škotsku. i onda će se ogrnuti njom, izgovoriti nekoliko običnih reči i desiće se čudo. pozavideće mu nekolicina osnivača-svetskih-religija-amatera, ali to je samo njegova svakodnevica. jeste, samo.
tužno je to kada vam se brkovi ne savijaju kao dalijevi. ali on je ionako bio baš bezveze, i sva ta svetina koja svršava na njega može da se ravna sa jednostavnošću lenjira.
da bi ivice stola izgledale lepo, treba peglom zalepiti neke trake koje samo za to služe.
aleksej je u tim trenucima veoma snažno želeo da postane jedno sa svojim plavim tepihom. kao onaj od tečnog metala u terminatoru. da tako lako izgubi svoje postojanje, i postane novo postojanje postojanjem novog.
(p)ostao bi bilo šta, samo ne ovo je što je večeras. jesenski on.
plastični kaiševi, kožne bolesti. bičevanje kože kaišem.
postoji ta neka stvar koja se zove "umreti prirodnom smrću". to mu nikada nije bilo jasno. ne može se umreti "prirodno". mora se pokvariti neki organ, nešto. srce, jetra, pluća, bubrezi, prsti na nogama, nešto mora zakazati. ne može se umreti "prirodno". "smrt nije prirodna", odbijao je da poveruje.
razgovarao je danas o sistemu i o problemu sa sistemom. kako se boriti protiv dotičnog gospodina, naime. kako ga preimenovati u "drug". ili još bolje, u "drugar".
nije vodio ljubav sa engleskim pticama. i video je kasete.
prolazio je kolima pored svih onih mesta. uredno se vezao, glupe pesme na radiju, semafori, crvene brojke na taksimetru, brisači spram sitne kiše, ta ikonografija. tonuo je u mekano sedište. "pardon, zadremao sam", rekao je postiđeno. "pa, da, to su ove nagle promene vremena", odgovorio je taksista.
samo malo, malkice dodirivanja po prstima. to mu je nedostajalo, kada je već ta jesen tako divno stigla. na radost učiteljica i njihovih špicastih naočara i džempera kupljenih u stara dobra vremena.
zasnovao je nekoliko jednopartijskih država. one su paralelno egzistirale, mešale se i uskomešavale. taj eksperiment se završio horskim ejakulacijama.
poklopac od viksa koji neki nazivaju imalinom. masan, crn, smrdljiv. vibracije dubokih tonova, nacističke metode mučenja.
treba sada intenzivno jesti paradajz, jer ga uskoro više neće biti, jer jesen je bogata plodovima, ali joj paradajz nedostaje u kolekciji. paradajz kao raj sa velikim r.
"možda naučim da koristim peglu", alekseju je na pamet pala briljantna misao. "i definitivno izravnam sve račune"
mrzeo je da maše, to mu se činilo kao večnost. a naivno je smatrao kako nema ništa gore od večnosti. ni dole.
frustracija dijalektičkog kretanja kuglice po fliperu. "nikada nisam zaista igrao fliper, ako se simulacije na računaru ne računaju", pomislio je. onda je shvatio kako se na računaru sve računa.
baklave sa kokosom. kim u kobasici. negacija same ideje. "i šta bi platon na to rekao?", upitao je listove po sobi.
nije postojalo osmeha vredno mesto za (s)provođenje vremena u. par kafana možda, ali one samo dodaju na jesenjem utisku večeras. i na jednom velikom nedostajanju nekoga.
dakle uprkos svoj originalnosti, diskoteke su uvek jednako grozne. "original". mrzeo je tu reč. skoro kao reč (pojam) "mač". skoro toliko. a to je baš puno.
a kraj leta? to je obožavao. i jesenje kiše, i tzv. pokvareno vreme. obožavao.
ali večeras... jednostavno nije osećao svoje lice. utrnulo.
i odlučio je da ga više definitivno nema. čvrsto je odlučio da veoma drsko otera sve prijatelje od sebe. da egzistira jedino u svojoj glavi. nažalost, sve to je ostvario padajući u iskrenost.
a želeo je samo da se po kiši ljubi sa nekim dok čeka zeleno na pešačkom.
"da li je to jesen, učiteljice? i da li je stigla u grad?", glasno upita."
Nije vazno ko je pisao Che, vazno da je napisano.Citava kakofonija slika koje se redjaju u prici, na pocetku, sumnjicavo, ali na kraju uspevaju da oslikaju citavu sliku.Ima u tome neke distanciranosti od sebe koja mi se dopada.
Neobican je nacin na koji tretiras strani jezik Kortikal, istina je da je vise "zvucan" no znacenjski prema maternjem.Ja ne uspevam da se oslobodim tog znacenjskog, koliko god dobro baratao En,a povremeno cak i sanjam na njemu.
Radujes se Ms, drago mi je videti te radosnu.
Neobican je nacin na koji tretiras strani jezik Kortikal, istina je da je vise "zvucan" no znacenjski prema maternjem.Ja ne uspevam da se oslobodim tog znacenjskog, koliko god dobro baratao En,a povremeno cak i sanjam na njemu.
Radujes se Ms, drago mi je videti te radosnu.
...radost pisanja...
...najcesce i jeste povezana sa lakocom pisanja, ili osecanjem prvog citanja nakon sto je nesto napisano, a mozda sa onim oslobadjajucim osecajem kada se nesto sto se nosilo u sebi izbaci i stavi na papir...
...ja pisem poeziju, i vecinu pesama sam napisao brzo i lako. Kada znam sta zelim i kada osecanja u meni sazru, pesma je napisana, ili je mozda bolje reci pesma se sama napise, za maksimum pola sata. A opet, ta lakoca je mozda samo privid, jer nisam napisao puno pesama, i vremenski periodi izmedju njih mogu biti poprilicni...
...kada je pesma gotova, onda je ostavim da odlezi neko vreme, i tek je onda ponovo procitam. Ako sam i tada zadovoljan, kao i nakon prvog citanja, ona ostaje, ako nisam...
...dopustam sebi i da nijedna pesma nikada nije dovrsena, i da su naknadne promene, i da kazem dodatno poliranje uvek dozvoljeni, cak i pozeljni...
...pesme koje pisem moraju da ispune samo dva zahteva:
- da budu lepe
- da budu iskrene
...kako ce ih oni koji ih citaju shvatiti i sta ce pronaci u njima, odnosno da li ce bilo sta i pronaci, ne zavisi od mene, vec od njih...
...sledecu pesmu sam napisao upravo na gore opisani nacin. Nosio sam je u sebi vise od pola godine, i nikako nisam uspevao da je napisem...
...a onda sam jednog dana resio da ta pesma treba da opise moja osecanja kroz opis prirode i vremena, i kroz koriscenje, i to maksimalno moguce, polisindeta i asindeta, i kroz aliteraciju...
...kada je to bilo postavljeno, pesma je doslovce sama izasla...
...ne znam da li ce vam se dopasti, ali...
Volim pusta polja u sumorne dane.
I vetar kad divlje kroz grane zahuči,
i oblake sive i te tmine rane.
Kišu kada sipi. Sve me drugo muči.
Volim usamljenost kroz noći beskrajne,
kad sve tuge moje padnu mi na leđa,
i pokleknem, klonem, al’ ne odam tajne.
Samoća je mirna. Sve me drugo vređa.
Volim mrak i tamu i tminu i tmušu,
samoću, samoću, samoću, samoću.
Noću znam šta mogu, noću znam šta hoću.
I tad smem da umrem, i tad smem da volim.
Ogoljen do srži sećanjima golim,
kunem ti lepotu i prostu ti dušu…
...najcesce i jeste povezana sa lakocom pisanja, ili osecanjem prvog citanja nakon sto je nesto napisano, a mozda sa onim oslobadjajucim osecajem kada se nesto sto se nosilo u sebi izbaci i stavi na papir...
...ja pisem poeziju, i vecinu pesama sam napisao brzo i lako. Kada znam sta zelim i kada osecanja u meni sazru, pesma je napisana, ili je mozda bolje reci pesma se sama napise, za maksimum pola sata. A opet, ta lakoca je mozda samo privid, jer nisam napisao puno pesama, i vremenski periodi izmedju njih mogu biti poprilicni...
...kada je pesma gotova, onda je ostavim da odlezi neko vreme, i tek je onda ponovo procitam. Ako sam i tada zadovoljan, kao i nakon prvog citanja, ona ostaje, ako nisam...
...dopustam sebi i da nijedna pesma nikada nije dovrsena, i da su naknadne promene, i da kazem dodatno poliranje uvek dozvoljeni, cak i pozeljni...
...pesme koje pisem moraju da ispune samo dva zahteva:
- da budu lepe
- da budu iskrene
...kako ce ih oni koji ih citaju shvatiti i sta ce pronaci u njima, odnosno da li ce bilo sta i pronaci, ne zavisi od mene, vec od njih...
...sledecu pesmu sam napisao upravo na gore opisani nacin. Nosio sam je u sebi vise od pola godine, i nikako nisam uspevao da je napisem...
...a onda sam jednog dana resio da ta pesma treba da opise moja osecanja kroz opis prirode i vremena, i kroz koriscenje, i to maksimalno moguce, polisindeta i asindeta, i kroz aliteraciju...
...kada je to bilo postavljeno, pesma je doslovce sama izasla...
...ne znam da li ce vam se dopasti, ali...
Volim pusta polja u sumorne dane.
I vetar kad divlje kroz grane zahuči,
i oblake sive i te tmine rane.
Kišu kada sipi. Sve me drugo muči.
Volim usamljenost kroz noći beskrajne,
kad sve tuge moje padnu mi na leđa,
i pokleknem, klonem, al’ ne odam tajne.
Samoća je mirna. Sve me drugo vređa.
Volim mrak i tamu i tminu i tmušu,
samoću, samoću, samoću, samoću.
Noću znam šta mogu, noću znam šta hoću.
I tad smem da umrem, i tad smem da volim.
Ogoljen do srži sećanjima golim,
kunem ti lepotu i prostu ti dušu…
Monty, da li ti je neko rekao da možeš postati (ako već i nisi) veliki pesnik.... 
Crnih noći
bojim se
od crnih slutnji
strepim
ko vidi me
ne vidi me
koga gledam
ne gledam ga
uoči svakog novog svitanja
uoči svih novih sutona
moju dušu vama predajem
moji predeli
od mašte...
od prvog koraka
moje pesme vama idu
od prvog sunčevog zraka
do poslednjeg mog vida
ceo život vama ću da posvetim
vama stara braćo i sestre
moji predeli od slika
moja sećanja
moja ognjišta
puno puta
strepeh
od crnila
od čamotinje
od gavrana
i straha
puno puta
me nema
i još nekog
do mene
ali vas slike
ali vas predele
mojih davnih dana
pokraj dudinje
i starog sela
pokraj otaca
praotaca
i praživota
vama se selim
ko ptica
da vas glasom pustim
istkam
od sreće moje
vašu sreću upotpunujem
ali što ću
i šta tu mogu
kad od vas
predela mojega detinjstva
ni da želim
ni da hoću
ja pobeći ne mogu
Ms
p.s. - ovu sam pesmu napisala upravo sada inspirisana vašim pisanijem....Koliku biste joj ocenu dali? Interesuje me vaše mišljenje?
bojim se
od crnih slutnji
strepim
ko vidi me
ne vidi me
koga gledam
ne gledam ga
uoči svakog novog svitanja
uoči svih novih sutona
moju dušu vama predajem
moji predeli
od mašte...
od prvog koraka
moje pesme vama idu
od prvog sunčevog zraka
do poslednjeg mog vida
ceo život vama ću da posvetim
vama stara braćo i sestre
moji predeli od slika
moja sećanja
moja ognjišta
puno puta
strepeh
od crnila
od čamotinje
od gavrana
i straha
puno puta
me nema
i još nekog
do mene
ali vas slike
ali vas predele
mojih davnih dana
pokraj dudinje
i starog sela
pokraj otaca
praotaca
i praživota
vama se selim
ko ptica
da vas glasom pustim
istkam
od sreće moje
vašu sreću upotpunujem
ali što ću
i šta tu mogu
kad od vas
predela mojega detinjstva
ni da želim
ni da hoću
ja pobeći ne mogu
Ms
p.s. - ovu sam pesmu napisala upravo sada inspirisana vašim pisanijem....Koliku biste joj ocenu dali? Interesuje me vaše mišljenje?
ms:Monty, da li ti je neko rekao da možeš postati (ako već i nisi) veliki pesnik....
ops: ...hvala, hvala... 
...mnogo mi znaci ako ti se pesma svidela...
ms:Crnih noći
bojim se
od crnih slutnji
strepim
ko vidi me
ne vidi me
koga gledam
ne gledam ga
uoči svakog novog svitanja
uoči svih novih sutona
moju dušu vama predajem
moji predeli
od mašte...
od prvog koraka
moje pesme vama idu
od prvog sunčevog zraka
do poslednjeg mog vida
ceo život vama ću da posvetim
vama stara braćo i sestre
moji predeli od slika
moja sećanja
moja ognjišta
puno puta
strepeh
od crnila
od čamotinje
od gavrana
i straha
puno puta
me nema
i još nekog
do mene
ali vas slike
ali vas predele
mojih davnih dana
pokraj dudinje
i starog sela
pokraj otaca
praotaca
i praživota
vama se selim
ko ptica
da vas glasom pustim
istkam
od sreće moje
vašu sreću upotpunujem
ali što ću
i šta tu mogu
kad od vas
predela mojega detinjstva
ni da želim
ni da hoću
ja pobeći ne mogu
Ms
p.s. - ovu sam pesmu napisala upravo sada inspirisana vašim pisanijem....Koliku biste joj ocenu dali? Interesuje me vaše mišljenje?
.............
Ljudi slobodno recite svoje mišljenje....
Pesma i nije nešto...pa nastala je za par sekundi...
a znate kako se kaže....
ŠTO JE BRZO TO JE I KUSO........ 8)
nE SVIDJA SE NI AUTORU.....
Naterali su me i onda mi je bilo jasno da će to i čitati. A to je najgore, pa mi je najviše vremena oduzelo čišćenje pisanija od onoga što sam mislio da očekuju da napišem.
