- Poruka
- 82
Srbija dobila dokaz postojanja svoje države iz devetog veka
Pečat srpskog kneza Strojimira
Ministarstvo kulture kupilo je pečat, koji je dokaz o postojanju srpske države pomerio za tri stoleća unazad, za skoro 20.000 evra, na aukciji u Minhenu 11. jula
BEOGRAD - Srbija je dobila „novo” najstarije obeležje svoje državnosti - pečat srpskog kneza Strojimira iz devetog veka, koji je dokaz o postojanju srpske države pomerio za tri stoleća unazad.Ministarstvo kulture kupilo je pečat kneza Strojimira za skoro 20.000 evra, na aukciji u Minhenu 11. jula. Za postojanje ovog vrednog predmeta, za koji niko iz Srbije nije znao ni da postoji i koji je bio u privatnom vlasništvu, naši kolekcionari saznali su od svojih ruskih kolega.
Inače, najstarija materijalna svedočanstva, koja Srbija poseduje i koja svedoče o njenoj državnosti, bila su dokumenta ostala od vladara iz loze Nemanjića, koja datiraju iz dvanaestog veka.
- Imali smo poteškoća da dođemo do ovog najstarijeg sačuvanog obeležja srpske državnosti. Kataloška cena pečata najpre je bila 6.500 evra. Međutim, Bugari, kojima je iz istorijskih razloga ovaj pečat veoma značajan, ponudili su 15.000 evra da taj predmet uopšte ne bude na aukciji toga dana. Srećom, naš konzulat iz Minhena izdejstvovao je da tako ne bude i kupili smo pečat za 16.000 evra. Uračunavanjem provizije aukcijske kuće, koja je posredovala, dolazak do ovog značajnog predmeta za našu istoriju i kulturu koštao nas je skoro 20.000 evra. To je mala cena ako imamo u vidu koliki značaj ima ovaj pečat za srpsku istoriju - kaže za Glas ministar kulture Dragan Kojadinović.
DELO VIZANTIJSKIH ZLATARA IZ ATINE, SOLUNA ILI CARIGRADA
Profesor Janković objašnjava i da su pečat, verovatno, sačinili vizantijski zlatari iz Atine, Soluna ili Carigrada, što svedoči o političkim vezama Srbije sa Carstvom, koje su bile važne zbog sukoba s Bugarima. Postojanje pečata dokazuje da je srpski knez imao pridvorsku kancelariju, arhiv i administraciju koja prati državu. Knez je, očigledno, bio hrišćanin, kao i njegovi preci.
„Dakle, ovaj pečat je jednak otkriću rukopisa devetog veka (a nema ih sačuvanih pre 12. veka) ili svedočanstvu o državi (kao neki natpis u kamenu, kakvi su kod Slovena poznati samo kod Hrvata i Srba, pisani latinski)”, zaključuje profesor Janković.
BOŽE, POMOZI STROJIMIRU
Pečat kneza Strojimira je zlatan, težine 15,64 grama, visok je 1, 9 centimetara, kupastog oblika i sa alkom na vrhu. Ima kružno natpisno polje sa krstom, oko koga je grčki natpis „Bože, pomozi Strojimiru ”.
Našoj javnosti će za nekoliko dana biti prikazan ovaj pečat i objašnjen njegov istorijski i kulturni značaj.
- Voleo bih da predstavljanju prisustvuju i predsednik i premijer Boris Tadić i Vojislav Koštunica i šef diplomatije Vuk Drašković. Pečat ćemo čuvati u Istorijskom muzeju Srbije, koji će biti premešten u Vlajkovićevu ulicu - objašnjava Kojadinović.
Dr Đorđe Janković, predsednik Srpskog arheološkog društva i šef Katedre za nacionalnu arheologiju Srednjeg veka Filozofskog fakulteta u Beogradu, u materijalu koji je poslat premijeru Srbije, objašnjava da je knez Strojimir bio sin srpskog kneza Vlastimira, koji je vladao sredinom devetog veka, i jedan od trojice braće koji su podelili Srbiju i njome vladali. Strojimira i brata Gojnika, zatim je proterao u Bugarsku najstariji brat Mutimir, koji je vladao Srbijom do 892. godine. Knez Strojimir je i direktni potomak kneza koji je oko 610-640 godine predvodio Srbe u seobi iz takozvane bele Srbije, odnosno današnje Poljske, Slovačke i Ukrajine. Takođe, on je bio i deda kneza Časlava, koji je vladao Srbijom od 927. do posle 950. godine.
„Dakle, knez-vlasnik ovog pečata je pripadao najstarijoj poznatoj dinastiji srpskih vladara. Nije isključeno da od iste dinastije potiču i potonje dinastije Vojislavića, velikih župana, pa i samih Nemanjića”, piše u objašnjenju koje je prosleđeno Koštunici.
J. Jevremović
==================
A vi dragi Srbi razmislite za koga cete glasati! Ako zelite da Srbija postoji jos hiljadu godina glasacete za SRS, a ako ne zelite(ima u Srbiji i onih psihijatrijskih slucajeva) glasajte za ostale!
Pečat srpskog kneza Strojimira
Ministarstvo kulture kupilo je pečat, koji je dokaz o postojanju srpske države pomerio za tri stoleća unazad, za skoro 20.000 evra, na aukciji u Minhenu 11. jula
BEOGRAD - Srbija je dobila „novo” najstarije obeležje svoje državnosti - pečat srpskog kneza Strojimira iz devetog veka, koji je dokaz o postojanju srpske države pomerio za tri stoleća unazad.Ministarstvo kulture kupilo je pečat kneza Strojimira za skoro 20.000 evra, na aukciji u Minhenu 11. jula. Za postojanje ovog vrednog predmeta, za koji niko iz Srbije nije znao ni da postoji i koji je bio u privatnom vlasništvu, naši kolekcionari saznali su od svojih ruskih kolega.
Inače, najstarija materijalna svedočanstva, koja Srbija poseduje i koja svedoče o njenoj državnosti, bila su dokumenta ostala od vladara iz loze Nemanjića, koja datiraju iz dvanaestog veka.
- Imali smo poteškoća da dođemo do ovog najstarijeg sačuvanog obeležja srpske državnosti. Kataloška cena pečata najpre je bila 6.500 evra. Međutim, Bugari, kojima je iz istorijskih razloga ovaj pečat veoma značajan, ponudili su 15.000 evra da taj predmet uopšte ne bude na aukciji toga dana. Srećom, naš konzulat iz Minhena izdejstvovao je da tako ne bude i kupili smo pečat za 16.000 evra. Uračunavanjem provizije aukcijske kuće, koja je posredovala, dolazak do ovog značajnog predmeta za našu istoriju i kulturu koštao nas je skoro 20.000 evra. To je mala cena ako imamo u vidu koliki značaj ima ovaj pečat za srpsku istoriju - kaže za Glas ministar kulture Dragan Kojadinović.
DELO VIZANTIJSKIH ZLATARA IZ ATINE, SOLUNA ILI CARIGRADA
Profesor Janković objašnjava i da su pečat, verovatno, sačinili vizantijski zlatari iz Atine, Soluna ili Carigrada, što svedoči o političkim vezama Srbije sa Carstvom, koje su bile važne zbog sukoba s Bugarima. Postojanje pečata dokazuje da je srpski knez imao pridvorsku kancelariju, arhiv i administraciju koja prati državu. Knez je, očigledno, bio hrišćanin, kao i njegovi preci.
„Dakle, ovaj pečat je jednak otkriću rukopisa devetog veka (a nema ih sačuvanih pre 12. veka) ili svedočanstvu o državi (kao neki natpis u kamenu, kakvi su kod Slovena poznati samo kod Hrvata i Srba, pisani latinski)”, zaključuje profesor Janković.
BOŽE, POMOZI STROJIMIRU
Pečat kneza Strojimira je zlatan, težine 15,64 grama, visok je 1, 9 centimetara, kupastog oblika i sa alkom na vrhu. Ima kružno natpisno polje sa krstom, oko koga je grčki natpis „Bože, pomozi Strojimiru ”.
Našoj javnosti će za nekoliko dana biti prikazan ovaj pečat i objašnjen njegov istorijski i kulturni značaj.
- Voleo bih da predstavljanju prisustvuju i predsednik i premijer Boris Tadić i Vojislav Koštunica i šef diplomatije Vuk Drašković. Pečat ćemo čuvati u Istorijskom muzeju Srbije, koji će biti premešten u Vlajkovićevu ulicu - objašnjava Kojadinović.
Dr Đorđe Janković, predsednik Srpskog arheološkog društva i šef Katedre za nacionalnu arheologiju Srednjeg veka Filozofskog fakulteta u Beogradu, u materijalu koji je poslat premijeru Srbije, objašnjava da je knez Strojimir bio sin srpskog kneza Vlastimira, koji je vladao sredinom devetog veka, i jedan od trojice braće koji su podelili Srbiju i njome vladali. Strojimira i brata Gojnika, zatim je proterao u Bugarsku najstariji brat Mutimir, koji je vladao Srbijom do 892. godine. Knez Strojimir je i direktni potomak kneza koji je oko 610-640 godine predvodio Srbe u seobi iz takozvane bele Srbije, odnosno današnje Poljske, Slovačke i Ukrajine. Takođe, on je bio i deda kneza Časlava, koji je vladao Srbijom od 927. do posle 950. godine.
„Dakle, knez-vlasnik ovog pečata je pripadao najstarijoj poznatoj dinastiji srpskih vladara. Nije isključeno da od iste dinastije potiču i potonje dinastije Vojislavića, velikih župana, pa i samih Nemanjića”, piše u objašnjenju koje je prosleđeno Koštunici.
J. Jevremović
==================
A vi dragi Srbi razmislite za koga cete glasati! Ako zelite da Srbija postoji jos hiljadu godina glasacete za SRS, a ako ne zelite(ima u Srbiji i onih psihijatrijskih slucajeva) glasajte za ostale!
ko zna koliko je jos izvora u memljivim arhivima beckih i vatikanskih cenzora. Istina polako izlazi na videlo .
