- Poruka
- 134
O izgradnji Avalskog tornja. O tome kako je jug Srbije u stvari bogat, čak bogatiji i od Beograda, a da to i ne zna. O tome kako u Srbiji nesvesno postajete donator.
Izjava nekadašnjeg Čačanina, a danas beogradskog Kapitalca, Velimira Ilića, da će obnova Srbije biti završena izgradnjom Avalskog tornja (izvor: Večernje novosti, 21. decembar) izgleda da nije imala koga da dotakne svojom grubošću. S obzirom na to da su pare stizale sa svih strana, da je organizovana emisija na televiziji Beograd 1 sa ciljem da se prikupe sredstva građana za njegovu izgradnju, čini se da građani zaista Toranj doživljavaju kao poslednji problem koji Srbija još ima da reši. Valjda smo se složili da se od naših para koje su završile u kasi Republike Srbije gradi Toranj, simbol našeg svetlog grada, nas Nišlija, Kragujevčana, Leskovčana, Zrenjaninaca, Novopazaraca, itd. Sad, to što se taj toranj nalazi na području grada Beograda, ili regiona «Beograd», i što ne služi nikome drugom do turističkoj organizaciji tog grada, valjda nije naš problem. Valjda je to problem Beograđana. U stvari, važno je da smo Srbi, i da se u Srbiji nešto radi. Je l' da?
Mediji su se osmelili da jave o tome da se ovih dana kreće sa izgradnjom, i to su činili tako svečano, kao da se zaista imamo, mi iz centralne Srbije, čemu radovati. Sve su naznake da je došlo bolje vreme, vreme kada znamo gde su otišle naše pare od poreza i drugih dažbina. Javili su i to da naš ukupni ulog iznosi oko 10 miliona evra, a da su isto tako uložili, mada transparentnije, i umetnici, novinari i drugi zaljubljenici u Beograd (pardon, u Srbiju), te da njihov fond iznosi milion evra. Sve to daje dovoljno za početak izgradnje vele-tornja, malo višeg od onog koji je NATO agresor porušio, malo lepšeg i stabilnijeg, i naravno, za razliku od starog, bez telekomunikacionih funkcija. To će biti čist simbol, bez primesa korisnog, ogoljeno lepo, kao u estetici Imanuela Kanta.
Da ne dužimo o ovome, ipak se tu radi o sići od svega 10 miliona evra (ima mnogo gorih primera). Valjalo bi zaključiti da Srbija, budući da ima para da finansira izgradnju jednog tako skupog spomenika, jeste bogata zemlja, a naročito ovaj deo južno od Beograda. Jer kako bismo mogli da budemo siromašni ako se (i) od naših para zida igla od 200 metara, odnosno simbol jednog manje bogatog mesta kao što je Beograd? Dakle, budimo srećni jer nam je u stvari sasvim dobro, samo to još uvek ne znamo ili ne umemo da osetimo.
Aleksandar Kekenj
Niš, 23. decembar 2006.
Zahvaljujem se jednom sugradjaninu...on ce se prepoznati...
komentar na forumu?
Izjava nekadašnjeg Čačanina, a danas beogradskog Kapitalca, Velimira Ilića, da će obnova Srbije biti završena izgradnjom Avalskog tornja (izvor: Večernje novosti, 21. decembar) izgleda da nije imala koga da dotakne svojom grubošću. S obzirom na to da su pare stizale sa svih strana, da je organizovana emisija na televiziji Beograd 1 sa ciljem da se prikupe sredstva građana za njegovu izgradnju, čini se da građani zaista Toranj doživljavaju kao poslednji problem koji Srbija još ima da reši. Valjda smo se složili da se od naših para koje su završile u kasi Republike Srbije gradi Toranj, simbol našeg svetlog grada, nas Nišlija, Kragujevčana, Leskovčana, Zrenjaninaca, Novopazaraca, itd. Sad, to što se taj toranj nalazi na području grada Beograda, ili regiona «Beograd», i što ne služi nikome drugom do turističkoj organizaciji tog grada, valjda nije naš problem. Valjda je to problem Beograđana. U stvari, važno je da smo Srbi, i da se u Srbiji nešto radi. Je l' da?
Mediji su se osmelili da jave o tome da se ovih dana kreće sa izgradnjom, i to su činili tako svečano, kao da se zaista imamo, mi iz centralne Srbije, čemu radovati. Sve su naznake da je došlo bolje vreme, vreme kada znamo gde su otišle naše pare od poreza i drugih dažbina. Javili su i to da naš ukupni ulog iznosi oko 10 miliona evra, a da su isto tako uložili, mada transparentnije, i umetnici, novinari i drugi zaljubljenici u Beograd (pardon, u Srbiju), te da njihov fond iznosi milion evra. Sve to daje dovoljno za početak izgradnje vele-tornja, malo višeg od onog koji je NATO agresor porušio, malo lepšeg i stabilnijeg, i naravno, za razliku od starog, bez telekomunikacionih funkcija. To će biti čist simbol, bez primesa korisnog, ogoljeno lepo, kao u estetici Imanuela Kanta.
Da ne dužimo o ovome, ipak se tu radi o sići od svega 10 miliona evra (ima mnogo gorih primera). Valjalo bi zaključiti da Srbija, budući da ima para da finansira izgradnju jednog tako skupog spomenika, jeste bogata zemlja, a naročito ovaj deo južno od Beograda. Jer kako bismo mogli da budemo siromašni ako se (i) od naših para zida igla od 200 metara, odnosno simbol jednog manje bogatog mesta kao što je Beograd? Dakle, budimo srećni jer nam je u stvari sasvim dobro, samo to još uvek ne znamo ili ne umemo da osetimo.
Aleksandar Kekenj
Niš, 23. decembar 2006.
Zahvaljujem se jednom sugradjaninu...on ce se prepoznati...
komentar na forumu?
