ringispil
Početnik
- Poruka
- 7
Kako sacuvati decu od tog zla?
-U neposrednoj blizini beogradskih osnovnih ili srednjih škola postoji sijaset trafika, podruma pića, raznih radnji gde bilo ko (imao on pet ili pedeset godina) može da kupi sve i svašta. Između ostalog i alkohol. Naša država, iako deklarativno smatra da je konzumacija alkohola veoma štetna po omladinu, ubira poreze od akciza na alkohol i cigarete.
-Od svakog litra piva država dobije devet dinara, od vina 53,83 dinara, a od viskija 136,55 dinara. Svetska zdravstvena organizacija smatra da je alkoholizam bolest zavisnosti, isto kao i narkomanija. Da li onda, po logici stvari, nije previše štetno da droga bude dostupna u blizini škola?
-Točenje i prodaja alkohola zakonom su zabranjeni u blizini stadiona, za vreme utakmice i tri sata pre i posle sportskog događaja. Zakon koji zabranjuje točenje i prodaju alkohola u blizini škola, međutim, ne postoji.
-Svetska zdravstvena organizacja je 2006. godine objavila rezlutate studije prema kojoj mladi u Srbiji piju najveće količine alkohola u Evropi - čak dva puta više nego u zemlji koja je bila na drugom mestu tog tužnog spiska.
-Zašto nasi ljudi „truju” svoju decu? Zašto nasa deca piju vise od ostale dece u Evropi? Jednom sam videla gde otac daje pivo svom malom detetu dve godine starom.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, deca od 11 do 13 godina u Srbiji piju dvostruko više od svojih vršnjaka u Evropi. U Srbiji je alkohol ipak dostupan svima, uključujući i decu. Tolerantan stav okruženja, reklame, niske cene i običaji koji su često vezani za upotrebu alkohola samo su neki od uzroka velikog broja mladih koji piju. Presudni uticaj imaju porodica i vršnjaci. „Počinju sa upotrebom alkohola iz radoznalosti, u porodici, imitirajući roditelje, imitirajući osobe iz socijalnog okruženja. Zatim kada su srećni, kada su tužni, kada žele da smanje stres. Preko 70 % mladih koji konzumiraju alkohol zapravo potiču iz porodica koje su imale jednog ili oba alkoholičara, nekad ili sad”, kaže Milica Šćekić, psiholog iz Instituta za zaštitu zdravlja Batut.
Prema istraživanjima instituta Batut, više od 50 % maloletnika povremeno pije, 20 % se povremeno opija, a njih sedam odsto redovno pije.
Istraživanja pokazuju da se čak devet odsto dečaka u Srbiji prvi put napilo sa 11 godina, četvrtina ispitanika sa 14, a 12 % dečaka i 20 % devojčica prvi put su bili pijani sa 16 godina.
Od ukupnog broja lečenih alkoholičara u Beogradu skoro polovinu čine mlađi od 30 godina, a čak 76 % mladih alkoholičara prvi kontakt sa pićem imalo je u svojoj kući, u prisustvu roditelja i uz njihovo odobrenje.
-U neposrednoj blizini beogradskih osnovnih ili srednjih škola postoji sijaset trafika, podruma pića, raznih radnji gde bilo ko (imao on pet ili pedeset godina) može da kupi sve i svašta. Između ostalog i alkohol. Naša država, iako deklarativno smatra da je konzumacija alkohola veoma štetna po omladinu, ubira poreze od akciza na alkohol i cigarete.
-Od svakog litra piva država dobije devet dinara, od vina 53,83 dinara, a od viskija 136,55 dinara. Svetska zdravstvena organizacija smatra da je alkoholizam bolest zavisnosti, isto kao i narkomanija. Da li onda, po logici stvari, nije previše štetno da droga bude dostupna u blizini škola?
-Točenje i prodaja alkohola zakonom su zabranjeni u blizini stadiona, za vreme utakmice i tri sata pre i posle sportskog događaja. Zakon koji zabranjuje točenje i prodaju alkohola u blizini škola, međutim, ne postoji.
-Svetska zdravstvena organizacja je 2006. godine objavila rezlutate studije prema kojoj mladi u Srbiji piju najveće količine alkohola u Evropi - čak dva puta više nego u zemlji koja je bila na drugom mestu tog tužnog spiska.
-Zašto nasi ljudi „truju” svoju decu? Zašto nasa deca piju vise od ostale dece u Evropi? Jednom sam videla gde otac daje pivo svom malom detetu dve godine starom.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, deca od 11 do 13 godina u Srbiji piju dvostruko više od svojih vršnjaka u Evropi. U Srbiji je alkohol ipak dostupan svima, uključujući i decu. Tolerantan stav okruženja, reklame, niske cene i običaji koji su često vezani za upotrebu alkohola samo su neki od uzroka velikog broja mladih koji piju. Presudni uticaj imaju porodica i vršnjaci. „Počinju sa upotrebom alkohola iz radoznalosti, u porodici, imitirajući roditelje, imitirajući osobe iz socijalnog okruženja. Zatim kada su srećni, kada su tužni, kada žele da smanje stres. Preko 70 % mladih koji konzumiraju alkohol zapravo potiču iz porodica koje su imale jednog ili oba alkoholičara, nekad ili sad”, kaže Milica Šćekić, psiholog iz Instituta za zaštitu zdravlja Batut.
Prema istraživanjima instituta Batut, više od 50 % maloletnika povremeno pije, 20 % se povremeno opija, a njih sedam odsto redovno pije.
Istraživanja pokazuju da se čak devet odsto dečaka u Srbiji prvi put napilo sa 11 godina, četvrtina ispitanika sa 14, a 12 % dečaka i 20 % devojčica prvi put su bili pijani sa 16 godina.
Od ukupnog broja lečenih alkoholičara u Beogradu skoro polovinu čine mlađi od 30 godina, a čak 76 % mladih alkoholičara prvi kontakt sa pićem imalo je u svojoj kući, u prisustvu roditelja i uz njihovo odobrenje.
