Sta nas drzi u zivotu

sta cini nas zivot smislenim,sta ga ispunjava...
Kako bi nam zivot izgledao kad bi bio sastavljen samo od lepih stvari?
Kad ne bismo radili,imali problema,borili se.
Kad nebi patili....
Zasto... za sta se to spremamo?

...nada - da ce biti bolje
...i radoznalost - da dovoljno dugo pozivimo, pa da mozda to i vidimo...

Kako bi nam zivot izgledao kad bi bio sastavljen samo od lepih stvari?
Kad ne bismo radili,imali problema,borili se.
Kad nebi patili....

Kliknite za proširenje...

Ужааасно досадно!

Замисли, седнеш са друштвом да играш домине (карте, не љути се човече...), а онда мислиш:''Како би било лепо када не бих морао да играм, него да одмах победим! Не бих стрепео, не бих се надао, не бих се борио да надмудрим противника, не бих се нервирао...само лепо прескочиш игру и све оно што она носи, и једино имаш задовољство да си победник!''

Али, у чему би био победник ако не би било игре? И да ли би осетио задовољство ако би те неко прогласио победником, а да игре ни је ни било?

Сврха је у игри! То је суштина!

Važno je znati svrhu i smisao. Ako se ne znaju, onda nastaju problemi, po nekoga veoma opasni. Ne sećam se tačno ko je rekao: I kad bi postojala besmtrnost ne znam bi li se našla budala koja bi je poželjela. Ipak, ne možemo sve meriti ovozemaljskim aršinima. Mnogo toga nam je nepoznato i zbog toga ne moramo biti razočarani, jer sve i ne mora da se razumeva čovečjom logikom, na koju smo ljubomorno navikli.

Ali kad pomislite da cete jednog dana samo leci u taj krevet i otici zauvek?
Zar nije to malo deprimirajuce?

Najbolji rezultati u ovozemaljskom životu se postižu ako se na smrt gleda kao da ne postoji, odnosno apsolutno se isključi.

Hellen:

Ужааасно досадно!
Али, у чему би био победник ако не би било игре? И да ли би осетио задовољство ако би те неко прогласио победником, а да игре ни је ни било?

Сврха је у игри! То је суштина!

Kliknite za proširenje...

E skroz se kompletno slazem sa tobom,koko!!!

zelenooka85:

Ali kad pomislite da cete jednog dana samo leci u taj krevet i otici zauvek?
Zar nije to malo deprimirajuce?

Kliknite za proširenje...

Znas kako,ako se toliko uzivis u igru,nemas vremena da mislis na to.
A onda postane nebitno.
I eventualno ispliva u prvi plan kad dobijes recimo grip.
Ili kad neko tebi drag dobije grip.Ali onda se ti trudis da razmisljas kako je on bio divan covek i kako si jako srecan sto si ga uopste poznavao,pa ti na kraju ostane u lepom secanju.
Ne kazem da uvek upali,ali kad malo odstoji,obicno prodje.

Nema pobede
Nema poraza
Onaj koji jasno vidi
Zaista je srecan na ovome svetu.

NaraYan: "Nema pobede
Nema poraza"
jes' vala... nema toga. ali ima igre radi igre same. i tako ide zivot.
a i lep je.

Mnogi ne vide da nema navedenih stvari.

To je samo izraz volje.
Sve je to nestalno.
Mada...
Ko ne voli da se igra?!
Samo, mislim da igra nije nikakva sushtina.

NaraYan
"Samo, mislim da igra nije nikakva sushtina."

i nije - opste sustine nema. zivot nema smisla. bar ne sam po sebi.
svako od nas ima sansu da svom zivotu da (ili ne) neki smisao.
za mene je to da igram - iako sam svesna da nema pobednika ni gubitnika, igram radi igre same... a usput se svasta desi, svasta naucim i vidim. i osetim.

Da, da...
Svako ima svoj referentni sistem...

Hellen:

Ужааасно досадно!

Замисли, седнеш са друштвом да играш домине (карте, не љути се човече...), а онда мислиш:''Како би било лепо када не бих морао да играм, него да одмах победим! Не бих стрепео, не бих се надао, не бих се борио да надмудрим противника, не бих се нервирао...само лепо прескочиш игру и све оно што она носи, и једино имаш задовољство да си победник!''

Али, у чему би био победник ако не би било игре? И да ли би осетио задовољство ако би те неко прогласио победником, а да игре ни је ни било?

Сврха је у игри! То је суштина!

Kliknite za proširenje...

Samo do nekog nivoa razvoja, to sam skoro shvatio....
Znači do 6 nivoa razvoja (oprosti što sam sad opak , možda ih ima više , recimo 9 , ali ja sam ih nekako poredjao u 7 ili 8 , nije kod mene taj članak), tj do pretposlednjeg nivoa razvoja je bitna igra, a za zadnja dva igra treba da izgubi značaj i dejstvo....

Ali ponekad u najzescoj igri...igracica se seti...
da ce se igra jednom zavrsiti...
saplete se...i igra je gotova

Igra nikada nije ni pochela.

zelenooka85:

Ali ponekad u najzescoj igri...igracica se seti...
da ce se igra jednom zavrsiti...
saplete se...i igra je gotova

Kliknite za proširenje...

Aska je to znala od pocetka.
I nije se saplela.

Kraj postoji samo ako ga sam izmislis.U suprotnom,i on je trenutak u igri.

Tuzni_patak:

Samo do nekog nivoa razvoja, to sam skoro shvatio....
Znači do 6 nivoa razvoja (oprosti što sam sad opak , možda ih ima više , recimo 9 , ali ja sam ih nekako poredjao u 7 ili 8 , nije kod mene taj članak), tj do pretposlednjeg nivoa razvoja je bitna igra, a za zadnja dva igra treba da izgubi značaj i dejstvo....

Kliknite za proširenje...

Нисам схватила. Можеш ли појаснити шта су ти нивои?

smeshno je pitati shta ispunjava zhivot...ne govorimo o qvanju pasulja pa kao mahom ga chini pasulj...il voda shta god...zhivot je sve kako pitati shta ispunjava sve?

У једном тренутку сам се и ја питао то о животу и свему... и упадао у безвољност баш кад није требало...што ме је довело до великих реалних проблема и укратко до рушења самог себе...међутим једне ноћи, нешто сам радео и узмем паузу, изађем напоље и-видим небо.
У делу ''Рат и мир'' на крају прве књиге један лик у сред битке бива рањен , и види небо.Он се дивио Наполеону међутим тада кад је тај велики Наполеон дошао до њега он је видео само малог човека у односу на велико небо. То сам одавно прочитао али нисам схватио, нисам осетио те речи али усред великог личног пропадања кад је све малте не изгубљено и ја сам видео небо.То се не објашњава речима то или осетиш или не.
Тада схватиш да је само то небо и звезде су вечни, ја моји проблеми,мој живот је тако мали,и све моји страхови и снови све је безначајно.Зашто су моји проблеми мањи или већи од оног праисториског човека-мајмуна.Али постојимо и шта сад.
Једино можеш да се бориш.Добро ви то зовете игра, а ја борба али мислимо на исто.И нема доброг и лошег, и страха и наде, али ми смо ту и постојимо,не вреди размишљати и секирати се живот је борба,игра.И ми смо у тој нашој књизи(коју зовемо живот) главни лик и ми доживљавамо шта можемо,и шта морамо и изграђујемо свој дух и јачамо и поново се боримо, и падамо и јачамо...али најлепше је што се за то не треба секирати већ се препустити...

Дакле треба задржати оштрину, и не предати се, већ се борити(или да кажемо играти) , чак и кад нам се све чини готово.
Нема срама у поразу докле год се дух не преда....
Дакле ствар је у зезању са светом и реалношћу, па шта буде.

moje srce:

NaraYan
"Samo, mislim da igra nije nikakva sushtina."

i nije - opste sustine nema. zivot nema smisla. bar ne sam po sebi.
svako od nas ima sansu da svom zivotu da (ili ne) neki smisao.
za mene je to da igram - iako sam svesna da nema pobednika ni gubitnika, igram radi igre same... a usput se svasta desi, svasta naucim i vidim. i osetim.

Kliknite za proširenje...

Velika je šteta da čovek proživi život i ode ne shvativši da život ima smisla.

Ja mislim da je ljubav ono sto nas pokrece napred.
I to ona vrsta ljubavi kad volis podjednako sitnice i velike stvari koje cak ne mozes ni da razumes a kamoli da obuhvatis pogledom.
Ljubav bez zelje za posedovanjem,
Kad ti je nebitno da li ce biti uzvracena ili ne i da li uopste moze da se vrati.
Kad tako volis da se uopste ne pitas da li ta ljubav ima smisla.

E sad,ovo je jedan vrlo materjalan svet,pitanje je koliko je takva nesebicnost moguca.

Smrt, dijalektika....

Trilijan:

Ja mislim da je ljubav ono sto nas pokrece napred.
I to ona vrsta ljubavi kad volis podjednako sitnice i velike stvari koje cak ne mozes ni da razumes a kamoli da obuhvatis pogledom.
Ljubav bez zelje za posedovanjem,
Kad ti je nebitno da li ce biti uzvracena ili ne i da li uopste moze da se vrati.
Kad tako volis da se uopste ne pitas da li ta ljubav ima smisla.

E sad,ovo je jedan vrlo materjalan svet, pitanje je koliko je takva nesebicnost moguca.

Kliknite za proširenje...

Ta nesebičnost je moguća i tek kad se ona postigne omogućava se shvatanje pravog smisla života.

Pa i ja se se trudim da bude moguca.
I to je neki razlog za ordzavanje u zivotu.
@ristob
izgleda da bas slicno razmisljamo ti i ja.