Otkriće Kikindskog mamuta...
Prikazujem rezultate 1 do 8 od 8

Tema: Otkriće Kikindskog mamuta...

  1. #1
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Otkriće Kikindskog mamuta...

    Otkriće Kikindskog mamuta...




    Početkom septembra 1996. godine u glinokopu fabrike "Toza Marković" AD u Kikindi, prilikom redovnog iskopavanja gline za potrebe proizvodnje, otkriveni su delovi skeleta pleistocenskog surlaša. Inženjer geologije Mileta Novović je obavestio Prirodnjački muzej o ovom otkriću. Muzej je uputio ekipu geološkog sektora Zorana Markovića, paleontologa i Miloša Milivojevića, geološkog preparatora, na nalazište i od tog trenutka započeta su obimna iskopavanja fosilnog materijala.

    Skelet je pronađen na dubini od 21 metar u tzv. "plavoj glini" koja predstavlja donji nivo eksploatacije gliništa. Brzinu iskopavanja su diktirali vremenski uslovi i tempo eksploatacije ležišta. Prilikom vađenja butne kosti, koja je prva nađena i pršljenova moralo se voditi računa o ispucalosti kostiju nastale usled zahvata kašikom bagera. Prethodna zaštita se morala uraditi na licu mesta što je usporavalo iskopavanje. Nakon pronalaska ovih kostiju sledili su novi. Sledeća je otkrivena lobanja, sa odlično očuvanim gornjim molarima, od koje su se prvo pojavili vrhovi kljova. Raspored kljova je ukazivao na uspravan položaj što je znatno olakšalo dalji rad. Paralelno sa otkrivanjem kljova vršeno je i njihovo bandažiranje drvenim letvama i oblaganje rastegljivom folijom čime je sprečeno njihovo lomljenje i naglo isušivanje.


    Donja vilica je nađena u prirodnom položaju u odnosu na lobanju, na osnovu čega je moguće zaključiti da je životinja uginula in situ. Interesantna je bila pojava velike količine zamuljene vode, karakterističnog mirisa, koja je isticala iz unutrašnjosti lobanje. Izgled i miris vode je ukazivao na činjenicu da zbog naglog uranjanja životinje u mulj i nedostatka vazduha nije došlo do kompletne zamene organske materije sedimentom. Kičmeni stub sa rebrima se pružao dalje severozapadno od lobanje, na čijem kraju je pronađena karlica sa neodvojenim sakralnim pršljenovima, kao još jednim dokazom nalaza in situ. Upravljene ka sledećem nivou, ležale su isprepletane kosti ekstremiteta. Sitnije kosti nisu nađenje u potpunom broju, jer su odnešene ili vodom ili od strane predatora. Najmisterioznija pojava je nedostatak obe lopatice. Teško je prihvatljiva hipoteza da ih je odnela voda ili predatori (u pitanju je težina pojedinačne kosti sa mesom, preko 200 kg). Realnija je pretpostavka da je to učinio tadašnji čovek, koji je koristio ovakve i slične delove skeleta za pokrivanje skloniša i izradu oruđa (Lister et Bahn 1995).

    Zbog nemogućnosti izvlačenja lobanje i kljova u celosti, bilo je neophodno da se kljove amputiraju u nivou alveola. Ovako odvojeni delovi su smesteni na specijalno konstruisane drvene sanke i uz pomoć buldožera izvučene iz glinokopa. Do mesta konzervacije prevožene su u kašici buldožera. Isti postupak je primenjen za karlicu i krupnije kosti ekstremiteta, dok su ostale prenešene ručno.



  2. #2
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Otkriće Kikindskog mamuta...

    Priča o mamutima na teritoriji Srbije

    Početkom XX veka, sa razvojem prirodnjačkih nauka, u našoj zemlji se počinje pridavati veća pažnja paleontološkim nalazima. To je doprinelo da se fosilni ostaci nađeni prilikom građevinskih i drugih radova sakupe i sačuvaju pod manje ili više stručnim nadzorom. Među otkrivenim ostacima naročito su česti ostaci pleistocenskih proboscida (surlaša), koji se danas nalaze u brojnim zbirkama širom zemlje.

    Jednu od bogatijih zbirki poseduje i Prirodnjački muzej u Beogradu. Većina materijala pronađena je prilikom iskopavanja peska i šljunka u blizini velikih panonskih reka (Sava, Dunav, Tisa, Drava, Tamiš) ili na ušćima pritoka u Savu i Dunav (Kolubara, Velika Morava).

    Muzejska zbirka poseduje veliki broj ostataka obe vrste mamuta koje su se mogle naći u našim krajevima, a to su Mammuthus trogontherii i Mammuthus primigenius.

  3. #3
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Otkriće Kikindskog mamuta...

    Paleoekologija

    Početkom kvartara, u pleistocenu zavladali su sasvim novi, daleko teži životni uslovi, sa vrlo osetnim padom temperature. Atmosfersko taloženje postalo je češće i raznovrsnije, lednici su rasli i spuštali se niz planine, daleko ispod snežne granice.

    Prava ledena doba, tzv.glacijalna razdoblja, sa niskom temperaturom i obilnim atmosferskim taloženjem, smenjivala su se sa interglacijalnim razdobljem, tokom kojih je klima u Evropi, ponekad bila toplija nego danas.

    Tokom glacijalnih perioda postojala su dva godišnja doba. Prohladna leta smenjivala su se sa dugotrajnim i ledenim zimama. Za ledeni period naročito je značajno da su leta bila daleko hladnija od današnjih. Najviša letnja temperatura jedva da je prelazila 10-15˚ C.

    Klimatska kolebanja i izmena fizičko-geografskih uslova odrazili su se na biljni i životinjski svet tokom pleistocena. Ove promene su naročito bile izražene na severnim geografskim širinama, uključujući i Evropu.

    Na Balkanskom poluostrvu ledeni pokrivač se prostirao preko svih alpskih i dinarskih planina, od Triglava do Metohije, preko cele Slovenije, Bosne, Hercegovine i Crne Gore. Na istoku snežni pokrivač je zahvatio sve planine istočne Srbije i Bugarske. Ovaj prostrani snežni pokrivač sa svih strana je opkoljavao Panonsku niziju, Slavoniju, kao i deo severne Srbije. Površine izvan ledenog pokrivača bile su od ogromnog značaja za biljne i životinjske vrste koje su tada živele. Na tim travnatim površinama, duž kotlina i rečnih dolina, sklonio se izvestan broj vrsta, koje su živele u našim krajevima pre početka ledenog perioda. Najlakše su se održale vrste koje su i pre ledenog perioda bile naviknute na niže temperature. Pri nadiranju lednika biljne vrste su postepeno odstupale i na kraju se zaustavljale duž rečnih dolina i kotlina, do kojih lednici nisu uspeli da prodru. Nakon perioda glacijacije, zajedno sa povlačenjem snega i leda i rastom temperature, biljne vrste bi se vraćale u severnija područja. Ledom nepokrivene površine, na pravcu rečnih dolina i kotlina, služili su kao glavni putevi, kojima se biljni i životinjski svet povalčio ka Makedoniji, Grčkoj, Bugarskoj i Maloj Aziji.

    U najvećem delu Balkanskog poluostrva biljni svet je bio predstavljen raznim tipovima tundre. Izuzetak čine delovi Panonske nizije, koji su se karakterisali stepskim travama. Po južnom obodu Panonske nizije i duž rečnih dolina, rasla je tzv. šumska tundra, sa tipičnim biljnim vrstama, kao što je "borealna ruža", patuljasta ili "polarna vrba" i breza.

    Tokom neogena (pre 23 miliona godina), sve do početka pleistocena (pre 1,8 miliona godina) u Evropi su živele životinjske vrste prilagođene na život u toploj savanskoj klimi, kao što su mastodoni, antilope, gazele, jeleni, nosorozi, konji, žirafe i dr. Neke vrste tercijarnih sisara doživele su i početak kvartara, surlaši Anancus arvernensis i Zygolophodon borsoni, u Evropi i Hipparion, u istočnoj Aziji. Sa početkom ledenog doba izrazito tople forme napuštaju Evropu ili se privremeno sklanjaju ka njenom jugu. Kasnije tokom pleistocena, u periodima interglacijacije, ponovo se pomeraju ka srednjoj i severnoj Evropi.

    Sisari toplije i umerene klime obuhvataju veliki broj surlaša. U Severnoj Americi tokom pleistocena zadržao se mastodon (Mammuth americanum), a u Evropi i Aziji Palaeoloxodon antiquus (šumski slon sa pravim kljovama), koji je živeo sve do poslednjeg interglacijala i Mammuthus trogontherii (stepski slon), koji zalazi u poslednji glacijal.

    Od formi hladnih predela prilagođenih na surovu klimu u Evropi i Aziji najpoznatiji je runasti mamut (Mammuthus primigenius), čiji se ostaci nalaze na ogromnom prostoru Evrope do Sredozemnog mora.

  4. #4
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Otkriće Kikindskog mamuta...

    Sve što treba da znate o mamutima


    Mamuti pripadaju redu proboscida (surlaša), koja je evoluirala pre oko 55 miliona godina. Ime potice od grčke reči proboskis, što znači surla. Evolucija surlaša otpočela je pojavom primitivnih formi kao što su Moeritherium i Phimi, od kojih je do danas evoluiralo čak 160 različitih vrsta. Iako su srodni savremenim slonovima, mamuti nisu njihovi direktni pretci, već potiču od odvojene grane istog porodičnog stabla. Mamuti i slonovi su živeli istovremeno oko četiri miliona godina i njihova evolucija se odigravala odvojeno. Prvi mamuti su se pojavili u Africi, kasnije su migrirali u Evropu, Sibir i Severnu Ameriku.

    Mammuthus meridionalis je živeo u Evropi početkom pleistocena (pre oko 1,8 miliona godina) i predstavlja predačku formu od koje su evoluirale dve različite vrste mamuta: Mammuthus trogontherii (stepski mamut) i Mammuthus columbi (američki mamut). Za razliku od svojih direktnih potomaka, koji su primarno bili prilagođeni na ishranu travom, predačka forma mamuta (M.meridionalis), bila je adaptirana na ishranu lišćem, voćem i korom drveća. M.meridionalis nije imao razvijeno krzno i nije bio adaptiran na hladnu klimu ledenog doba.


    U Evroaziji, nova vrsta mamuta, stepski mamut (Mammuthus trogontherii), živela je u srednjem pleistocenu u periodu od 700 000 do oko 500 000 godina. Kasnije tokom pleistocena, evoluirao je runasti mamut (Mammuthus primigenius), kao rezultat prilagođavanja na nove hladnije klimatske prilike.

    Niko nije u potpunosti siguran, zbog čega su mamuti iščezli. Postoje različite pretpostavke, jedna od njih su i klimatske promene. Krajem ledenog doba, led se topio i klima je postajala znatno toplija. Te klimatske promene su u velikoj meri uticale na opstanak runastog mamuta. Čovek je takođe jedan od faktora koji je doveo do istrebljenja mamuta, posto ih je lovio zbog hrane i krzna.

    Mamuti nisu jedini predstavnici pleistocenskih surlša. Tokom pleistocena u Evroaziji je živeo tzv. stari slon, Palaeloxodon antiquus, sa ravnim kljovama. Dostizao je veličinu stepskog slona, ali je za razliku od njega naseljavao toplije, šumske regione. Palaeloxodon antiquus sa smatra dirktnim pretkom današnjeg azijskog slona (Elephas maximus). Iščezli su pre oko 30 000 godina.

  5. #5
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Otkriće Kikindskog mamuta...

    Mamuti i ljudi...




    Priča o mamutima započela je pre tri miliona godina u Africi, a završila se pre oko 10 000 godina, iako su verovatno pojedini mamuti preživeli i do oko 4000 godina pre naše ere. Sa druge strane, ljudi, odnosno prvi predstavnici našeg roda, roda Homo, pojavili su se pre oko 2, 5 miliona godina i svi mi danas smo njihovi naslednici. U svojim dugim istorijama, u mnogim predelima, mamuti i ljudi živeli su jedni pored drugih i brojni praistorijski lokaliteti pričaju nam o tome kakvi su bili njihovi odnosi. Iako danas živimo bez njih, naši preci kroz umetnost i legende ostavili su nam sećanje na mamute. Kada danas kažemo mamut, većina nas ne pomisli samo na ogromnu životinju, nego i na jedan čitav svet Ledenog doba koji je zajedno sa njima nestao.

    Iako su ljudi u prošlosti često pronalazili "velike kosti" koje su ih fascinirale i razbuktavale njihovu maštu, prvi naučni dokazi o tome da su mamuti i ljudi živeli zajedno potiču tek iz 19. veka. U proleće 1864. francuski paleontolog Eduard Lartet, pronašao je na lokalitetu u Dordonji, među ostalim ostacima paleolitskih ljudi i na parčetu kosti mamuta urezanu predstavu mamuta. Kasnija istraživanja su pokazala da su mamuti značajno prisutni u paleolitskoj umetnosti i do sada nam je poznato oko 360 predstava mamuta ili na zidovima pećina ili urezanih na kosti. Danas imamo puno dokaza da su mamuti i ljudi živeli jedni pored drugih ali i da su ljudi na različite načine koristili sve ono što mamut može da pruži.

  6. #6
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Otkriće Kikindskog mamuta...

    Šta može da pruži jedan mamut?

    Činjenica da su predstave mamuta tako česte u praistorijskoj umetnosti govori o tome da su iz nekih razloga ljudi imali posebna osećanja za njih. Da li su ta osećanja proistekla iz toga što je mamut davao mnogo toga korisnog ljudima ili su postojali i neki drugi, ritualni i simbolični razlozi teško da ćemo ikada otkriti. Ali, ono što znamo je da su ljudi mamute koristili na različite načine.

    Možda jedna od najznačajnijih uloga mamuta u životu praistorijskih ljudi je ta što su ih oni upotrebljavali u ishrani. Tragovi alatki na mamutovim kostima to nedvosmisleno potvrđuju. Meso ali i runo koje su od samo jednog mamuta mogli da dobiju bilo je sigurno nemerljivo blago za jednu praistorisku zajednicu.

    Mamutove kljove i kosti bile su sirovina od koje su pravljeni različiti predmeti - od onih za svakodnevnu upotrebu do minijaturnih figurina. Npr. jedna od najčuvenijih figurina-Vilendorfska Venera napravljena je od mamutovine. Za neke predmete od mamutovine čak se pretpostavlja da su predstavljali muzičke instrumente!

    Česte predstave mamuta u umetnosti mogle bi da ukazuju na to da je mamut imao i značajnu ulogu u duhovnom životu praistorijskih zajednica. To bi mogao da potvrđuje i grob dvoje dece u Sungiru u Rusiji koja su sahranjena sa na stotine predmeta napravljenih od mamutovine.

    Takođe, u nekim krajevima skloništa u kojima su ljudi živeli pravljena su delova mamutovih skeleta, a ulaz je imao lukove od mamutovih kljova.

    Kako su mamuti nestali i da li su ljudi doveli do njihovog istrebljenja, ne možemo da kažemo sa sigurnošću. Šta god da je razlog njihovog nestanka, iako ih više nema, mislim da i danas mnogi ljudi imaju simpatije za ova bića.

  7. #7
    Elita Šakal (avatar)
    Učlanjen
    12.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Palata Pravde
    Poruke
    17.374
    Reputaciona moć
    244

    Podrazumevano Re: Otkriće Kikindskog mamuta...

    Kikindski mamut

    Sada se možemo zapitati da li su ljudi živeli na istom mestu gde i naša Kika? Teško je dati sasvim pouzdan odgovor na ovo pitanje. Naime, i dalje nemamo sasvim precizne podatke, tj. apsolutne datume koji bi pomogli da znamo kada je ona tačno živela. Ipak, ako je ona živela, kako sada pretpostavljamo, pre oko 500 000 godina, možemo pokušati da rekonstruišemo šta se u to vreme, bar kada su u pitanju ljudi dešavalo u Kikindi. Arheološki rečeno, to je vreme donjeg paleolita koji je u Evropi započeo naseljavanjem čovekovog pretka Homo Erectus-a, pre oko 1, 5 miliona godina a završilo se pre oko 128 000 godina. Fosilni ostaci čoveka donjeg paleolita u našem regionu pronađeni su u pećini Petralona na poluostrvu Halkidiki, i u okolini Budimpešte, na lokalitetu Verteseleš. Ali za sada, tragovi čovekovog prisustva u donjem paleolitu nisu konstatovani na tlu Srbije. Dakle, ako je tačno da ljudi u donjem paleolitu nisu živeli na ovim prostorima, onda je i Kika bila sama, bar kada je u pitanju ljudsko društvo.

    U čovekovoj evoluciji, baš u vreme kada je Kika živela, u skeletnim ostacima čoveka prate se značajne promene u odnosu na morfologiju Homo Erectus-a, i one su sasvim dovoljne da se u njima prepozna nova vrsta ranog čoveka, označena kao arhajski Homo Sapiens. Za mnoge fosilne ostatke koji pripadaju periodu između 500 000 i 200 000 hiljada godina, i dalje nije sasvim jasno, odnosno različita su mišljenja da li pripadaju arhajskom sapiensu ili i dalje nose više karakteristika koje bi ih označile kao "naprednog" erektusa. Dakle, samo teorijski, da je čovek u Kikino vreme živeo na tlu Kikinde, onda bi on pripadao ovoj vrsti ljudi. Blizina nekih lokaliteta na kojima je živeo (npr.okolina Budumpešte) mogla bi da nam da nadu da je čovek živeo u to vreme i na našim prostorima ali nalaza koji bi to potvrdili za sada nema.

    Ali ono u šta možemo da budemo sasvim sigurni jeste da su Kikini naslednici živeli zajedno sa ljudima. Naime, iz srednjeg paleolita, koji je trajao otprilike između 128 000 i 40 000 godina pre n.e. tragovi čovekovog prisustva potvrđeni su na teritoriji Srbije. U to vreme jedini stanovnik Evrope je Neandertalac, tako da možemo reći da su prvi ljudi koje su ugledali Kikini naslednici u srednjem paleolitu bili upravo oni.

    Danas, brojni naučnici proučavaju mamute i njihov život. Neki analiziraju njihove kosti, neki izoluju DNK kako bi utvrdili njihovu molekularnu prošlost. Ali, dug suživot ljudi i mamuta tokom evolucije ostavio je i na nama koji se njima ne bavimo neizbrisiv trag. Ne samo da mnogi od nas sa simpatijama misle o ovim životinjama već su mamuti i danas inspiracija mnogim umetničkim delima.

  8. #8
    Domaćin lily-sid (avatar)
    Učlanjen
    19.07.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    .. skrivena u tebi..
    Poruke
    4.790
    Reputaciona moć
    89

    Podrazumevano Re: Otkriće Kikindskog mamuta...

    ...hmmmm...a neko se smejao kad sam ja govorila o tome...i o procenjenoj starosti mamutskog zuba od oko 20.000 godina!!!

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •