sta i kako

trudna sam sa deckom koji kaze da nije spreman za dete, da nije zreo jos i da nema uslove. Kaze da je uz mene, ali nezna dal moze biti otac. Sta da radim?? Nije bila planirana beba/

prvo ... ne znam koliko ti i tvoj decko imate godina ... najbolje je da se obratis roditeljima ili savetovalistvu ...
ne znam drugacije kako da ti pomognem .... koliko ste zajedno ?

zajedno smo skoro god dana. Ja imam 26 on 28 godina..

aha ...pa niste bas mladi ... ... sta da vam kazem ... ja sam maloletan ... ne znam da li mozes da budes samohrana majka ...jbg...

malena_mackice evo procitala sam tvoj broblem i neznam sta bi rekla na to.pa momak ti i nije bas mlad da ne bi bio spreman na to da bude otac.neznam kada si saznala da si trudna.jel to nesto frisko tek?mozda je on to reko samo u onom prvom trenutku u soku.ja sam prosle godine rodila sina i udata sam al kada sam uradila test i saznala da sam trudna ja sam pocela plakati i govorila da necu to dijete.vristala sam na muza sta mi je to uradio,a on je bio presretan.familija se okupila isti dan svi nazdravljaju vesele se a ja placem.i taj je sok trajo nekih 10 dana u kojima sam razmisljala da abortiram sto danas smatram najvecom gluposti.ali poslje toga kada je sok poustio nije bilo sretnije osobe od mene.dans mi niko nebi mogo mog secera zamjeniti.mozda je to isti slucaj i sa tvojim momkom.daj mu malo vremena da razmisli.vidjet ces kad prode malo vremena kad vidi kako dijete raste,kako se mrda i suta postomaku i kad vidi prvi ultrazvuk, ja mislim da ce se sve promjeniti.

Mnogi se muskarci uplase obaveza kada se slucajno (pa cak i namerno, a posebno slucajno!) 'desi' beba. Iz nekog razloga to dozive kao lisice na rukama (oko njegove i oko tvoje ruke, tacnje!), kao da vise nemaju izbor, kao da je sa njihovim 'zivotom' (ZNAS ONO, MUSKO DRUSTVO, UTAKMICE, PIVO, IZLASCI, izvinjavam se za velika lsova - slucajno) gotovo jednom zauvek. Zapravo, mislim da je dete uvek poziv na budjenje, poziv na otreznjenje iz jednog samoljubivog, samocentriranog stanja i zivota na ODRASTANJE, na sazrevanje, na preuzimanje uloge odraslog u zivotu (sto tvoj momak jasno i kaze - nisam spreman, nisam dovoljno zreo). Ako covek zaista nema uslove, odnosno ako vas dvoje zaista nemate uslove za podizanje deteta (realne uslove - stan, posao, podrsku porodice) onda je to svakako jedna stvar, i realan problem; ukoliko se samo radi o njegovoj prestravljenosti od zivota i obaveza koje namece zivot u porodici, dete itd - onda je to sasvim nesto drugo. Ostaje osnovno pitanje u celoj prici (zasto niste 'pazili', tj zasto nste koristili zastitu pod jedan) a to je (pod dva) koliko u vasoj vezi ima i ljubavi i zrelosti za zivot u dvoje, odnosn sad vec u troje? Neki muskarci to jednostavno prevazidju vremenom, i jednostavno se 'zaljube' u svoje jos 'nerodjeno' dete (za neverovati koliko ih je slicno Hju Grantu iz filma '9 meseci'). Neki nazalost ozbiljno misle kad kazu 'nisam zreo za to!' (pa sta, kao da se ne moze sazreti 'za to' - godinu dana vremena, malo li je?!) jer jednostavno ne zele da se odricu svog samozivog i samocentriranog zivota - i uvek je losa ideja TERATI nekoga da bude ono sto on ne zeli, posebno ako je u pitanju tako vazna stvar kao roditeljstvo.....Dakle, ako mislis da zadrzis tu trudnocu, moras da se psihicki i emotivno spremis da tvoj momak mozda nece moci/hteti da odraste i prihvati ulogu i odgovornost roditelja, i da ces morati sama da podizes dete. Nikada to nije za dete najbolji izbor (da raste bez oba roditelja) ali jos je gore koristiti abortus kao metod kontracepcije. Valjalo bi da das svom momku malo vremena za 'budjenje' a onda da se pripremis za ono sto tebe ceka kao samohranu majku, ako on ne bude promenio stav. U ovoj prici nema mesta nikakvim medjusobnim optuzivanjima niti nametanju krivice (niti njemu sto ti je 'napravio bebu' jer napravili ste je zajedno, ako se niste stitili pa i ako jeste znate rizike kada se covek upusta u seksualne odnose): svako mora da donese odluku za sebe prvenstveno, sta i koliko moze. Mnogo gore od toga da dete raste bez oca jeste da raste uz oca koji ga ne prihvata, odbacuje, i vremenom optuzuje za svoje nevoljno ucestvovanje u porodici zbog pritisaka i osecaja obaveze i nametnute krivice: niko ne treba da bude roditelj iz obaveze i krivice; roditeljstvo je radost, i ponos, i CAST, a ne kuluk.
Dakle, ne pritiskaj svog momka, daj mu prostora i vremena da odluci, da 'prezvace' sta vas je to zadesilo (obzirom da dete nije planirano) i da se snadje u novim okolnostima. A ako ne moze i nece, lepo se pozdravi sa njim, i polako organizuj svoj zivot najbolje sto mozes sa idejom da si samohrani roditelj. Pozdrav

Slazem se sa tobom, WW. Htela sam nesto slicno da napisem, ali podrzacu tvoj odgovor.

Dodala bi samo jos jedan savet: pogledaj u sebe i svoje srce, sta ti zelis i sta ti ocekujes. Ako odlucis, da imas bebu, misleci, da ce se decko prilagoditi situaciji, zapitaj se, kako bi podnela, da odluci, da ne ostane sa tobom i bebom. Optuzivala bi ga, da pobegne od vas? Ne zaboravi tad, da si sama odlucila, da zadrzis bebu.

Nisam videla da si i ovde pocela temu , pa zato prebacujem svoj post sa zenskog kutka i ovde ... Vec si dobila odgovre koje sami ja napisala ..
Obzirom da si vec veeeelika devojka pre svega shvati da trudnoca nije razlog za paniku... Ja sam neplanirano ostala trudna , dva dana plakala sto sam trudna pa kad su mi rekli da cu izgubiti bebu i da se ocekuje spontani, onda sam plakala sto cu je izgubiti. Razlika izmedju mene i tebe je u tome sto je moj decko hteo da ksace od sree ali uvazavajuci moje suze - nije.

Vidim da si treci mesec trudnoce ,koliko je meni poznato sad je kasno za prekid..

Vrlo je vazno pitanje imas li roditelje da se sa njima posavetujes??? Ipak su ti oni sad alfa i omega ,ma koliko to glupo zvucalo. Meni je tih dana roditeljska podrska bila potrebna , bilo mi je vazno da oni to prihvate , a prihvatili su bolje nego ja iako se to nije ocekivalo. Obzirom da sam bila neudata , pitali su me cak da li zelim da rodim dete sam aili cu se udati. Nisu mi nudili izbor samo su me pitali. Veujem da bi me podrzali u mojoj odluci ma kakva da je bila ,a li ja sam imala partnera koji je bio srecan zbog deteta i sa kojim sam mogla da planiram zivot , pa sam se udala.

Vrlo je vazno da dobro osmotris svog decka. Da li je on onaj sa kojim zelis da provedes zivot. Da li si zadovoljna njegovim karakterom , poznajes li ga uopste?

Nije resenje ni posto poto se udati, radi bebe pa se posle razvoditi ...Mozda je zdravije ostati sama i brinuti se o detetu nego mi priustiti razvod. Moze on da bude uz tebe , jer on je otac ali nije neophodno da bude i muz.
Malo je nezahvalno bilo sta govoriti posle WW al eto setila sam se koliko sam plakala tada pa sam se zato upustila u ovu pricu. Ja sam tada imala 24 godine.

Ono najvaznije je DA LI TI ZELIS DETE I JESI LI TI SPREMANA ZA BEBU???
Kad to rascistis sama sa sobom u glavi sve ce posle biti lakse...

A mi ti ne mozemo puno pomoci . Mozemo te razumeti, reci sta mislimo ,dati neki predlog , ali ti si trudna pa ces ipak sama doneti odluku, najbolju za TEBE i za tvoje DETE ! Ako tvoj decko bude tu da te podrzi - divno , ako i ne bude - pa nije smak sveta. Zivot sa detetom je lep i tezak u isto vreme , ali nista ne moze da zameni taj osecaj. Da sam onda abortirala , verovatno bi bila drugacija nego danas , i verovatno bi odavno bila sa nekim drugim muskarcem . Ko to zna. Srecna sam sto nisam jer nista na svetu vise nije tako vazno kao moje dete , pa sve i da sa suprugom sutra ne budem , ona mi ostaje sa svojim malim rucicama i zagrljajem koji vredi vise od svega na svetu.

Budi pametna i javi nam se ...Srecno!

WithdrawnWater:

...... U ovoj prici nema mesta nikakvim medjusobnim optuzivanjima niti nametanju krivice (niti njemu sto ti je 'napravio bebu' jer napravili ste je zajedno, ako se niste stitili pa i ako jeste znate rizike kada se covek upusta u seksualne odnose): svako mora da donese odluku za sebe prvenstveno, sta i koliko moze. Mnogo gore od toga da dete raste bez oca jeste da raste uz oca koji ga ne prihvata, odbacuje, i vremenom optuzuje za svoje nevoljno ucestvovanje u porodici zbog pritisaka i osecaja obaveze i nametnute krivice: niko ne treba da bude roditelj iz obaveze i krivice; roditeljstvo je radost, i ponos, i CAST, a ne kuluk.....

Kliknite za proširenje...

@malena_mackica

Pročitaj još jednom ovaj post od WW, posebno ono boldovano.

Situacija u kojoj si se našla jeste ozbiljna i neplanirana, ali šta je tu je, čovek mora da prihvati odgovornost za svoje postupke i da pokuša da reši situaciju na najbolji mogući način. Nekada ono što nam se čini kao veoma loše, posle ispadne dobro, kao što reče Mirka.

Inače, ovde je bitno nekoliko stvari:

Prvo, kakva je vaša veza? Da li ste planirali brak? Da li ste o tome već razgovarali? Da li on ima ozbiljne namere sa tobom ili je to samo veza "onako"? Dakle, da li je on, odnosno da li si ti, sigurna da je to osoba sa kojom želiš da provedeš ostatak života? Ovo je samo po sebi veoma teško pitanje, mada nekada odgovor može da bude veoma jednostavan. Isto tako, nekada rečenica: "Nisam spreman za brak" može da znači: "Spreman sam za brak, ali ne sa tobom." Dakle, o ovome treba ozbiljno i bez optuživanja porazgovarati sa partnerom.

Druga stvar, tu je sada i neplanirana trudnoća. Da nije toga imali biste još vremena, pa biste možda postepeno shvatili da li žeilte, ili ne, da stupite u brak. Ovako, to pitanje se postavlja iznenada i potrebno je dati odgovor odmah, što prilično komplikuje situaciju.

Treća stvar je kakve su vaše realne mogućnosti za zasnivanje bračne zajednice. WW je i o ovome govorila. Dakle, da li imate gde da živite, da li ste zaposleni, odnosno da li imate od čega da živite, da li možda imate podršku roditelja…. Ali ipak, od svega toga važnije je da li se vas dvoje zaista volite i odgovarate jedno drugom?

Znam, znam, sve su ovo veoma teška pitanja, ali osobe sa 26 i 28 godina moraju da budu spemne da na njih odgovore, dakle morate da preuzmete odgovornost za svoje postupke.

Pri tome treba imati u vidi da, koliko ja znam, abortus nije baš preporučljiv postupak. Čini mi se da postoji čak i mogućnost da posle ne budeš u stanju da imaš dece. Ne znam koliki je taj rizik, ali s obzirom da imaš 26 godina (a ne 16), pitanje je da li zaista želiš da ga preuzmeš (mislim rizik).

Dakle, prvo bi trebalo da sama sa sobom budeš načisto šta želiš, a zatim da otvoreno i ozbiljno porazgovaraš i sa svojim dečkom šta on želi i da onda donesete odluku. Naravno, treba imati u vidu i one realne činjenice, mada, ukoliko se vas dvoje zaista volite, sve drugo se može nekako prevazići i rešiti.

Odluka je, naravno, na tebi. Moraš dobro da razmisliš i da doneseš odluku iza koje ćeš stajati. Znam da je nekada lakše da odgovornost za svoje postupke prepustimo drugima, ali to svakako nije rešenje, pogotovo kada su ovako važne životne odluke u pitanju.
Dakle, zaista nije sve tako crno. Dobro razmisli, odluči i kreni napred.

Pozdrav!

trudna sam sa deckom koji kaze da nije spreman za dete, da nije zreo jos i da nema uslove. Kaze da je uz mene, ali nezna dal moze biti otac. Sta da radim?? Nije bila planirana beba/

Kliknite za proširenje...

Већ је све речено, али извући ћу само неколико питања:

Да ли ТИ желиш то дете и да ли си спремна да будеш мајка?
Да ли би се удала и рађала децу са ТИМ ЧОВЕКОМ и да није те непланиране трудноће?
Да ли си спремна да будеш сама и самохрана мајка уколико он не буде спреман да преузме улогу оца и мужа? Да ли си свесна свих ствари које улога ''саме маме'' носи?
Да си си, у том случају, свесна да немаш никакво морално право да му пребацујеш што неће да се жени тобом и да мења свој начин живота? (Јер и он има једнако право да бира, као и ти.)

Meni nije jasno da odgovor na takvo pitanje trazis na forumu?
Beba nije kucni ljubimac, pa da pitas za nase misljenje. To moras sama da odlucis. Ako je on nespreman da bude otac (sto zaista nema veze sa godinama), u bukvalnom smislu moras sama da odlucis.
U svakom slucaju zelim ti sve najbolje.

ovo mi je prava poslastica...kad neko na netu pita hrpu nepoznatih ludaka "e bla bla bla...shta da radim?"...mislim radi shta otjesh zabole me nispe...shta ocheqjesh da ti drugi pomazhu u donoshenju jedne odluke tog kalibra...al chudo kako tjesh uvek natji nekih ljudi koji zapravo poqshavaju da daju konkretan savet...kao pomotj ovo ono...shta kao isprichatjete joj rizike i neshto o planiranju porodice...hehe reko bih da su zhene sklonije tome...il mozhda zavisi od toga dal su imali takav problem pa neki od nas nagonski daju savete il neshto...to me obara...

Па добро, ја не верујем да она тражи да јој ми решимо проблем, нити да јој кажемо шта она да ради. Наравно да ће урадити онако како она сама процени, али претпостављам да је желела да чује и туђе мишљење, да види како други људи гледају на ту ситуацију...

Можда је само желела да '''испита јавно мњење'', тачније да чује как обично људи реагују на такве ситуације, да би знала на шта да се припреми. Јер, ипак, нама је лако да кажемо:''Шта те брига шта ће рећи чаршија!'', али она треба да настави да живи у тој чаршији као мајка ''копилета'' (ух, како грозно звучи), а ако се одлучи на такав корак онда треба да буде много јака и одлучна.
Шта знам.
Мислим, увек је боље чути туђа мишљења.
А иначе, жене увек имају потребу да се посаветују са неким, а ако нема никог другог, зашто не и са непознатим људима?

Dobro je Antune , da i ti imas misljenje...
Slazem se sa tobom da ovo nije mesto za te brige ,ali mozda nekad nekom pomogne i ovaj nacin , nikad se ne zna... Zato valjda forumi i postoje...da se na njima razmeni misljenje..i ko zna mozda resi neki problem..

Sad malo prosetah po forumu , isti ovaj problem , cak isti post se pojavio na mnogo mesta....Negde cak doznadoh da nju brine sta ce reci okolina... :-?

Mnogo tema i mesta za raspravu, nigde resenja...a ni nje nigde...Mozda je odlucila ...Malo mi je sve ovo postalo ..pa bljak...Ajd na zenski kutak - ok , ajd na dom i porodica - ok ,al na ljubav i sex- pa sto je mnogo mnogo je....

zato shto se zavetuju sa nekim sa svakim za svashta...to je paralela ispijanja piva uz utakmicu...ja to vidim kao shablonsko ponashanje bez imalo zdravog razuma...ok mozhda nije tako i treba joj mishljenje nepoznatih...nije da tju da se ubedjujem il neshto...

dobro je antune da i ti imash mishljenje...thats sweet...vidim ti nemash...tj imash al ko da je rentirano...

ne mrzi te me ne mrzi te me...ja chachkam nos i brishem o nameshtaj ako vam je lakshe...

Pa, recimo registruješ se na forumu, nekom... I desi ti se nešto "ovog kalibra".
I sad, kao ćutiš ili ne znam šta, a yebe te to u glavu, ne možeš da spavaš od toga, otvaraš temu...
A na temi se pojavi masa raznih Antuna, Silent Bobova i Frozena koji su prežvakali i ovaj i 10 drugih foruma i kojima su ovakve teme, jednostavno, patetika... Kojima je dosadno pa im svaki post predstavlja jedinstveni potpis - još je jedino bitno ostati Nick, ovde...
Yebo, njen problem. Svaka čast ovoj WW što još uvek odgovara, ni ja ne bih mogla toliko...

A vama ako je dosadno imate svaštaru. I Lj&S. Mada je i tamo postavila temu.
Ako je ovo što je napisala istina, ja se ježim, strašno je. Ali nije kraj sveta, sve se na kraju preživi...

Hellen:

Мислим, увек је боље чути туђа мишљења.
А иначе, жене увек имају потребу да се посаветују са неким, а ако нема никог другог, зашто не и са непознатим људима?

Kliknite za proširenje...

Naravno, jos je bolje ako ti savet da nepoznata osoba, znas da sigurno nije pristrasna, niti ti podilazi.